Antivakseri nam vratili bolest od koje se umire: Napada decu i odrasle, najmlađi pacijent ima samo dva meseca

Bolest, za koju smo mislili da više ne postoji, da je odavno iskorenjena - veliki kašalj, iznenada se vratila i masovno napada decu širom regiona, ali i u Srbiji, gde je najmlađi pacijent bila beba od samo dva meseca. Smanjena stopa vakcinacije među decom, izostajanje sa revakcine, ali i slabljenje imuniteta ljudi i nedovoljno praćenje ovog oboljenja od strane nadležnih službi, dovele su do naglog skoka zaraženih “zaboravljenom” bolešću, koja u najekstremnijim slučajevima, i ako se ne leči na vreme, može da izazove smrtni ishod.

Više od 15 godina Univerzitetska dečja klinika (UDK) u Tiršovoj nije imala pacijenta sa velikim kašljem, sve do septembra 2023, a uzrok je smanjena stopa vakcinacije.

Deca masovno nevakcinisana

“Na sreću deca su dobro, nije bilo nijednog pacijenta sa težim komplikacijama jer su svi dovedeni na vreme. Imali smo prošle nedelje jedno dete sa nešto težim oblikom velikog kašlja ili ‘pertusissa’, a najmlađi pacijent imao je tek nešto više od dva meseca. Do ove jeseni, punih 15 godina nismo imali nijedno inficirano dete. Problem je u vakcinaciji, jer među decom koju smo lečili su ili bebe, koje još nisu stigle da prime tri doze, pa su se u međuvremenu zarazile od mame ili masovno starija deca, koja nisu uopšte vakcinisana ili nisu primila revakcinu, prosto su je preskočili, misleći da im ne treba”, kaže za Nova.rs dr Snežana Rsovac, specijalista pedijatrije i dečje plumologije u ovoj bolnici.

U vreme kada nije bilo ekspanzije antivakserskih pokreta i kada su deca bez izuzetka primala vakcine, nije bilo razloga za strah od ove bolesti.

“Najvažnije je da vakcina za ovu bolest postoji, a roditelji treba da budu svesni koliko je infekcija opasna i da je obavezno da dete primi vakcinu i revakcinu. Takođe, stariji građani bi morali da se vakcinišu jer nemaju više nikakvu zaštitu, pa čak i ako su primili dovoljan broj doza u detinjstvu. Nadležne ustanove, poput Instituta ‘Batut’ bi trebalo bolje da kontrolišu izvore bolesti, da postoji veći obuhvat redovne vakcine, i ako se deca ne vakcinišu na vreme, da o tome da obaveste javnost”, objašnjava doktorka Rsovac.

Oporavak od velikog kašlja dugo traje i iscrpljuje organizam.

“Kašalj može da potraje nedeljama i veoma je iscrpljujući, izaziva kolaps organizma, a kod beba prouzrokuje prekide u disanju zbog nedostatka kiseonika, može da dovede i do otkazivanja rada bubrega. Ukoliko se ne leči na vreme, veliki kašalj može da izazove superinfekciju, utiče na kvalitet života, otežava kretnje. Sećam se da smo davno imali jedan smrtni slučaj usled velikog kašlja. Bila je to beba sa ogromnim brojem leukocita, koji se množe usled prisustva ove bakterije u krvi. U Nemačkoj zato i trudnice dobijaju vakcinu u trećem trimestru, kako bi zaštitile i sebe i plod“, naglašava dr Rsovac, načelnica Odeljenja intenzivne nege u UDK Tiršova

Zaraženi i stariji od 50 godina

Vakcina iz detinjstva nije delotvorna u starijem dobu.

“Manjak vakcinacije kod dece izaziva povratak zaboravljenih, pritajenih bolesti, ali i odrasli se razboljevaju, najčešće u 50. ili 60. godini života kada vakcina koju su primili u mladosti, više nije delotvorna“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike u Beogradu.

Epidemiolozi, međutim, smatraju da je veliki kašalj uvek bio prisutan, ali smo bili imuni, tačnije zaštićeni od infekcije.

“Nikada ta bolest nije nestala. Uvek je bila tu negde, ali pertusis i parapertusis, se tokom decenija izmenio u odnosu na vakcinu koju smo svi primili. Ranije smo dobijali mrtvu vakcinu koja je bila jača, bolje štitila od infekcije, ali je izazivala neželjena dejstva. Sada, međutim, imamo modernu vakcinu koja nema neželjenih dejstava, ali je i manje efikasna i štiti tek nekoliko godina”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

Podsetimo, samo u Beogradu je tokom jeseni registrovano 47 obolelih od pertusisa, velikog kašlja, koji usled komplikacija dovodi do zapaljenja pluća, a nekada i smrti.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019., tri slučaja 2020., dva slučaja 2021., dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih infekcija, a do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva.

Takođe, broj obolelih od velikog kašlja u Hrvatskoj raste iz nedelje u nedelju, a za sada je potvrđeno oko 140 slučajeva među decom, dok je u Bosni i Hercegovni dvomesečna beba preminula usled posledica ove bolesti.

Šta je velki kašalj?

Pertusis ili veliki kašalj, je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis, koja se prenosi kašljanjem i kijanjem, a dijagnostikuje se vađenjem brisa. Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma, a prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.

“Prvo se javljaju simptomi slični prehladi kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, blag kašalj i traju do dve nedelje. Potom dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma je i do šest nedelja. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima, dolazi do povlačenja tegoba i oporavka”, objašnjava prim. dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koje je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

“Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa”, navodi doktorka.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo bebe mlađe od 12 meseci, koja su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane.

Iako je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija, uprkos imunizaciji, ova infekcija je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Ona počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze, sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

Izvor: nova.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Ruski astrolog Alena Lapšina izdvojila je tri horoskopska para koji su visko kompatibilni kada je reč o zajedničkom živo...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.