Stručnjaci ističu da je veza između ADHD-a i poremećaja ishrane složena, ali veoma stvarna.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti kod dece - ADHD često utiče ne samo na koncentraciju i ponašanje, već i na prehrambene navike, prenosi Index.hr.
Dok neka deca sa ovom dijagnozom imaju tendenciju da se prejedaju, druga jednostavno zaborave da jedu jer su previše zaokupljena drugim stvarima.
Stručnjaci ističu da je veza između ADHD-a i poremećaja ishrane složena, ali veoma stvarna, piše HuffPost.
Veza između ADHD-a i poremećaja u ishrani
Istraživanja pokazuju da deca i adolescenti sa ADHD-om imaju znatno veći rizik od razvoja problema u ishrani.
Jedna studija je pokazala da adolescenti sa ADHD-om imaju 41 odsto veću verovatnoću da razviju poremećaj u ishrani, dok druga navodi da čak 20 odsto dece sa ovom dijagnozom razvija poremećaje poput anoreksije, bulimije ili kompulzivnog prejedanja.
Stručnjak za poremećaje u ishrani dr Džilijan Lampert objašnjava da tačan mehanizam još uvek nije u potpunosti shvaćen.
„Preovlađujuće teorije povezane su sa impulsivnošću koja dovodi do prejedanja, promenama u cirkadijalnom ritmu/snu koje menjaju apetit i uticajem lekova na prehrambene navike“, kaže ona.
Znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju
Dr Lampert ističe nekoliko uobičajenih obrazaca ponašanja koji mogu signalizirati problem.
„Idealno bi bilo da deca i odrasli mogu da jedu kada su gladni, da jedu raznovrsnu privlačnu hranu koja doprinosi nutritivnoj ravnoteži i da prestanu da jedu kada su siti“, objašnjava ona.
Postoji pet ključnih znakova upozorenja:
Veoma brzo jedenje
Osećaj gubitka kontrole nad jelom.
Jedenje kada su već siti ili samo zato što je hrana dostupna.
Preskakanje obroka tokom dana i prejedanje noću, posebno kod dece koja uzimaju lekove za ADHD.
Nagla promena težine, bilo dobitak ili gubitak, koja nije povezana sa rastom.
Kako možete pomoći svom detetu da razvije zdrave navike?
Ako primetite bilo koji od ovih znakova, stručnjaci preporučuju uvođenje rutine obroka bez ometanja poput televizora ili mobilnog telefona. Vaše dete bi trebalo da nauči da prepozna kada je gladno, a kada je imalo dosta.
Dr Lampert preporučuje jednostavan pristup: pustite svoje dete da samo odluči koliko hrane će pojesti. Takođe, stavite hranu na sredinu stola i dajte mu mogućnost da pojede još ako je i dalje gladno.
„Ova vrsta usporavanja i provere njihovog tela može pomoći u izgradnji i podržavanju neuronskih puteva u mozgu koji pomažu deci da samoregulišu unos hrane, posebno kod dece koja se bore sa impulsivnošću“, objašnjava ona.
Jednostavna pitanja poput „Koliko si sada gladan?“ ili „Koliko si sit?“ mogu pomoći vašem detetu da razvije svest o signalima svog tela i da nauči da reguliše unos hrane.
Uloga sna i fizičke aktivnosti
Pored prehrambenih navika, dobar kvalitetan san i redovna fizička aktivnost su takođe važni. Deca između pet i 18 godina trebalo bi da imaju najmanje 60 minuta umerene do snažne aktivnosti dnevno.
„Pošto aktivnost utiče na san, a san utiče na apetit, ključni korak koji roditelji mogu preduzeti jeste da olakšaju adekvatnu aktivnost i redovne rutine spavanja“, dodaje dr Lampert.
Previše sedećeg vremena ili prekomerna aktivnost mogu poremetiti obrasce spavanja, što zauzvrat dovodi do promena u apetitu i povećane želje za brzom, energetski bogatom hranom.
Kada lekovi utiču na apetit?
Ako vaše dete uzima lekove koji suzbijaju apetit, važno je planirati obroke kako biste izbegli prejedanje kada lek prestane da deluje. Uveče, kada vam se apetit vrati, korisno je imati pri ruci zdrave grickalice poput voća, orašastih plodova ili jogurta.
Roditelji takođe mogu pomoći tako što će uključiti dete u druge aktivnosti koje ga odvlače od jela, kao što su šetnja, vožnja bicikla ili zajedničko čitanje.
