Sombor.info

Predstavljanje zbornika „Opsednute vedrine Dušana Radića” u Gradskoj biblioteci “Karlo Bijelicki” Sombor (sala Dečjeg odeljenja), biće održano u sredu, 15. novembra 2023. godine, u 18.00 časova.

Dušan Radić rođen je u Somboru 1929. godine, a preminuo u Beogradu 2010. godine, bio je srpski kompozitor, profesor i redovni član SANU. Ovom prilikom somborskoj publici biće predstavljen zbornik sa muzikološkog skupa posvećenog životu i stvaralaštvu velikog srpskog kompozitora. Skup je priređen 2021. godine u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ iz Novog Sada, u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU iz Beograda.

U programu učestvuju: prof. dr Ira Prodanov, muzikološkinja, profesorka Akademije umetnosti, dr Aleksandra Đurić Bosnić, koordinatorka simpozijuma i Borislav Hložan, publicista i muzički pisac.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja Dana prosvetnih radnika, Grad Sombor je juče u Velikoj sali Skupštine grada Sombora, priredio svečanost na kojoj su dodelјena priznanja „Avram Mrazović“ istaknutim pojedincima koji su svojim trudom i želјom, radili na unapređenju obrazovanja mlađih generacija u Preškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama sa teritorije Grada Sombora. Ispred Grada, svečanosti su prisustvovali gradonačelnik, Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, gradska većnica za kulturu i obrazovanje, Anita Stojakov, načelnica Školske uprave Sombor, Milana Minarski i načelnik Odelјenja za obrazovanje, Goran Todorić.

Na predlog nadležne Komisije, Gradsko veće donelo je Odluku da Priznanje „Avram Mrazović“ u kategoriji predškolskog vaspitanja i obrazovanja za 2023. godinu dobije Mirjana Lončar, vaspitačica u objektu Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ „Lalice“ u Staparu. U kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja, priznanje je dobila Tanja Ogrizović, profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Somboru. Kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, prestižna nagrada je pripala Radetu Raoniću, profesoru mehanike u Srednjoj tehničkoj školi.

Gradonačelnik Ratković je uručio dobitnicima priznanja i čestitao na ostvarenim rezultatima i dodao da će Grad nastaviti sa ulaganjem u obrazovanje, kako bi bio na višem i bolјem nivou.

„Danas, na Mitrovdan, koji se u našoj zemlјi slavi kao slava prosvetnih radnika, dan je kada se naš grad odužuje somborskim vaspitačima, učitelјima, nastavnicima i profesorima za neumoran rad. Želim da istaknem da je podizanje kvaliteta obrazovanja u zjaedničkom interesu svih nas i da smo tu svi na istoj strani – i mi koji vodimo grad i vi koji radite u obrazovanju, i da samo zajedničkim naporima možemo da učinimo pomak na bolјe. Pored toga što nam je važno da u školama rade najbolјi, najkompetentniji i najmotivisaniji učitelјi i profesori, veoma je bitno da uslovi u kojima prosvetni radnici rade, a naša deca uče, budu u skladu sa potrebama savremenih trendova. U tu svrhu bih dodao da kontinuirano ulažemo u objekte predškolske ustanove „Vera Gucunja“, tako da je za tu namenu ove godine u gradskoj kasi bilo obezbeđeno pet miliona dinara; za osnovne škole 50 miliona dinara, a za objekte srednjih škola 20 miliona dinara. Želim svima vama da se zahvalim na strplјenju, na uloženoj energiji i radu bez kojih bi i naš trud bio uzaludan i čestitam vam Dan prosvetnih radnika“ izjavio je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Vaspitačica Mirjana Lončar, rođena je 31.03.1983. godine, u Somboru, a stanuje u Bačkom Brestovcu. Potiče iz vredne ratarske porodice Abić i kao najmlađe dete odlučila je da svoj životni put usmeri ka obrazovanju. Udata je za Vladimira i majka je Ilije i Ivane. U Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ je zaposlena od 2005. godine. Radi u Vrtiću „Lalice“ u Staparu osamnaest godina, kao vaspitač s decom predškolskog uzrasta. Osnovnu školu je završila u Staparu u OŠ „Branko Radičević“, nakon čega je završila i srednjoškolsko obrazovanje u Srednjoj školi „Sveti Sava“. Diplomirani vaspitač postaje 2008. godine a Master vaspitač 2021. godine. Predstavnik je Udruženja vaspitača Vojvodine, ispred Predškolske ustanove „Vera Gucunja“. Pohađala je mnogobrojne seminare i obuke i uzela učešća u raznim oblicima usavršavanja. Na stručnim susretima u Vrnjačkoj banji prezentovala je rad pod nazivom „Uklјučenost roditelјa u realizaciji projekta Lalice za bananice“. Sa decom predškolskog uzrasta je učestvovala brojnim tradicionalnim, kulturnim, muzičkim, likovnim i drugim manifestacijama. Pored brojnih priznanja i rada sa decom, značajan doprinos za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada ustanove, kao i promovisanje ustanove, dala je kroz učešće sa decom na „Koloniji dečijeg prijatelјstva“ u Somboru.

Tanja Ogrizović je rođena 8. januara 1971. godine, u Somboru, gde je završila Osnovnu školu „Nikola Vukićević“, Srednju školu prosvetne struke i Pedagošku akademiju „Žarko Zrenjanin“ a kasnije i Učitelјski fakultet. Od 7. oktobra 2002. godine, zaposlena je u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Somboru kao nastavnik razredne nastave. Rukovodilac je Stručnog aktiva razredne nastave, rukovodila je timom za inkluziju, razvoj preduzetništva, razvoj klјučnih i međupredmetnih kompetencija, timom za školsko razvojno planiranje, timom za unapređenje kvaliteta rada škole, timom za marketing i kulturne i javne delatnosti škole. Jedna je od osnivača i potpredsednica Udruženja somborskih učitelјa. Snimila je 8 (+2) časova za Javni servis Republike Srbije – RTS i obrazovnu platformu „Planeta“. Snimlјeni časovi čine bazu primera dobre prakse. Od 2014. godine je mentor studentima Pedagoškog fakulteta, koordinator je Okružnih smotri lutkarstva osnovnih škola FLUOŠ, autorka pet festivalskih lutkarskih predstava, deset dramskih tekstova i predstava za decu, učesnik projekta prekogranične saradnje dva grada Sombora i Zgreba, saradnik i organizator „Limenka teatar festa“ i mnogih drugih. Oduvek je želela da bude učitelјica, a posle više od dve decenije i dalјe se raduje radu u prosveti.

Rade Raonić je rođen 17. januara 1960. godine u Srpskom Miletiću. Osnovnu školu je završio u OŠ „21. oktobar“, Srednju tehničku školu „Velјko Vlahović“ u Somboru i Prirodno – matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, na smeru diplomirani mehaničar. Odmah po završetku studija, radio je kao profesor u Srednjoj polјoprivredno-prehrambenoj školi u Somboru, potom i u Školi za osnovno obrazovanje odraslih, a od 1988. godine je profesor stručnih predmeta u Srednjoj tehničkoj školi Sombor. Autor je brojnih udžbenika kao što su: „Mehanika 2 (kinematika i dinamika) za četvorogodišnje tehničke škole“, „Grafički zadaci iz mehanike (kinematika i dinamika) za srednje mašinske škole“, „Tehnička fizika, za prvi razred mašinske škole“ i mnoge druge. Bio je mentor učenicima na Republičkom takmičenju u modelarstvu – na kome je osvojena jedna zlatna medalјa, dve srebrne medalјe i jedna bronzana medalјa (2001). Za svoj dugogodišnji rad nagrađen je Nagradom „Stojan Novaković”, za najbolјi srednjoškolski udžbenik „Mehanika (statika i otpornost materijala)“, Zavod za udžbenike, Beograd (2006); Specijalnom nagradom za seriju udžbenika i priručnika iz mehanike, Zavod za udžbenike, Beograd (2012) i Priznanjem za unapređenje i razvoj Kluba, Aeroklub „Sombor”, Sombor (2013).

Pored priznanja „Avram Mrazović“, uručena je i novčana nagrada u iznosu od 100.000 dinara. Svečani program povodom Dana prosvetnih radnika ulepšali su nastupi studenata Pedagoškog fakulteta i učenika četvrtog razreda OŠ „Avram Mrazović“ Sombor.

Gajić naglasio da je „odliv“ sportskih talenata u veće sredine neminovnost.

 Republički ministar omladine i sporta Zoran Gajić tokom svoje jučerašnje posete somborskim, pre svega borilačkim, klubovima naglasio je neminovnost „odliva“ sportskih talenata u veće sredine.

- Kao i uvek kada sam u Somboru pod utiskom sam da se u ovoj sredini sve čini ne bi li se omogućili što bolјi uslovi za razvoj sportskih talenata, koji neminovno odlaze u takozvane veće klubove, nakon čega često svoju karijeru okrune i učešćem u reprezentacijama naše zemlјe. To je neminovnost koju ne treba posmatrati kao nešto negativno, pošto sistem vrhunskog sporta i jeste oslonjen na princip piramide, u kojem najtalentovaniji i i najuporniji stižu na sam vrh – rekao je Gajić.

Ministar je u Somboru razgovarao sa članovima i rukovodstvima bokserskog kluba „Sombor“, rvačkim klubovima „Radnički“ i „Soko“, džudo kluba „Bačka“ i ostalim klubovima koji neguju borilačke veštine, pri tome ne zaboravlјajući da spomene i druge vrhunske somborske sportiste, među kojima i zasigurno najslavnijeg, košarkaškog asa Nikolu Jokića.

Prema Gajićevim rečima, baš kao što Vlada Srbije radi na infrastrukturi, odnosno sportskim objektima poput nacionalnog i regionalnih fudbalskih stadiona, nacionalnih trenažnih centara za košarku i odbojku, desetinu novih atletskih tartan-staza i natkrivenog atletskog stadiona, somborska lokalna samouprava čini jako puno u obezbeđivanju svih uslova za trening i takmičenje, pre svega mlađih kategorija, ovdašnjih sportista.

- Neću pogrešiti ako kažem da je Sombor jedan od najsportskijih gradova u Srbiji i da bi sistem po kome sam grad obezbeđuje ovakve uslove svojim sportistima mogao da bude uzor i model i za druge sredine – rekao je Gajić, naglašavajući ulogu upravo trenera mlađih kategorija. – Svi mi znamo da je uticaj prvog trenera najjači i da ostavlјa najdublјi trag kod svakog dečaka i devojčice, bilo da se profesionalno ostvare u sportu ili se kasnije u životu posvete nečem drugom. Pored bezgrešne tehnike kojom prvi treneri „opremaju“ mlade sportiste, njima se upravo u tom uzrastu usa?uje i pravilan pristup takmičenju, oporavku, radnoj disciplini, samom životu, pri čemu pozitivno utiče ne samo na razvoj patriotskog duha, već i svih ostalih pozitivnih vrednosti – rekao je Gajić nakon razgovora sa somborskim sportistima i obilaska gradske sportske hale „Mostonga“.

Izvor: dnevnik.rs

S obzirom da se Srbija i dalje nalazi u grupi zemalja sa visokim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice u Evropi, započeta je vakcinacija devojčica i dečaka uzrasta od 9 do 19 godina preporučenom HPV vakcinom u domovima zdravlja o trošku države.

Istovremeno je pokrenuta javnozdravstvena kampanja „Zajedno protiv raka grlića materice – HPV NE” uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u okviru koje je planirana realizacija zdravstvenopromotivnih aktivnosti, pre svega edukacije roditelja i staratelja o značaju, efikasnosti i bezbednosti HPV vakcine u osnovnim i srednjim školama.

„S tim u vezi, pozivamo sve roditelje naših učenika, da u sredu 15.11. 2023. godine u višenamenskoj sali u 17 časova prisustvuju predavanju koje će o HPV virusu i imunizaciji održati dr Tatjana Ugarković Trišić i dr Emanuela Ćopić Ceranić“, apelovala je direktorica OŠ „Žarko Zrenjanin“ Apatin Jasna Pavićević.

Odbojkašice CVS Elbrako Tehnolenda pretrpele su četvrti uzastopni poraz u prvenstvu Druge republičke lige Sever. Novajlije u ligi su i ovoga puta naišle na boljeg rivala od sebe. Izgubile su od ekipe Srem 2 (Sremska Mitrovica) koja je slavila maksimalnim ishodom, po setovima (25:23, 25:16, 25:14). Somborke su ostale na začelju tabele, još uvek bez bodova i osvojenog seta. Ovog vikenda su slobodne.

Drugi somborski predstavnik u ovom rangu, Volejstars nakon nedelje dana odmora u subotu, 11. novembra od 15 časova u Gradskoj hali Mostonga ugostiće sastav Vršca. Gošće dolaze u Sombor sa jednim bodom iz prethodna četiri meča. Susret će suditi dvojac Pinter/Obrenović, dok je delegat Đurić.

Kada je u pitanju razvojni tim Volejstarsa, Goks In koji nastupa u prvom Vojvođanskom rangu Sever prošlog vikenda u derbiju kola poražena je na gostovanju u Subotici od drugog tima Spartaka sa 3:0 (25:13, 26:24, 25:16). Trenutno su na četvrtom mestu sa polovičnim učinkom iz četiri meča. Ovog vikenda, tačnije u nedelju, 12. novembra od 16 časova (sala OŠ Dositej Obradović) ugostiće jedno mesto bolje plasiranu Suboticu.

Sa odličnim nastupima nastavili su odbojkaši Sombora koji su na gostovanju savladali Maglić 1953 sa 0:3 (11:25, 16:25, 21:25). Trenutno su prvoplasirani tim Prve Vojvođanske lige Istok sa maksimalnih 12 bodova. U nedelju će u Sokolskom domu ugostiti Mladost iz Turije. Ovaj meč je predviđen da se igra od 17 časova.

Izvor: somborsport.org

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Sombora, povodom državnog praznika "Dana primirj"a u Prvom svetskom ratu, u subotu dana 11.11.2023. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja.

Novim izmenama u radu katastra građanima je ukinut izbor da li će sami da prikupljaju i predaju dokumentaciju ili će da za to potraže pomoć stručnih institucija, budući da će sada upis u katastar morati da ide preko advokata ili geodetskih organizacija, koji će te usluge naplaćivati prema svojim tarifama.

Od subote, 4. oktobra građani Srbije upis u katastar mogu da vrše isključivo digitalnim putem i to uz stručnu podršku advokata ili geodetskih organizacija, što je saopštio Republički geodetski zavod (RGZ), a prenosi Danas.

Ovo je objašnjeno time da će se na ovaj način omogućiti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika.

Građani više neće biti u mogućnosti da svoje zahteve podnose na šalterima, već će to umesto njih raditi stručna podrška i to preko digitalnih „šaltera“, što je, kako RGZ navodi, prednost jer donosi uštedu vremena i smanjuje mogućnost bilo kakvih nedoumica.

Prednost ovog noviteta, kako su objasnili je i u tome što će građani i njihovi stručni predstavnici imati mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice.

Za podnošenje zahteva, građani će na raspolaganju imati 4.000 digitalnih „šaltera“, koji će uvek biti dostupni.

„Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici. Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a“, objasnili su iz zavoda.

Međutim, ono što nije objašnjeno ni spomenuto, jeste pitanje koliko će ovaj novi sistem upisa koštati građane.

Podnosioci zahteva će morati da plate profesionalne korisnike da urade taj posao za njih, što iziskuje značajna finansijska sredstva.

Advokatica Marija Pešović za Danas objašnjava da ova vrsta usluga prema novoj advokatskoj tarifi u proseku košta 24.000 dinara.

Ona ističe da je podnošenje zahteva za upis preko profesionalnih korisnika mogućnost koja postoji već neko vreme i da se pokazala kao dobro rešenje.

„Prijem i obrada predmeta u službi teče brže od tradicionalne predaje zahteva na papiru. Profesionalni korisnici pružaju i stručnu pomoć, te se smanjuje mogućnost predaje nepotpunih zahteva i neispravnih dokumenata. Svedoci smo da službe katastra ne postupaju u zakonskim rokovima, često prave greške na teret građana i velike propuste u radu. Iz tog razloga, svaka inovacija koja će rasteretiti službenike u obavljanju posla je korak napred. Digitalizacija državnih servisa je neophodnost u današnje vreme“, smatra Pešović.

Međutim, ona navodi da se, sa druge strane, ovom izmenom primorava pojedinac da angažuje stručnu pomoć i onemogućuju se oni koji to ne žele, da sami ostvare svoje pravo.

„Ukida se mogućnost neposredne komunikacije sa državnim servisom i, takođe, građani neće moći da odluče da li žele da plate stručnu pomoć ili da to obave sami. Univerzalni savet je da se prilikom obavljanja svakog pravnog posla angažuje ili konsultuje stručno lice, ali to bi trebalo da bude pravo izbora“, kaže naša sagovornica.

Analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević za Danas kaže da ova izmena predstavlja užasan udar na budžet građana.

„Ukidanje šaltera nikako nije u redu, RGZ nije privatna ustanova, nisu svi građani u stanju da jure ovlašćene advokate koji imaju digitalni šalter ili ovlašćene geodetske organizacije. Građani moraju da pronađu takvu osobu, da joj plate debelo jer oni naplaćuju po advokatskom tarifniku, a isto tako i geodetske organizacije“, ukazuje ona.

Ona dodaje da će sada kad se napravi neka greška, građani opet morati da plate advokata da to ispravi.

„Ukoliko neko hoće kopiju plana parcele ili informaciju o lokaciji i slično, moraće opet da plati advokata ili drugog stručnog koristnika da mu to obavi“, objašnjava Lazarević.

Oni su ovim potezom, kako kaže naša sagovornica, napravili veliki ustupak advokatima i geodetskim organizacijama, koje su, kako navodi, uglavnom oni i oformili.

„Nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru, a oni koji imaju biće u povlašćenom položaju u odnosu na druge. A to će svakako biti poseban balast za one građane koji žele da kupe ili prodaju neku nekretninu“, smatra Lazarević.

Ljudi koji rade u katastru, kako dodaje, niti su geodete, niti su pravnici.

„Jako mali broj stručnih ljudi radi u RGZ-u, zato i imaju zastoj, pored toga što ih ima malo“, ukazuje Lazarević.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ Republičkog geodetskog zavoda Nebojša Pejčinović potvrđuje da je organizacija rada u RGZ-u veoma problematična.

„Da bi se svi ti predmeti koji su stizali rešavali elektronski u roku od pet dana, svi drugi predmeti koji su se predavali morali su da budu na „stend baju“, čime su se probijali rokovi za rešavanje predmeta i u najvećem delu katastara protiv načelnika su podnošene prekršajne prijave jer nisu postupali u zakonu definisanim rokovima. Sada se kroz ove izmene i oni rasterećuju toga, a ti rokovi se prolongiraju“, objašnjava on.

Kako dodaje, nije siguran da li će ovaj novitet pomoći da se smanji broj nerešenih predmeta, ali smatra da je ključni problem u samoj organizaciji rada RGZ-a.

„Broj ukupnih predmeta će nesumnjivo posle ovakvih promena biti u padu, jer je sama procedura da stranka donese svoje dokumente i preda na uknjižbu sada dosta otežana, ali pre svega, sada će biti skuplja. Advokati nemaju nikakvog razloga da rade besplatno nešto što je ranije bio posao državne uprave“, ukazuje Pejčinović.

On naglašava i da se postavlja pitanje koliki su uopšte kapaciteti geodetskih organizacija i da je problem jer nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru.

„Postoje advokati koji su se registrovali, koji su potpisali sporazum kojim se pristupa bazi katastra nepokretnosti i samo oni će moći da obavljaju ovaj posao. Sigurno je broj advokatskih kancelarija koje će imati pristup digitalnom šalteru daleko manji od broja onih kojima ovo pravo nije dostupno“, objašnjava naš sagovornik.

Pejčinović ukazuje da su svi problemi u radu RGZ-a posledica toga što u zavodu nema dovoljno geodeta i pravnika.

„Ipak, u nekoliko poslednjih konkursa koji su sprovedeni, na pozicije gde su nekada radili geodete i pravnici, primljeni su da rade i oni koji imaju drugačije obrazovanje. To govori da se struka polako udaljava iz katastra i da je pod plaštom informatičkog obrazovanja došlo do pada kvaliteta“, navodi on.

Pejčinović ističe da je moguće da će u narednom periodu biti pozitivnih efekata ove promene.

„U ovom trenutku, mi u sindikatu, ne prepoznajemo konkretan rezultat ovih izmena, osim što će dovesti do opravdanog nezadovoljstva građana, kojima se nameću dodati troškovi“, kaže on.

Ako je suditi po budžetu za 2024. godinu prihodi od roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti srednjoškolaca biće značajno uvećani u odnosu na prethodne godine i iznosiće čak 3,6 milijardi dinara, što praktično znači da će ovi troškovi u velikoj meri uticati na njihove novčanike.

Drugim rečima postoje indicije da će primera radi, ekskurzije ili pak neke sportske ili kulturne aktivnosti biti značajno skuplje nego što su ih do sada plaćali. Da je to izvesno, mnogi roditelji su imali priliku da se uvere na predstavljanju planova za narednu godinu u kojima su na primer, neki troškovi u poređenju sa ovom značajno veći. Ti troškovi sada neće biti više u sferi nagađanja jer će srednjoškolske institucije od 2024. godine uključuju u sistem redovnog budžetskog praćenja i izveštavanja, što do sada nije bila praksa.

Možda zbog toga iznos od 3,6 milijardi dinara koje roditelji treba da "ubace" u budžet od vannastavnih aktivnosti zbunjuje javnost, uključujući i onu stručnu pa i Fiskalni savet. Ta stavka je sastavni deo sredstava od prodaje dobara i usluga srednjih škola i po prvi put ulazi u plan redovnih neporeskih prihoda a tu brigu neće imati porodice osnovaca. Razlog za to je što njihove obrazovne institucije ostaju van sistema redovnog izveštavanja, što bi po dosadašnjoj praksi, moglo da znači da se to izdvajanje neće značajnije uvećavati.

Van sistema ostaju i fakulteti, što praktično znači da o prihodima ali i rashodima nije moguće dobiti mesečne informacije tokom godine već samo u zvaničnom budžetskom planu i po isteku godine u završnom računu. Naravno, pod uslovom da je realno predstavljeno.

Sve u svemu treba da se zna da je plan da redovni neporeski prihodi u 2024. godini budu na nivou od 172 milijarde dinara, što je međugodišnji rast od 27,5 milijardi dinara. U njih spadaju prihodi od imovine, takse,novčane kazne, zarada od prodaje nefinansijske imovine.

Poskupljuje školovanje srednjoškolaca?

Najveći deo ovog povećanja je posledica uključivanja prihoda srednjoškolskih ustanova u sistem redovnog budžetskog izveštavanja a iz plana državnih finansija može se videti da je reč o 22 milijarde dinara. Taj iznos se dobija uvidom u budžetski plan Ministarstvo prosvete, sabiranjem sopstvenih prihoda korisnika državnih para odnosno srednjih škola od 2,7 milijarde, transfera od drugih nivoa vlasti u iznosu od 15 milijardi i roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti od 3,6 milijarde.

Stručnjaci smatraju da je dobro uključivanje institucija srednjeg obrazovanja u redovno praćenje prihoda ali i rashoda. Ipak, rezervu stavljaju upravo u delu vezanom za visinu prihoda iz roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti, za koje procenjuju da su značajno veći nego prethodnih godina, i da mogu da bitno uvećaju troškove školovanja srednjoškolaca. To posebno potencira Fiskalni savet koji u svojoj oceni budžeta za 2024. godini sumnja da se čak radi i o tehničkom propustu.

- Procenjeni iznos od 3,6 milijarde dinara je višestruko veći nego što je po ovom osnovu naplaćivano u prethodim godinama (dok nije bio deo budžetskog plana), što ukazuje na mogućnost tehničkog propusta. S obzirom na to da je unapređenje budžetskog izveštavanja proces koji zahteva vreme imamo razumevanja da se mogu dogoditi i određeni tehnički propusti poput ovog. Naredni korak budžetskog unapređenja bio bi preciznije projektovanje prihoda od roditeljskog dinara, za koji ima osnova da je višestruko manji. U svakom slučaju, u ovom trenutku uključivanje pomenutih prihoda važnije je od procenjivanja iznosa, tim pre što nema uticaj na ukupan budžetski rezultat. Zato smatramo da je iznet budžetski plan kredibilan i zasnovan na principima opreznog i odgovornog budžetiranja - kaže Fiskalni savet.

Naš izvor iz vlade pak navodi da je je računica od 3,6 milijardi dinara napravljena na osnovu procena srednjoškolskih institucija.

- One su zbog inflacije dali procenu da su narasli i troškovi za vannastavne aktivnosti i zato je roditeljski dinar u poređenju sa prethodnim godinama veći. Drugim rečima, resorno ministarstvo prosvete i vlada su se rukovodili njihovim sugestijama vezanim za projekciju prihoda po ovom osnovu - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11.

Inače, u neporeske prihode, pored redovnih, spadaju i vanredni i oni od indirektnih korisnika. U prvu grupu spada novac od dobiti javnih agencija i javnih preduzeća kao i dividende, i to u vrednosti od 27 milijardi dinara za 2024. godinu, a u drugu, prihodi od prodaje dobara i usluga i transfera između budžetskih korisnika, i to u iznosu od 47,7 milijardi dinara.

Izvor: blic.rs

U Hajduku iz Splita ga nikada nisu zaboravili, ali većina ostalih klubova bi voleo da se ime Ivana Budinčevića ne pominje.

Budinčević je postao prvak Jugoslavije u sezoni 1978/1979 kada je bio golman Hajduka, ali nikada od fudbala nije zaradio dovoljno novca ili mu taj novac nikada nije isplaćen.

Bio je omiljen među navijačima u Splitu, a bio je jedan od ključnih igrača u pohodu na titulu dok je taj tim vodio Tomislav Ivić. Nakon završetka karijere je upao u finansijke probleme, pa se tri godine kasnije opet aktivirao.

Klubovi su mu ostali dužni, pa se vratio u rodnu Vojvodinu gde i danas živi izuzetno teško i skromno. Navijači Hajduka ga nikada nisu zaboravili, pa su više puta prikupljali novac da mu pomognu.

„Eto, nakon što sam bio profesionalni fudbaler, trgovački putnik, nakon što sam radio u free shopovima, konobarisao, trenirao golmane u subotičkom klubu Bačka, u kasno proleće, leti i u ranu jesen zaradim nešto radeći poljoprivredne poslove: kopam, orem, sijem, sadim, berem, radim kod zemljoradnika bukvalno kao najamna radna snaga. Nemam ni zdravstveno osiguranje, više se i ne javljam na Zavod za zapošljavanje. Nema koristi. Po zanimanju sam stolar, ali nema posla koji ne bih radio. Uzalud mi je“, rekao je Budinčević.

Istakao je da nije znao da pronađe način da dođe do novca koji je zaradio igrajući fudbal.

„Meni su mnogi klubovi ostali dužni, nisam se znao izboriti za svoje. Tu ne mislim na Hajduk koji mi je sve isplatio do zadnjeg dinara, ali ostali su mi dužni ljubljanska Olimpija i vinkovački Dinamo, današnja Cibalija. Jedni i drugi zajedno oko tadašnjih 50.000 nemačkih maraka. Da barem sada imam taj novac…“

Izvor: nova.rs

Bolest, za koju smo mislili da više ne postoji, da je odavno iskorenjena - veliki kašalj, iznenada se vratila i masovno napada decu širom regiona, ali i u Srbiji, gde je najmlađi pacijent bila beba od samo dva meseca. Smanjena stopa vakcinacije među decom, izostajanje sa revakcine, ali i slabljenje imuniteta ljudi i nedovoljno praćenje ovog oboljenja od strane nadležnih službi, dovele su do naglog skoka zaraženih “zaboravljenom” bolešću, koja u najekstremnijim slučajevima, i ako se ne leči na vreme, može da izazove smrtni ishod.

Više od 15 godina Univerzitetska dečja klinika (UDK) u Tiršovoj nije imala pacijenta sa velikim kašljem, sve do septembra 2023, a uzrok je smanjena stopa vakcinacije.

Deca masovno nevakcinisana

“Na sreću deca su dobro, nije bilo nijednog pacijenta sa težim komplikacijama jer su svi dovedeni na vreme. Imali smo prošle nedelje jedno dete sa nešto težim oblikom velikog kašlja ili ‘pertusissa’, a najmlađi pacijent imao je tek nešto više od dva meseca. Do ove jeseni, punih 15 godina nismo imali nijedno inficirano dete. Problem je u vakcinaciji, jer među decom koju smo lečili su ili bebe, koje još nisu stigle da prime tri doze, pa su se u međuvremenu zarazile od mame ili masovno starija deca, koja nisu uopšte vakcinisana ili nisu primila revakcinu, prosto su je preskočili, misleći da im ne treba”, kaže za Nova.rs dr Snežana Rsovac, specijalista pedijatrije i dečje plumologije u ovoj bolnici.

U vreme kada nije bilo ekspanzije antivakserskih pokreta i kada su deca bez izuzetka primala vakcine, nije bilo razloga za strah od ove bolesti.

“Najvažnije je da vakcina za ovu bolest postoji, a roditelji treba da budu svesni koliko je infekcija opasna i da je obavezno da dete primi vakcinu i revakcinu. Takođe, stariji građani bi morali da se vakcinišu jer nemaju više nikakvu zaštitu, pa čak i ako su primili dovoljan broj doza u detinjstvu. Nadležne ustanove, poput Instituta ‘Batut’ bi trebalo bolje da kontrolišu izvore bolesti, da postoji veći obuhvat redovne vakcine, i ako se deca ne vakcinišu na vreme, da o tome da obaveste javnost”, objašnjava doktorka Rsovac.

Oporavak od velikog kašlja dugo traje i iscrpljuje organizam.

“Kašalj može da potraje nedeljama i veoma je iscrpljujući, izaziva kolaps organizma, a kod beba prouzrokuje prekide u disanju zbog nedostatka kiseonika, može da dovede i do otkazivanja rada bubrega. Ukoliko se ne leči na vreme, veliki kašalj može da izazove superinfekciju, utiče na kvalitet života, otežava kretnje. Sećam se da smo davno imali jedan smrtni slučaj usled velikog kašlja. Bila je to beba sa ogromnim brojem leukocita, koji se množe usled prisustva ove bakterije u krvi. U Nemačkoj zato i trudnice dobijaju vakcinu u trećem trimestru, kako bi zaštitile i sebe i plod“, naglašava dr Rsovac, načelnica Odeljenja intenzivne nege u UDK Tiršova

Zaraženi i stariji od 50 godina

Vakcina iz detinjstva nije delotvorna u starijem dobu.

“Manjak vakcinacije kod dece izaziva povratak zaboravljenih, pritajenih bolesti, ali i odrasli se razboljevaju, najčešće u 50. ili 60. godini života kada vakcina koju su primili u mladosti, više nije delotvorna“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike u Beogradu.

Epidemiolozi, međutim, smatraju da je veliki kašalj uvek bio prisutan, ali smo bili imuni, tačnije zaštićeni od infekcije.

“Nikada ta bolest nije nestala. Uvek je bila tu negde, ali pertusis i parapertusis, se tokom decenija izmenio u odnosu na vakcinu koju smo svi primili. Ranije smo dobijali mrtvu vakcinu koja je bila jača, bolje štitila od infekcije, ali je izazivala neželjena dejstva. Sada, međutim, imamo modernu vakcinu koja nema neželjenih dejstava, ali je i manje efikasna i štiti tek nekoliko godina”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

Podsetimo, samo u Beogradu je tokom jeseni registrovano 47 obolelih od pertusisa, velikog kašlja, koji usled komplikacija dovodi do zapaljenja pluća, a nekada i smrti.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019., tri slučaja 2020., dva slučaja 2021., dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih infekcija, a do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva.

Takođe, broj obolelih od velikog kašlja u Hrvatskoj raste iz nedelje u nedelju, a za sada je potvrđeno oko 140 slučajeva među decom, dok je u Bosni i Hercegovni dvomesečna beba preminula usled posledica ove bolesti.

Šta je velki kašalj?

Pertusis ili veliki kašalj, je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis, koja se prenosi kašljanjem i kijanjem, a dijagnostikuje se vađenjem brisa. Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma, a prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.

“Prvo se javljaju simptomi slični prehladi kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, blag kašalj i traju do dve nedelje. Potom dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma je i do šest nedelja. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima, dolazi do povlačenja tegoba i oporavka”, objašnjava prim. dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koje je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

“Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa”, navodi doktorka.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo bebe mlađe od 12 meseci, koja su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane.

Iako je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija, uprkos imunizaciji, ova infekcija je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Ona počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze, sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

Izvor: nova.rs