Škole vape za nastavnicima i učiteljima, a osim niske plate, problem su i njihova prava u odnosu prema problematičnim đacima. Kako pojedini ističu u razgovoru za “Novu”, odavno im je zabranjeno da sa časa udalje učenike koji ometaju nastavu ili se nedolično ponašaju. Jedini mehanizam koji imaju u rukama je, da bahate učenike pošalju kod pedagoga i psihologa, ali se u praksi suočavaju sa odbijanjem đaka da to i urade. Tu se, otprilike, završavaju sva ovlašćenja koja imaju nastavnici, kažu naši sagovornici.
Završeno je prvo tromesečje u školskoj godini koja je usledila posle stravične tragedije u “Ribnikaru”, a predstavnici prosvetnih sindikata i Foruma za Novu ističu, da novouvedeni propisi nisu dali očekivane efekte.
Njihov stav je da se ništa bitnije nije promenilo kada je u pitanju disciplina učenika.
Naprotiv, navode da su profesorima i nastavncima vezane ruke u vaspitnoj ulozi, te da za svaki dečji “nestašluk” imaju samo “gomilu papirologije”, dok se s druge strane, kod promene ponašanja problematičnih učenika, ne postižu neki veliki rezultati.
Deca ne smeju da se “izbace” sa časa
Nastavnicima i profesorima odavno je zabranjeno da učenike koji ometaju čas ili se nedolično ponašaju udalje sa nastave, već jedino mogu da ga upute na razgovor kod pedagoga ili psihologa.
Međutim, ni to uvek ne urodi polodom, kaže za Nova.rs Milorad Antić predsednik Foruma srednjih stručnih škola, dodajući da učenici često umeju i da odbruse svojim nastavnicima.
“Mi mu kažemo idi kod psihologa ili pedagoga, on kaže ‘neću da idem’. I vi ste onda ukopani, jer posle toga nemate više šta da uradite. Onda se vrti neka priča s odeljenjem, dođe pedagog ili psiholog, razgovara se ‘hajde da nađemo neko rešenje, pa, biće bolje, smiri se’ i tako u krug. Mi smo bukvalno ukopani u toj priči kada dođe do konflikta između nastavnika i učenika”, objašnjava Antić.
Dodaje da su sadašnje generacije izgubile svako poštovanje prema svojim nastavnicima, te da je danas u srpskim učionicama, kako kaže, uobičajena slika da kada nastavnik uđe, deca sede i gledaju u telefone.
Niko više ne ustaje nastavnicima
“To poštovanje ne postoji, u smslu da neko ustane, da vas pozdravi ili da neko kaže ‘dobar dan’. Tokom časa pričaju, šetaju, jedu, piju sokove ili vodu, koriste telefone. Kada im kažete da ućute, ne slučaju vas i vrlo je teško uspostaviti neku disciplinu i dijalog sa decom da ispredajete neku lekciju. Naročito u trogodišnjim školama, to je haos”, opisuje Antić.
Kada su u ptanju novouvedene promene, on istče da se osim prisustva školskih policajaca i pojačanog dežurstva nastavnika, ponašanje dece nije bitnije promenilo.
“Dobro je što je tu policajac, pa kao ‘plaši’ decu, ali se deca na časovima i dalje isto ponašaju. Gotovo da je postalo normalno da vas učenik povuče za ruku, da vam kaže ružnu reč. Bukvalno, vi ne smete, ne da povisite ton, nego ne smete ni da ga izgrdite. Ako to uradite, odmah dobijate dopis od roditelja i ide prijava prosvetnoj inspekciji”, kaže on.
Nastavnici smeju samo da “upišu” dete u dnevnik
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, napominje da se prosvetni radnici godinama unazad suočavaju sa verbalinim i fizičkim nasiljem koje trpe od bahatih učenika, a u poslednje vreme i od roditelja.
Ona ističe da je škola “izgubila vaspitnu ulogu”.
“Sve se nekako izopačilo i izokrenulo, suviše je pušteno roditeljima da vode vaspitnu funkciju škole, a nastvanicima se sve to, u sve većoj meri onemogućava. Kada učenik napravi neki disciplinski prekršaj, vi možete samo da upišete napomenu u dnevniku. Tri takve napomene smanjuju ocenu iz vladanja. Ali, koji to efekat ostavlja? Takvi učenici smanjenu ocenu doživljavaju kao neki ‘plus’ u odnosu na svoje drugare, to im je kao neki odbrambeni mehanizam”, kaže Ilić.
Dodaje da u svakoj školi postoje jasni pravilnici o pravima i obavezama učenika, ali da je problem što se ta pravila ne poštuju.
“Sad se sve gleda kroz neke duple naočare, ili je crno, ili je belo. Bio je prošle godine jedan slučaj roditelja koji je došao u školu. Nastavnik je više puta skretao pažnju njegovoj ćerki zašto je neprikladno obučena. Onda je roditelj to shvatio kao neku vrstu seksualnog ataka na njegovo dete. Zašto je to tako? Zato što smo previše pustili roditeljima da uzimaju pravdu u svoje ruke”, navela je Ilić jedan od primera u kojima reaguju roditelji.
Ilić ocenjuje, da se i pored svih propisa i promena koje se uvode u rad škola, ipak nije odmaklo na sprečavanju verbalnog i fizičkog nasilja koje učenici sprovode prema nastavnicima.
Podseća da već dugo postoji inicijativa da prosvetni radnici dobiju status službenog lica i zaključuje da ceo obrazovni sistem “treba da se resetuje”.
Učenike “disciplinujemo” gomilom administracije
Kada učenik odbrusi profesoru, uvredi ga, ili odbije da ide kod psihologa, jedini “odgovor” profesora je da sve to “napiše” i dalje prati predviđene protokole, u najkrećem opisuje Milorad Antić, kakve “odbrambene mehanizme” imaju prosvetni radnici kada se suoče sa bahatim učenicima.
Situacija je, kaže on, čak pomalo i apsurdna, jer nadležne službe više pažnje obraćaju da ”administracija bude uredna”, nego što rade sa problematičnim detetom.
“To je takva birokratija. Vi morate da pišete da li su sve procedure sprovedene kako treba, da li ste dali pravu ocenu iz vladanja, da li je dete išlo kod psihologa, da li ste razgovarali sa roditeljima, da li ste obavestili centar za socijalni rad, ako je nešto kritično… Vi to morate da pišete od danas do sutra. Više se bavite birokratijom nego vaspitnim radom. Bitno je šta je napisano i kako je napisano, nisu bitni rezultati. Kada dođe eksterna, bukvalno taj nastavnik bude nagrađen i pohvaljen što je sve lepo napisao, a konkretni rezultati – nikakvi. U prevodu, super smo opisali da je dete nedolično, a dete se nije popravilo. To je ono što je poražavajuće”, zaključio je predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Izvor: nova.rs
