Sezona alergija može biti veoma naporna za milione ljudi kada drveće, trava i drugi izvori polena počnu izazivati curenje nosa, svrab očiju, kašalj i kijanje.
Mesto gde živite, na šta ste alergični i vaš stil života mogu u velikoj meri uticati na to koliko će alergije biti ozbiljne. Stručnjaci ističu da klimatske promene dovode do dužih i intenzivnijih sezona alergija, ali takođe naglašavaju da su tretmani za sezonske alergije u poslednjoj deceniji postali znatno efikasniji.
Evo saveta stručnjaka kako da ublažite simptome i lakše uživate u boravku na otvorenom.
Koji poleni izazivaju alergije?
Postoje tri glavne vrste polena koje izazivaju sezonske alergije. U ranim prolećnim mesecima najčešći uzročnik je polen drveća. Kasnije tokom godine, ulogu preuzimaju poleni trava, dok krajem leta i početkom jeseni dominiraju korovi.
Među najčešćim vrstama drveća koje izazivaju alergije su breza, kedar, topola, javor, brest, hrast i orah, prema podacima Američke fondacije za astmu i alergije (AAFA).
Smanjite izloženost polenu
Najefikasniji prvi korak u borbi protiv alergija jeste da izbegavate kontakt sa alergenima. Držite prozore zatvorenim u kući i kolima, čak i kada je vreme lepo.
Kada izlazite napolje, nošenje dugih rukava može pomoći da se polen ne zadrži na koži, čime se smanjuje rizik od alergijskih reakcija, ističe dr Džejms Bejker, alergolog sa Univerziteta Mičigen. Takođe, ovo pruža dodatnu zaštitu od sunca.
Po povratku kući, obavezno se presvucite i istuširajte, kako biste uklonili sav polen – uključujući i onaj iz kose. Ako ne možete svakodnevno prati kosu, pokušajte je zaštititi kačketom ili maramom. Ne idite u krevet u odeći koju ste nosili napolju, jer ćete tako uneti polen u posteljinu.
Stručnjaci takođe preporučuju ispiranje očiju i nosa fiziološkim rastvorom radi uklanjanja čestica polena. Maske koje su nas štitile tokom pandemije mogu pomoći i u sezoni alergija – iako ne štite od simptoma vezanih za oči.
Kako ublažiti simptome alergije
Nazalni sprejevi koji se mogu kupiti bez recepta spadaju među najefikasnije tretmane za sezonske alergije, kažu stručnjaci.
Međutim, većina ljudi ih koristi pogrešno, što može dovesti do iritacije nosne sluzokože, kaže dr Katlin Mejz, alergološkinja sa Univerziteta Augusta u Džordžiji. Ona savetuje da se mlaznica usmeri blago ka uhu, a ne pravo u nos.
Antihistaminici poput Klaritina, Allegre i Zirteka, koji se uzimaju oralno, mogu pomoći, ali njihovo delovanje je sporije u poređenju sa nazalnim sprejevima.
Ako simptomi značajno utiču na kvalitet života – poput poremećaja sna ili teškoća sa koncentracijom na poslu ili u školi – vreme je da razmislite o poseti alergologu i imunoterapiji.
Neki kućni „lekovi“ za alergije, koji se šire na društvenim mrežama ili ih promovišu poznate ličnosti – kao što je konzumacija lokalnog meda radi „navikavanja“ na polen – nisu naučno potkrepljeni.
Dr Šajam Džoši, alergološkinja sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu, ističe da cveće koje oprašuju pčele uglavnom ne proizvodi polen koji se prenosi vazduhom i izaziva alergijske simptome.
Da li se sezona alergija menja?
Zbog klimatskih promena zime su sve blaže, a vegetacione sezone sve duže, što znači da polen duže ostaje u vazduhu i sezona alergija traje duže i intenzivnija je.
U mnogim delovima sveta količina polena obara višedecenijske rekorde. Tako je krajem marta Centar za alergije i astmu iz Atlante izmerio koncentraciju polena od preko 14.000 čestica po kubnom metru vazduha – što se smatra ekstremno visokim nivoom.
Izvor: n1info.rs
