Sombor.info

Najavljena isključenja struje u Somboru za petak, 17. novembar 2023. godine

08:30 - 12:00
ULICE: JANKA VESELINOVIĆA-CELA i MATIJE GUPCA br: 47-63 i 66-78

09:00 - 11:00
ULICE: MITE CENIĆA, IVANA MAŽURANIĆA, GAVRILA PRINCIPA, DINARSKA, BANISKA I DEO TOME ROKSANDIĆA.

09:00 - 13:00
ULICE: CENTRALA, NASELjE IZA DOMA STARIH.

U oktobru 2023. godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirana su 162 krivična dela, za oko 27% više nego u oktobru 2022. godine. Rasvetlјeno je oko 73% krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem, što je više za oko 24% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ukupan broj izvršenih krivičnih dela u oblasti opšteg kriminala veći je za oko 30%, a najbrojniju grupu čine krivična dela protiv imovine među kojima su najbrojnije krađe i teške krađe. Evidentirano je 13 krivičnih dela nasilјe u porodici, isti broj kao i prošle godine u ovom periodu. Registrovano je jedno krivično delo razbojništvo koje je rasvetlјeno. U oktobru 2022. godine zabeleženo je, takođe, jedno krivično delo razbojništvo. Evidentirana su dva krivična dela nedozvolјen prelaz državne granice i krijumčarenje lјudi. U 38 zaplena oduzeto je preko 4.350 grama i oko 1.130 komada droge, a najviše marihuane.

Otkrivena su tri krivična dela privrednog kriminala i prijavlјeno je više izvršilaca ove godine, odnosno u oktobru 2023. godine četiri, a jedan izvršilac u oktobru 2022. godine. Oduzeto je šest kilograma rezanog duvana i 22 paklice cigareta. Zabeležena su dva krivična dela ekološkog kriminala.

Što se tiče privrednog kriminala, krajem oktobra, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru podneli su krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru protiv tridesetjednogodišnjeg muškarca iz Odžaka zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvolјena trgovina. On se sumnjiči da je u periodu od januara do 20. septembra ove godine bez odgovarajućih dozvola nadležnih organa Republike Srbije nabavio veterinarske lekove različitih proizvođača čiji je promet ograničen i iste prodavao preko kurirskih službi fizičkim licima sa teritorije Republike Srbije i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu oko 409.700, 00 dinara.

Na području Policijske uprave u Somboru nije bilo značajnijih narušavanja javnog reda i mira. U tekućoj godini javni red i mir karakteriše manji broj izvršenih prekršaja za oko 14% i manji broj izvršilaca za oko 12%. Registrovano je 128 javnih okuplјanja sa oko 17.900 učesnika, kao i 145 obezbeđenja. Takođe, evidentirano je 19 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz Zakona o strancima i Zakona o graničnoj kontroli.

Kada je reč o upravnim poslovima, u oktobru 2023. godine, na području Policijske uprave u Somboru uručeno je oko 1.500 ličnih karti, oko 1.000 pasoša, vozačkih dozvola oko 1.070 i više od 1.670 saobraćajnih dozvola. U poređenju sa oktobrom 2022. godine, evidentirano je oko 17% više saobraćajnih nezgoda.

Saobraćajna policija sankcionisala je:

• Više od 140 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola, što je za oko 10% više nego prošle godine u oktobru.
• Oko 700 prekršaja prekoračenja dozvolјene brzine, u poređenju sa istim periodom prošle godine manje za oko 14%.
• U poređenju sa oktobrom 2022. godine za oko 70% više prekršaja nevezanja sigurnosnog pojasa, a oko dva puta više prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje.

Zadržanih lica zbog vožnje pod dejstvom alkohola je više za 40%, dok je zadržanih zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci za 60% manje nego u oktobru 2022. godine.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 6. do 12. novembra sproveli su akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila. Akcija je sprovodena u 30 država članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope). U ovoj akciji, na području Policijske uprave u Somboru, zaustavlјeno je i kontrolisano 427 teretnih vozila, a najviše je otkriveno prekršaja koji su vezani za saobraćajne znakove i pravila ponašanja vozača. Zaustavlјeno je i kontrolisano 49 autobusa, a najviše je otkriveno prekršaja prekoračenja brzine kretanja autobusa.

Izvor: Radio Dunav

Na konferenciji „JLS po meri mladih“ polaznicama programa obuka „Participacija mladih u ruralnim sredinama“ dodeljeni su sertifikati. Tom prilikom, pomoćnica ministra turizma i omladine Ivana Antonijević, uručila je zahvalnicu Branislavu Svorcanu, pomoćniku gradonačelnika, za aktivno učešće i zalaganje Grada Sombora za razvoj omladinske politike na lokalnom nivou kroz otvaranje Omladinskog prostora za mlade u Kljajićevu.

Omladinski prostor u ribolovačkom domu u Kljajićevu je opremljen sportskim mobilijarima za košarku, fudbal, odbojku na pesku, čamcem i kompletnom tehničkom opremom, a do kraja godine će biti završeni spoljašnji radovi na postavljanju dečijeg igrališta, kao i zamena vrata i prozora na objektu ribolovačkog doma.

Na programu je bilo 54 učesnika iz 13 jedinica lokalne samouprave koji su tokom pet meseci pohađali treninge iz oblasti omladinske politike i ruralnog razvoja. Cilj programa je pružanje prilike mladima da se povežu sa JLS kako bi osmislili zajedničke aktivnosti u cilju osnaživanja mladih na lokalu, kao što su osnivanje Omladinskog prostora i Info kutka za mlade.

Konferenciju je organizovala Nacionalna akademija za javnu upravu u saradnji sa Ministarstvom turizma i omladine i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).

Izvor: novosti.rs

Jubilarnu 20. nagradu “Stevan Sremac” za najbolju proznu knjigu, jednoglasnom odlukom žirija dobio je roman Lakrimarijum Aleksandra Tanurdžića iz Sombora. Nagrada će biti dodeljena tokom trajanja manifestacije “Dani Stevana Sremca” u Nišu.

Nagradu za najbolje prozno delo u 2022. godini, prema mišljenju žirija, Tanurdžić dobija zbog duboke ljudske drame u čijem podtekstu se nalazi suštinsko pitanje nastavka vrste, ali i gubljenja identiteta u stereotipno postavljenim društvenim normama.

Autor iz perspektive žene uspeva da obuhvati širok spektar tema i tabua o kojima se uglavnom ćuti ili se u paternalistički definisanom društvu podrazumevaju. Emotivno oblikovani iskazi, duboka povređenost u egzistenciji i polnom određenju čine ovu knjigu univerzalnom paradigmom koja otkriva dubinske aspekte naše egzistencije i niz neprijatnih istina - navodi žiri.

Za nagradu "Stevan Sremac" pristiglo je 43 knjiga, a žiri su sastavu Dejan Milutinović iz Knjaževca, Petar Arbutina i Krsta Popovski iz Beograda, uvrstio je pet dela u uži izbor.

Laureatu će nagrada biti uručena tokom manifestacije "Dani Stevana Sremca" koja se održava u Nišu svakog novembra.

Nagradu dodeljuje Grad Niš, finansijski je podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, dok program dodele nagrade realizuje Niški kulturni centar, a čine je plaketa i novčani iznos.

Izvor: juznevesti.com

U Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ u Somboru, obeležen je Svetski dan borbe protiv dijabetesa u organizaciji Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Sombora. Događaju su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić.

Prilikom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, učesnici ovog skupa su razgovarali o načinima i mogućnostima lečenja obolelih od dijabetesa u cilјu pobolјšanja njihove zdravstvene situacije. Pored toga, Društvo je obeležilo 40 godina postojanja te se govorilo i o istorijatu udruženja i rezultatima koje su ostvarili u proteklom periodu.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv dijabetesa je „Dostupnost terapije za dijabetes“. U svetu postoji oko 530 miliona odraslih obolelih od ove bolesti, ali i pored otkrića insulina pre stotinak godina i dalјe mnogi lјudi širom sveta nemaju pristup odgovarajućoj terapiji.

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela.

Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med, piše portal bitiroditelj.com.

Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti.

Najčešći znaci i simptomi botulizma su:

• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

MAČKE su misteriozne i neobične životinje, ali kada ih bolje upoznate, primetićete da svoju ljubav izražavaju na mnogo suptilnih načina. Iako neće skakati oko vas kao psi, mačke imaju svoje jedinstvene načine pokazivanja ljubavi.

Jedan od najčešćih načina na koji mačke izražavaju ljubav je maženje. Kada vaša mačka nežno trlja glavu ili telo o vas, to je znak da vas smatra porodicom. Ovakvo ponašanje je u svojim radovima potvrdila i Elizabet Koleran, članica Američkog veterinarskog medicinskog udruženja.

Mjaukanje takođe može biti znak

Takođe, ako vaša mačka često sedi pored vas na kauču ili se šuška na vašem krevetu, to je znak da želi da bude u vašem društvu. dr. Ketrin Haupt, profesor veterinarske medicine, potvrđuje da mačke često traže fizički kontakt sa svojim vlasnicima kako bi izrazile svoju naklonost.

Kada vaša mačka zatvori oči kada je u vašoj blizini ili kada je mazite, to je znak da se oseća bezbedno i da voli da je u vašem društvu. Mjaukanje, posebno ako je nežno i neinvazivno, može biti mačji način da izrazi svoja osećanja.

Vratite mački pažnju i brigu, ona će to znati da ceni.

Poreska inspekcija je od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, marta 2021. godine, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana (fizičkih lica), saznaje Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Iako do sada, kako navode, nisu doNneli nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu, poresku kontrolu, kao poslednju fazu u celom postupku, “trenutno prolazi nekoliko poreskih obveznika”.

Kako su obrazložili u Poreskoj upravi, oni vode postupke utvrđivanja vrednosti imovine za fizička lica koja su u tri uzastopne godine imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode za više od 150.000 evra.

Broj građana čiji su podaci za ove dve i po godine obrađeni, daleko je veći.

“U Poreskoj upravi Republike Srbije obrađeni su podaci o imovini i prijavljenim prihodima za ukupno 1.184.503 fizička lica. Od tog broja, za 13.522 fizička lica utvrđeno je da su u posmatranom periodu, a najviše u tri uzastopne godine, imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Na naše pitanje na koji način Odeljenje za rizike Poreske uprave utvrđuje nesrazmeru u imovini i prihodima i kakve se sve procedure sprovode, oni objašnjavaju da su postupci složeni i da se sastoje iz tri faze. Prva je analiza rizika, zatim se sprovodi prethodni postupak i na kraju postupak poreske kontrole i utvrđivanje posebnog poreza.

“Na osnovu ustanovljenog registra rizika kojim raspolaže Poreska uprava, izdvajaju se fizička lica za sprovođenje prethodnog postupka i postupka poreske kontrole, tako što se fizičkim licima dodeljuje status sa definisanim niskim, srednjim ili visokim rizikom po poštovanje propisa”, naglašavaju u Poreskoj upravi.

Faza prethodnog postupka sprovodi se na osnovu sprovedene analize rizika. Tako je Poreska uprava, kako su nam naveli, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana.

“U prethodnom postupku Poreska uprava pribavlja raspoložive podatke iz internih i eksternih baza podataka o oblicima imovine, nepokretnosti, pokretnosti, udelima i akcijama u privrednim društvima, podatke o finansijskim instrumentima, štednim i drugim ulozima kod poslovnih banaka, i drugo, kojim raspolažu fizička lica u cilju utvrđivanja vrednosti uvećanja njihove imovine u određenom periodu”, ističu u Poreskoj upravi.

Stopa oporezivanja 75 odsto

Nakon toga, u daljem postupku, a to je poreska kontrola, učestvuje i građanin (fizičko lice) čija su imovina i prijavljeni prihodi predmet kontrole.

“To obuhvata izuzetno složene poreske postupke praćenja tragova novca obveznika u kontroli, koji zahtevaju dug i kompleksan rad inspektora koji vode postupak, a sve u cilju da se potpuno i tačno utvrde sve potrebne činjenice i okolnosti, kao i da se razmotre svi dokazi koji su od značaja za utvrđivanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Za sada nije doneto nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu.

“Poreska uprava do danas nije donela rešenje o utvrđenom posebnom porezu. U toku su postupci poreske kontrole porekla imovine za nekoliko obveznika”.

Podsetimo, prema samom zakonu, imovina za koju se utvrdi da nema pokriće u prihodima ispitivanog fizičkog lica oporezuje se po stopi od 75 odsto, a ceo prihod od posebnog poreza pripada budžetu Republike Srbije.

“Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu”, navedeno je u članu 16 ovog zakona.

Kada se radi o krivičnim prijavama, u Poreskoj upravi objašnjavaju da u slučaju sumnje o tome obaveštavaju sve relevantne nadležne organe.

“Nakon što se u postupku utvrđivanja porekla imovine utvrde činjenice koje ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo Poreska uprava će postupiti u skladu sa odredbama člana 9. Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, i o tome obavestiti policiju, Sektor poreske policije, Javno tužilaštvo i druge nadležne organe”, ističu u Poreskoj upravi.

Kod nas se ne zna ko su bogataši

Iako se i poreski stručnjaci slažu s tim da je, kako navode u Poreskoj upravi, sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine veoma složen i kompleksan postupak, i da zahteva vreme, ipak im deluje da je do sada sačinjenih 150 izveštaja o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima malo.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, kaže za Forbes Srbija da je naše sudstvo sporo i da ćemo “ako se ovako nastavi tek 2035. godine imati prvi rešen slučaj i prvo podneto rešenje o plaćanju poreza”.

On, nažalost, ne očekuje previše od ovog zakona. Možda je, kako ističe, poučen ranijim lošim iskustvom kada su donošeni slični zakoni “pa je tako Zakonom o ekstraprofitu iz 2001. više novca vraćeno nego što je oduzeto”.

Prema njegovom mišljenju, jako je loše to što je Poreska uprava izuzetno zatvorena za javnost, pa zato postoje nerealna očekivanja.

“Kod nas se ne zna ko su ti bogati ljudi, a ko nisu. O tome samo čitamo u tabloidima. Svi mi imamo ubeđenje da neki ljudi ne rade ništa a imaju milione, i ne plaćaju porez. Možda to uopšte nije istina. Poreska uprava nikada nije reagovala na sve te natpise u medijima. Nije izašla u javnost i otvoreno rekla ko je bogat ali uredno plaća porez, a ko to nije ili ne plaća porez državi. I za sve one pevačice koje imaju gomilu javnih nastupa… Barem da su izašli i rekli jeste tako, ali one su platile porez na sve te nastupe ili nisu, pa da znamo”, smatra Vasić.

Ovako se ostavlja prostor za sumnju, kaže on, ali i za velika očekivanja javnosti od ovog zakona.

“Zašto Poreska uprava ne izađe u javnost i sama obavesti građane o primeni ovog zakona, o postupcima koje sprovode, šta konkretno rade, dokle su stigli… Dovoljno je da iznesu cifre i komentare, ne moraju i ne treba da otkrivaju imena ljudi koje ispituju dok traje istraga. Sve bi bilo jasnije da, na primer, kažu da su došli do zaključka da ovoliko ljudi ima legalizovan posao i da je toliki novac zarađen od toga i toga…”, samo su neka od zapažanja ovog poreskog savetnika.

Gde su tu biznismeni

U Poreskoj upravi su isticali da će posebna pažnja biti posvećena građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode. Na pitanje Forbes Srbija koliko je takvih slučajeva i dokle se stiglo sa njihovom istragom, oni odgovaraju:

“Navedena grupa obveznika obrađena je kroz analizu rizika i čini sastavni deo spiska za potencijalne kontrole. O broju preduzetih kontrola i rezultatima kontrola ovih obveznika javnost će biti pravovremeno obaveštena”.

Odakle ti kuća

On pokušava da pojasni dosadašnje postupke Poreske uprave u utvrđivanju porekla imovine, a kako kaže, nakon ukrštanja podataka koje su dobili od različitih ustanova (npr. NBS, katastra, turističkih agencija…) sa prihodima, za 13.522 građana treba sprovesti prethodni postupak, i da to ne zastareva.

“Pretpostavljam da poreski inspektori nisu uzeli da otvore sve slučajeve odjednom, već su išli na one najveće. Dakle, prvo na one sa najvećom razlikom između imovine i prihoda, i to mnogo većom od propisanih 150.000 evra”.

Takvih je, za sada, kako su za Forbes Srbija rekli u Poreskoj upravi, oko 150.

Dalje, navodi Vasić, Poreska uprava poziva stranku, odnosno to fizičko lice koje je pod sumnjom, i obaveštava ga koje podatke ima. Zatim je na njemu, što i sam Zakon o utvrđivanju porekla imovine propisuje, da dokazuje odakle mu ta imovina.

“Na primer, on može da kaže da je dobio kuću u nasledstvo i da za to podnese dokaz, rešenje iz ostavinske rasprave i slično, ili da kaže da mu je supruga poklonila tu kuću. A onda se može desiti da Poreska dalje ispituje suprugu i odakle njoj ta nekretnina”, ističe Vasić.

Ipak, on je iznenađen što za sada ni njega, a ni njegove kolege poreske savetnike niko nije pozvao.

“Nismo još imali takve predmete, mene niko nije pozvao, a koliko znam ni ostale kolege, da budu poreski savetnici. U tim prvim kontrolama dovoljno je, pretpostavljam, da građani čija se imovina ispituje angažuju advokata, a ne poreskog savetnika”, kaže naš sagovornik.

“Sa poreskog aspekta ovaj zakon je pretnja”

Vasić pretpostavlja i da je veliki broj od tih 150 građana dostavio podatke i dokaze o tome odakle im imovina i da se to dalje proverava upravo u postupku kontrole. Tako su istakli i u Poreskoj upravi, kada su nam rekli da “nisu doneli nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu” i da “poresku kontrolu trenutno prolazi nekoliko poreskih obveznika”.

Kako se navodi u članu 14 ovog zakona, “u postupku kontrole, Jedinica Poreske uprave sačinjava zapisnik o izvršenoj kontroli, na koji se shodno primenjuje zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju”. Dalje se navodi da “po okončanju postupka kontrole, Jedinica Poreske uprave donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza ako utvrdi postojanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez”.

Vasić smatra da ovaj zakon i nije tipičan poreski zakon koji treba da bude pravedan i pošten.

“Ovo je sa poreskog aspekta pretnja. To je poruka za građane da nešto ne sme da se radi. Ideja države je dvojaka, s jedne strane naplatom posebnog poreza želi da prikupi novac za budžet, a s druge da zakonski pripreti”, zaključuje Vasić.

Sudije Upravnog suda prošle osnovnu obuku

Sudije Upravnog suda koje sude po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu moraju, prema ovom zakonu, imati završenu obuku za sticanje posebnih znanja o postupku utvrđivanja imovine i posebnom porezu. Kako stoji u zakonu, obuku sudija sprovodi Pravosudna akademija.

Kako je za Forbes Srbija izjavio Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, ova obuka krenula je da se sprovodi jos od juna 2021.

“Planirano je da sve sudije Upravnog suda prođu obuku, kao i saradnici koji rade u tim odeljenjima. Osnovni program traje tri dana, i njegova realizacija je u toku. Planira se i organizovanje naprednih obuka u vezi spornih pitanja i ujednačavanje sudske prakse”, kaže Vujić.

Naučnici sa Harvarda konačno su našli odgovor na ovo interesantno pitanje.

Ukoliko imate psa za kućnog ljubimca, onda znate kako izgleda dok spava.

Neki psi dok spavaju, brzo pomeraju svoje šape i izgledaju kao da jure imaginarnu mačku. Ali, o čemu zaista sanjaju psi? Da li sanjaju o svojoj omiljenoj hrani ili omiljenu igračku?

Naučnici sa Harvarda konačno su našli odgovor na ovo interesantno pitanje.

Prema nedavnom istraživanju, psi često sanjaju ljude za koje su najviše vezani, najčešće svoje vlasnike.

Ovo je objašnjenje dr Deirdra Bareta:

- Ljudi sanjaju o tome šta ih najviše brine u toku dana, ali u vrlo nejasnom i nelogičnom obliku. Ne postoji razlog da se veruje da su životinje drugačije. Imajući u vidu da psi mogu biti mnogo vezani za ljude, pas verovatno sanja lica i mirise koji ga čine srećnim. S druge strane, pas može sanjati da radi nešto što vas iritira - objašnjava Baret.

Po svemu sudeći, ljudi nisu ostali ravnodušni kada su saznali ovo otkriće.

Vlasnici pasa počeli su da objavljuju fotografije svojih ljubimaca dok spavaju u pratnji dirljivih komentara. Mnogi nisu mogli da zadrže suze! Možemo da ih razumemo. Saznanje da je vaš pas najviše posvećen vama, čak i dok spava, može otopiti i najhladnije srce.

Izvor: sd.rs

Republički hirometeorološki zavod Srbije naveo je na svom sajtu kada će prestati da pada obilna kiša koja je pogodila veliki deo Srbije.

Kako navode, u naredna tri časa na jugu Vojvodine, u Beogradu, zapadnoj i centralnoj Srbiji padaće kiša umerenog, lokalno i jakog intenziteta sa tendencijom premeštanja dalje na jug i jugoistok Srbije.

Na severu Vojvodine razvedriće se već pre podne, a u ostalim krajevima prestanak padavina i razvedravanje uslediće posle podne i uveče.

Za vikend će u pojedinim delovima Srbije pasti kiša i sneg

Nakon kratkotrajne stabilizacije vremena u četvrtak, u petak sledi novo zahlađenje i kiša.

U prvom delu dana će, kako RHMZ najavljuje, u košavskom području i na planinama duvati jak južni vetar, a krajem dana i u toku noći osetniji pad temperature, vetar u skretanju na severozapadni, u Vojvodini i sa udarima olujne jačine (preko 17 m/s).

Na planinama će početi da pada sneg, a usled pada temperature, u subotu uslova za sneg biće i u brdskim predelima jugozapadne, južne i istočne Srbije uz stvaranje snežnog pokrivača.

I dalje će duvati jak i olujni severozapadni vetar, naročito na planinama, u Vojvodini i istočnoj Srbiji.

Subota će biti najhladniji dan u sedmici, a maksimalne temperature u većini nižih predela kretaće se od pet do osam stepeni Celzijusa.

U nedelju sledi prestanak padavina, ali i dalje će biti hladno.

Izvor: danas.rs