Sombor.info

Škole vape za nastavnicima i učiteljima, a osim niske plate, problem su i njihova prava u odnosu prema problematičnim đacima. Kako pojedini ističu u razgovoru za “Novu”, odavno im je zabranjeno da sa časa udalje učenike koji ometaju nastavu ili se nedolično ponašaju. Jedini mehanizam koji imaju u rukama je, da bahate učenike pošalju kod pedagoga i psihologa, ali se u praksi suočavaju sa odbijanjem đaka da to i urade. Tu se, otprilike, završavaju sva ovlašćenja koja imaju nastavnici, kažu naši sagovornici.

Završeno je prvo tromesečje u školskoj godini koja je usledila posle stravične tragedije u “Ribnikaru”, a predstavnici prosvetnih sindikata i Foruma za Novu ističu, da novouvedeni propisi nisu dali očekivane efekte.

Njihov stav je da se ništa bitnije nije promenilo kada je u pitanju disciplina učenika.

Naprotiv, navode da su profesorima i nastavncima vezane ruke u vaspitnoj ulozi, te da za svaki dečji “nestašluk” imaju samo “gomilu papirologije”, dok se s druge strane, kod promene ponašanja problematičnih učenika, ne postižu neki veliki rezultati.

Deca ne smeju da se “izbace” sa časa

Nastavnicima i profesorima odavno je zabranjeno da učenike koji ometaju čas ili se nedolično ponašaju udalje sa nastave, već jedino mogu da ga upute na razgovor kod pedagoga ili psihologa.

Međutim, ni to uvek ne urodi polodom, kaže za Nova.rs Milorad Antić predsednik Foruma srednjih stručnih škola, dodajući da učenici često umeju i da odbruse svojim nastavnicima.

“Mi mu kažemo idi kod psihologa ili pedagoga, on kaže ‘neću da idem’. I vi ste onda ukopani, jer posle toga nemate više šta da uradite. Onda se vrti neka priča s odeljenjem, dođe pedagog ili psiholog, razgovara se ‘hajde da nađemo neko rešenje, pa, biće bolje, smiri se’ i tako u krug. Mi smo bukvalno ukopani u toj priči kada dođe do konflikta između nastavnika i učenika”, objašnjava Antić.

Dodaje da su sadašnje generacije izgubile svako poštovanje prema svojim nastavnicima, te da je danas u srpskim učionicama, kako kaže, uobičajena slika da kada nastavnik uđe, deca sede i gledaju u telefone.

Niko više ne ustaje nastavnicima

“To poštovanje ne postoji, u smslu da neko ustane, da vas pozdravi ili da neko kaže ‘dobar dan’. Tokom časa pričaju, šetaju, jedu, piju sokove ili vodu, koriste telefone. Kada im kažete da ućute, ne slučaju vas i vrlo je teško uspostaviti neku disciplinu i dijalog sa decom da ispredajete neku lekciju. Naročito u trogodišnjim školama, to je haos”, opisuje Antić.

Kada su u ptanju novouvedene promene, on istče da se osim prisustva školskih policajaca i pojačanog dežurstva nastavnika, ponašanje dece nije bitnije promenilo.

“Dobro je što je tu policajac, pa kao ‘plaši’ decu, ali se deca na časovima i dalje isto ponašaju. Gotovo da je postalo normalno da vas učenik povuče za ruku, da vam kaže ružnu reč. Bukvalno, vi ne smete, ne da povisite ton, nego ne smete ni da ga izgrdite. Ako to uradite, odmah dobijate dopis od roditelja i ide prijava prosvetnoj inspekciji”, kaže on.

Nastavnici smeju samo da “upišu” dete u dnevnik

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, napominje da se prosvetni radnici godinama unazad suočavaju sa verbalinim i fizičkim nasiljem koje trpe od bahatih učenika, a u poslednje vreme i od roditelja.

Ona ističe da je škola “izgubila vaspitnu ulogu”.

“Sve se nekako izopačilo i izokrenulo, suviše je pušteno roditeljima da vode vaspitnu funkciju škole, a nastvanicima se sve to, u sve većoj meri onemogućava. Kada učenik napravi neki disciplinski prekršaj, vi možete samo da upišete napomenu u dnevniku. Tri takve napomene smanjuju ocenu iz vladanja. Ali, koji to efekat ostavlja? Takvi učenici smanjenu ocenu doživljavaju kao neki ‘plus’ u odnosu na svoje drugare, to im je kao neki odbrambeni mehanizam”, kaže Ilić.

Dodaje da u svakoj školi postoje jasni pravilnici o pravima i obavezama učenika, ali da je problem što se ta pravila ne poštuju.

“Sad se sve gleda kroz neke duple naočare, ili je crno, ili je belo. Bio je prošle godine jedan slučaj roditelja koji je došao u školu. Nastavnik je više puta skretao pažnju njegovoj ćerki zašto je neprikladno obučena. Onda je roditelj to shvatio kao neku vrstu seksualnog ataka na njegovo dete. Zašto je to tako? Zato što smo previše pustili roditeljima da uzimaju pravdu u svoje ruke”, navela je Ilić jedan od primera u kojima reaguju roditelji.

Ilić ocenjuje, da se i pored svih propisa i promena koje se uvode u rad škola, ipak nije odmaklo na sprečavanju verbalnog i fizičkog nasilja koje učenici sprovode prema nastavnicima.

Podseća da već dugo postoji inicijativa da prosvetni radnici dobiju status službenog lica i zaključuje da ceo obrazovni sistem “treba da se resetuje”.

Učenike “disciplinujemo” gomilom administracije

Kada učenik odbrusi profesoru, uvredi ga, ili odbije da ide kod psihologa, jedini “odgovor” profesora je da sve to “napiše” i dalje prati predviđene protokole, u najkrećem opisuje Milorad Antić, kakve “odbrambene mehanizme” imaju prosvetni radnici kada se suoče sa bahatim učenicima.

Situacija je, kaže on, čak pomalo i apsurdna, jer nadležne službe više pažnje obraćaju da ”administracija bude uredna”, nego što rade sa problematičnim detetom.

“To je takva birokratija. Vi morate da pišete da li su sve procedure sprovedene kako treba, da li ste dali pravu ocenu iz vladanja, da li je dete išlo kod psihologa, da li ste razgovarali sa roditeljima, da li ste obavestili centar za socijalni rad, ako je nešto kritično… Vi to morate da pišete od danas do sutra. Više se bavite birokratijom nego vaspitnim radom. Bitno je šta je napisano i kako je napisano, nisu bitni rezultati. Kada dođe eksterna, bukvalno taj nastavnik bude nagrađen i pohvaljen što je sve lepo napisao, a konkretni rezultati – nikakvi. U prevodu, super smo opisali da je dete nedolično, a dete se nije popravilo. To je ono što je poražavajuće”, zaključio je predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Izvor: nova.rs

Kada su u pitanju kuće somborskih velikana, od kojih je najveći broj smešten u samo srce grada, odnosno zonu unutar četiri glasovita venca, retko koja može da se odupre najezdi takozvanog investitorskog kapitala, bilo da je pod zaštitom Zakona o zaštiti spomenika kulture ili ne.

Ako je za utehu, mada „viđena“ za potpuni nestanak, rodna kuća jednog od najvećih srpskih, a zasigurno najznačajnijeg vojvođanskog pripovedača, Velјka Petrovića, donekle je izbegla tu sudbinu, pre svega zbog svesti novog vlasnika ovog objekta, ali i svojevremene, poslednjih nekoliko godina gotovo neprimetne, odlučne reakcije za Sombor nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Naime, kuća u kojoj je 1884. godine rođen Velјko Petrović u negdanjoj Velikocrkvenoj, a danas ulici imenovanoj upravo po njemu, poslednjih nekoliko decenija prošlog veka bila je u vlasništvu jednog od najbogatijih Somboraca koji je posedovao i ovom zdanju susedni objekat. Odlučan da se „otarasi“ već poprilično derutne kuće velikog pisca, pribegao je tih godina uobičajenoj praksi svih onih koji su bili namerni da eskiviraju odredbe Zakona o zaštiti spomenika kulture, koji je u ovom slučaju bio primenjiv. Jednostavno je kuću prepustio zubu vremena i vremenskih prilika. Nakon urušavanja krova, propadanje rodne kuće Velјka Petrovića je ubrzano, pa je tako ruinirana lako dobila novog vlasnika, pre svega kao građevinski plac u strogom centru grada.

Ipak, u saradnji sa stručnjacima nadležnog zavoda novi vlasnik je pokušao da spasi šta se spasiti dalo, pa je makar, na osnovu dostupne dokumentacije, rekonstruisana spolјašnja fasada i deo unutrašnjosti, te je nakon izgradnje na fasadu kuće postavlјena i prigodna spomen- ploča koja obaveštava namernike da je u pitanju mesto na kojem je rođen, ne samo veliki srpski nacionalni radnik sa početka 20. veka, već i autor neprevaziđenih pripovetki „Bunja“, „Salašar“, „Golubica sa crnim crcem“, „Mikošićeve sirene“, „Fedor“, „Stekliš u Ravangradu“, „Moloh“, „Baba Maca“, „Majka Staržinka“...

Svojim književnim delom Petrović je zanavek u srpskoj književnosti ovekovečio Sombor, mentalitet i temperament njegovog nacionalno i religijski šarenolikog stanovništva, običaje, društveni život, arhitekturu, prirodu...a upravo zbog njega je punopravni sinonim za njegov rodni grad Ravangrad. Kao jedan od velikih nacionalnih srpskih radnika, zbog svojih stavova i progona u Austrougarskoj bio je prinuđen da 1911. emigrira u Srbiju, da bi kao novinar i vojnik preživeo Balkanske ratove i, kao član štaba Moravske divizije, Prvi svetski rat i albansku golgotu.

Mada u Beogradu ovenčan slavom velikog književnika, akademika i društvenog radnika, nikada nije krio da mu je želјa da večno počinak pronađe upravo u svom rodnom Somboru. „ Idem ja u moju lepu žutu zemlјu na ledini Crvenki, daleko i od somborskih varmeđaša i lancoša, a još dalјe od ovih živih i mrtvih Beograđana i Novosađana“ bila je želјa čika Velјka, kako su ga u Somboru zvali, koja sticajem okolnosti nije bila ispunjena, ali je makar na njegov odar u Aleji velikana beogradskog Novog groblјa 1967. godine ipak ostavlјena pletena korpa sa pregrštom somborske zemlјe.

Izvor: dnevnik.rs

Polaganjem venaca na spomen obeležje Batinske bitke, danas je obeležena 79. godišnjica jedne od najvećih bitaka na području bivše Jugoslavije u kojoj su snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i sovjetske Crvene armije porazile nacističke i fašističke trupe koje su se nalazile na području Batine i Baranje.

Polaganjem venaca na spomen obeležje palim borcima u oslobađanju otadžbine, počast su odale delegacija Grada Sombora koju su činili gradonačelnik Antonio Ratković, predsednik Skupštine grada Zoran Rus i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.

„Danas, 79 godina posle, mi slavimo veliku istinu i pobedu velike istine izvojevane u Batinskoj bitci, a to je istina o slobodi koja nije data, već koja je osvajana pedalj po pedalj. To je istina o bojištima, o logorima i zločinima nad narodom koji je umeo da voli i ceni svoju slobodu i brani svoju otadžbinu kao najsvetije nasleđe. Mi danas, na ovom mestu istine želimo da poručimo da ne zaboravljamo ni jedan život, ni jednu mladost koja je prerano pokošena na ovoj hirovitoj dunavskoj obali, ali i da podignute glave danas branimo svoj grad i svoju zemlju vrednim radom i poštenjem, mudrošću i odgovornošću prema svojim potomcima. U ime sabranih na ovom mestu i u svoje lično ime se zahvaljujem borcima Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije. Neka zauvek živi sećanje na istinu i neka se ona nikad ne zaboravi", izjavio je gradonačelnik Ratković.

Polaganju venaca prisustvovali su i delegacija Ambasade Ruske Federacije koju su činili prvi sekretar u Ambasadi Jurij Sergejevič Butkov i pukovnik Evgenij Poljakov, zamenik izaslanika odbrane u Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, delegacija SUBNOR-a koju su činili Petar Grabež, Jovo Ratković i Slobodan Mihajlović, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije koju su činili pukovnik Lazar Ostojić, komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije, potpukovnik Slavko Đipalo, načelnik Centra Ministarstva odbrane Sombor i major Nebojša Mijailović, oficir u Prvom centru za obuku Vojske Srbije, delegacija Udruženja ratnih vojnih invalida Sombor, delegacija Кola srpskih sestara Sombor, delegacija Udruženja Herojske 549. Motorizovane brigade „Car Dušan Silni" Prizren, kao i delegacije predstavnika SUBNOR-a iz zemlje i regiona i udruženja građana.

Batinska bitka je trajala od 11. do 29. novembra 1944. godine, a po svojoj dimenziji, obostranom učešću krupnih vojnih snaga i koncentraciji borbene tehnike, bila je jedna od najvećih vojnih operacija na tlu Jugoslavije.

Za osamnaest dana koliko je trajala operacija, živote je dalo 2.175 heroja koji su ne mareći za sopstvene živote, jurišali napred u večnu slavu besmrtnika. Jedan od tih besmrtnih heroja bio je i Vasilij Gligorijevič Obodovski, stariji vodnik i komandir voda 703. pešadijskog puka 233. pešadijske divizije 57. armije 3. ukrajinskog fronta, koji je među prvima prešao Dunav i hrabrim jurišem osvojio početne nacističke rovove, da bi potom izgubio život. Njemu u čast je otvorena ovogodišnja muzejska izložba, autorke Martine Malbaški, kustosa – istoričara Gradskog muzeja Sombor.

Svečani program su uveličali nastupi Ženske pevačke grupe Srpskog kulturno – umetničkog društva „Izvor" iz Stanišića i Ženske pevačke grupe „Muzika viva" iz Svetozara Miletića.

Izvor: RTV

Predstavnici radnika “Pošte Srbije” u protestu koji su se danas u Novom Sadu sastali sa predstavnicima Vlade Srbije odbili su predlog da se plate zaposlenih u tom preduzeću povećaju za samo 10 odsto i nastavak razgovora na tu temu zakazan je za ponedeljak 13. novembar.

Predsednik Sindikata radnika pošte “Sloga”, čiji aktivisti učestvuju u spontanoj obustavi rada, Stefan Mitrović kaže za Danas da je do sastanka sa predstavnicima radnika „Pošte Srbije“ došlo na inicijativu Mihaila Jovanovića, ministra informisanja i telekomunikacija i da su pored njega bili prisutni i predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva privrede.

– Sastanak je održan u Novom Sadu, odakle je protest i krenuo, u pošti 21102. Predstavnici Vlade su ponudili povećanje zarada od 10 odsto i to od novembra. Naši predstavnici pak to nisu prihvatili jer ostajemo pri stavu da povećanje ličnih dohodaka treba da iznosi 30 odsto i da važi od oktobarske a ne novembarske isplate. S obzirom da dogovor o visini povećanja zarade nije postignut precizirano je da se pregovori na tu temu nastave u ponedeljak. Tom sastanku, koji će se takođe održati u Novom Sadu, će prisustvovati i predstavnici radnika u protestu iz drugih gradova Srbije – objašnjava naš sagovornik.

Aleksandar Titović, predsednik Granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost“, koji ima svoju podružnicu u “Pošti Srbije”, kaže za Danas da bi sindikalna organizacija kojoj je na čelu podržala svaki radnički protest organizovan u skladu sa zakonom ali je protiv spontanih obustava rada jer su nezakonite.

– Shodno tome, mi bi podržali i ovaj radnički bunt u “Pošti Srbije” da je organizovan u skladu sa zakonskim rešenjima i verovatno bi se stavili i na njegovo čelo. Spontane obustave rada ne možemo da podržimo već samo štrajk organizovan u skladu sa zakonom. Nemoguće je da zaštitimo zaposlene od eventualnih sankcija po završetku protesta ako on nije organizovan u skladu sa zakonskim rešenjima – navodi naš sagovornik.

On ističe da je istina da su plate u “Pošti Srbije” niske ali i da se u prethodne dve godine rađeno na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih.

– Mi jesmo za povećanje plata a u kom procentu i kojom dinamikom to treba da bude tema razgovora sindikata sa poslovodstvom. Jedan od razloga što su plate u preduzeću niske je taj što smo mi kao sindikat protiv proglašenja tehnološkog viška. “Pošta Srbije” je kolektiv sa velikim brojem zaposlenih i kada nema tehnološkog viška to se na žalost odrazi i na visinu plata. Jesmo dakle za povećanje plata a sa druge strane smo protiv toga da se ugrozi profitabilnost preduzeća u kome zaposleni rade – navodi Titović.

Podsećanja radi, direktor “Pošte Srbije” Zoran Đorđević je u ponedeljak na konferenciji za medije objavio da će svi zahtevi radnika biti ispunjeni i da očekuje da će obustava rada biti prekinuta. On je istakao da će povećanje plata biti ostvareno bonusima koji će zavisiti od učinka, a da će za posao koji su i dosad obavljali, zaposleni zaraditi po 10.000 do 15.000 dinara odnosno oko 30 odsto više, uz mogućnost da, ukoliko žele, rade i van radnog vremena i zarade još novca.

Ponuda direktora Đorđevića da im se plate povećaju kroz bonus za koji bi oni morali da ispune norme naišao na nezadovoljstvo među radnicima koji su u protestu i,kako kažu, još više ih učvrstio u nameri da sa obustavom rada nastave sve dok se ne ispune svi njihovi zahtevi.

Podsećanja radi, zaposleni u “Pošti Srbije” u protestu, između ostalog, zahtevaju povećanje plata za najmanje 30 odsto i zapošljavanje novih radnika.

Izvor: danas.rs

Koja hrana nam je sada najpotrebnija?

U ovo doba godine razni virusi vrebaju, između ostalog adenovirusi, a posebno su nezgodni jer ih obilčno prati velika temperatura. Imunitet kao štit od virusa ne gradi se preko noći, ali jasno je da naročito sada treba da ga jačamo. Dobra stvar je da su tu namirnice koje doslovno bustuju imunosistem.

Citrusi

Vitamin C pomaže u izgradnji imunološkog sistema i povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca, koji su ključni za borbu protiv infekcija. Većina citrusnog voća ima dosta ovog vitamina, a izbor je zaista šaren: grejpfrut, pomorandže, mandarine, limun…

 Telu je dnevno neophodno dovoljno vitamina C da bi u kontinuitetu bilo zdravo, a preporučena dnevna doza za žene je 75 mg i 90 mg za muškarce. Ako se odlučite za suplemente, gornja granica je 2.000 mg dnevno.

Sveža crvena paprika

Crvena paprika je na vrhu liste namirnica koje su najbogatije vitaminom C. Recimo, ovo povrće ga ima tri puta više više nego pomorandže. Crvene paprike su i bogat izvor beta-karotena koji telo pretvara u vitamin A, a koji je odličan za zdravlje kože i očiju.

Brokoli

Možda vam nije ni blizu omiljenih namirnica, ali brokoli je prepun vitamina i minerala, posebno vitamina A, C i E, kao i vlakana i antioksidanasa.

 To je jedna od najzdravijih povrćki koju možete staviti na tanjir.

Da biste izvukli najbolje iz njega, jedite ga sirovog ili sasvim kratko kuvanog.

Beli luk

Beli luk daje poseban šmek hrani, ali dugo su poznata i njegova lekovita svojstva, posebno u borbi protiv infekcija.

Istraživanja pokazuju da je sastojak alicin najverovatnije zaslužan za to što beli luk ojačava imunitet.

Đumbir

Đumbir je još jedna namirnica odlična kao štit za viruse. Može da smanji upale, da pomogne kod mučnine, da ublaži hronične bolove, pa i da pomogne kod povišenog holesterola.

Spanać

Spanać je bogat vitaminom C, antioksidansima i beta-karotenom, koji skupa čuvaju telo od infekcija. Slično brokoliju, spanać je najzdraviji kada se kuva što je manje moguće, tako da zadrži svoje hranljive materije.

Jogurt

Jogurt sa živim i aktivnim kulturama stimuliše imunosistem i pomaže u borbi protiv bolesti. To je posebno važno jer jogurt reguliše crevnu floru, a baš su zdrava creva ključna za naš imunitet.

U svemu tome je važno da izbegavate jogurt sa aromama i šećerom, već da, ako vam se jede voćni jogurt, sami ga napravite – u onaj običan ubacite naseckano voće i malo meda, a po želji i orašaste plodove.

Bademi

Kad smo već kod orašastih plodova, i oni su odlični u prevenciji i borbi protiv prehlade. U svemu je jako bitan vitan E, rastvorljiv u mastima, što znači da mu trebaju masti da bi se pravilno apsorbovao u telu. Orašasti plodovi, kao što su bademi, prepuni su vitamina i imaju zdrave masti. Odraslima je potrebno samo oko 15 mg vitamina E svakog dana, a pola šolje badema ima 100 odsto te preporučene dnevne količine.

Semenke suncokreta

Seme suncokreta je puno hranljivih materija, uključujući fosfor, magnezijum i vitamine B6 i E. Seme suncokreta je takođe bogato selenom, za koji pojedine studije kažu da je jako važan u borbi protiv virusnih infekcija.

Kurkuma

Kurkuma je poznati začin jelima, ali se ujedno godinama koristi i kao antizapaljensko sredstvo u lečenju osteoartritisa i jačanju imuniteta, zahvaljujući svom glavnom sastojku kurkuminu.

Pileća supa

Topla pileća supica može pomoći u smanjenju upale, što može poboljšati simptome prehlade. Živinsko meso je bogato vitaminom B6, koji je važan faktor u mnogim hemijskim reakcijama u telu. Takođe je od vitalnog značaja za formiranje novih i zdravih crvenih krvnih zrnaca.

Supa od pilećih kostiju sadrži želatin i druge hranljive materije korisne za zdravlje creva i imunitet.

Izvor: nova.rs

Na području grada Sombora počela je realizacija projekta "Čista Srbija", a u okviru kojeg će na području cele države biti urađeno ukupno 160 postrojenja za komunalne vode, a preko dva miliona ljudi imaće rešenu komunalnu mrežu, kazao je u Stanišiću ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je najavio početak izgradnje autoputa "Vojvođanski osmeh", uspostavljanje nadležnosti carine Bezdan, za koju je danas potpisana uredba, ali i druge važne infratsrukturne projekte u Zapadnobačkom okrugu.

Preko 12,5 miliona evra uloženo je u putnu infrastrukturu u Zapadnobačkom okrugu, sledi rekonstrukcija puta Sombor – Kula, kazao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Osim ulaganja u puteve, resorni ministar je najavio i rešavanje železničke mreže.

Grad Sombor radi na unapređenju i rešavanju pitanja vodosnabdevanja, gde je na redu i selo Stanišić.

Vesić je upravo u Stanišiću obišao 2. fazu projekta "Čista Srbija", gde će na području grada Sombora biti izgrađeno 290 kilometara komunalne mreže.

Izvor: RTV

U Muzeju Podunavskih Švaba, otvorena je izložba pod nazivom „Veze Sombora i Kikinde kroz dokumenta Istorijskog arhiva Kikinde“, autora Srđana Sivčeva. Ispred Grada Sombora, izložbi su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i zamenik predsednika Skupštine grada Sombora Radomir Leković.

Izložba je nastala iz želje da se Ustanove kulture iz Sombora i Kikinde povežu i razmene ideje, iskustva i dosadašnja znanja. Priliku da svečano otvori izložbu imala je gradska većnica Stojakov koja je poručila da je ovo pozitivan početak koji za cilj ima dalje povezivanje dva srpska grada.

„Drago mi je što smo zahvaljujući ideji Istorijskog arhiva Kikinde uspeli da organizujemo ovu izložbu. Postojala je i ranije želja da se radi na povezivanju Sombora i Kikinde a ovo je jedan lep početak u tom pravcu. Verujem da zajedničkim radom možemo da uspemo u daljem povezivanju i negovanju istorijskih veza“, poručila je gradska većnica Stojakov tokom otvaranja izložbe.

Posetioci su mogli da pogledaju plakate koji ukazuju na kulturne veze između dva grada, knjige koje su štampane u Somboru, a deo su inventara biblioteke Istorijskog arhiva Kikinde, kao i dokumenta o bračnim vezama stanovnika dva grada kao dokaz o povezanosti. Cilj izložbe je da se pored saobraćajne, privredne i ekonomske veze, prati i naučno – kulturno približavanje, a pored toga i dokazivanje višeslojnih veza između Sombora i Kikinde u prethodnih dva veka.
Ispred Grada Kikinde na otvaranju izložbe su bili predsednik Skupštine Mladen Bogdan i gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Valentina Mickovski.

Savez „Sport za sve Vojvodine“ i Grad Sombor, potpisali su Ugovor o međusobnim pravima i obavezama, organizovanju i sprovođenju četvorogodišnjeg ciklusa i završne manifestacije 14. „Sportske olimpijade radnika Vojvodine 2027“. Grad Sombor je izabran 9. jula 2023. godine za domaćina 14. olimpijskog ciklusa, te su u prostorijama Gradske uprave Ugovor o organizovanju naredne pokrajinske manifestacije potpisali prof. dr Milena Mikalački ispred Saveza i Antonio Ratković isrped Grada Sombora.

Pored gradonačelnika Ratkovića, sastanku povodom potpisivanja Ugovora su prisustvovali i zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, gradska većnica za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić sa saradnicima i saradnik za sport u Odeljenju za društvene delatnosti Gradske uprave grada Sombora Miloš Aleksić.

Gradonačelnik Ratković se ovom prilikom zahvalio na ukazanom poverenju za organizaciju Olimpijade radnika u Somboru i dodao kako će Grad opravdati očekivanja i svojim sportskim nasleđem doprineti daljem razvoju Olimpijade: „Grad Sombor je grad sporta, sa razvijenom sportskom infrastrukturom u koju se kontinuirano ulaže i koja je na raspolaganju svojim sugrađanima. Ove godine smo uložili značajna sredstva u održavanje i unapređenje mnogobrojnih sportskih objekata, a proširili smo sportske kapacitete izgradivši novu fiskulturnu salu u Srednjoj tehničkoj školi sa sportskim terenom na otvorenom. Drago mi je što je Sombor odabran kao domaćin ovog sportskog susreta i siguran sam da ćemo ispuniti očekivanja i obaveze koje su pred nama“, poručio je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Tokom sastanka je prikazana i video prezentacija o sportskom kapacitetu grada, kao i o ostvarenim uspesima sportista rodom iz Sombora. Sportske olimpijade radnika Vojvodine imaju tradiciju dugu 52 godine, a Grad Sombor će po prvi put biti domaćin. Projekat se realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da će u Somboru biti izgrađeno više od 290 kilometara kanalizacione mreže, čime će preko 85 odsto teritorije tog grada potpuno biti pokriveno kanalizacijom i dodao da od 11 naseljenih mesta u Somboru samo četiri neće imati kanalizaciju.

Vesić je tokom obilaska radova na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Stanišić rekao da je počela realizacija druge faze projekta "Čista Srbija" i dodao da je veoma zadovoljan što će ovo naselje potpuno biti pokriveno kanalizacijom, kao i postrojenjem za preradu otpadnih voda.

„Mislim da ćemo uraditi veliku stvar za Sombor i njegove građanke i građane. U početnoj fazi radimo nešto više od 80 kilometara kanalizacije, a onda ćemo nastaviti da radimo po drugim fazama i nećemo stati dok sve ne završimo”, rekao je Vesić.
On je podsetio da je ukupna vrednost projekta „Čista Srbija” 3,5 milijardi evra i da taj projekat treba da obezbedi kanalizaciju za 2,2 miliona ljudi na teritoriji Srbije, te dodao da je u planu da se na državnom nivou rešava i pitanje vodosnabdevanja, jer mala mesta nemaju kapacitete da sama reše taj problem koji nije ništa manji od problema kanalizacije.

Vesić je rekao da je u Somboru urađeno dosta proteklih godina i najavio da će uskoro početi da se radi brza saobraćajnica koja će počinjati od Bačkog Brega i prolaziti kroz Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Stari Bečej, Kikindu do Srpske Crnje.

„To će potpuno promeniti život ljudi ovde zato što će se Sombor naći na brzoj saobraćajnici koja će biti veoma prometna i predstavljaće najbržu vezu građanima Rumunije koji idu prema zapadnoj Evropi”, rekao je Vesić.
Naveo je da se, osim toga, završava projekat rekonstrukcije pruge Sombor–Vrbas, a da se u međuvremenu radi i projekat rekonstrukcije pruge Subotica–Sombor sa izgradnjom brze pruge od Subotice do Novog Sada što će potuno promeniti život ljudi, jer će tom prugom vozovi ići 120 kilometara na sat.

Naveo je da će se raditi i rekonstrukcija 40 kilometara puta između Sombora i Kule koja bi trebalo da počne u februaru, najkasnije u martu sledeće godine.
„Trudimo se da se svaki deo naše zemlje podjednako razvija jer je to politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vlade - da se svaki grad i opština jednako razvijaju, da svaka sredina ima dobre puteve i bude dobro saobraćajno povezana jer novi putevi znače nove investicije, a nove investicije viši životni standard. To je sve povezano jedno sa drugim i tako se Srbija razvija", rekao je Vesić.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković izrazio je zadovoljstvo zbog radova na izgradnji kanalizacione mreže na teritoriji tog grada.
„Na naše veliko zadovoljstvo radovi su krenuli upravo ovde u naselju Stanišić gde će biti izgrađeno prvih 27,5 kilometara kanalizacije”, rekao je on i dodao da je više od dva kilometara već urađeno.
Naveo je da se nastavlja sa pripremom projektne dokumentacije za narednu fazu i da će na teritoriji Sombora biti izgrađeno više od 290 kilometara kanalizacije što predstavlja ogroman i veoma važan projekat koji će značiti građanima.

Izvor: dnevnik.rs

"Kad ljubav majke pobedi strah".

Snimak bake u crnom koja se krsti pred ulazak u avion pojavio se na Jutjub kanalu „Zov planine“, koji je, kako je istaknuto, „posvećen selu i našim precima“. Nije poznato gde je ovaj video nastao ni kad, ali je kod mnogih probudio posebne emocije – budući da se navodi da je u pitanju „majka od 80 godina prvi put u avionu“, te da se zaputila „kod dece u Ameriku“.

„Kad ljubav i čežnja za decom pobedi strah“, stoji u potpisu.

S obzirom na to da se vidi da je u pitanju Wizzair, teško da će baku taj avion odvesti do SAD, ali gledaoci to verovatno nisu ni primetili pred asocijacijama koje ovaj video budi.

 Jer nažalost, mnogi od nas znaju iz prve ruke priču o tim bakama koje su prvi put sele u avion kako bi otišle da zagrle svoju decu, koja su u potrazi za boljim životom ostala u dalekim zemljama. Još više onih koji su se lično uverili u to s kakvim su preprekama majke spremne da se suoče.

I jasno je što toliko ljudi u komentarima priznaje da su im suze krenule zbog pogleda starice, a neke je podsetila i na druge majke i sve što su one bile radile zbog svoje dece.

„Pogledala sam mnogo puta i još ću, srce mi zaigra i suze mi krenu“; „Ovako je isto moja majka uradila… Ljubav moja najveća, više je nema“; „Podseća me na jednu milu baku, putovanje Sydney – Zagreb. Ista. Sin zamolio da je pripazim. Od srca sam to učinila, ali baka se nije dala! Oka nije sklopila čitav duuuug let. Tuga sina koji je ostao bila je tako dirljiva, nikad to neću zaboraviti. Divne naše majke“; „Teško mi čitati, koliko me ovaj prizor rasplaka. Već 23 godine idem na avion, da bi ih videla, svaki put malo stresa, ali radost viđenja uvek nadjača i ponovo idem“, neki su od komentara.

Izvor: nova.rs