Sombor.info

U prostorijama Galerije „Milan Konjović“ Sombor, svečano je otvorena tematska izložba slika, pastela, akvarela i crteža, koja nosi naziv „Enterijeri Milana Konjovića“. Prikladnim obraćanjem, izložbu je otvorila članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov.

„Atelјe je ogledalo umetnika, a Milan Konjović je svoj stvaralački krug započeo i završio u atelјeu svoje kuće. Verujem da možemo zajedno da uživamo u ovim slikama i da kroz njih zamišlјamo neke momente i inspiraciju u kojima su ove slike i nastajale. Izuzetna mi je čast što sam večeras ovde sa vama i što imam priliku da proglasim izložbu otvorenom“, izjavila je gradska većnica Stojakov.

Postavka izložbe obuhvata umetnička dela koja su nastala u atelјeima u kojima je umetnik stvarao u zemlјi i inostranstvu u razdoblјu od 1914. do 1990. godine. Ovom izložbom se obeležava 125 godina od rođenja Milana Konjovića.

Nijedna rasa pasa nije sto odsto hipoalergena, ali prema Američkom kinološkom klubu, postoje određene rase koje ljudi koji su alergični na pse mogu imati.

Ljudi koji pate od alergija obično su alergični na protein koji psi izlučuju kroz kožu, a koji se nalazi i u urinu i pljuvački. Mali psi, koji se manje linjaju, mogu biti savršeni za ljude koji pate od alergija, jer oslobađaju manje alergena.

Pet popularnih rasa mnogi stručnjaci smatraju hipoalergenima:

Kovrdžavi bišon

Kovrdžavi bišoni su radoznali i inteligentni mali psi, koji svojim šarmom mogu osvojiti svakoga.

Lako ih je dresirati jer vole da udovolje svojim vlasnicima, a takođe su savršeni kućni ljubimci za gradski život. Bišoni su pravi veseljaci, koji se odlično slažu sa psima i decom.

Maltezer

Maltezeri su mali psi težine između tri i četiri kilograma, poznati po svom dugom, svilenkastom, belom krznu.

Uprkos svojoj veličini, oni su veoma otporni i prilagodljivi psi, koji se slažu sa ljudima svih uzrasta. Oni mogu biti malo tvrdoglavi, zbog čega ih treba obučiti.

Pudlica

Pudlice su podeljene u tri grupe po veličini, standardne pudlice, minijaturne pudlice i pudlice „igračke“.

Imaju kovrdžavo krzno koje dolazi u raznim bojama. Pudlice su veoma aktivni psi, a takođe se smatraju jednom od najinteligentnijih rasa, zbog čega ih je lako naučiti raznim trikovima.

Šnaucer

Slično pudlama, šnauceri takođe dolaze u tri različite grupe, veliki šnauceri, srednji šnauceri i minijaturni šnauceri.

Sve tri grupe šnaucera su poznate po svojoj inteligenciji i prijateljskoj prirodi, ali srednji i veliki šnauceri zahtevaju iskusnije vlasnike.

Ovi psi su izuzetno aktivni, pa im je potrebno mnogo vežbanja da se otarase viška energije. Osim toga, obuku šnaucera treba započeti što ranije, jer su to veoma tvrdoglavi psi.

Jorkširski terijer

Pre nego što su postali jedni od najpopularnijih kućnih ljubimaca, jorkširski terijeri su korišćeni kao lovci na pacove.

Oni su hrabri i otporni psi, težine oko tri kilograma i savršeni za život u gradovima.

Iako su mali, od vlasnika zahtevaju strpljenje kada ih obučavaju, prenosi Index.hr.

Morate to raditi svake 2 sekunde do dolaska hitne pomoći!

INFARKT je jedan od najčešćih uzroka iznenadne smrti, i to sve češće kod mladih osoba! Glavni uzrok tome je što ljudi ne obraćaju pažnju na signale upozorenja koje im telo šalje, misleći da nije ništa strašno.

Većina ljudi je bespomoćna kada doživi infarkt. Osoba čije srce kuca nepravilno i prestaje da radi, ima samo 10 sekundi pre nego što izgubi svest.

Međutim, možete sebi lako pomoći tako što ćete snažno i neprekidno kašljati. Duboko udahnite svaki put pre kašljanja. Kašalj mora biti dubok i dugotrajan, kao kada iskašljavate šlajm.

Disanje i kašalj morate ponavljati svake dve sekunde bez prestanka dok ne stigne pomoć, ili dok ne osetite da vam srce ponovo kuca u pravilnom ritmu.

Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a pokreti izazvani kašljanjem vrše pritisak na srce i održavaju cirkulaciju. Pritisak na srce pomaže u obnavljanju normalnog ritma. Na taj način žrtve srčanog udara mogu na vreme da stignu do bolnice i prežive napad, prenosi "Krstarica".

Prodaja je već počela, evo kakve su cene.

Nova skijaška sezona se polako sprema, a ski karte su već u prodaji. Ovogodišnji ski pass cenovnik za Kopaonik je već iznervirao skijaše, s obzirom na realno povećanje cena u visini od 25 posto. A šta je sa drugim planinama?

Kopaonik

Za dva dana na stazama najpopularnijeg i najvećeg srpskog ski centra odrasli skijaši će morati da izdvoje 8.510 u periodu od 15. novembra do 16. decembra, ili posle 24. marta, ali 9.120 dinara u sezoni, dok za vreme praznika cena iznosi 9.750 dinara. Za isti vremenski period, cena karte za decu do 12 godina je od 5.880 do 7.130, a seniori će morati manje više isto da plate – od 7500 do 8.510 dinara za dva dana.

Ukoliko ste ljubitelj noćnog skijanja, na pomenute cene ćete morati da dodate još nekoliko stotina dinara kako biste obezbedili ovaj užitak.

Za 7 dana zimovanja, SkiPass za odrasle van sezone iznosi 23.250 dinara, 24.130 u sezoni i 25.000 dinara za vreme praznika, odnosno između 25. decembra i 7. januara, kao i periodu od 11. do 17. februara. Za isti broj dana na stazi, deca do 12 godina plaćaju 15.000 u prvih mesec dana od otvaranja skijališta, zatim 15.500 ili 16.000 dinara u pomenutim terminima. Što se tiče seniora, odnosno svi onih koji imaju navršenih 65 godina u trenutku kupovine karte, platiće za jednu nedelju skijanja 18.620 dinara do 16. decembra, odnosno 19.630 nakon toga, ili 20.380 ukoliko dođu na Kopaonik tokom praznične sezone.

Zlatibor

Planina koju mnoge porodice biraju kao sigurnu destinaciju za zimovanje zbog mnoštva aktivnosti koje pruža i za one koji nisu skijaši uvek iznova iznenađuje cenama. Skijalište Tornik iz godine u godinu postaje sve popularnije, i mnogi početnici u ovom sportu biraju upravo ovu lokaciju za svoje prvo spuštanje.

U skladu sa skromnijom ponudom, ski pass je jeftiniji nego na Kopu pa će za dva dana na ski stazi odrasli plaćati 4.880-5.370 dinara, a za sedam dana 12.380-13.500; deca za dva dana 3.500-4.250, za sedam 8.120-8.750, a seniori za dva dana 4.380-4.880, za sedam 10.880-12.120.

Pogledajte ceo cenovnik.

Stara Planina

Jedna od najvećih lepotica u Srbiji, u svakom smislu. Pored toga što je najveća planina u istočnoj Srbiji, njena netaknuta priroda je bajka za sve avanturiste, skijaše, ali i one želje čistog vazduha i divljine. Njen skijaški centar, Babin Zub, koji je predstavlja zaštićen prirodni rezervat, nudi staze za svaki uzrast, a cene ski karata su uglavnom iste kao za Zlatibor.

Izvor: nova.rs

U Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru u subotu i nedelju, 4. i 5. novembra, biće organizovani preventivni pregledi.

Građani će moći uraditi laboratorijske analize-holesterol i trigliceride, EKG, izmere pritisak, puls i saturaciju.

Pacijenti će dobiti rezultate sa kojima će dalje biti upućeni izabranom lekaru.

U okviru ovih pregleda biće moguća i konsultacija s nutricionistom.

Pregledi su od 8 do 16 sati, bez zakazivanja i uputa.

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" obaveštavaju da su karte za 6. i 7. novembar za Monodramu „Dejt“ Sandre Silađev rasprodate!

Novi termini prikazivanja su 2. i 3. decembar od 20.00 časova u Velikoj sali Kulturnog centra.

Karte za nova prikazivanja možete obezbediti od utorka, 7. novembra na Blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" napominju da ne primaju rezervacije za ovu predstavu!

U organizaciji Agrobiznis centra za ruralni razvoj i razvoj polјoprivredne proizvodnje i Lokalne akcione grupe „Panonski fijaker“, juče je u Atrijumu Gradske kuće održan izložbeni sajam suhomesnatih proizvoda, gastronomskih proizvoda sa ovih prostora i izložba starih zanata. Manifestaciju je posetio gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković sa saradnicima, koji je razgovarao sa izlagačima i tom prilikom istakao važnost očuvanja autotentičnih proizvoda koji su nezaobilazni potencijal gastronomsko – turističke ponude ovog područja.

Izložbu domaćih suhomesnatih proizvoda i radinosti, pratilo je i takmičenje za najbolјi ukus Sombora, a po oceni žirija, prvo mesto otišlo je u ruke Želјka Milojevića iz Klјajićeva.

Cilј današnje manifestacije je bila promocija lokalnih proizvoda i gastronomskih ukusa Sombora, kako bi se pružila dodatna podrška proizvođačima suhomesnatih i drugih prehrambenih proizvoda i proizvoda domaće radinosti.
Realizaciju ove manifestacije podržali su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Tokom opsežne sedmodnevne akcije usmerene na suzbijanje iregularnih migracija, koja se sprovodi po nalogu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sprečili su oko 3.400 iregularnih migranata koji su se krili u pograničnim pojasevima da krijumčarskim kanalima dođu do zemalja Evropske unije.

Detaljnom pretragom terena na području Subotice, Kikinde, Sombora i Pirota, više stotina policijskih službenika u akciji kojom rukovodi pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković pronašli su pet automatskih pušaka, pet pištolja, više od 1.550 komada municije različitog kalibra, kao i 362 strana pasoša i manju količinu narkotika.

Osim toga, pronađene su i merdevine visine oko četiri metra koje su migranti koristili da preskoče ogradu na srpsko-mađarskoj granici, kao i bunari za vodu i zemunice u kojima su se skrivali.

Akcija kojom je Srbija još jednom pokazala spremnost da stane na put iregularnim migracijama, bezbednosnom problemu cele Evrope, usmerena je i na otkrivanje lokacija u kojima se iregularnim migrantima omogućava smeštaj. Takođe, policijski službenici su tokom ovih sedam dana kontrolisali više desetina hiljada osoba i više od 16.000 vozila kako bi sprečili ilegalni tranzit migranata kroz Srbiju i preko granice.

U ovoj akciji koja je usmerena i na otkrivanje krijumčara, uhapšena su dvojica Albanaca sa Kosova i Metohije koji su, kako se sumnja, iregularne migrante i snabdevali oružjem.

U akciji učestvuju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice, Žandarmerije, Helikopterske jedinice, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviće da sprovodi beskompromisnu borbu protiv krijumčara migranata i iregularnih migracija kako bi se građani Republike Srbije osećali bezbedno i sigurno.

Izvor: Kurir.rs

Kao i za mnoge druge, donedavno je „Radovan Treći“ za mene bio lik kojeg je na neprevaziđen način odigrao Zoran Radmilović.

Gledao sam ga na ju-tjubu i pitao se o slavi i popularnosti koja je učinila toliko da su lјudi promenili pogled na pozorište – to je postalo ono kada jedan glumac zasmejava publiku do suza, a za tu predstavu traži se karta više.
Istina je, i to sam slušao, da niti je to bila najbolјa predstava, niti je to bila najbolјa uloga koju je odigrao veliki mag glume. Pogotovo je isticano da to nije ni blizu najbolјi tekst Dušana Kovačevića. O toj relativizaciji naučio sam nešto pre desetak godina na teatrološkom skupu koji je u Šapcu organizovao Svetislav Jovanov, a sinoć, u „Kritičarskom karavanu“ koji je išao put „Radovana Trećeg“ u Narodno pozorište Sombor, prvi put mogao iskustveno da proverim.
Već sami podatak da „Radovana Trećeg“ za 20 godina bavlјenja pozorištem uživo nisam ni čuo, ni video, govori mnogo (bio je jedan, Branimira Brstine, ali prekratko). Na prvom mestu, govori to da je „Radovanu Trećem“ Zoran Radmilović, čineći ga večnim, podigao i nadgrobni spomenik. Otud vrlo pozdravlјam potez Narodnog pozorišta Sombor, da u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, u režiji Vita Taufera pokuša da uradi nešto novo sa ovim dramskim tekstom, Kovačevićevom karakterističnom crnom kome- dijom, u kojoj se mešaju nivoi realnosti i fantazije, prepliću elementi horora i lakrdije, a homo balkanikus ne izlazeći iz granica svog obora, pardon stana i bulјenja u TV, postaje predvodnik krda, a ne porodice ili zajednice, društva kojem uopšte mogu da padnu napamet neke druge vrednosti osim snalažlјivosti i mimikrije.

Ninoslav Đorđević kao tumač naslovnog lika na početku predstave u Somboru delovao je kao da je upao u zamku da za pet minuta prikaže da je Radovan i lud, i pijan, i emotivan, i impulsivan, nasilan, a zapravo pasivan i ništavan, pa je nekako taj početak odneo pobedu u lošem smislu nad uvreženom slikom. Takođe, ako iscrpite sve to na startu, a ovaj Kovačevićev komad u smislu razvoja lika i (porodične) situacije oko njega ionako u dobroj meri ne ide nikuda, neće vam baš puno ni ostati za radnju posle toga. Međutim, u dalјem toku predstave, Đorđević je mnogo staloženije i koncentrisanije igrao glavnog junaka, više u kontrastnim, realističnijim tonovima, sa mnogo više osećaja za suptilnost njegovih unutrašnjih borbi i plasiranje brilјantno duhovitih Kovačevićevih replika. Drugim rečima, nije sam sebi ukrao šou, nego ga je učinio funkcionalnim, pa čak otvorio prostor i za druge.
Ta intriga sa Vilotićima, ko su oni i zašto, odakle sukob takoreći šekspirovske dinastije Radovana sa njima, da li oni predstavlјaju društvo u celini, ostala je da intrigira i to je dobro. Prekid serije zbog obraćanja narodu, konačna izdaja i rat protiv samih sebe je takođe važan politički komentar. Vito Taufer, iako danas gost iz Slovenije, sigurno da mnogo toga zna o istoriji srpskog naroda i jednog od njegovih omilјenih komada, ako nije čak i uživo gledao kultnu predstavu Atelјea 212.

Projekat „Kritičarski karavan“ Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, u saradnji sa medijima, podržan je od Ministarstva kulture Republike Srbije

Jedan od osnovnih reditelјskih postupaka ipak je bio više stilski. U saradnji sa scenografom Lazarom Bodrožom pokušao je da „Radovanu Trećem“ da notu savremenosti, na način da je stan u kojem Radovanova porodica živi moderan, TV je plazma, flet skrin, a iako imaju fiksni, u jednom trenutku se pojavlјuje i mobilni telefon kao rekvizita. Dalјe od ovog ništa, jer onda nije mogao da u dramaturškom smislu isprati prekide programa i vreme prikazivanja serije o Yoryu, jer danas je to više stvar više tehnologije odloženog gledanja. Takođe, ovim postupkom, socijalni aspekt ostao je zamućen, motivi kao što je udaja ćerke, ili onaj tasta koji živi u kupatilu.

U saradnji sa kostimografkinjom Bilјanom Grgur, reditelј je postigao mnogo više. Rumenka kao Radovanova bivena žena, mnogo je emancipovanija i više se otima, pogotovo kad je reč o njenoj modnoj delatnosti prekrajanja. Bilјana Keskenović bukvalno živi svaku od porodičnih situacija i kao takva Rumenka, pleni jako puno pažnje čak i u drugom planu predstave. Kostimi poput kimona, prekrojenog zimskog kaputa u fensi vrećaste pantalone, odevanje za izlazak u grad a la mafija Yoryovog Grada Čikaga, odišu kreativnim ludilom, ističući grotesku i apsurd komada. Istina, opet pomalo na uštrb logičke doslednosti i koherentnosti u pogledu ekonomskog statusa familije. Sve Rumenkine replike Bilјana Keskenović besprekorno izgovara sa gestom i grimasom koja pojačava komički efekat njenih neispunjenih pretenzija da ne živi u porodici voajera, nego da iz zavičaja dospe do svetala modnih pisti Rima.

Muškobanjasta ćerka Katica Danice Grubački postiže komički potencijal baš zato što glumica pokazuje da glumi muškobanjastost, naglašava gestove i govorne radnje, kako bi izgledala što rogobatnije. Trudna pet godina i uz to apsolutno pogublјena starija Radovanova i Rumenkina šćer Georgina Marije Maše Labudović je veoma upečatlјiva minijatura glumice iz Crne Gore.

Nemanja Bakić kao zaroblјeni Jelenče Vilotić, ponovo je znao da u potpunosti iskoristi prostor za komično i ostvari više od sporedne uloge, nudeći i na planu značenja ponešto od onoga ko su i šta su Vilotići, koji se na kraju ipak naoružavaju i pretvaraju u terorističke jedinice odbrane, ma kako to paradoksalno zvučalo, kao i mnoge stvari u komadu koji ipak verodostojno oslikava jedan mentalitet i jedan narod – svako malo neko lud.

Izvor: dnevnik.rs

Treća “Kobasicijada”, koja je trebalo da se održi sutra u Kupusini, otkazana je, kako navode organizatori, zbog sahrane predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.

Ištvan Pastor je preminuo u ponedelјak, 30. oktobra, u 68. godini, nakon teške bolesti, a sahrana će biti održana sutra, u subotu, 4. novembra u 14 časova, u Subotici na Bajskom groblјu.

Kako je saopšteno iz MZ “Kupusina”, organizatori žale sa velikim gubitkom porodice Pastor i uopšte mađarske zajednice u Srbiji, zbog čega će odložiti manifestaciju koja je zabavnog karaktera sa folklornim i drugim sadržajima.

Novi termin održavanja “Kobasicijade u Kupusini” biće naknadno objavlјen.