Sombor.info

Da li ste nekad pomislili da vam ništa ne ide od ruke? Možda pripadate nekom od ovih znakova.

Dok nekim horoskopskim znakovima sve ide glatko, drugi nemaju sreće i čega god se uhvate ne ide im od ruke. Za oa tri znaka vlada uvrenje da im sreća uvek izmakne za dlaku.

Devica

Celog života pokušava da izbegne patnju i stalno analizira stvari. Moguće je da upravo zato i nema sreće. Trebalo bi da se opusti i uživa u životu. Nekad stvari moraju da idu svojim tokom. Ne možemo uvek sve da držimo pod kontrolom.

Vaga

Ne podnosi nepravdu, ni onu koja je drugima načinjena, a i njoj samoj. Nepravda joj remeti mir i sreću i ne može da se pomiri s njom. Očekuje da je ljudi tretiraju onako kako ona njih tretira, ali to ne dobija i zato pati. Nažalost, svet često ne funkcioniše tako da dobijamo ono što dajemo.

Ribe

Same sebi su najveći neprijatelj. Žive u nekom svom svetu mašte i ne mogu da prihvate realnost. Jako su osetljive i lako ih je povrediti. Tiha patnja ih izjeda. Ne umeju da se izbore za sebe i da kažu šta žele i šta im smeta, a posle tuguju kad ih ljudi iznevere.

Izvor: b92.net

Ono je jedno od najčešćih ženskih imena u Srbiji, ali i šire. Kao ime Isusove majke, ime Marija simbolizuje duboku i čistu ljubav. U izvornom hebrejskom jeziku ime glasi Mirjam, a naš oblik je Marija, ime izvedeno iz latinskog jezika.

Samo značenje imena Marija nije sa sigurnošću razjašnjeno. Po novijem tumačenju, ime je izvedeno od egipatskog “mry”, što znači “voljena”, odnosno “od Boga voljena”.

Prema starijim tumačenjima, ime je nastalo od hebrejskog “mir” (gorko) i “jam” (more), pa bi značenje bilo “gorčina mora”. Međutim, zbog velikog poštovanja Bogorodice, ovo ime je do 15. veka bilo zabranjeno za upotrebu kao krsno ime. U to vreme, ime Marija je uglavnom birano kao simbol.

Ime Marija zastupljeno je u svim zemljama Evrope, Severne i Južne Amerike i u delovima Azije. U Španiji i u latinskom delu Amerike ističe se bogat repertoar ženskih imena inspirisanih kultom Isusove majke. Iz toga su nastala i takozvana marijanska imena.

Tokom celog 20. veka ime Marija je najučestalije špansko žensko ime – skoro 30 odsto Španjolki se zove Marija. Ovo ime se često pojavljuje i u sklopu s drugim imenima: Ana Marija, Marija Magdalena i slično.

Drugi oblici ovog imena su Marinela, Marijeta, Marika, Maruša, Maša, Mija, Majda, Martra, Mina i tako dalje.

Izvor: blic.rs

Nove internet i telefonske prevare se svakodnevno pojavljuju, a oni naivniji među nama će se gotovo sigurno upecati na neku.

Mnogi ljudi su u prethodnim danima dobili sms sadržine koji ih obaveštava da je njihova pošiljka stigla i da je u određenom skladištu, prenosi City magazin.

U poruci koji su mnogi dobili, traži se od vas da kliknete na link potvrde, ali i da odgovorite na poruku kako bi aktivirali link. Naravno, sigurno će se i desiti da neko zna da nikakvu pošiljku ne očekuje, ali će kliknuti jer ko zna šta se tu krije. A onda kreće igranka bez prestanka…

Pored toga što je klasična prevara, poruka je očigledno prevedena preko google translate, a i broj telefona sa kog se šalje, lako se utvrđuje da dolazi sa Tajlanda. Ipak oni koji su više u samoj problematici kažu da je poruka gotovo sigurno poslata iz nekog drugog centra u Aziji gde su zaposleni naterani da šalju prevare preko interneta.

Iako mnogi na društvenim mrežama šaljivo reaguju na ovakve stvari, sa komentarima kako vam je ovo konačno stigao paket od nigerijskog princa koji vam vraća sve što ste uložili u njega, ipak nije teško da zamislimo nekog starijeg člana naše porodice kako mu stiže ova poruka i on otvara ovaj link.

Šta je rešenje? Pa da ponovimo. Nikako ne odgovarajte na ovaj broj, niti na njegove linkove. Blokirajte ga i obavezno obavestite prijatelje da se ova poruka širi i da mogu i oni postati žrtve internet prevare.

U saradnji JKP „Prostor“ i Grada Sombora u ovoj godini je postavlјeno jedanaest autobuskih stajališta, od kojih su tri postavlјena na Bezdanskom putu, dva u Čičovima i po jedno u Rančevu, Obziru, Milčiću i Obzir – Pavloviću, Gradini i na Josićkom putu.

Autobuska stajališta su napravlјena od kvalitetne metalne konstrukcije i zaštićena leksanom od vetra i kiše. Završetkom stajališta na Josićkom putu je ovaj projekat za 2023. godinu završen, a prema rečima gradskog većnika Zorića, projekat će biti nastavlјen i na ostalim lokacijama u sledećoj godini, na lokacijama na kojima se ukaže potreba.

Grad Sombor nastavlјa sa uređenjem autobuskih stajališta, izgradnjom ili rekonstrukcijom, kako bi putnici dočekali gradski prevoz na vidno obeleženim mestima zaštićeni od vremenskih uslova.

U cilјu zaštite dece i učenika od nasilјa, zlostavlјanja i uznemiravanja, Grad Sombor je danas potpisao sporazum o međusektorskoj saradnji sa Policijskom upravom Sombor, Centrom za socijalni rad, Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite, aktivima Osnovnih i Srednjih škola, Predškolskom ustanovom „Vera Gucunja“, Domom zdravlјa „Dr Đorđe Lazić“ i Somborskim edukativnim centrom.

Na osnovu potpisanog sporazuma, imenovan je koordinacioni tim grada Sombora, koji će voditi računa o obezbeđivanju efektivne i efikasne saradnje u zaštiti i podršci deci u situacijama nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, kao i preveniranje rizika, u skladu sa preduzetim međunarodnim obavezama, međunarodnim standardima zaštite, ustavnim načelima i pravima deteta garantovanim Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Pored toga, koordinacionin tim grada Sombora će izraditi međusektorski protokol kako bi se uspostavila dobra saradnja i pospešila već postojeća, a koja će time omogućiti razmenu podataka i najefikasnije delovanje u konkretnim slučajevima na području Sombora.

Nova destinacija za proverenu i kvalitetnu kupovinu od danas i na adresi Maksima Gorkog 28

Sombor, 2. novembar, 2023 – Stanovnici Sombora od danas na raspolaganju imaju još jedno mesto za kupovinu po najsavremenijim standardima. Na adresi Maksima Gorkog 28 otvoren je novi, četvrti po redu Maxi supermarket u ovom gradu u kom kupci mogu uživati u bogatom asortimanu proizvoda i ugodnom ambijentu uz prepoznatljivu komšijsku uslugu.

Asortiman ove prodavnice, raspoređen na 400 kvadrata, koncipiran je po merilima savremenog kupca nudeći veliki izbor svežeg voća i povrća, hleba i ukusnih peciva Maxi pekare, kao i izvrsnu ponudu pakovanog mesa i delikatesa.

Među raznovrsnim proizvodima koji odgovaraju na potrebe svakog domaćinstva nalazi se i širok asortiman privatne robne marke sa cenama koje štede kućni budžet. Ovi artikli obeleženi su plavom oznakom „omiljene cene“ koje su uvek niske i menjaju se na nedeljnom nivou, pa tako kupci u ovoj prodavnici lako mogu obaviti kvalitetnu i povoljnu nabavku.

Kako bi kupovina u ovoj prodavnici bila još efikasnija, kupci na raspolaganju imaju pet kasa - tri standardne i dve samouslužne. Osim toga, ispred prodavnice je obezbeđen je i parking, čineći nabavku još ugodnijom.

Otvaranjem ovog, četvrtog po redu, Maxi supermarketa u Somboru, kompanija Delez Srbija učinila je nabavku po merilima modernog kupca još dostupnijom stanovnicima ovog grada.

U javnom sektoru u Srbiji radi ukupno 609.609 građana, pokazuju podaci zvanične statistike. Njihova prosečna plata je u avgustu bila 88.592 dinara. Međutim, ovaj prosek nedostižan je nastavnicima u školama, dok zaposlenima u javnim preduzećima prosečne zarade premašuju 100.000 dinara.

Prosečna plata u Srbiji je, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku za mesec avgust – 86.112 dinara.

U javnom sektoru prosek je nešto veći od nivoa proseka za celu zemlju, ali iznosi značajno variraju u zavisnosti od sektora.

Tako plate ispod proseka imaju zaposleni u sektoru obrazovanja i kulture (za 5.448 dinara ispod prosečne u Srbiji), zatim radnici lokalnih javnih preduzeća i administracija na lokalu.

Zaposlenima u zdravstvu i oblasti socijalnog rada plata premašuje prosek za svega 88 dinara.

Kada je reč o broju zaposlenih u administraciji na nivou države i autnomne pokrajine, ima ih ukupno 134.458.

Od tog broja je 128.097 u radnom odnosu, dok je 6.360 zaposleno van radnog odnosa što znači po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Njihova prosečna plata je u avgustu ove godine bila 98.915 dinara za zaposlene u administraciji na nivou države, dok je na nivou pokrajine nešto manja – 97.146 dinara.

Radnici u opštinskim administracijama su najmanje plaćeni u celom javnom sektoru, ima ih ukupno 27.835, i u proseku rade za 74.734 dinara.

Izvor: RZS

Ipak, najbolje plate u javnom sektoru, prema zvaničnoj statistici, imaju radnici u javnim preduzećima čiji je osnivač država.

Oni mesečno prihoduju, u proseku, 100.845 dinara.

Reč je o ukupno 82.842 radnika.

U javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava ima ukupno 60.543 radnika, a plate su im značajno manje i iznose 80.525 dinara.

U zdravstvu i oblasti socijalnog rada radi ukupno 156.029 radnika, od kojih je 4.038 na ugovorima o privremeno povremenim poslovima, dok je obrazovanju i kulturi zaposleno ukupno 147.902 radnika, od kojih je 2.871 na PPP ugovorima.

Izvor: RZS

Prosečna plata u zdravstvu i oblasti socijalnog rada je 86.200 dinara, dok je prosečna plata u oblasti obrazovanja i kulture 80.664 dinara.

Zbog najave da će subota da bude radna, učenik sedmog razreda Osnovne škole "Drinka Pavlović" je jednoj nastavnici zapretio da će uzeti očev pištolj i pucati u nju. Zabrinuti roditelji, koji nisu želeli pred kamere, rekli su za RTS da je slučaj prijavljen policiji, da je obavešten i Centar za socijalni rad.

Takođe, uprava škole o tome nije želela da govori, kao ni resorno ministarstvo, a ni savet roditelja nije hteo pred kamere. Nastavnica je na bolovanju, a kako su za ovaj portal rekli roditelji, agresivno ponašanje tog učenika traje nedeljama. Na nasilje u školama postali smo naročito osetljivi posle tragedije koja se desila u "Ribnikaru".

- Bilo je neophodno da uprava škole odmah reaguje, tako što bi formirala jedan tim koji bi činio odeljenski starešina, đaci koji pohađaju taj razred sa nastavnikom, roditelji, i da svi zajedno nađu model kako bi se pojačao vaspitni proces sa ovim učenikom - rekla je članica Saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja Tatjana Macura.

Stručnjaci kažu da su vršnjačko nasilje i agresivnost dece u porastu i da se Centri za socijalni rad uključuju u rešavanje tog problema, ali tek kada ih o tome obavesti škola, kada se nasilje već dogodi.

- Uloga Centra za socijalni rad je da po dobijanju informacije od škole i o svim onim informacijama šta je sve škola preduzela u radu sa ovom porodicom, ima takođe da se uključi intenzivno u rad u delu procene, odnosno provere da li je to dete ranije evidentirano u Centru za socijalni rad, da li je imalo problema u ponašanju, na koji način funkcioniše njegova porodica, da li je to dete eventualno žrtva nasilja, bilo u porodici ili nekog trećeg lica, pa čak i vršnjačkog nasilja - rekla je Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite.

Ličnost i modele ponašanja roditelji kod deteta formiraju do sedme godine. Posle toga veći uticaj ima okruženje, ali psiholozi kažu, roditelji moraju da ih usmeravaju sve dok ne odrastu.

- Najbitnije je da se stvori ta povezanost i poverenje, da dete kada ima problem može da dođe svom roditelju, da mu to kaže. Tada roditelj može da ima i ulogu prijatelja donekle, podrška, prijateljstvo i kontrola, naravno. Roditeljska kontrola je jako bitna u nekim zdravim granicama, da proveri s kim se druži, kako provodi svoje slobodno vreme, kakav je u školi, jednostavno da bude uključen u njegov život - rekla je psihološkinja Sanja Dabović Perašević.

Samoća, traženje podrške u lošem društvu, ljutnja i bes glavni su okidači za pojavu vršnjačkog nasilja, koje bi moglo da se izbegne kada bi roditelji sa decom razgovarali i kada bi na vreme postavili granice šta se sme, a šta ne sme. Čak i kada se dogodi vršnjačko nasilje, sve može da se popravi. Nekom detetu je dovoljan samo jedan razgovor sa psihologom, nekom nekoliko meseci ili godina, ali u ceo proces moraju da se uključe i roditelji.

Izvor: direktno.rs

Usluge stomatologa ponovo će biti dostupne svima uz zdravstvenu knjižicu. Bilo da je u pitanju vađenje zuba, popravka, ili pak čišćenje kamenca, ponovo će sve biti besplatno u domovima zdravlja.

Ovu uslugu na teret Fonda do sada koristila deca, trudnice ili stariji od 65 godina, dok su ostali plaćali.

Ministarka zdravlja prof.dr Danica Grujičić pojasnila je za Telegraf.rs da je cilj vratiti stomatologe u domove zdravlja i u gradskim i u seoskim sredinama.

-To znači da će građani koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu moći da koriste besplatne stomatološke usluge. Na ovaj način će besplatne stomatološke usluge biti dostupne svima koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu, ali će i mnogi nezaposleni stomatolozi dobiti posao. Da bismo to realizovali, radimo na promeni zakona koji će to omogućiti. Porodični lekar kroz primarnu zdravstvenu zaštitu mora dobiti mesto koje mu pripada. Porodični lekar znači, briga, preventiva, dostupnost. Cilj nam je da napravimo dostupan i efikasan zdravstveni sistem od Subotice do Prizrena - objasnila je ministarka Grujičić.

Građani su ovu ideju podržali, ali i lekari koji smatraju da je u minulom periodu napravljen propust kada je stomatološka služba bila dostupna u domovima zdravlja samo određenim kategorijama.

Dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula u razgovoru za Telegraf.rs kaže da u njegovoj ustanovi ima dovoljno stomatologa, da je ideja dobra i da podržava ministarku Grujičić u ovom predlogu.

- Iako oni načelno nikada nisu ni odlazili iz domova zdravlja, mi ih recimo imamo oko 40, usluge su bile sužene na određenu populaciju. Problem je što je država u jednom momentu odlučila da uradi ovu promenu, te su neki stomatolozi izgubili posao, jer se sam obim posla u državnoj ustanovi suzio te su radili samo sa trudnicama, decom do 18 godina, i ljudima preko 65 godine proteze. Jer vi danas ako imate 30 godina ne možete da dođete sa knjižicom da platite i da vam se popravi zub. A znamo da je oboljenje zuba rizično, ljudi u Srbiji ne mogu da vode računa o zubima ako platežno nisu sposobni - kaže dr Stojanović.

Uz knjižicu kod zubara

Prema rečima našeg sagovornika, ovaj potez je dobar i građanima će puno značiti.

- Kao što pacijenti idu kod specijalista određenih grana tako će uz knjižicu moći da popravljaju zube, očiste kamenac, dakle, ne samo deca, trudnice i stariji od 65 godina, svi će moći to da koriste. Ja to podržavam, jedan deo stomatologa će ujedno i dobiti posao što je dobro. Recimo, u DZ Palilula, ima ih dovoljno jer nikada nisam prekidao taj kontinuitet, ali je pitanje je koliko su oni radili, koliko su posla imali zato što je sužena populacija. Ljudi su se zapustili, došlo je do obolenja a mi lekari znamo kada imate pokvaren zub to se povezuje sa ostalim organima, recimo sa srcem. Čovek sa zdravstvenom knjižicom treba da bude ravnopravam svugde kada je zdravstvena nega u pitanju - kaže dr Stojanović.

Izvor: Telegraf.rs

Pretprodaja počinje danas.

Skijaška sezona 2023/2024. se tradicionalno otvara na Kopaoniku od 7. do 10. decembra, a ovogodišnje cene ski passa su već glavna tema među skijašima.

Za razliku od prethodne dve sezone kada nije bilo korekcije cene ski karata, ove godine imamo realno povećanje u visini od 25 posto za većinu tipova ski karti. Cene su, kao i inače, različite u zavisnosti od perioda skijaške sezone i kategorije skijaša.

„Bukvalno izgleda ništa od Kopa ove godine, jer je sve preskupo postalo, klackaću se do Francuske busem“; „Vi ne opravdavate ni prošlogodišnje cene a kamoli ove sa povećanjem“; „Definitivno nas teraju sa Kopaonika“; „Znate šta je najtužnije? Opet će biti gužve na Kopu. Ne znam kako, ali se nađu oni koji govore da je nerealno skupo a kad padne sneg šalju fotke kako je stoje u redu za KGB i Pančić“, neki su od komentara.

Za odrasle, cena šestodnevnog ski pass-a će se kretati u rasponu od 20.750 do 22.500 dinara, dok će jednodnevne ski karte varirati između 4.620 do 5.370 dinara.

Takođe, razlika u odnosu na prethodne ski sezone, je da više ne postoje porodične i depo ski karte, dok duo prenosiva porodična karta i dalje postoji.

Depo ski karta više nije ni potrebna jer kupci mogu samostalno da promene datum početka važenja karte kupljene preko webshopa (za isti cenovni period ili jeftiniji) i to najviše dva puta. Sve karte kupljene preko webshopa mogu se otkazati u roku od 14 dana.

Od ove ski sezone, za decu od jedne do pet godina (pre navršenih šest godina) u ski-centrima se mogu kupiti baby karte koje važe za ski-vrtiće, zelene i pojedine plave staze, po ceni od 0,01 dinar. Sa takvim kartama na raspolaganju su sledeće instalacije i staze: ski-poligoni Dolina sportova i Krst, Sunčana dolina, Malo jezero (i noćna staza), Krst, Karaman greben (i noćna staza), Mašinac, Jaram, gondola Brzeće – Mali karaman (bez korišćenja staza Bela reka 1,2,3).

I ove godine kopaonička ski karta 10 u sezoni je jedinstvena za sve tarifne periode skijaške sezone, važi u svim ski centrima i košta 35.250 dinara. Od prošle ski sezone u ponudi je i ski karta 20 u sezoni čija je cena 69.250 dinara.

Cena noćne karte, koja obuhvata korišćenje sve tri noćne staze, varira od 2.880 do 3.500 dinara. Takođe, u cenovniku se nalazi i karta za poligon za početnike sa pokretnom trakom (ski vrtić), koja iznosi 1.130 dinara za odrasle, dok je za decu košta 880 dinara.

Svaka pojedinačna ski karta ima svoju cenu za „dnevno“ i za „dnevno + noćno“ skijanje. Cene jednodnevnih ski karata kreću se između 4.620 i 5.370 dinara, do se sa uključenim noćnim skijanjem kreću od 5.250 do 5.880 dinara.

Cene medija za izradu ski karata su 200 dinara za plastificirano – kartonsku varijantu i 500 dinara za plastičnu RFID karticu.

Pretprodaja ski karata za nadolazeću skijašku sezonu 2023/24. započinje 1. novembra i trajaće tokom celog zimskog perioda, pružajući skijašima priliku za uštedu u rasponu od 5 do 15%. U susret predstojećoj zimskoj sezoni, ljubitelji skijanja i zimskih sportova imaće priliku da iskoriste poseban popust od 15% na kupovinu ski karata putem web shopa u periodu od 1. do 15. novembra 2023. godine. Kao i prošle ski sezone, popusti će se odobravati u visini od 10% od 27. novembra do 3. decembra 2023. godine i u visini od 5% tokom cele sezone, za sve kupovine preko web shopa.

S obzirom na to da je tokom cele ski sezone, odobren popust u visini od 5% za sve kupovine preko web shopa, JP „Skijališta Srbije“ više ne organizuju promotivne periode za skijanje.

Za vreme trajanja Ski openinga, od 7. do 10. decembra, Skijališta Srbije će ove godine odobravati popust u visini od 30%. Popust će se odnositi na poludnevne, jednodnevne, dvodnevne, trodnevne i četvorodnevne ski karte. Prvi dan skijanja će biti besplatan.

Kolika je razlika u ceni ski karti u poređenju sa prethodnim ski sezonama?

Ako bi poredili cene svih tipova ski karti na trogodišnjem intervalu, realno povećanje cena ski karti je 25.18%: (grafici i tabele se odnose na cene ski karata za odrasle):
Ako bi poredili cene na desetogodišnjem intervalu, realno povećanje cena ski karata je 83.26%, piše Infokop.net.