Sombor.info

Zašto, mahom žene, u određenom godištu prestaju da spavaju ili imaju problem sa spavanjem kao i zašto nesanica dolazi u najgore vreme, objasnio je prof. dr Vladimir Diligenski, specijalista psihijatrije i subspecijalista iz konsultativne psihijatrije.

„Postoje dva tipa ljudi, a to su ljudi sove i ljudi ševe, znači oni kojima jako odgovara da noću ne spavaju do nekog gluvog doba, a onda zaspu oko pola 6, 6 i spavaju do dvanaest. Njima odgovara ta noćna homeostaza gde ih niko ne dira kada oni mogu da rade šta hoće i tada se dobro osećaju. To je genetika, znači neko je nasledio takav tip spavanja, a postoji i jedan sidrom koji se zove DSPS koji objašnjava da njima odgovara da kasnije legnu da spavaju i takav poremećaj se ne leči već kažu stručnjaci koji se bave time da te ljude samo treba uposliti od sedam ujutru i on će morati da promeni ritam“, priča prof. dr Diligenski za "N1".

Takođe, kako kaže, postoje ljudi kojima jako odgovara da ustaju rano ujutru, a to su ljudi na selu, oni rade ceo dan i već u sedam sati se spremaju za počinak. To su različiti genetski modeli.

Na pitanje šta je sa ljudima koji odu na spavanje oko pola jedanaest, jedanaest, ali se oko dva, pola tri bude i ne mogu da nastave sa spavanjem prof. dr Diligenski kaže:

„Ukoliko rano uveče morate da zaspite i malo odspavate pa se probudite to je tipično za depresiju, a ranojutarnje buđenje može da bude anksioznost mešana sa depresijom. Nesanica je simptom anksioznosti ili depresivnosti. Pojedinačna nesanica, a da nije deo anksioznosti ili depresivnosti je jako retka“, objašnjava Diligenski.

Doktor kaže da je nesanica moguća i u periodu menopauze kada dolazi do disbalansa hormona u organizmu.

„Imate i aktuelni sters zbog kojeg neki ljudi teško zaspu, to je neka velika anksioznost zbog koje ne možete da zaspite i onda ste u jednoj hroničnoj nesanici kada vam je potrebna i stručna pomoć“, kaže psihijatar.

On podseća da mi nismo izlovani, te da je ovo svetski problem – u Americi se smatra da više od 30 ili 40 odsto ljudi opšte populacije ne spava.

„Ovi lekovi koji su takozvani zethipnotici se daju iz tih razloga da se vi uspavate i da ujutru ustanete rano i budete spremni za posao, garantuju vam četiri do šest sati spavanja. Međutim vi ne možete nešto tu suštinski da promenite jer vas i dalje čeka taj stres na poslu i zapravo sve je od slatkog i lepog života što bi rekli“, priča psihijatar.

Šta možemo da uradimo?

Doktor kaže da je najbolje rešenje fizička aktivnost.

„Morate biti hronično na nekom sistemu vežbanja, da imate kondiciju. Nije bitno šta ćete vežbati, da li ćete voziti bicikl ili ćete da idete u teretanu, šetnju. Bitno je da vežbate i da imate rezervu u fizičkoj snazi i čim imate rezervu u fizičkoj snazi simptomi su za pedeset odsto niži. Čak su vam i lekovi manje potrebni kod psihotičnih poremećaja, ozbiljnih stanja, kada vežbate. Apsolutno svim pacijentima preporučujemo fizičku aktivnost jer je to nešto što je jako delotvorno i može da popravi kličničku sliku bilo kog poremećaja“, tvrdi doktor.

Šta je sa melatoninom?

„Melatonin je odličan, on popravlja ritam spavanja, arhitektoniku spavanja, ne uspavljuje baš nešto, više su to neki drugi lekovi, ali je to jedno otkriće koje je sasvim korisno“, kaže prof. Diligenski.

S drge strane, kako kaže, postoji i nesanica kod starih ljudi koja je i fiziološka, oni imaju pet do šest sati spavanja, ali nekome je to malo, misli da bi trebalo više da spava, pa se tada daju lekovi koji tu povoljno utiču.

Doktor podseća da je strogo zabranjena kafa nakon 18 časova, čak i čaj.

Izvor: blic.rs

Ove jeseni u Somboru su aktuelne tri postavke direktno vezane za ličnost i delo našeg slavnog slikara Milana Konjovića.

Prva je izložba "Kolekcija Pavla Belјanskog (ponovo) u Somboru" u Gradskom muzeju Sombor kroz koju ćete upoznati Konjovića kao prvog upravnika i kustosa Muzeja. Izložena dela bila su deo prve stalne postavke muzeja kada je otvoren 1945. godine.

Sledeća je stalna postavka Gradskog muzeja Sombor sa zbirkom savremene umetnosti "Likovna jesen". Likovna jesen je manifestacija koju je Konjović pokrenuo 1961. od kada su redovno organizovane godišnje izložbe koje su osmislili i izveli neki od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih kritičara i istoričara umetnosti. Manifestacija je okuplјala mnoge poznate umetnike sa čitavog prostora bivše Jugoslavije.

I Konačno, tu je i Galerija "Milan Konjović" osnovana 1966. godine kada je Konjović poklonio svom rodnom gradu. U Galeriji Milan Konjović trenutno je aktuelna nova postsvka "Enterijeri Milana Konjovića".

Ne propustite priliku da u ovoj godini kada se obeležava 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti našeg slavnog slikara posetite njegov grad.

Cena ulaznice je 300 din, sa popustom za učenike, studente i penzionere 150 dinara

Radno vreme je od utorka do petka od 8 do 19 časova i vikendom od 9 do 13.

Izvor: TOGS

Protiv četiri osobe biće podnete krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi

U nastavku akcije na suzbijanju iregularnih migracija kojom rukovodi pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora pronašli su ukupno 165 iregularnih migranata, saopštio je MUP.

Policija je izvršila kontrolu 10 objekata i 7.372 vozila, dok su protiv 33 osobe podnete prekršajne prijave iz Zakona o strancima.

Takođe, protiv četiri osobe biće podnete krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, dok se još jedna osoba tereti za krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.

U ovoj akciji policija je otkrila dve zemunice u kojima se skrivaju krijumčari i pronašla okvir od automatske puške sa 30 metaka, kao i agregat. Takođe, oduzeta su tri vozila i manja suma novca.

Policija će i u narednim danima preduzimati pojačane mere i angažovati sve policijske snage u realizaciji ove akcije na suzbijanju iregularnih migracija kako bi se stanovništvo osećalo još bezbednije i sigurnije, navodi se u saopštenju.

U utorak, 14. novembra 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Sentimentalno (u)čita(va)nje”, umetnice Katarine Kaplarski Vuković s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 1.decembra 2023. godine.

Biografija Katarine Kaplarski Vuković:

Dr um. Katarina Kaplarski Vuković je interdisciplinarna umetnica i vanredna profesorka u oblasti Digitalni mediji na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu. U svom radu često kombinuje digitalnu estetiku i tehnologije sa tradicionalnim medijima. Na izložbama je prikazivala štampane radove, interaktivne instalacije, VR instalacije, video radove, ctreže, slike na platnu, fotografije. Diplomirala je Primenjeno vajarstvo (2003) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu , a Interdisciplinarne magistarske (2008) i doktorske studije (2013) u oblasti Višemedijske umetnosti je završila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njen doktorski projekat je jedan od prvih u regionu na temu istraživanja interneta kao umetničkog medija. Prof dr Kaplarski Vuković ima solidnu i konstantnu umetničku praksu. Svoje radove izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama i umetničkim festivalima u zemlji i inostranstvu.

Upis u katastar od subote je moguć isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika - advokata i geodetskih organizacija, saopštio je Republički geodetski zavod. Kako se navodi, na taj način se obezbeđuje efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika, bez odlaska u katastarske službe.

Naglašava se da je glavna prednost ovakvog načina upisa za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa procesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije od danas do 12. novembra ove godine sprovode akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila. Akcija se sprovoditi u 30 država članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope).

Tokom trajanja akcije, saobraćajna policija će patrole prvenstveno usmeravati na puteve sa najintenzivnijim saobraćajem autobusa i teretnih vozila, a poseban akcenat će biti stavlјen na kontrolu poštovanja odredbi Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, kontrolu prevoza tereta, kao i kontrolu ispunjenosti opštih uslova za učešće u saobraćaju vozača teretnih vozila i autobusa.

U cilјu unapređenja bezbednosti dece u saobraćaju, saobraćajna policija će vršiti intenzivnu kontrolu autobusa kojima se vrši prevoz dece na ekskurzije, rekreativne nastave, kao i autobusa kojima se obavlјaju drugi vidovi organizovanog prevoza dece.

Od početka ove godine, saobraćajna policija u kontroli saobraćaja otkrila je oko 108.000 prekršaja koje su učinili vozači teretnih vozila i 4.000 prekršaja koje su učinili vozači autobusa.

Stanovnici Vojvodine su u nedelju uveče imali priliku da vide pojavu koja je izuzetno retka na ovim prostorima, na noćnom nebu se u vidu crvene svetlosti ukazala polarna svetlost poznata i pod imenom aurora borealis.

U nedelju između 17.30 i 18.30 polarna svetlost mogla se u videti u Somboru, Bačkoj Planci, Novoj Crnji, Kanjiži, zatim u Vrbasu, Kaću.

Polarna svetlost se mogla videti i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.

Fotografije crvene svetlosti na noćnom nebu ubrzo su preplavile društvene mreže.

Otkud polarna svetlost na području bivše Jugoslavije?

Otkud polarna svetlost na prostorima bivše Jugoslavije tako daleko od Zemljinih polova, za Danas objašnjava doktorant na Maks Plank institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu, Dušan Vukadinović.

On kaže da ovakva svetlost nastaje u sudarima brzih naelektrisanih čestica, uglavnom elektrona i protona, sa atomima u Zemljinoj atmosferi.

 „Ove naelektrisane čestice su izbačene u visokoenergetskim procesima iz Sunčeve atmosfere i čine Sunčev vetar. Pri naletu Sunčevog vetra na Zemljino magnetno polje, naelektrisane čestice bivaju zarobljene i to uglavnom u blizini Zemljinih polova. Ovo je i razlog zbog koga se aurore uglavnom vide daleko na severu ili jugu Zemlje“, objašnjava Vukadinović.

Kako on dalje navodi ovakve pojave se mogu javiti i na nižim geografskim širinama kada je Sunčev vetar dovoljno brz.

„U slučaju kada je Sunčev vetar veoma snažan, iliti brz, on može da savlada jako magnetno polje Zemlje. Time se čestice Sunčevog vetra spuštaju na niže geografske širine i omogućavaju nam da vidimo aurore i iz naših krajeva“, kaže Vukadinović.

 On objašnjava i zašto je polarna svetlost iznad Vojvodine bila crvene boje, kako kaže, boju aurore određuje vrsta atoma sa kojima se čestice Sunčevog vetra sudaraju.

„Crvenu boju aurore daje atom kiseonika koji se pobudi pri ovim sudarima i potom emituje svetlost crvene boje. Pri snažnijem Sunčevom vetru, ukoliko bi se čestice spustile niže u atmosferu, onda bi atom kiseonika emitovao više zelenu svetlost. Tako ponekad možemo da vidimo istovremeno crvenu i zelenu auroru“, objašnjava Vukadinović.

Koliko će aurora da se spusti dalje od polova zavisi od intenziteta ekspolizija na Suncu koje i porizvode Sunčev vetar poznat i kao solarna oluja, kao i od jačine magnetnog polja Zemlje.

„Snažnije eksplozije dovodode do oslobađanja veće količine čestica koje imaju i veliku brzinu. Veći broj čestica i njihova velika brzina im omogućavaju da svaladaju magnetnog polje Zemlje“, priča Vukadinović.

On dodaje i da ne može svaka eksplozija na suncu da prouzroksuje auroru borealis na geografskim širinama van Zemljinih polova.

„Sunčevom vetru treba oko 1-2 dana da dođe do Zemlje. Da bi nas Sunčev vetar pogodio, potrebno je da se Zemlja nađe na putu ovog vetra. Veliki broj eksplozija koji se desi na Suncu ne stigne do Zemlje“, navodi Vukadinović.

Ova pojava je jako retka u našim krajevima, jer, kako kaže Vukadinović, nije svaki Sunčev vetar dovoljno snažan da nam omogući da vidimo auroru u našim krajevima.

„Intenzitet Sunčevog vetra varira sa aktivnošću Sunca koje ima period od 11 godina. Kada je sunce najaktivnije, dešava se veliki broj eksplozija koje mogu biti dovoljno snažne da nam priušte aurore u našim krajevima. Tokom 2024. ili 2025. godine se očekuje maksimum aktivnosti Sunce i u narednim godinama možemo očekivati još aurora“, objašnjava sagovornik Danasa.

Prema informacijama koje je objavila agencija FoNet polarna svetlost u našim krajevima je viđana i 1958, 8. i 9, kao i 11. novembra 1991. godine, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. godine.

„Takođe, aurore su veoma slabog sjaja, i osim u izuzetnim prilikama, potrebno nam je tamno nebo (van gradova) kako bismo mogli lepo da ih vidimo. Međutim, aurore možemo i snimiti korišenjem fotoaparata i koristeći snimak dugačke ekspozicije“, ističe Vukadinović.

Iako aurore predstavljaju jedan lep prizor koji nam pruža zadovoljstvo dok gledamo u noćno nebo, one mogu imati uticaj na našu električnu i telekomunikacijsku mrežu.

„Pošto Sunčev vetar čine brze naelektrisane čestice, pri veoma snažnim udarima Sunčevog vetra, ove čestice mogu da se spuste veoma blizu površine Zemlje i načine štetu na električnoj i telekomunikacionoj mreži. Srećom, ovakve pojave su veoma retke. Međutim, veliki broj satelita koji kruži oko Zemlje može biti oštećen jer je veoma slabo, ako i uopšte, zaštićen magnetnim poljem Zemlje“, zaključuje Vukadinović.

Izvor: danas.rs

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor završilo je radove na rekonstrukciji dečijeg igrališta i dva sportska terena na Čonoplјanskom putu u Somboru.

Rekonstrukcija sportskih terena je podrazumevala presvlačenje fudbalskog terena novim asfaltom i farbanje golova, dok je na košarkaškom terenu, pored asfalta, postavlјen i novi koš za igranje. Dečije igralište, koje je deo ovog uređenog prostora za igru i rekreaciju, dobilo je sadržajniji prostor za boravak naših najmlađih sugrađana na otvorenom i po meri njihovih potreba za kretanjem. Pored Klјajićeva i Čičova, igralište na Čonoplјanskom putu u Somboru je takođe dobilo sedam sprava za igranje i to lјulјaške, klackalice, vrteške, tobogane i slično.

U cilјu povećane bezbednosti dece i omladine, oko sportskih terena i dečijeg igrališta je postavlјena bezbednosna ograda i stubići koji će sprečiti nesavesne građane da se nepropisno parkiraju na površinu terena. Plan je da se u narednom periodu radi na ozelenjavanju ovog prostora kao i na postavlјanju klupa za posetioce.

Gradska uprava Grada Sombora, Odelјenje lokalne poreske administracije,podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da je rok za uplatu ČETVRTE rate po osnovu poreza na imovinu i drugih lokalnih javnih prihoda (komunalna taksa za isticanje firme) za 2023. godinu 14. novembar 2023. godine.

Takođe, podsećamo da se po osnovu utvrđene naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, do utvrđivanja ove naknade za 2023. godinu, plaća mesečna akontacija, u roku od 15 dana po isteku meseca.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza, obveznici ne podležu obračunu i naplati zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odelјenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-152, 025/468-198.

Beogradska premijera predstave „Galeb” Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića, i produkciji Narodnog pozorišta Sombor, biće izvedena večeras od 19.30 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U autorskom timu su i scenograf, Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur. Tu je i Duda Buržujka, kompozitorka i autorka songova, zatim Andreja Kulešević (scenski pokret) i Saša Latinović (scenski govor).

– Dugo imam želju da se bavim „Galebom” kao komedijom istražujući zašto je to podnaslov drame, s obzirom na to da se mnogi ljudi posle čitanja zapitaju zašto je Čehov to nazvao komedijom i šta je tu smešno. Ova drama mi daje prostora da preispitujem stvari koje me zanimaju kao reditelja: Gde živi žanr? Na sceni ili u glavi gledaoca?... U „Galebu” ima još nešto meni blisko i važno: to je priča o ljudima koje poznajem i koji me okružuju. Od nastanka „Galeba” prošlo je skoro 130 godina, svet se promenio na mnogo načina, ali ljudski odnosi, slabosti, karakteri: ne. Sebičnost, razmaženost, sujeta, pogrešni odabiri, velike i male strasti i traganje za ljubavlju, onom istinskom između majke i deteta, kao i ljubavnika, sve to isto i ja i svi mi danas imamo oko sebe, živimo to i sa tim ljudima, mi smo ti ljudi, primećuje Milan Nešković.

U glumačkoj ekipi su: Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja.

Izvor: politika.rs