Zašto, mahom žene, u određenom godištu prestaju da spavaju ili imaju problem sa spavanjem kao i zašto nesanica dolazi u najgore vreme, objasnio je prof. dr Vladimir Diligenski, specijalista psihijatrije i subspecijalista iz konsultativne psihijatrije.
„Postoje dva tipa ljudi, a to su ljudi sove i ljudi ševe, znači oni kojima jako odgovara da noću ne spavaju do nekog gluvog doba, a onda zaspu oko pola 6, 6 i spavaju do dvanaest. Njima odgovara ta noćna homeostaza gde ih niko ne dira kada oni mogu da rade šta hoće i tada se dobro osećaju. To je genetika, znači neko je nasledio takav tip spavanja, a postoji i jedan sidrom koji se zove DSPS koji objašnjava da njima odgovara da kasnije legnu da spavaju i takav poremećaj se ne leči već kažu stručnjaci koji se bave time da te ljude samo treba uposliti od sedam ujutru i on će morati da promeni ritam“, priča prof. dr Diligenski za "N1".
Takođe, kako kaže, postoje ljudi kojima jako odgovara da ustaju rano ujutru, a to su ljudi na selu, oni rade ceo dan i već u sedam sati se spremaju za počinak. To su različiti genetski modeli.
Na pitanje šta je sa ljudima koji odu na spavanje oko pola jedanaest, jedanaest, ali se oko dva, pola tri bude i ne mogu da nastave sa spavanjem prof. dr Diligenski kaže:
„Ukoliko rano uveče morate da zaspite i malo odspavate pa se probudite to je tipično za depresiju, a ranojutarnje buđenje može da bude anksioznost mešana sa depresijom. Nesanica je simptom anksioznosti ili depresivnosti. Pojedinačna nesanica, a da nije deo anksioznosti ili depresivnosti je jako retka“, objašnjava Diligenski.
Doktor kaže da je nesanica moguća i u periodu menopauze kada dolazi do disbalansa hormona u organizmu.
„Imate i aktuelni sters zbog kojeg neki ljudi teško zaspu, to je neka velika anksioznost zbog koje ne možete da zaspite i onda ste u jednoj hroničnoj nesanici kada vam je potrebna i stručna pomoć“, kaže psihijatar.
On podseća da mi nismo izlovani, te da je ovo svetski problem – u Americi se smatra da više od 30 ili 40 odsto ljudi opšte populacije ne spava.
„Ovi lekovi koji su takozvani zethipnotici se daju iz tih razloga da se vi uspavate i da ujutru ustanete rano i budete spremni za posao, garantuju vam četiri do šest sati spavanja. Međutim vi ne možete nešto tu suštinski da promenite jer vas i dalje čeka taj stres na poslu i zapravo sve je od slatkog i lepog života što bi rekli“, priča psihijatar.
Šta možemo da uradimo?
Doktor kaže da je najbolje rešenje fizička aktivnost.
„Morate biti hronično na nekom sistemu vežbanja, da imate kondiciju. Nije bitno šta ćete vežbati, da li ćete voziti bicikl ili ćete da idete u teretanu, šetnju. Bitno je da vežbate i da imate rezervu u fizičkoj snazi i čim imate rezervu u fizičkoj snazi simptomi su za pedeset odsto niži. Čak su vam i lekovi manje potrebni kod psihotičnih poremećaja, ozbiljnih stanja, kada vežbate. Apsolutno svim pacijentima preporučujemo fizičku aktivnost jer je to nešto što je jako delotvorno i može da popravi kličničku sliku bilo kog poremećaja“, tvrdi doktor.
Šta je sa melatoninom?
„Melatonin je odličan, on popravlja ritam spavanja, arhitektoniku spavanja, ne uspavljuje baš nešto, više su to neki drugi lekovi, ali je to jedno otkriće koje je sasvim korisno“, kaže prof. Diligenski.
S drge strane, kako kaže, postoji i nesanica kod starih ljudi koja je i fiziološka, oni imaju pet do šest sati spavanja, ali nekome je to malo, misli da bi trebalo više da spava, pa se tada daju lekovi koji tu povoljno utiču.
Doktor podseća da je strogo zabranjena kafa nakon 18 časova, čak i čaj.
Izvor: blic.rs
