sreda, 15 novembar 2023 23:15

Poreska uprava steže obruč oko prvih 150 građana za koje sumnja da nemaju dokaze o poreklu imovine

Poreska inspekcija je od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, marta 2021. godine, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana (fizičkih lica), saznaje Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Iako do sada, kako navode, nisu doNneli nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu, poresku kontrolu, kao poslednju fazu u celom postupku, “trenutno prolazi nekoliko poreskih obveznika”.

Kako su obrazložili u Poreskoj upravi, oni vode postupke utvrđivanja vrednosti imovine za fizička lica koja su u tri uzastopne godine imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode za više od 150.000 evra.

Broj građana čiji su podaci za ove dve i po godine obrađeni, daleko je veći.

“U Poreskoj upravi Republike Srbije obrađeni su podaci o imovini i prijavljenim prihodima za ukupno 1.184.503 fizička lica. Od tog broja, za 13.522 fizička lica utvrđeno je da su u posmatranom periodu, a najviše u tri uzastopne godine, imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Na naše pitanje na koji način Odeljenje za rizike Poreske uprave utvrđuje nesrazmeru u imovini i prihodima i kakve se sve procedure sprovode, oni objašnjavaju da su postupci složeni i da se sastoje iz tri faze. Prva je analiza rizika, zatim se sprovodi prethodni postupak i na kraju postupak poreske kontrole i utvrđivanje posebnog poreza.

“Na osnovu ustanovljenog registra rizika kojim raspolaže Poreska uprava, izdvajaju se fizička lica za sprovođenje prethodnog postupka i postupka poreske kontrole, tako što se fizičkim licima dodeljuje status sa definisanim niskim, srednjim ili visokim rizikom po poštovanje propisa”, naglašavaju u Poreskoj upravi.

Faza prethodnog postupka sprovodi se na osnovu sprovedene analize rizika. Tako je Poreska uprava, kako su nam naveli, do sada sprovela prethodni postupak i sačinila odgovarajuće izveštaje o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima za oko 150 građana.

“U prethodnom postupku Poreska uprava pribavlja raspoložive podatke iz internih i eksternih baza podataka o oblicima imovine, nepokretnosti, pokretnosti, udelima i akcijama u privrednim društvima, podatke o finansijskim instrumentima, štednim i drugim ulozima kod poslovnih banaka, i drugo, kojim raspolažu fizička lica u cilju utvrđivanja vrednosti uvećanja njihove imovine u određenom periodu”, ističu u Poreskoj upravi.

Stopa oporezivanja 75 odsto

Nakon toga, u daljem postupku, a to je poreska kontrola, učestvuje i građanin (fizičko lice) čija su imovina i prijavljeni prihodi predmet kontrole.

“To obuhvata izuzetno složene poreske postupke praćenja tragova novca obveznika u kontroli, koji zahtevaju dug i kompleksan rad inspektora koji vode postupak, a sve u cilju da se potpuno i tačno utvrde sve potrebne činjenice i okolnosti, kao i da se razmotre svi dokazi koji su od značaja za utvrđivanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez”, kažu za Forbes Srbija u Poreskoj upravi.

Za sada nije doneto nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu.

“Poreska uprava do danas nije donela rešenje o utvrđenom posebnom porezu. U toku su postupci poreske kontrole porekla imovine za nekoliko obveznika”.

Podsetimo, prema samom zakonu, imovina za koju se utvrdi da nema pokriće u prihodima ispitivanog fizičkog lica oporezuje se po stopi od 75 odsto, a ceo prihod od posebnog poreza pripada budžetu Republike Srbije.

“Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu”, navedeno je u članu 16 ovog zakona.

Kada se radi o krivičnim prijavama, u Poreskoj upravi objašnjavaju da u slučaju sumnje o tome obaveštavaju sve relevantne nadležne organe.

“Nakon što se u postupku utvrđivanja porekla imovine utvrde činjenice koje ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo Poreska uprava će postupiti u skladu sa odredbama člana 9. Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, i o tome obavestiti policiju, Sektor poreske policije, Javno tužilaštvo i druge nadležne organe”, ističu u Poreskoj upravi.

Kod nas se ne zna ko su bogataši

Iako se i poreski stručnjaci slažu s tim da je, kako navode u Poreskoj upravi, sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla imovine veoma složen i kompleksan postupak, i da zahteva vreme, ipak im deluje da je do sada sačinjenih 150 izveštaja o utvrđenom uvećanju vrednosti imovine i prijavljenim prihodima malo.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, kaže za Forbes Srbija da je naše sudstvo sporo i da ćemo “ako se ovako nastavi tek 2035. godine imati prvi rešen slučaj i prvo podneto rešenje o plaćanju poreza”.

On, nažalost, ne očekuje previše od ovog zakona. Možda je, kako ističe, poučen ranijim lošim iskustvom kada su donošeni slični zakoni “pa je tako Zakonom o ekstraprofitu iz 2001. više novca vraćeno nego što je oduzeto”.

Prema njegovom mišljenju, jako je loše to što je Poreska uprava izuzetno zatvorena za javnost, pa zato postoje nerealna očekivanja.

“Kod nas se ne zna ko su ti bogati ljudi, a ko nisu. O tome samo čitamo u tabloidima. Svi mi imamo ubeđenje da neki ljudi ne rade ništa a imaju milione, i ne plaćaju porez. Možda to uopšte nije istina. Poreska uprava nikada nije reagovala na sve te natpise u medijima. Nije izašla u javnost i otvoreno rekla ko je bogat ali uredno plaća porez, a ko to nije ili ne plaća porez državi. I za sve one pevačice koje imaju gomilu javnih nastupa… Barem da su izašli i rekli jeste tako, ali one su platile porez na sve te nastupe ili nisu, pa da znamo”, smatra Vasić.

Ovako se ostavlja prostor za sumnju, kaže on, ali i za velika očekivanja javnosti od ovog zakona.

“Zašto Poreska uprava ne izađe u javnost i sama obavesti građane o primeni ovog zakona, o postupcima koje sprovode, šta konkretno rade, dokle su stigli… Dovoljno je da iznesu cifre i komentare, ne moraju i ne treba da otkrivaju imena ljudi koje ispituju dok traje istraga. Sve bi bilo jasnije da, na primer, kažu da su došli do zaključka da ovoliko ljudi ima legalizovan posao i da je toliki novac zarađen od toga i toga…”, samo su neka od zapažanja ovog poreskog savetnika.

Gde su tu biznismeni

U Poreskoj upravi su isticali da će posebna pažnja biti posvećena građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode. Na pitanje Forbes Srbija koliko je takvih slučajeva i dokle se stiglo sa njihovom istragom, oni odgovaraju:

“Navedena grupa obveznika obrađena je kroz analizu rizika i čini sastavni deo spiska za potencijalne kontrole. O broju preduzetih kontrola i rezultatima kontrola ovih obveznika javnost će biti pravovremeno obaveštena”.

Odakle ti kuća

On pokušava da pojasni dosadašnje postupke Poreske uprave u utvrđivanju porekla imovine, a kako kaže, nakon ukrštanja podataka koje su dobili od različitih ustanova (npr. NBS, katastra, turističkih agencija…) sa prihodima, za 13.522 građana treba sprovesti prethodni postupak, i da to ne zastareva.

“Pretpostavljam da poreski inspektori nisu uzeli da otvore sve slučajeve odjednom, već su išli na one najveće. Dakle, prvo na one sa najvećom razlikom između imovine i prihoda, i to mnogo većom od propisanih 150.000 evra”.

Takvih je, za sada, kako su za Forbes Srbija rekli u Poreskoj upravi, oko 150.

Dalje, navodi Vasić, Poreska uprava poziva stranku, odnosno to fizičko lice koje je pod sumnjom, i obaveštava ga koje podatke ima. Zatim je na njemu, što i sam Zakon o utvrđivanju porekla imovine propisuje, da dokazuje odakle mu ta imovina.

“Na primer, on može da kaže da je dobio kuću u nasledstvo i da za to podnese dokaz, rešenje iz ostavinske rasprave i slično, ili da kaže da mu je supruga poklonila tu kuću. A onda se može desiti da Poreska dalje ispituje suprugu i odakle njoj ta nekretnina”, ističe Vasić.

Ipak, on je iznenađen što za sada ni njega, a ni njegove kolege poreske savetnike niko nije pozvao.

“Nismo još imali takve predmete, mene niko nije pozvao, a koliko znam ni ostale kolege, da budu poreski savetnici. U tim prvim kontrolama dovoljno je, pretpostavljam, da građani čija se imovina ispituje angažuju advokata, a ne poreskog savetnika”, kaže naš sagovornik.

“Sa poreskog aspekta ovaj zakon je pretnja”

Vasić pretpostavlja i da je veliki broj od tih 150 građana dostavio podatke i dokaze o tome odakle im imovina i da se to dalje proverava upravo u postupku kontrole. Tako su istakli i u Poreskoj upravi, kada su nam rekli da “nisu doneli nijedno rešenje o utvrđenom posebnom porezu” i da “poresku kontrolu trenutno prolazi nekoliko poreskih obveznika”.

Kako se navodi u članu 14 ovog zakona, “u postupku kontrole, Jedinica Poreske uprave sačinjava zapisnik o izvršenoj kontroli, na koji se shodno primenjuje zakon koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju”. Dalje se navodi da “po okončanju postupka kontrole, Jedinica Poreske uprave donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza ako utvrdi postojanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez”.

Vasić smatra da ovaj zakon i nije tipičan poreski zakon koji treba da bude pravedan i pošten.

“Ovo je sa poreskog aspekta pretnja. To je poruka za građane da nešto ne sme da se radi. Ideja države je dvojaka, s jedne strane naplatom posebnog poreza želi da prikupi novac za budžet, a s druge da zakonski pripreti”, zaključuje Vasić.

Sudije Upravnog suda prošle osnovnu obuku

Sudije Upravnog suda koje sude po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu moraju, prema ovom zakonu, imati završenu obuku za sticanje posebnih znanja o postupku utvrđivanja imovine i posebnom porezu. Kako stoji u zakonu, obuku sudija sprovodi Pravosudna akademija.

Kako je za Forbes Srbija izjavio Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, ova obuka krenula je da se sprovodi jos od juna 2021.

“Planirano je da sve sudije Upravnog suda prođu obuku, kao i saradnici koji rade u tim odeljenjima. Osnovni program traje tri dana, i njegova realizacija je u toku. Planira se i organizovanje naprednih obuka u vezi spornih pitanja i ujednačavanje sudske prakse”, kaže Vujić.

Slobodno vreme

Lifestyle

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.