Sombor.info

U suboru 04.11.2023. godine održano je četrnaesto izdanje memorijalne trke "Pal Skenderović" u Bačkoj Topoli. Ovogodišnje izdanje trke privuklo je dve stotine trkača koji su se takmičili na distancama od 5 i 10 kilometara.

Atletsko rekreativni klub "Somaraton" Sombor imao je velik uspeh na ovoj trci, pored činjenice da je bio klub sa najviše takmičara. Josip Major je istrčao treće mesto u genralnom plasmanu u glavnoj trci na 10 kilometara, a ispred vodećih srpskih dugoprugaša uz svoj novi lični rekord na 10 kilometra.

"Somaraton" je bio klub sa najviše trkača koji su osvojili neku od medalja u svojim starosnim kategorijama. Đuka Čeljuska istrčao je drugo mesto, dok su Jakša Zeković i Arpad Šarkezi zauzeli treća mesta u svojim kategorijama.

Dame su bile posebno trijumfalne osvojivši prva mesta u svojim kategorijama i to Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj. Trku na 10 kilometara istrčali su i Robert Lalić, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Boško Elek, Nedeljko Katić, Đorđe Rackov i Tijana Odobašić.

Na upola kraćoj distanci od pet kilometera još jedan sjajan rezultat zabeležila je Ana Pešić kojoj je pobedničko postolje ‘’izmaklo’’ jer je ovog puta trku završila na četvrtom mestu u generalnom plasmanu, ali je zato bila ubedljivo prva u svojoj kategoriji. Takođe prvo mesto u svojoj kategoriji istrčali su i Branislav Katić i Mirjana Došen, dok je drugo mesto u kategoriji istrčala Lea Vukelić.

Trku na 5 kilometara istrčali su i Branko Nenadić, Stefana Francuz i Dragana Bogojević.

Rukometaši riđičkog Dalmatinca slavili su u sedmom kolu Druge lige Vojvodine nad rivalom iz Sombora sa 37:29 (18:16).

Ovom pobedom domaćin je opravdao ulogu favorita i sa novim bodovima preuzeo je drugo mesto na tabeli iza vodeće PIK Prigrevice. Domaći tim je već u šestom minuta vodio sa tri gola (4:1) prednosti. Rutinskom igrom prednost je sačuvana do odlaska na odmor. Drugo poluvreme igrači Dalmatinca otvaraju serijom 3:0, koje im donosi prednost od 21:16. Ovo je bio i prelomni momenat somborskog derbija, jer nakon toga gosti više nisu mogli da pariraju, a Riđičanci su meč uspešno priveli kraju. Strahinja Ležajić i Filip Graovac bili su najefikasniji igrači domaćeg tima sa devet odnosno sedam pogodaka. Identičan učinak u suprotnom taboru imali su Luka Jokić i Marko Veselovski.

Nakon ovog kola Dalmatinac je drugi tim lige sa devet bodova, dva manje u odnosu na lidera iz Prigrevice. Sombor je ostao na poslednjem mestu sa samo jednim bodom.

Da podsetimo, Prigrevčani su svoj meč odigrali nešto ranije, tačnije u sredu, 1. novembra kada su slavili nad Radničkim 1958 iz Šida. U sledećem kolu Dalmatinac gostuje u Kaću, Sombor je slobodan, dok će PIK Prigrevica biti domaćin ekipi Rume. Kada su u pitanju trećeligaši, Grafičar je poražen od drugog tima Crvenka Jaffe, dok je ekipa Kljajićevo Čonoplja slavila nad Borcem iz Bačkog Gračaca 30:18 (16:7). Sastav dva sela je sredinom prvog dela stekao četiri gola prednosti, a pitanje pobednika se nakon toga više nije dovodilo u pitanje. U pobedničkom timu trio Vorkapić – Neškovski – Jelić postigao je po šest pogodaka, dok je Pušonja meč završio sa pet golova. Ovom pobedom tim Kljajićevo Čonoplja izbio je na drugu poziciju sa deset bodova, dok je Grafičar pretposlednji sa samo dva boda.

U narednom kolu Grafičar dočekuje Borac (BG), a Kljajićevo Čonoplja sastav Obilića.

Izvor: somborsport.org

Nakon vanrednog oktobarskog uvećanja akcize na cigarete od osam posto, koje je dovelo do njihovog trećeg poskupljenja u ovoj godini, za nešto manje od dva meseca, uslediće nova korekcija ovog državnog nameta od 1,62 dinara po paklici. Taj na oko mali iznos dovešće od Nove godine do značajno veće korekcije cena, odnosno standardnih 10 dinara za pakovanje duvana.

Razlog za to je revidirani akcizni kalendar, koji je nedavno usvojen, i po kome umesto dosadašnjih 1,5 dinara, od Nove godine će se ovaj državni namet uvećavati svakog januara i jula za 1,62 dinara po paklici. Tako će biti sve do kraja 2025. godine, kada se očekuje da se Srbija približi minimalnom iznosu Evropske unije od 1,8 evra po paklici. Stručnjaci i Fiskalni savet smatraju da je to sasvim izvesno jer je nakon zakonskih promena u ovoj oblasti u septembru, taj nivo prihoda već došao na 1,7 evra.

Treba da se zna da uz uvećanje specifične, u paklu cene cigareta ulazi i proporcionalna akciza od 33 posto koja ostaje i u narednom periodu ista, a na sve to se dodaje i PDV. Zbog svih tih nameta proizvođači povećavaju cenu za 10 dinara što je realno očekivati da će primeniti i od 1. januara 2024. godine. Tada će u državu kasu umesto aktuelnih 90,99 da se slije 92,61 dinar po pakli. Ako se zna da je do prvog oktobra taj iznos bio 84,25 dinara onda je jasno da su planirani prihodi u budžetu po ovom osnovu za narednu godinu značajno veći od ovogodišnjih i iznosiće 135 milijardi dinara.

Sve u svemu ove novotarije u akciznoj politici, Srbiju sve brže, bar što se cene cigareta tiče, približavaju standardima EU. Doduše, reč je o minimalnom iznosu od 1,8 evra po paklici, što nas zajedno sa Bugarskom svrstava na začelje ove liste. Ubedljivo na prvom mestu je Irska gde se od akcize po paklici u državni budžet slije čak 9,3 evra, slede Francuska i Finska sa 6,9 odnosno 6,8 evra. I u našem susedstvu su ovi nameti veći, u Hrvatskoj i Rumuniji su 2,5, dok u Sloveniji iznose 2,7 evra.

Upravo ovako velike razlike uslovljavaju i značajan raspon u maloprodajnim cenama cigareta. Najskuplje su u onim zemljama gde su akcize i najveće pa tako ljubitelji duvanskog dima u Irskoj plaćaju, verovali ili ne, čak 14,2 evra po paklici. Nešto bolje prolaze Francuzi, jer izdvajaju 11 dok Srbi i Bugari oko tri evra. Ipak, sve je izvesnije da će u naredne dve godine taj iznos biti značajno uvećan. Takvu procenu daje i Fiskalni savet.

- Cene cigareta osetno variraju od preko 14 evra po paklici u Irskoj do približno 3 evra u Srbiji i Bugarskoj. Podaci pokazuju da su maloprodajne cene i akciza niže u zemljama Centralno Istočne Evrope(CIE) u odnosu na druge zemlje članice EU i to u proseku za oko 40 posto. Maloprodajne cene i akcize u Srbiji su za sada niže od proseka CIE, pa se očekuje da će u narednom periodu nastaviti i dalje da rastu-navodi Fiskalni savet.

Treba dodati i da ništa jeftinije neće proći ni oni koji su klasične cigarete zamenili elektronskim, jer i tečnost za njihovo punjenje imaće korekciju od Nove godine. U toj grupi su i ljubitelji nesagorevajućeg duvana a od januara 2024. godine, akcize će biti uvedene i na nikotinske vrećice, takozvani “snuns”. Pošto ovaj proizvod nije uvršten u postojeći Zakon o duvanu, on je izmenjen i tretira se kao duvanski, što do sada nije bio slučaj.

Akcize za cigaret u nekim zemljama EU u procentima učešća u paklici:

9,3-Irska
6,9 Francuska
5,8 Holandija
3,6 Nemačka
2,5 Hrvatska i Rumunija
1,9 Bugarska
1,7 Srbija
Izvor EK i Baza podataka o porezima u Evropi

Prosečne maloprodajne cene cigareta u nekim zemljama EU u evrima:

14,2 Irska
11-Francuska
7,5 Holandija
6,5 Nemačka
4,1 Hrvatska
3 Bugarska i Srbija

Izvor: blic.rs

Od 1. novembra, u našoj zemlji, struja je poskupela, te tako nije na odmet da znamo kada počinje jeftina tarifa.

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki je račun za struju za svako domaćinstvo.

Dobar način za uštedu na ovim računima je da se električna energija koristi noću kada je moguće, jer je tada na snazi jeftina tarifa, koja pravi bitnu razliku na kraju meseca. Pravi pokazatelj je bojler, čije zagrevanje isključivo u toku noći može biti tri puta jeftinije nego ako to činite samo u toku dana.

Isto važi i za druge velike potrošače struje, poput veš mašine ili mašine za pranje posuđa, a moguće je uštedeti i ako se jela koja zahtevaju dugu pripremu kuvaju tokom noći. Ali, ono na šta posebno treba obratiti pažnju je vreme kada počinje jeftina struja, koje nije isto u svim krajevima Srbije.

Jeftina, odnosno noćna tarifa počinje u tri različita vremena u tri zone u Srbiji, a to su Vojvodina, Beograd i centralna Srbija. U Vojvodini ova tarifa traje od 23 sata do 7 ujutru, u Beogradu od ponoći do 8 ujutru, a u centralnoj Srbiji od 22 sata do 6 ujutru.

Osim toga, može se uštedeti i postavljenjem led sijalica ili štedljivih sijalica, koje smanjuju potrošnju. Još jedna preporuka je zamena stolarije u domu, jer bi to povećalo energetsku efikasnost smanjenjem rasipanja energije.

Izvor: danas.rs

Misteriozna crvena svetlost koja se pojavila na nebu iznad Sombora ostavila je sve građane ovog vojvođanskog grada u čudu.

Neki su uspeli da zabeleže nestvarne kadrove iz ovog grada, ali i mnogih drugih gradova na severu Srbije. Crvena svetlost na nebu se videla u Vrbasu, Banatskom dvoru, Bačkom Petrovom Selu.

Inače, reč je o jedinstvenom fenomenu, polarnoj svetlosti, koja se javlja zbog jake solarne oluje.

- Polarna svetlost se večeras vidi i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori. Zbog jake solarne oluja, polarna svetlost je vidljiva skoro do samog juga Evrope, a tako može biti i sledeće veče - objavio je Hailz Srbija.

Nestvarni prizori iznad Hrvatske i Slovenije

Kako navodi jedna Fejsbuk stranica iz Slovenije, koja se bavi meteorološkim prilikama, ovakvi prizori nisu tipični u ovom delu Evrope.

Grimizno nebo iznad Rusije, zeleno iznad Engleske

Nebo je večeras pocrvenelo i u nekoliko regiona Rusije od Lenjingradske oblasti, Urala i Sibira do Krima. Fotografije neobične pojave korisnici dele na društvenim mrežama.

Takođe, ovaj fenomen je zabeležen i u Poljskoj, Engleskoj, Slovačkoj, na Islandu i drugim državama.

U različitim zemljama, boja je varirala od jarko crvene do narandžaste, pa čak i smeđe i zelene.

Razlog za neobičnu boju neba bila je jaka magnetna oluja.

Glumac Robert de Niro ostvario je brojne zapažene uloge u kultnim ostvarenjima, a publika širom sveta ga obožava.

Kao što je poznato, De Niro je do sada više puta posetio Srbiju. Jednom je dolazio kao student, a potom je dva puta promovisao filmove. Prvo je promovisao „Kum 2“, a potom i hit ostvarenje „Njujork, Njujork“.

On je više puta govorio o svojoj prvoj poseti Srbje, kada je putovao auto-stopom.

„Nisam imao para, pa sam zaustavljao kamione na putu. Hteo sam da stignem do Beograda. Jedan kamiondžija dovezao me je do glavnog trga u Nišu i tu me ostavio. Padala je kiša, smračilo se, a ja sam se našao sam u nepoznatom gradu, usred noći. Ipak, želeo sam da osetim kako pulsira život u Nišu. Nisam se osećao drugačijim od sveta oko sebe. Farmerke, majica, ranac na leđima, nešto para u džepu…“, pričao je on prenosi „Kurir“.

„Zaustavljao je ljude po ulici nadajući se da će ga neko razumeti, ali – slaba vajda sa znanjem engleskog jezika u tadašnjem Nišu. Onda je jedan prolaznik odgovorio: ‘O, jes’, i meni je laknulo. Rekao sam mu da tražim prenoćište, ali da to nikako ne bude u hotelu. Želim da vidim kako se kod vas živi, a u hotelima odsedaju stranci. On je odgovorio: ‘Okej, okej’, i pozvao me da pođem s njim. Odveo me je u neku manju ulicu, stigli smo u zgradu, u sasvim običan stan. Pojavili su se njegova žena i dvoje dece, pospani, tek ustali iz kreveta. ‘Ovo je moj stan, ovo su moja žena i deca. Možete prenoćiti kod nas, naći ćemo vam nešto da pojedete’, rekao mi je. Verovatno je na mom licu pročitao neku kombinaciju iznenađenja i zadovoljstva“, nastavio je glumac i dodao:

„Bio sam dirnut. Nisam očekivao da će me potpuno nepoznati ljudi tako prihvatiti. Čovek mi je rekao da mogu da se osećam kao kod svoje kuće. Od tada je prošlo 10 godina, a ja se i dalje svega sećam do detalja“.

De Niro je bio na FEST-u 1976. godine u Beogradu i tada je nastala fotografija na kojoj se vidi kako igra kolo. Kako su mediji prenosili, fotografija je nastala u Domu sindikata, a De Niro je zaigrao „Moravac“ nakon što ga je ponela atmosfera.

Izvor: nova.rs

Jula 2012. godine, u časopisu Pediatrics, objavljen je rezultat studije koju je sproveo tim stručnjaka iz Finske, na čelu sa dr Bergrothom (Univerzitetska bolnica Kuopio, Finska ). Ovaj tim analizirao je povezanost učestalosti javljanja respiratornih infekcija kod beba koje su u kontaktu sa mačkama i psima tokom prve godine života.

U periodu kada su respiratorne infekcije česte, a poznati faktori koji doprinose češćem javljanju su boravak u kolektivu ( jaslice ), starija braća i sestre, kao i izostanak dojenja.

Mi vam je ne predstavljamo sa ciljem da po kratkom postupku nabavite kućnog ljubimca, za to su potrebni i drugi, jači motivi, nego da bismo razrešili nedoumice i umirili strepnje parova koji već imaju kucu ili macu, a očekuju novog člana porodice.

Studijom su obuhvaćena deca rođena u istočnom i srednjem delu Finske u periodu od 2002 do 2005. godine, njih 397. Ova deca praćena su od trudnoće, a podaci o respiratornim infekcijama i njihovom lečenju, kao i o kontaktu sa mačkama i psima tokom prve godine života prikupljani su na osnovu nedeljnih dnevnika i upitnika na kraju prve godine.

U studiju su uključene samo zdrave bebe rođene u terminu, a analizirani su i podaci o polu deteta, godišnjem dobu rođenja, braći i sestrama, porodičnoj sklonosti ka alergijama, socioekonomskom statusu porodice, dojenju, izloženosti duvanskom dimu, o boravku u kolektivu, kontaktu sa drugom decom i kontaktu sa mačkama i psima ( celodnevni kontakt ( ljubimci koji žive u stanu/kući ), dnevni kontakt 6-16h i kontakt ˂ 6h dnevno ).

Analizom prikupljenih podataka došlo se do zaključka da je kontakt sa mačkama i psima u najranijem uzrastu moguć zaštitni faktor od infekcija uopšte ( deca u kontaktu bila su zdrava više nedelja tokom prve godine života od dece koja nisu imala kontakt sa mačkama i psima ), a naročito je izražen zaštitni efekat u odnosu na respiratorne infekcije, pogotovo zapaljenje uha i nosa ( otitis i rhinitis ).

Studija je pokazala i da je nešto izraženiji pozitivan efekat kontakta sa psima, naročito onima koji veći deo dana borave napolju ( najzdravija su bila deca koja su u kontaktu sa psima koji manje od 6h dnevno provode unutra ).

Autori studije moguće objašnjenje vide u tome što ovi psi sa sobom u kuću unose više „prljavštine“, tj. raznovrsniji mikrobiološki „svet“, čime je stimulacija i „podešavanje“ nezrelog dečijeg imunog sistema efikasnija, odgovor na virusne respiratorne infekcije složeniji i bolji, a bolest kraćeg trajanja.

Registarske tablice služe da “indivudualizuju” vozila, ali pojedinim vlasnicima nasumična kombinacija slova i brojeva nije dovoljno individualna.

Zato već godinama unazad pravni propisi dozvoljavaju mogućnost izdavanja personalizovanih tablica, kod kojih vlasnik može da izabere šta će pisati na njima, piše Danas.

Ipak, ta mogućnost podrazumeva i izvesna ograničenja. Prema Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila vlasnik teškog četvorocikla, odnosno putničkog vozila može po izboru odabrati najmanje tri, a najviše pet slovnih znakova ili kombinaciju brojčanih i slovnih znakova.

Opet, ako se bira kombinacija slova i brojeva, na tablici se moraju nalaziti najmanje dva slova, s tim da to ne mogu biti slova „TX“, „RP“ i „RPE“. Ako se već koristi kombinacija slova i brojeva, između se mora nalaziti znak “-”.

Kako se navodi u pravilniku, značenje izabranih znakova na registarskoj tablici po sadržaju ne sme da bude provokativno, nemoralno, ili suprotno pravnom poretku.

Ova usluga košta znato više od 2.193 dinara koliko košta izdavanje “običnih” tablica. Za personalizovane tablice potrebno je izdvojiti skoro 90 hiljada dinara.

Promocija naslova Ljiljane Banović, biće održana u utorak, 7. novembra 2023. godine, u 18.00 časova, u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke).

Ljiljana Banović rođena je 11. decembra 1967. godine u Novom Sadu. Školovala se u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” i na Ekonomskom fakultetu u rodnom gradu. Njena prva knjiga, Svašta nešto - i još ponešto, knjiga dečjih pesama, za koju je recenziju napisao poznati Duško Trifunović, osvojila je nagradu na konkursu Ministarstva kulture i informisanja 2004. godine. Zbirku priča Kapije i 70 razbojnika i roman Vidimo se u prethodnim životima objavila je 2017. godine. Najnoviji roman Ćutanja s Bogom objavila je ove godine u izdanju IK Nova Poetika.

Moderatorka razgovora biće Miljana Zrnić, a domaćin večeri Nataša Turkić.

Ljiljana Banović, Novosađanka, žena bez korena, kako za sebe voli da kaže, rođena je krajem 1967. godine kada je decembar još uvek bio mesec pod snegom. Nije sigurna da li ona voli promene ili promene vole nju tek, kolekcionar je početaka dočim krajeve nikako ne voli da sakuplja i rado ih usput, vetru za leđima, zaboravlja. Da ih vetar slučajno ponovo po svetu ne razduva.

Izdala je 8 knjiga od kojih je prva, zbirka dečjih pesmica, objavljena pod recenzijom dragog Duška Trifunovića. Tiraž je otkupljen od strane Ministarstva kulture i distribuiran u biblioteke širom Srbije. Jedan primerak nalazi se i u našoj Biblioteci u Somboru.

Kada su joj deca odrasla, izdaje prvi roman za mame, koji rado čitaju i tate ali i tinejdžeri. VIDIMO SE U PRETHODNIM ŽIVOTIMA brzo je doživeo drugo izdanje. Potom objavljuje zbirku kratkih priča i blog postova KAPIJE I 70 RAZBOJNIKA gde su razbojnici svi oni divni likovi, vile i viljenjaci koji nam preskaču kapije bile one otvorene ili zatvorene. Kapije su, naravno međa između dva sveta: spoljnjeg i onog mekog, unutrašnjeg kojeg pokušavamo da sačuvamo od oštrih pogleda i reči.

Usledile su 4 knjižice za decu, a potom i najnoviji roman ĆUTANJA SA BOGOM u kom se bavi gubitkom roditelja, ali gde otkriva i da se ljubav smrću ne završava. Samo se menja njen oblik i kanali komunikacije.

Teme poput sudbinskih veza, savladavanja lekcija iz prethodnih života, ponavljanje obrazaca, prevare, izdaje i narušavanje poverenja česta su tema u njenim delima.

„Lako se čita“, „Nisam mogla da ispustim iz ruku“, „Moram pročitati ponovo“, „Salajački humor Balaševića“, „Rani Koeljo“, „Eno mama čita. Plače i smeje se u isto vreme, jako je smešna“ neki su od brojnih komentara koje je primila od čitaoca. Najdraži su joj oni „Kupila bih još jednu drugarici, obavezno mi javite kad izađe sledeća“ ili „Muž mi je rekao – bolje da si sa Banovićkom došla na more, ionako je stalno čitaš.“

Videćemo da li i Somborci dele takvo mišljenje.

Izvor: RTV

Nekretnine nadomak gradova i na planinama dobile su veliku popularnost tokom pandemije, a podaci govore da potražnja za njima i dalje ne jenjava. Iako su se do nedavno najviše tražile kuće i vikendice, struka ukazuje da se ovaj trend menja i da dolazi era drugačijeg tipa smeštaja.

Apartmani hotelskog tipa postaju sve traženiji na planinama tvrde investitori koji se bave gradnjom ovakvih nekretnina, piše Blic biznis. Imajući u vidu da se odmah nakon plasiranja proda većina kapaciteta, procena je da će i budućnosti sigurno rasti potražnja za njima, naročito u planinskim predelima. Praksa pokazuje da zainteresovani kupci nisu samo ljubitelji prirode, već da se ove nekretnine sve više kupuje kao dobra i isplativa investicija.

Kupci menjaju navike: Na planinama žele mir ali i sadržaj

Vrеdnost tržišta vikеndica u Rеpublici Srbiji u 2022. godini jе prema podacima Rеpubličkog gеodеtskog zavoda iznosio 27 miliona еvra, a u Vojvodini - 13 miliona еvra. Međutim, prema podacima iz prvog polugodišta ove godine, broj prodaja ovih nekretnina pao je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nevena Martinović, Marketing konsultant projekta "Kosmajski vrtovi" kaže da nije više pitanje izabrati pravu lokaciju već profilisati i upoznati kupce.

- Kupci traže mir nadomak grada, kojima je puno gradske buke, i mnogima ovakve investicije postanu i primarna adresa jer brzo uvide sve benefite stanovanja u prirodi. Upravljanje i održavanje podjednako je važno kao i izbor lokacije i plasiranje nekretnine na tržištu. Investitori treba da budu hrabri i da donose inovacije, i da se prate navike ljudi koje su se definitivno promenile. Postoje ljudi koji žele komercijalne nekretnine ali postoje i kupci kojima to nije na prvom mestu i koji želi nekretninu da prati njegov životni stil - rekla je Nevena na panelu "Investiranje u nekretnine na planinama – isplativost i prednosti ulaganja"

Promena u navikama kupaca, kažu stručnjaci već je očigledna, a interesovanje za planinskim predelima ne vezuje se više samo za sezonu već je konstantno tokom cele godine.

- Ljudi žele da pobegnu iz grada na vikend ili kad god imaju slobodno vreme i zbog toga raste interesovanje za ovakvim nekretninama a posebno se traži sadržaj koji mi razvijamo. Iako to još uvek nije na nivou kao što je u Evropi ali mislim da će to u budućnosti biti na najvišem nivou - kaže Miloš Nedić, osnivač i direktor na projektu modernih smeštajnih jedinica.

On objašnjava da su da su do nedavno na planinama bile vrlo aktuelne vikendice, ali je način života doneo i novi trend.

- Zbog brzog načina života i praktičnosti, sve su aktuelniji apartmani i to hotelskog tipa, odnosno hotel u kome možete kupiti privatni apartman. To je zgodna stvar jer tom prilikom možete uživati u svom sadržaju hotela. Jedina mana je što su ovakvi objekti malo skuplji a sve ostalo su samo prednosti i mislim da će se ovaj moderan koncept razvijati kroz budućnost - kaže Nedić.

Cene kvadrata od 2.000 evra

Imajući u vidu da u apartmanima hotelskog tipa investitor sve potencijalne popravke ali obezbeđivanje sadržaja preuzima na sebe, jedina mana je kako kažu oni koji ih grade njihova cena koja je značajno viša od drugih tipova smeštaja. Ipak, podaci pokazuju da se kupuju i po tim ciframa, a mišljenje struke je da se vrlo brzo pokaže da je ovo isplativa investicija.

Haris Kadić, stručnjak za nekretnine iz Sarajeva ukazuje da se ove nekretnine na planini Jahorina i okolnim planinama kreću od 2.000 evra po kvadratu, dok domaći stručnjaci kažu da je na našim planinama cena jednog kvadratnog metra oko 5.000 evra.

- Sledeća godina ali i sve naredne, nastaviće uzlaznom putanjom u kontekstu i kvaliteta, gradnje i očekivanja kupaca. Zato treba osmisliti dobre projekte, programe i inovacije koje će sigurno biti isplative. Kupci vrlo brzo uvide šta je dobro i održivo a šta lažno, a ova vrsta smeštaja je trend budućnosti - zaključio je Kadić.

Izvor: nekretnine.rs