Sombor.info

Broj ugovora o prometu nekretnina u Srbiji, pao je još jedan kvartal za redom, odnosno manje ih je za 15,9 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dakle, kupaca za nekretnine u Srbiji nema, i sve ih je manje. Kako kažu stručnjaci, samim tim pad cena kvadrata u 2024. godini je gotovo siguran, a prve njegove naznake mogli bismo da vidimo već za 3 do 6 meseci.

Dok je u prvom polugodištu 2023. godine RGZ zabeležio 13 odsto manje kupoprodajnih ugovora na tržištu nekretnina u Srbiji, u trećem kvartalu se ta brojka povećala na 15,9 odsto. Dok je ta brojka od 2020. do kraja 2022. godine bila preko 33.000 kvartalno, od početka ove godine samo smo u drugom kvartalu preskočili 30.000 transakcija na tržištu.

Čeka nas pad cena kvadrata i do 20 odsto!

Vladimir Đukanović, ekonomista i konsultant, kaže za "Blic Biznis" da je sasvim izvesno da će nakon ovakvog izveštaja cene kvadrata u narednom periodu morati da padaju.

- Smanjenje cena kvadrata sasvim je očekivano u narednom periodu jer je pao je promet, a čim padne promet znači da nema potražnje i cene moraju da padaju. U tom slučaju, potrebno je vreme od tri do šest meseci da se ove brojke koje pokazuju zvanični podaci odraze i cenu. U ovom trenutku ponuda je nikada veća ali kupovina je stala. Prodavci i dalje drže cene i to se vidi po cenama kvadrata koje su i dalje nepromenljive, i biće potrebno da prođe neki vremenski period do pola godine gde će oni shvatiti da moraju da spuste cene. Videćemo koliko će pasti, ali očekujem od 5 do 20 odsto - kaže Đukanović.

Sagovornik objašnjava da je tokom korone štampanje velike količine novca doprinelo da ljudi masovno ulažu u nekretnine, što je doprinelo "napumpavanju" cena. Međutim, ističe da u narednom periodu sledi obrt trenda i zaokret cena u drugom pravcu.

Cene kvadrata za sada nepromenljive

Izveštaj portala Nekretnine.rs za oktobar, pokazuje da su cene kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji skoro nepromenljive u odnosu na novembar mesec ove godine. Neke opštine zabeležile su i pad ali u minimalnom skoro neprimetnom procentu. Cene kvadrata i dalje su najviše u Beogradu dok ih sustižu cene stanova u Novom Sadu.

Prema tom izveštaju od svih većih beogradskih opština pad cena zabeležen je jedino na opštini Palilula, i to blizu 4 odsto, dok je na Vračaru, inače najtraženijoj lokaciji u Beogradu, kvadrat pao za manje od pola procenta.

U Novom sadu je samo jedna opština, Podbara, zabeležila pad cena za 0,44 odsto, dok je u Nišu kvadrat pao za 0,27 odsto na opštini Pantelej i Palilula. Gradska lokacija Pančevo je u istom periodu zabeležila pad kvadrata od 2,43 odsto.

Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji. Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti, nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.

Poslednji izveštaj RGZ pokazuje da pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou cele Srbije, a sudeći prema mišljenju struke, to je trend koji će se nastaviti u narednoj godini.

Izvor: blic.rs

Danas obeležavamo Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji je prvi put osmišljen 1991. godine. Glavni cilj ovog dana je promovisati otvoreni dijalog o dijabetesu i naglasiti neophodnost zajedničkih i usklađenih napora u suočavanju sa ozbiljnom globalnom pretnjom po zdravlje.

Današnji dan predstavlja najveću svetsku kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu, a to je odgovor na brzo rastuću pretnju po zdravlje širom sveta koju ova bolest predstavlja.

Tim povodom smo razgovarali sa internistom-endokrinologom mr. sci. med. dr Tijana Dangubić iz Acibadem Bel Medic-a o tome šta je dijabetes, koje su njegove komplikacije, koje vrste dijabetesa postoje i kako se ova podmukla bolest leči.

Šta je dijabetes?

Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin, hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama.

Sobzirom na to da mozak koristi isključivo glukozu, u slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, osoba nije u stanju da postupa rezonski, a ukoliko je previsok, osoba ima dijabetes. Kako dijabetes oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji, kasno otkrivanje i nelečenje može da dovede do niza komplikacije, od kojih na godišnjem nivou premine 4,6 miliona ljudi.

Šećerna bolest je takođe i među prvih deset uzroka invaliditeta jer dovodi do kardiovaskularnih bolesti, infarkta, šloga, slepila, amputacije nogu i oštećenja bubrega koje pacijenta može dovesti do hemodijalize.

Kakve komplikacije izaziva dijabetes?

Kao hronično oboljenje koje odlikuje stalno povišena vrednost šećera u krvi, dijabetes zahvata više organa i sistema organa. On daje mnoge komplikacije koje se, nažalost, kasno otkriju, naročito kod onih pacijenata koji neredovno idu na kontrole kod endokrinologa, oftalmologa, kardiologa, vaskularnog hirurga i neurologa.

Osobe sa dijabetom skoro uvek imaju i druge metaboličke poremećaje kao sto su povišen nivo triglicerida i holesterola u krvi, neretko i povišene vrednosti mokraćnih kiselina i C-reaktivnog proteina koji ukazuje da je u organizmu prisutna stalna inflamacija.

Tokom ove bolesti se veoma rano javljaju mikro i makrovaskularne komplikacije zbog ubrzane ateroskleroze. Zbog toga, dijabetes zahteva jedan multidosciplinarni pristup u lečenju i samo tako se može držati pod kontrolom.

Mikrovaskularne komplikacije zahvataju najmanje krvne sudove, što dovodi do oštećenje oka (dijabetesna retinopatija i dijabetesna makulopatija), koje mogu dovesti do slepila, do oštećenja bubrega koje veoma često dovodi do dijalize. Dolazi do razvoja polineuropatije na krvnim sudovima nervnih vlakana, koji opet dovode do oštećenja svih perifernih nerava, ali i nerava unitrašnjih organa.

Makrovaskularne komplikacije su posledica ubrzane arterioskleroze, koja dovodi do promena na krvnim sudovima srca i pojave infarkta. Tu su i promene na krvnim sudovima donjih ekstremiteta, te dolazi do pojave ishemije i gangrene. A zbog promena na krvnim sudovima mozga dolazi do pojave šloga.

Koje si vrednosti šećera granične i kada treba posetiti doktora?

Normalne vrednosti šećera u krvi su između 3.6 i 6.1 mmol/l, ali ukoliko je nivo šećera veći od 5.6 mmol/l, trebalo bi da razmišljamo o postojanju insulinske rezistencije, stanju kada je normalna vrednost šećera u krvi, ali osoba luči veće količine insulina. Tu je već bitno da se pacijent javi lekaru kako bi se sprečio nastanak dijabetesa.

Dijabetes se dijagnostikuje ukoliko je glikemija veća od 7 mmol/l.

Vrednost glikemije od 6.1 do 7 mmol/l naziva se predijabetes i tada predlažemo pacijentu da uradi test intolerancije na glukozu koji se radi tako što damo pacijentu 75 grama šećera razblaženog u vodi i merimo vrednosti šećera u krvi nakon dva sata. Ukoliko je ona veća od 11.1 mmol/l onda govorimo o dijabetesu.

Koje vrste dijabetesa postoje i po čemu se razlikuju?

Postoje dve vrste dijabetesa. Dijabetes tipa 1, koji se najčešće javlja kod mladih osoba i koji je autoimuna bolest. Ovakvi pacijenti su zavisni od inuslina od samog početka svoje bolesti. I postoji dijabetes tipa 2, koji se najčešće javlja kasnije u životu, između 40. i 60. godine. Nažalost, ta granica je sve niža, tako da ga sve češće dijagnostikujemo u mladoj populaciji.

Faktori rizika za nastanak ovog tipa dijabetesa su slaba fizička aktivnost, nezdrava ishrana, stres, uzimanje nekih lekova kao što su kortikosteroidi, pojedine endokrinološke bolesti i nasledni faktor.

Koji su simptomi dijabetesa?

U početku dijabetes ne daje nikakve simptome i zato ga je teško otkriti. Obično, kada se kod tipa 2 dijabetesa pojave simptomi, pacijent ima već neke od komplikacija bolesti. Simptomi dijabetesa su osećaj umora, osećaj žeđi i uzimanje veće količine vode nego inače, učestalo mokrenje, preznojavanje, gubitak na telesnoj težini, zamućen vid, teže zarastanje rana, pojava promena na koži u vidu čireva, svraba ili perutanja.

Kako se dijabetes leči i da li je izlečiv?

Dijabetes se leči promenom stila života. On zahteva jednu ozbiljnu disciplinu i samokontrolu osobe koja ga ima. Neophodno je potpuno promeniti način ishrane koji podrazumeva da se iz ishrane izbace šećer i belo brašno i da se uvede što više svežeg povrća, zdravih masnoća poput onih iz maslinovog ulja, ribe, koštunjavog voća, proteina i voća koje nije mnogo slatko – i to u manjim količinama.

Prema novim preporukama, fizička aktivnost u trajanju od 150 minuta nedeljno u vidu bržih šetnji, plivanja, vožnje biciklom koja se kombinuje sa jogom, gde su prisutne vežbe za balans i elastičnost su najbolja opcija za osobe sa dijabetesom.

Na kraju dolazimo do terapije lekovima ili insulinom u zavisnosti koliko je očuvan pankreas.

Dijabetes na žalost nije izlečiva bolest u svojoj odmakloj fazi, ali je reverzibilna u samom početku i može se držati pod kontrolom ukoliko se promeniti životni stil.

Izvor: danas.rs

Zlatni saveti za roditelje.

Skandinavcima se divi svet zbog njihovog pristupa roditeljstvu – pa često od njih možemo da čujemo zanimljive stvari koje su u drugim krajevima planete nezamislive. Ovo su neke lekcije koje možemo da usvojimo od Danaca.

Knjiga „Danski način roditeljstva: Šta najsrećniji roditelji znaju o odgajanju samouverene, sposobne dece?“ autorke Džesike Hohmen može biti izuzetno korisna, pogotovo mladim roditeljima.

Ova knjiga zapravo daje odgovor na pitanje šta Dansku čini najsrećnijom zemljom na svetu i kako danski roditelji odgajaju srećnu, samouverenu, uspešnu decu.

Preispitajte svoja ustaljena pravila i aktivnosti

Naše ustaljene aktivnosti su one radnje i reakcije koje imamo kada smo preumorni da bismo razmišljali i tražili bolji način ili opciju. Jednostavno reagujemo instinktivno, pomalo lenjo, da bismo brzo došli do rešenja. Ustaljene aktivnosti i pravila takođe mogu biti proizvod vašeg sopstvenog odgoja.

Rešenje: Sastavite listu svojih ponašanja i reakcija prema deci kada ste najlošije raspoloženi i pokušajte da shvatite koja među njima vam se najmanje dopadaju pa da ih u svakoj sledećoj prilici kontrolišete. To je mnogo lakše kada ste ih svesni.

Spontana, samostalna igra može učiniti vaše dete manje uznemirenim

Majke često osećaju krivicu jer se ne igraju dovoljno s decom, već umesto toga pokušavaju da, poput hobotnice, obave i kućne poslove i budu dostupne šefu na poslu, ako nešto zatreba. Čini se da Danci mnogo više cene spontanu, samostalnu igru. Vide je kao način za izgradnju detetovog samopouzdanja. Dopuštajući deci da se slobodno igraju sama ili sa drugima, uče ih veštinama snalaženja – kako se nositi sa situacijom, a da mama ne priskače u pomoć?

Osećaj da mogu, da su sposobni samostalno da upravljaju situacijama, poboljšava osećaj kontrole. Tako deca postaju svesna da, zapravo, mnogo toga mogu sama, da im nije potrebna pomoć roditelja. Onda postaju hrabriji da pokušaju više i bolje, a samopouzdanje raste. Dete koje veruje da kontroliše svoj život je manje verovatno da će se osećati anksiozno, jer zna da za neke stvari određuje samo šta će se dogoditi.

Dakle, ne osećajte krivicu što decu puštate da se sami igraju.

Pohvalite trud, ne rešenje

Roditelji u Danskoj fokusiraju se na rad i napor koji je uložen u izvršavanje zadatka, a ne stvarni krajnji rezultat toga. Umesto da razglabaju o tome koliko je pametno njihovo dete kada odlično uradi test, oni će verovatno istaći fokus koji je dete pokazalo da bi dobilo najbolje ocene, a ne same ocene.

Ohrabrivanje rada podstiče kod deteta ispravan način razmišljanja o rastu i razvoju – ne rastem zato što sam dobio peticu, već rastem jer razvijam veštine i mnogo se trudim. S druge strane, deca koja veruju da je jedini dokaz uspešnosti rezultat, smatraće da je inteligencija nešto što ili ima ili nema.

Dakle, prihvatite da će dete možda biti frustrirano teškim zadacima koji zahtevaju mnogo truda. Ali kad savlada zadatak, vi pohvalite istrajnost.

Odvojte ponašanje od osobe

Džesika Hohmen, autorka knjige, kaže da je njen sin imao naviku da se sakriva od ljudi, a ona je svima govorila kako je stidljiv, kako bi ga opravdala. Ponavljajući da je stidljiv iznova i iznova, ona ga je poistovetila sa tim što je radio. A u stvari, on je samo prolazio kroz određenu fazu razvoja.

Da je ustuknula tada, mogla je da problem definiše u pozitivnom kontekstu, rečenicom: „Trenutno uživa u društvu poznatih ljudi“. Roditelji u Danskoj se retko fokusiraju na negativne situacije, već na to da pomognu detetu da pronađu pozitivno rešenje. Ne etiketirajte dete govoreći mu da je stidljivo, smotano, netalentovano. Ne govorite im ni da su loši kad se loše ponašaju, već recite da su oni dobri, ali da njihovo ponašanje nije.

Naučite ih kako da se nose i pokazuju emocije, da biste izbegli pritisak vršnjaka

U društvu izgrađenom na sebičnosti teško je naučiti empatiju. Razgovarajte s detetom o tome kako se oseća lik u crtanom filmu kada se nešto dogodi. Pitajte da li su se ikada tako osećali. Kad jednom razumeju različite emocije, podstaknite ih da to znanje često koriste.

Kako deca postaju starija, moći ćete da objasnite kako svojim postupcima mogu činiti da se drugi osećaju na određene načine. I oni sami. Na primer, davanje cveća mami tokom šetnje je čini srećnom. Jednom kada iskuse te emocije, ređe će dozvoliti da ih spoljni uticaji vode ka donošenju velikih odluka – droga, alkohol, uticaj lošeg društva itd. Znaće da su oni gospodari [svog] emocionalnog odgovora.

Savet: Kad ste srećni ili tužni, dozvolite svojoj deci da vide tu vašu ljudsku stranu. Ako možete, objasnite kako se osećate rečima koje oni razumeju. Onda neka vide kako prevazilazite negativne emocije.

Preusmerite se sa problema umesto da pribegnete ucenama

Ume da bude izuzetno teško ostati smiren kada vaše dete nastavlja da radi nešto o čemu ste već pričali da nije u redu. Međutim, ova knjiga nudi rešenje – izbegavanje problema umesto kažnjavanja.

Džesika Hohmen navodi svoj primer gde se njen četvorogodišnjak stalno svađao sa svojim ocem oko toga gde može da se igra određenom igračkom. Otac mu je rekao da mora biti u svojoj sobi, a sin je hteo da luta po kući. Čula je kako muž ponovo objašnjava uslove koje je postavio, a njihov sin samo odgovara: „Ne“. U tom trenutku je njen suprug razigrano zgrabio igračku i počeo da golica sina, rekavši da se bolje igra njom u svojoj sobi. I sukob je rešen.

Ovakve situacije se lako moglo pretvoriti u ultimatum („Igraj se tom igračkom u svojoj sobi ili se uopšte nećeš igrati njom“). Umesto toga, problem je preusmeren humorom. Poruka je i dalje bila ista, ali nije bilo dreke ili suza. Ovaj savet je najteže primeniti.

Savet: Predložite izlaz iz uzavrele situacije umesto ultimatuma. Pokušajte prvo da budete smiren učitelj i sačuvajte ozbiljnost i strogost za situacije u kojima vam zaista treba.

Izvor: bitiroditelj.com

 U utorak, 21.11.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Ilustracije”, umetnika Đorđa Aranđelovića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 15.12.2023. godine.

Niz ilustracija sa istorijskom tematikom, nastalih u periodu između 2020. i 2022. godine, prikazuje najznačajnije ličnosti srpskog srednjeg veka, od uspostavljanja Srpskog carstva u XIV veku, sve do i nakon propasti elemenata srpske srednjovekovne državnosti krajem XV i u prvoj polovini XVI veka. Svaka ilustracija prikazuje po jednu istorijsku ličnost i značajan događaj koji se vezuje za nju i njeno vreme, sa posebnim osvrtom na njihovu kulturnu, religijsku, državničku i vojnu dimenziju, takođe ne zanemarivši njihov epski značaj.Ideja vodilja u stvaralačkom procesu bila je da se, na osnovu dostupnih istorijskih izvora, na faktografski utemeljen način prikažu ambijenti, arhitektura, događaji i ličnosti značajne za srpski pozni srednji vek, u cilju afirmisanja ovog perioda i njegovog oživljavanja kroz jedan savremeni vizuelni medij.

Stvaralačkom procesu prethodilo je temeljno istraživanje onovremenih pisanih izvora, zatim, materijalnih izvora u vidu ostataka srednjovekovne sakralne i profane arhitekture, slikarstva, skulpture, sačuvanih odevnih predmeta, novca, oklopa i oružja, kako bi predmetne istorijske ličnosti, njihove vladarske insignije, odore i oprema, kao i izgled ostalih likova koji čine svaku kompoziciju, bili prikazani na adekvatan način.

Đorđe Aranđelović - Biografija:

Đorđe Aranđelović (1995, Beograd) Master studije arhitekture završio je 2019. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od tada je stručno angažovan, samostalno ili u svojstvu koautora, na projektima sakralne, profane arhitekture i projektima parkovskog uređenja.Održao je tri samostalne izložbe ilustracija: u Kulturnom centru Novog Sada (2023), Galeriji ,,Atelier DivArt” u Beogradu (2022) i Umetničkoj galeriji ,,Stara kapetanija” u Zemunu (2021), i učestvovao u više kolektivnih umetničkih i arhitektonskih izložbi. Pored arhitekture, kontinuirano se bavi crtežom, stripom, ilustracijom i muralom. Živi i radi u Beogradu.

Posle prvobitnog otkazivanja, treća “Kobasicijada” u Kupusini će biti održana u subotu, 18. novembra 2023. godine, a celodnevni program koji će se odvijati na fudbalskom terenu u ovom selu počinje od devet časova.

Dolazak takmičara se očekuje između devet i deset časova, a podela mesa koje je za prijavlјene ekipe obezbedio organizator će početi u deset sati. Nakon toga kreće pripremanje kobasica, a kao i prošle godine, učesnici sami donose začine, creva u koja će puniti kobasice i aparaturu za pripremanje. Žiri će ocenjivati ukus i miris, kao i aranžiranje posluženog jela. Proglašenje pobednika će biti organizovano između 16 i 17 časova, a za tri prvoplasirane ekipe su obezbeđene nagrade u vidu pehara i medalјa.

Kupusinska kobasicijada će ove godine pored takmičarskog imati i edukativni karakter. Biće održana izložba radova iz domaće radinosti i starih zanata, a posetioci će biti u prilici da nauče više o starim zanatima. Obezbeđeni su i šatori sa grejanjem, gde će gosti moći da konzumiraju kuplјenu hranu i piće, a zabavlјaće ih živa muzika.

Kobasicijadu u Kupusini i ove godine su finansijski podržali Ministarstvo za brigu o selu, Mesna zajednica Kupusina i Opština Apatin.

Izvor: Radio Dunav

Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor dobila je od preduzeća „Lučić Prigrevica“ a.d. kao donaciju stacionaran kompresor za vazduh belgijskog proizvođača „ATLAS COPCO“ koji će se koristi u Hirurškom bloku Opšte bolnice Sombor za potrebe medicinskih aparata i radnih mašina koji zahtevaju komprimovani vazduh.

Opšta bolnica Sombor ima dva kompresora koji su u upotrebi, ovom donacijom obezbeđen je veći kapacitet komprimovanog vazduha i pouzdaniji rad u slučaju kvara jednog od postojećih vazdušnih kompresora.

Prijavljivanje mladih za učešće u programu “Moja prva plata” počinje danas i trajaće do 6. decembra, objavila je Nacionalna služba za zapošljavanje.

Prema rokovima ovog programa, poslodavci će od 7. do 22. decembra birati kandidate među prijavljenim zainteresovanima na portalu “Moja prva plata”, a najkasnije do 29. decembra biće objavljena konačna lista poslodavaca sa brojem izabranih izvršilaca na oglašenim radnim pozicijama.

Zaključivanje ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavaca i izabranih kandidata, kojima se uređuju međusobna prava i obaveze, biće obavljeno od 1. do 19. januara sledeće godine, a u tom periodu mora početi i sprovođenje ovog programa.

Program se sprovodi kod poslodavaca u privatnom ili javnom sektoru, a osposobljavanje za rad traje devet meseci.

Za vreme obuke mladima sa završenom srednjom školom obezbeđena je mesečna novčana naknada od 28.000 dinara, a onima sa fakultetskim obrazovanjem 34.000 dinara.

Program “Moja prva plata” ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i pruži podršku privredi u rešavanju problema nedostatka kadrova.

Program će i u novom ciklusu omogućiti da se do 10.000 mladih srednjeg i visokog obrazovanja, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, osposobi za samostalan rad na konkretnim poslovima.

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 178. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 15. tačaka.

Članovi Gradskog veća su, između ostalog, doneli Odluku o prihvatanju prenosa prava javne svojine sa Republike Srbije na Grad Sombor, na pokretnim stvarima koje čine dvadeset laptop računara sa pratećom opremom. Laptop računare i prateću opremu je obezbedio Republički zavod za statistiku.

Na 178. sednici Gradskog veća, doneta je Odluka o raspisivanju Javnog poziva za izbor korisnika pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji grada Sombora u vidu građevinskog materijala za sanaciju, adaptaciju, odnosno rekonstrukciju stambenog objekta u 2023. godini. Pomoć je bespovratna i odobrava se u skladu sa Kriterijumima za izbor korisnika pomoći. Sredstva opredelјena ovim Javnim pozivom iznose 1,3 miliona dinara. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju pripadnici romske nacionalnosti koji imaju državlјanstvo Republike Srbije, žive na teritoriji grada Sombora minimum pet godina, imaju objekat za koji je upisan u katastar i da se nalazi na teritoriji grada. Zainteresovani građani će prijave podnositi na pisarnici Gradske uprave grada Sombora ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, ul. Trg Cara Uroša br.1 sa napomenom: „Za Javni poziv za izbor korisnika pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine“.

Takođe, Gradsko veće je dalo saglasnost za zaklјučenje aneksa Ugovora između Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora i JKP „Prostor“ Sombor, o produžetku zakupa poslovnog prostora – Grašalković palate. Razlog za produženje ugovora koji će važiti do 2034. godine je taj što je Centru za pružanje usluga socijalne zaštite neophodan produžetak roka zakupa kako bi dobili licencu za dnevne usluge u zajednici „Lični pratilac deteta i učenika“ od resornog Ministarstva.

Gradsko veće je na 178. sedici donelo rešenje o davanju saglasnosti na Odluku o raspodeli dobiti JKP „Prostor“, „Vodokanal“, „Čistoća“, „Energana“, „Parking servis Sombor“, „Zelenilo“ Sombor i „Vodovod“ Bezdan za 2022. godinu. Pored ovih, odlučivalo se i o nekoliko finansijskih pitanja na dnevnom redu.

U nedelju, 26. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se koncert ansambla “Libercuatro tango”, s početkom u 19.00 časova.

Ulaz je slobodan!

Policija je nastavila akciju suzbijanja ilegalnih migracija a do sada je u pograničnim pojasevima na području Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota locirala 4.931 migranta, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Tokom akcije započete krajem oktobra, posle pucnjave u okolini Horgoša u kojoj je ubijeno troje migranata, policija je uhapsila osam osoba osumnjičenih za krijumčarenje ljudi i zaplenila devet automatskih pušaka, pet pištolja, oko 1.655 komada municije različitog kalibra, više stotina stranih pasoša i manju količinu narkotika.

"Policijski službenici su od početka akcije kontrolisali 110.157 vozila i 357 objekata i pronašli devet zemunica u kojima su se migranti i krijumčari skrivali. Uhapšeno je osam krijumčara i zadržano još 190 osoba zbog različitih krivičnih dela", stoji u saopštenju.

Policija je podnela 21 krivičnu prijavu za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, 11 krivičnih prijava u vezi sa oružjem, osam krivičnih prijava za neovlašćeno držanje opojnih droga, kao i 16 krivičnih prijava za druga krivična dela.

"Takođe, podneto je 569 prekršajnih prijava iz Zakona o strancima, kao i 134 za prekršaje iz Zakona o graničnoj kontroli", saopštio je MUP.

Resorni ministar Bratislav Gašić izjavio je da je prioritetni zadatak policije lociranje i hapšenje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem iregularnih migranata.

"Sve snage ćemo usmeriti na lociranje i hapšenje vođa i članova organizovanih kriminalnih grupa koje krijumčare migrante, jer ćemo time preseći najvažniju kariku u lancu krijumčarenja. Takođe, prilikom pretrage terena posebnu pažnju usmerićemo na pronalazak takozvanih štekova, u kojima organizovane kriminalne grupe skrivaju oružje", naveo je Gašić na sastanku sa pripadnicima policije u Horgošu.

Najavio je da će policija u pograničnim područjima na jugu i severu Srbije nastaviti da sprovodi pojačane aktivnosti na suzbijanju ilegalnih migracija.

"Nećemo stati sve dok naši građani na ovim područjima ne budu u potpunosti sigurni i bezbedni, a oni koji čine krivična dela procesuirani. Mi jesmo humana i gostoljubiva zemlja, ali ne i poligon za obračune onih koji su to gostoprimstvo zloupotrebili", naveo je ministar.

Izvor: Beta