Sombor.info

Automobile, kamione, kuće, njive, šume, vinograde, garaže, stanove, podrume, razne mašine i kućne aparate – sve to možete naći na javnim, onlajn licitacijama oduzetih stvari. Pa i koke nosilje, a i osveživač prostorije – po početnoj ceni od 300 dinara.

Od 1. septembra 2020. godine aplikacija e-Aukcija Ministarstva pravde jedino je mesto javne prodaje imovine u izvršnom postupku.

Na ovom sajtu licitiraju se najrazličitije stvari izvršnih dužnika – poljoprivredne mašine, bela tehnika, komadi nameštaja – regali, garderoberi, bračni kreveti, trosedi, fotelje, čak i taburei… Prodaju se i kuhinjski elementi, aspiratori, čak i sudopere, štampači, kompjuteri, pa i modem.

Tako će se na e-aukciji 29. novembra naći i 15 ovaca dužnika iz okoline Ljubovije čija je ukupna početna cena 70.000 dinara. I četiri plastične kace od po 1.000 litara, sa početnom cenom od 35.000 dinara.

Vertikalni oluci, šest komada po pet metara, biće ponuđeni s početnom cenom od 10.500 dinara, a procenjeni su da vrede 15.000 dinara.

Prodaju se oduzeti duborezi, gobleni, police, vagice za merenje hrane…

Oglašen je i stari televizor marke Sharp, poznate ’80-ih godina, s početnom cenom od 350 dinara. Kao i usisivač “Sloboda” 1400 vati, s početnom cenom od 2500 dinara. I stari mobilni telefon Nokia čija je startna cena 500 dinara. Ima i poneki smartfon.

Na licitaciji našle su se i paštete, sardine, mesni naresci – što je popisano u jednoj mesarskoj radnji u Nišu, a između ostalog i satara, panj, kuhinjski bojler, pa i WC šolja s plastičnim vodokotlićem…

Među najavljenim stvarima za skorašnju aukciju su i solarni paneli, sto za bilijar, aparat za pikado…

Dužnici su i pravna i fizička lica.

Mogućnost učešća u eAukciji imaju samo registrovani korisnici, dok je ponuda na portalu dostupna svima na uvid.

Pravo da učestvuju u elektronskom nadmetanju imaju pravna i fizička lica uz elektronski sertifikovan potpis. Svi ponuđači su anonimni, odnosno ne zna se ko se krije iza identifikacionog broja koji im dodeljuje sistem kada učestvuju u javnom nadmetanju.

Inače, član 169. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže da kupac, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, ne može biti izvršni dužnik, javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno od toga da li postupa u konkretnom izvršnom postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.

Кupac nepokretnosti ne može biti ni svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom izvršnom postupku. Кupac ne može biti ni lice zaposleno u ministarstvu kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik, navodi se u zakonu.

Izvor: n1info.rs

ČETVRTA subotu u novembru obeležava se godišnjica Holodomora, jednog od najstrašnijih zločina u modernoj istoriji – namerne gladi u Ukrajini koju je izazvao sovjetski lider Stalјin.

Jedna od najvećih masovnih tragedija u istoriji

Jedna od najvećih masovnih tragedija, koja se relativno retko pominje, jeste Holodomor, masovna glad izazvana lјudskim dejstvima u Ukrajini koja je trajala od 1932. do 1933. Iako je jedna od najvećih masovnih tragedija 20. veka, ova tragična epizoda lјudska istorija je relativno slabo poznata široj javnosti.

Vreme je da prvo navedemo gole brojke, da pokažemo razmere masovne tragedije. Oni sami po sebi pokazuju kolika je tragedija i kakav je to zločin. Ali priče iz njih pokazuju razmere izdaje, tragedije, nesposobnosti, osvete, kukavičluka i lјudske ravnodušnosti prema patnji drugih lјudi, bilo komšijskih ili stranaca.

Ogroman broj mrtvih

U zavisnosti od procena, u Holodomoru je stradalo između tri i deset miliona lјudi. Niko ne zna tačan broj jer su vlasti u Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) zabranjivale bilo kakvo pominjanje sve do neposrednog raspada te države. Sama reč Holodomor znači „ubijati glađu“.

Ujedinjene nacije, u zajedničkom saopštenju 25 zemalјa, uklјučujući Ukrajinu, SAD i Rusiju, pominju između sedam i deset miliona žrtava Holodomora. Procene savremenih istoričara kreću se od tri do sedam miliona. EU i dalјe karakteriše Holodomor kao zločin protiv čovečnosti, a ne kao genocid.

Iako nije moguće tačno prebrojati sve žrtve, jer evidencija nije ni vođena, demografski uticaj se jasno vidi iz podataka da je porast stanovništva Ukrajine od 1926. do 1939. godine iznosio 6,6%, a Rusije i Belorusije. 16,9% i 11,7%. Bila je to era demografskog rasta širom Evrope, a Ukrajina, kao žitnica Evrope, imala je posebno dobre uslove za rast stanovništva.

Glad nije bila ograničena samo na ukrajinski deo SSSR-a, južni regioni Rusije su takođe gladovali. Ali glad u Ukrajini nosi obeležja genocida.

Žitnica Evrope

U narodu se smatra da je Ruska imperija, čiji je deo bila Ukrajina, bila nerazvijena pre dolaska socijalista na vlast. Međutim, istorijski podaci pokazuju znatno drugačiju sliku.

Činjenica je da je industrijalizacija došla relativno kasno, ali je do 1913. godine Rusko carstvo postalo peta po veličini privreda na svetu, sa sve većim udelom u svetskoj industrijskoj proizvodnji. Od 1913. do 1917. proizvodnja industrijske opreme se utrostručila. Da revolucija nije izbila 1917. godine, ona bi, sudeći po trendovima, postala četvrta ekonomija.

Rusko carstvo je bilo najveći svetski izvoznik žitarica, prinosi zasejanih površina po hektaru su u kontinuitetu rasli, a predvodnik ovih uspeha bila je upravo Ukrajina, koju su zbog izuzetno plodnog zemlјišta i pogodne klime zvali „žitnica Evrope“. za uzgoj žitarica.

Posle sloma Ruske imperije i početka revolucije, u Ukrajini su se, pored socijalista, pojavile i nacionalne snage koje se bore za uspostavlјanje nezavisne Ukrajine odvojene od Rusije. Počinje ukrajinski građanski rat u kojem se bore nacionalisti, imperijalisti, anarhisti itd., ali na kraju socijalisti pobeđuju i preuzimaju vlast 1921. godine.

Kako je Stalјin Ukrajinu oterao u masovnu glad

1929. godine počeo je program kolektivizacije širom SSSR-a, uklјučujući i Ukrajinu. Iako formalno dobrovolјni, selјaci su na različite načine bili primorani da se učlane u „kolhoze” (kolhoze) i „sovhoze” (državne farme).

Prvi petogodišnji plan, program ekonomskih cilјeva osmišlјen u Moskvi, zahtevao je od selјaka, kolhoza i sovhoza uvođenje novih useva, sa kojima selјaci često nisu bili upoznati i nisu imali nikakvog iskustva u uzgoju.

Posebno su prisilјavani oni za koje se smatralo da su kulaci, odnosno bogati selјaci. U to vreme biti bogat selјak značilo je ne imati krov od slame, nego od cigle. U isto vreme kada je počela kolektivizacija, sprovodila se i dekulacija, prinudno oduzimanje zemlјe i druge imovine od „bogatih“ selјaka. Životinje, koje su u to vreme bile glavna imovina selјaka, bile su zaplenjene, pa su umesto da krave i druge domaće životinje predaju socijalistima, mnogi su počeli da ubijaju ove životinje. Vremenom je eliminacija kulaka postala državna politika.

Sama procena šta je i ko je kulak bila je nejasna, pa je često korišćena subjektivna procena koja je služila da se eliminiše svako ko se suprotstavio novoj socijalističkoj vlasti.

Hrana se izvozila dok je Ukrajina gladovala

Posledice kolektivizacije bile su pogubne, vreme je bilo loše, a selјaci (ne samo bogati kulaci) su pružali otpor. Otpor selјaka se često pretvarao u oružane pobune, koje su brzo ugušene. Skrivanje pšenice i druge hrane je strogo kažnjavano, a selima su patrolirali članovi partije, tražeći i kradući hranu kako bi ispunili kvote koje su im dodelјene.

U godinama pre gladi, članovi Komunističke partije oduzimali su hranu selјacima da bi je izvozili van SSSR-a. Razlog je bio politički – trebalo je pokazati svetu da komunizam radi i proizvodi viškove hrane.

Krađa hrane za izvoz nastavila se i u godinama najveće gladi, iako su lјudi širom Ukrajine i drugih delova SSSR-a umirali od gladi. Moralo se održati percepcija u inostranstvu da socijalistički SSSR proizvodi višak hrane. Glad se nije smela priznati.

Zatvaranje granica i propagandni rat

Selјacima je najpre zabranjeno da putuju u gradove, da bi sakrili pravo stanje od gradskog stanovništva. Kasnije niko nije smeo da putuje van svog sela, a za vreme najveće gladi niko nije smeo da putuje ni van Ukrajine. Cela država je bila izolovana od ostatka sveta, granice zatvorene, a sve informacije koje su izlazile bile su strogo kontrolisane.

Novinarima, diplomatama i drugim stranim zvaničnicima bilo je zabranjeno da govore i pišu o tome šta se dešava u Ukrajini. Neki od njih su čak znali za ogromnu lјudsku tragediju koja se odvija, ali su ćutali da ne bi ostali bez posla i naklonosti socijalističke vlasti. Dopisnik američkog Nјujork tajmsa Volter Duranti došao je u Moskvu odmah posle revolucije, gde je radio 14 godina, a da nije pominjao ništa u vezi sa masovnim umiranjem od gladi.

Zaista, tokom najgore gladi 1933. godine, on je negirao bilo kakvu glad u Nјujork tajmsu i optužio drugog novinara koji je pisao o gladi u Ukrajini da laže. Tog drugog novinara je kasnije ubila sovjetska tajna policija NKVD-a, a Duranti je dobio Pulicerovu nagradu za posebno novinarsko dostignuće u izveštavanju iz SSSR-a.

Opšta masovna glad

Razmere gladi bile su zastrašujuće. Kako im je sva hrana pokradena, a hrana iz kolhoza i državnih farmi išla u Moskvu za izvoz, selјaci su bili primorani da kradu ili gladuju. Ironično, krali su sa zemlјe koja je bila njihova samo nekoliko godina ranije.

Ali kada su vlasti primetile da kvote neće moći da ispune ni uz iznude od selјaka, a sami selјaci nisu bili zainteresovani da rade na zemlјi koja nije njihova istim intenzitetom kao ranije na svojoj zemlјi, stroge kazne su uvedene. Skrivanje hrane od partijskih funkcionera i krađa makar i jednog semena kažnjavalo se smrću ili deset godina zatvora. Bez obzira na pol i godine, isto je važilo za muškarce kao i za decu i žene.

Ljudi su bili očajni. Kora drveta i kuvane kosti mlevene su u prah koji se jeo pomešan sa malo vode, jeli su se mravi i crvi. Pacovi, miševi i vrapci postali su poslastica.

Zastrašujuće scene

Oni novinari koji su u to vreme uspeli da otputuju u Ukrajinu, obično simpatizeri komunističke vlasti, izveštavali su o izgladnjeloj deci, nabreklih stomaka, sa rukama i nogama kao grančicama, koje su majke dizale da pokažu na prozore na tramvajskim stanicama u nadi da će neko od putnika da ih uzme i spasi.

Groblјa su bila puna leševa, više poluskeleta. To su bili oni koji su umrli od gladi, a vlasti u svakom selu su bile dužne da ih pokupe i sahrane na groblјu. U prošlosti su porodice same odvozile mrtve na groblјe. Razlog zašto nisu sahranjeni nije to što na groblјima nije bilo prostora, već što oni koji su ih doveli na groblјa nisu imali snage da iskopaju rupu. Oni koji nisu umrli od gladi bili su na ivici, a trošenje energije na sahranjivanje mrtvih samo bi ih približilo istoj sudbini.

Koliko god to sve zvučalo strašno, nije bilo ni približno najgore od onoga što se dešavalo.

Kanibalizam

Bilo je i slučajeva kanibalizma. Što je još gore, izgleda da je bilo prilično rasprostranjeno. Više od 2.500 lјudi osuđeno je za kanibalizam, a koliko je on bio rasprostranjen svedoči i to što su vlasti napravile plakate na kojima je pisalo: „Pojesti svoje dete je varvarski čin!“

U trenucima masovne gladi, dobrota umire, prevladava instinkt preživlјavanja, a nezamislivo postaje normalno.

Prvi su umrli oni koji nisu krali, koji su delili hranu, koji nisu hteli da jedu leševe, koji nisu želeli da ubijaju. Bilo je uobičajeno da jedan supružnik izgladnjuje sebe kako bi bilo više hrane za drugog supružnika i decu. Nažalost, bilo je neophodno da se i preživeli supružnik i deca hrane lešom pokojnika. Koliko god groteskno zvučalo, nije najgore.

Roditelјi su nekada bili prinuđeni da jedno dete zamene sa drugom porodicom. Došlo je do razmene, dete za dete. Nijedan roditelј nije želeo da ubije jedno od svoje dece da bi nahranio drugo – bilo je lakše ubiti tuđe dete.

Čedomorstvo

Ali ni to nije bilo najgore. Nekada su roditelјi morali da biraju koje će dete da žrtvuju, odnosno ubiju, da bi preživeli, kao i oni sami, jer su ostala deca zavisila od njih. Zbog toga su i postojali pomenuti plakati.

Iz Moskve je naređena čistka partijskih lјudi jer nisu mogli da ispune potrebne kvote. Uhapšeno je 37.797 članova Komunističke partije, od kojih je 719 strelјano, a 8.003 lјudi poslato u gulage (koncentracione logore u SSSR-u).

Za vreme gladi Stalјin je citirao Lenjina: „Ko ne radi neće jesti!“ Prema procenama, mnogi delovi Ukrajine izgubili su četvrtinu stanovništva za dve godine gladi. Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR, rođen u Ukrajini, napisao je u svojim memoarima da je 1933. godine umrlo pola sela u kome je rođen.

Genocidna namera

Istoričari osporavaju da li je to bio genocid. Naime, da bi nešto bilo genocid, mora postojati namjera, planiranje sa krajnjim cilјem masovne smrti određene nacionalne, etničke i vjerske grupe lјudi.

U slučaju Holodomora, to znači da postoje sporovi oko toga da li je glad izazvana samo katastrofalnim neuspehom komunističke politike poput kolektivizacije, prisilnog oduzimanja zemlјe i životinja od selјaka, apsurdnog petogodišnjeg plana kojim birokrate iz Moskve je nametnuo selјacima koje useve da sade, a izvoz hrane bi pokazao navodni prosperitet komunističkog sistema.

Postoji osnovana sumnja da je Stalјin namerno pogoršao glad kako bi kaznio Ukrajince zbog nacionalnog pokreta koji se sukobio sa komunistima tokom revolucije, ali zbog Stalјinove želјe da kazni Ukrajince zbog neispunjavanja potrebnih kvota za polјoprivrednu proizvodnju, jer je Ukrajina bila žitnica. Evrope za vreme Ruskog carstva.

S obzirom na zabranu putovanja između sela i van sela, a kasnije i putovanja van Ukrajine, većina istoričara se slaže da Holodomor ispunjava sve uslove genocida. Vest o gladi nije mogla biti potpuno obuzdana u granicama Ukrajine, pa su neke zemlјe i organizacije bile spremne da pošalјu pomoć u vidu hrane, što su vlasti SSSR-a odbile pod argumentom da u zemlјi ima viška hrane. . I zaista, tokom gladi iz SSSR-a je izvezeno milion tona pšenice.

Sela širom Ukrajine su ostala prazna, a da bi ponovo naselili zemlјu, vlasti u Moskvi su tamo naselile stanovništvo iz Rusije.

Zavet ćutanja

Nakon što je glad prestala, lјudi su se trebali ponašati kao da se ništa nije dogodilo. Zabranjeno je istraživanje gladi i svako javno pominjanje o njoj. Tek osamdesetih godina prošlog veka otvaraju se arhivi i istina je polako izlazila na videlo, ali Holodomor ni do danas nije poznat i ne pominje se u većini udžbenika istorije.

Jedini razlog zašto se masovna glad u SSSR-u tretira kao genocid samo u Ukrajini, iako je glad bila rasprostranjena u delovima Rusije, jeste taj što genocid po definiciji uklјučuje planirana masovna ubistva na nacionalnoj, etničkoj i verskoj osnovi.

Ako bi se u definiciju genocida uklјučila politička osnova, onda bi to bio genocid na nivou SSSR-a od strane komunističkih vlasti nad onima za koje se smatralo da nisu ideološki čisti, posebno prema selјacima koji su se opirali kolektivizaciji i drugim politikama koje je sprovodila komunistička vlast. .

Izvor: index.hr

Suplementi kao što su vitamini A i E mogu da učine višete štete organizmu nego što mu donesu korsti, pokazali su istraživanja

Stručnjaci ističu da je veća verovatnoća da će vitamini rastvorljivi u mastima izazvati neželjene efekte ako se konzumiraju u velikim dozama.

Postoji mnogo dodataka ishrani koji koriste ljudima sa specifičnim nedostacima ili određenim zdravstvenim stanjima, ali istraživanja pokazuju, a stručnjaci potvrđuju, da neki sintetički vitamini mogu da donesu više štete nego koristi.

"Ljudi uvek traže tu „magičnu“ pilulu koja će im obezbediti odlično zdravlje, ali dijetetski suplementi to jednostavno nisu jer koristi često ne prevazilaze rizike. To ne znači da neke grupe ljudi ne moraju da dodaju neke hranljive materije u određenom periodu svog života samo što ne treba uzimati sve vitamine za koje se samo misli da su potrebni", upozorava JoAnn Manson, šefica preventivne medicine u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.

Različito se ponašaju u organizmu vitamini rastvorljivi u vodi i oni koji se rastvaraju u mastima

"Uopšteno govoreći, ne predlažem upotrebu vitaminskih suplemenata osim ako ne postoji poseban razlog za to", kaže Walter Willett, profesor epidemiologije i ishrane na Harvard T. H. Chan School of Public Health. Ovaj savet posebno se odnosi na vitamine rastvorljive u mastima, jer hranljive materije rastvorljive u vodi i masti različito se apsorbuju u telu.

Vitamini rastvorljivi u vodi, koji uključuju vitamin C i svih 8 vitamina B, rastvaraju se, obrađuju i metabolišu brzo u telu i ne čuvaju se, ne skladište se za kasniju upotrebu.

"Višak vitamina rastvorljivih u vodi izlučuje se urinom – objašnjava Alice Lichtenstein, direktorka tima za kardiovaskularnu ishranu na pri istraživačkom centru na Tufts University.

Vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih

S druge strane, hranljivi sastojci rastvorljivi u mastima — vitamini A, D, E i K — skladište se u jetri i masnom tkivu u celom telu kako bi se kasnije koristili. Iako to pomaže u stvaranju zaliha vitamina D tokom letnjeg perioda kako bi se nadoknadilo manje izlaganja sunčevoj svetlosti tokom zimskih meseci, to takođe znači da se ovi vitamini mogu akumulirati do potencijalno toksičnih nivoa.

Iz tog razloga National Academies of Sciences, Engineering and Medicine daju smernice za bezbednost gornjeg tolerantnog nivoa unosa (UL) kako bi pokazale maksimalnu količinu određenih vitamina koji se mogu bezbedno konzumirati bez štetnih efekata po zdravlje.

Vitamini rastvorljivi u mastima imaju niži gornji tolerantni nivo unosa u poređenju sa vitaminima rastvorljivim u vodi, naglašavajući potrebu za oprezom prilikom njihovog konzumiranja – Jen Messer, registrovani dijetetičar i predsednik New Hampshire Academy of Nutrition and Dietetics. Među četiri vitamina rastvorljiva u mastima, stručnjaci kažu da vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih.

Zabrinutost zbog vitamina A

Vitamin A je važan za vid, rast, reprodukciju i zdravlje imuniteta. Kada se konzumira putem prirodnih izvora hrane kao što su goveđa džigerica, slatki krompir, spanać, šargarepa ili pita od bundeve u preporučenim dozama – 900 mikrograma dnevno za odrasle muškarce i 700 mikrograma dnevno za odrasle žene – vitamin A se smatra bezbednim i neophodnim.

Maksimalna gornja granica dnevnog unosa vitamina A postavljena je na 3.000 mikrograma, mada je važno napomenuti da takve količine uključuju potrošnju ili apsorpciju svih izvora vitamina A, uključujući hranu, suplemente i kreme, odnosno kozmetičke pretarate koji sadrže retinol.

"Prekoračenje gornjeg tolerantnog nivoa unosa je opasno i jedna velika doza može doprineti toksičnosti – objašnjava dr Yufang Lin sa Cleveland Clinic i dodaje da takva toksičnost može da izazove probleme kao što su bol u zglobovima, oštećenje jetre i urođene mane.

Stručnjaci ističu da je vitamin A neophodan za normalan razvoj fetusa, ali prevelika količina može da nanese štetu i majci i fetusu u razvoju, izazivajući povećan rizik od urođenih mana očiju, srca, organa i centralnog nervnog sistema. Čak i u skromnim količinama i van trudnoće, dodaci vitamina A dovode se u vezu sa iritacijom kože i povećanim rizikom od preloma kostiju, naglašavaju stručnjaci.

Nije isto ako se hranljive materije dobijaju iz hrane ili iz suplemenata

Istraživanja objavljena ranije ove godine pokazuju da toksičnost vitamina A takođe može da bude posledica lokalnog vitamina A (retinola) koji se koristi za lečenje akni i psorijaze. Bilo je čak i problema sa uključivanjem vitamina A u multivitamine.

"U jednom trenutku je postojala zabrinutost zbog količine vitamina A u multivitaminskim suplementima i gubitka kostiju kod starijih žena – objašnjava Alice Lichtenstein i kaže da iz tog razloga neki multivitaminski brendovi sada uključuju samo vitamin A kao sastojak u obliku beta-karotena. Studije pokazuju da se beta-karoten pretvara u vitamin A u telu, ali nosi manje rizika povezanih sa drugim oblicima.

Štaviše, iako neke studije pokazuju da vitamin A dobijen iz uravnotežene ishrane može da smanji rizik od određenih karcinoma, kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da njegov oblik u vidu suplementa može da poveća rizik od određenih karcinoma zbog uloge vitamina A u regulisanju rasta i diferencijacije ćelija.

"Dugotrajniji unos vitamina A u visokim dozama takođe može da dovede do bolesti jetre, povišenih lipida u krvi, bolova u kostima i mišićima i problema sa vidom. Rani znaci toksičnosti vitamina A mogu da budu suva koža, mučnina, glavobolja, umor, uvećana jetra i gubitak kose – pojašnjava Kate Zeratsky, registrovani dijetetičar na Mayo Clinic.

Vitamin E je još kontroverzniji dodatak rastvorljiv u mastima

Kada se prirodno javlja u namirnicama kao što su ulje pšeničnih klica, avokado, riba, semenke i orašasti plodovi poput badema, lešnika i kikirikija, vitamin E je snažan antioksidans koji štiti ćelije od uticaja slobodnih radikala i poboljšava zdravlje kože i očiju.

Ali, stručnjaci sa Harvard T. H. Chan School of Public Health’s Department of Nutrition napominju da je bezbednosni profil njegovog sintetičkog oblika predmet rasprave među akademicima. Zbog povremenih izveštaja o negativnim efektima suplemenata vitamina E na zdravlje, naučnici su raspravljali da li bi oni mogli da budu štetni i čak povećaju rizik od smrti. Jedna od tačaka kontroverze i konfuzije u vezi sa vitaminom E je činjenica da hranljiva materija ima više oblika – od kojih su neki više proučavani od drugih.

"Vitamin E prirodno ima 8 hemijskih oblika, dok je većina dodataka vitamina E sintetički alfa-tokoferol. Ovo je argument da je bolje jesti hranu bogatu vitaminom E nego uzimati sintetički dodatak, jer izgleda da ovaj oblik alfa-tokoferola nosi više rizika od drugih oblika vitamina E – objašnjava dr Yufang Lin. Lin.

Višak E vitamina poveća rizik od raka prostate

Takođe postoji zabuna oko toga koliko vitamina E možete bezbedno da konzumirate. Preporučeni dnevni unos (RDA) vitamina E je 15 miligrama i za odrasle muškarce i za odrasle žene, ali njegova gornja dnevna granica unosa je 1.000 miligrama. Kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da „uzimanje suplemenata vitamina E čak i ispod ovih gornjih granica može naneti štetu“.

Zaista, klinička istraživanja pokazuju da uzimanje samo 268 miligrama vitamina E dnevno može da poveća rizik od raka prostate za 17 procenata. Oblik koji se koristi u suplementima takođe se dovodi u vezu sa rakom pluća.

"I ne morate da dostignete toksične nivoe kako biste iskusili loše strane. Nasumična ispitivanja vitamina E su dokumentovala probleme čak i u umerenim količinama. Veće doze suplementa vitamina E mogu takođe ometati zgrušavanje krvi, što može da izazove krvarenje – navodi barijatrijska dijetetičarka Jessika Rose sa University of Maryland Upper Chesapeake Health.

Izvor: b92.net

Dok gledate svoje mače, ne znate šta se dešava u njihovom mozgu. Korisno je da imate dobru predstavu o tome kako da prepoznate mačije emocije na osnovu njihovog ponašanja, piše Science Focus.

Radi lakšeg objašnjenja, razmotrimo jezik tela mačke u dve grupe: signali usmereni na smanjenje distance (mrr, dođi bliže) i signali koji znače da mačka pokušava da poveća distancu.

Obratite pažnju na sve delove tela vaše mačke kada pokušavate da razumete njihov jezik tela, i na brzinu kojom se dešavaju radnje.

Na primer, sporo treptanje je znak opuštene mačke (i dobro je ideja reagovati istim sporim treptajem), dok brzo treptanje sa stisnutim očima ukazuje na strah. Tačnije, što je otvorenija poza tela vaše mačke, manje su pod stresom.

Mačka koja leži na boku ili leđima sa ispruženim nogama, opuštenim repom i stomakom izloženim je opuštena. Njene oči mogu da budu potpuno ili delimično zatvorene, ili vam sreća može doneti spor treptaj, dok će uši i brkovi biti u normalnom položaju.

Kada treba da ostavite mačku na miru?

Signali da vaša mačka želi da je ostavite na miru uključuju mačji rep koji mlati, nabrzanu kožu, spljošteno telo (kao da pokušava da postane nevidljiva), udove i rep pritisnute uz telo, šištanje, pljuvanje i kreštanje. Ako primetite ove znakove, ne prilazite mački, jer se može osećati primoranom da se brani zubima i/ili kandžama.

Umesto toga, ostavite im prostora. Ako ste ih mazili, prestanite – pre nego što moraju jasnije pokazati da je dosta. Uvek je najbolje pustiti mačku da vam priđe i dati im izbor da li će ili neće komunicirati s vama.

Kako prepoznati da li je mačka frustrirana

Mačke mogu postati frustrirane jer su dosadne, nemaju pristup nečemu što žele (kao što je hrana ili ptica koju vide kroz prozor) ili nisu srećne što su smeštene u azilu, gde mogu napraviti nered u svojoj kavezu prevrtanjem posuda sa hranom i vodom, prevrtanjem svoje kutije sa pijeskom i pokušajem bekstva guranjem šapa kroz rešetke, gurajući svoje telo uz vrata kaveza i ugrizanjem kaveza.

Znakovi frustracije uključuju i često mjaukanje, hodanje gore-dole i često trljanje o stvari.

Ako mlati repom i nakostrešena je ne prilazite joj, jer može da ujede ili ogrebe.

Kako mačke izražavaju emocije svojim licem

Ljudi često gledaju facijalne izraze da bi dobili uvid u emocije, a mačke imaju 1.000 lica pa je veoma tešk oda ih sva zapamtite. Ali naučnici prave pomake u ovoj delikatnoj oblasti.

U jednom istraživanju, posmatrali su lica mačaka u azilima tokom maženja (rukom ili štapićem za dodir) i dok su bile samo u kavezu. Zbog različitih oblika lica, istraživači su posmatrali kako se lice menja iz normalnog položaja.

Strah je povezan sa niskim, ravnim položajem, sa skrivanjem i povlačenjem unazad, često sa zadržavanjem daha (trenutkom nepokretnosti) pre toga. Takođe su pronašli da je smer glave mačke bio povezan sa njihovim emocijama; pogled ili okretanje glave ulevo kad je mačka uplašena, i pogled ili okretanje udesno kod opuštene mačke. Neki od mačaka u studiji bili su frustrirani, a znakovi su uključivali oblizivanje nosa, vidljiv jezik i šištanje.

Šta vam poručuje mačka, kada vam donese miša

Naučnici su takođe razvili i validirali skalu grimase kod mačaka koja može biti korisna veterinarima koji se pitaju da li je mačka u bolovima ili ne.

Facijski znakovi koje su identifikovali uključuju promenu oblika njuške (ovalnu i izbočenu umesto okrugle); promene u položaju vrhova ušiju (daleko jedan od drugog i okrenuti napolje); suženje područja očiju sa potencijalno delimično zatvorenim očima; i brkovi koji su unapred, pravilni i udaljeni od lica, umesto uobičajenog lepog, opuštenog luka.

Ova skala je dizajnirana je za profesionalnu upotrebu i ovi znakovi možda nisu lako primetni, ali ako ste ikada zabrinuti za zdravlje vaše mačke, uvek se posavetujte sa veterinarom.

Izvor: citymagazine.danas.rs

Tretmani za podmlađivanje poslednjih godina dostigli su veliku popularnost, a među mnogobrojnim procedurama koje se za koriste za "peglanje" bora najtraženije su botoks, skin busteri i korekcija usana. Cena ovih tretmana može se razlikovati od stanja lica i potrebne količine materijala, ali paket od sva tri košta blizu 1.000 evra.

Zdrav i negovan izgled poslednjih godina postao je važan faktor u poslovnom svetu. Redovni tretmani, "peglanje" bora i "brisanje" godina sa lica skoro da se podrazumevaju i nisu samo rezervisani za dame već ih sve češće koriste i muškarci. Struka ukazuje da sa minimalnim korekcijama treba krenuti na vreme a to znači već posle 25 godine treba redovno negovati kožu kako bi se usporio proces starenja.

U beogradskim klinikama cene ovakvih tretmana nisu baš niske, ali mogu da ih priušte i nisu ni previsoke smatraju stručnjaci, i ukazuju da klijenti danas nisu samo javne ličnosti, već osobe koje rade u raznim industrijama.

- Većina mojih klijenata su žene. To su dame koje rade kao konobarice, učiteljice, službenice... bukvalno iz raznih profesija. Interesantno je da dolazi sve više muškaraca, a oni su uglavnom iz biznis sveta i to od 40 godina - rekla je nedavno za "Blic Biznis" dr Maja koja ima ordinaciju za regenerativnu medicinu u centru Beograda.

Najtraženiji tretmani botoks, skin busteri i osveženje usana

Praksa stručnjaka koji imaju svoju ordinaciju za podmlađivanje lica pokazuje da je najtraženiji tretman kod žena i kod muškaraca za takozvano "peglanje bora" botoks. Ovaj tretman se u Beogradu u registrovanim klinikama i kod proverenih stručnjaka kreće oko 350 evra za tri zone na licu.

Regenerativni tretmani koji podstiču naše ćelije na regeneraciju i daju efekat blistave i hidrirane kože, kao i odmoran izgled, takozvani "skin buster" veoma je tražen u današnje vreme. Benefiti ovog tretmana su što se klijenti mogu odmah vratiti svojim radnim obavezama, ubodi su neprimetni a efekat vidljiv već sutradan. Cene po tretmanu kreću se od 150 do 300 evra a uglavnom glavnom ih rade osobe koje vode računa o svojoj koži.

Uvećane usne odavno su prestale da budu trend u svetu a u poslednje vreme i kod nas. Žene shvataju lepotu umerenosti, i doktori tvrde da se uz malu količinu hijalurona može samo naglasiti prirodni oblik i vraćanje volumena. Imajući u vidu da je za ovu svrhu potrebna mala količina materijala, maksimum 1 mililitar tvrde stručnjaci, cena za nove osvežene usne bi bila oko 250 evra.

Botoks - 3 regije 350 evra
Usne - 1 ml hijalurona od 250 evra
Skin buster - do 300
Total : 900 evra

Izvor: blic.rs

Ona kaže da postoje dva izbora, a oni koji odluče da ne vakcinišu svoju decu igraju ruski rulet sa njihovim životom

"Ćerka nije vakcinisana, uskoro nam je sistematski za školu, kako izbeći vakcinu?", "Kontakt sa osobom koja ide da se vakciniše protiv gripa, izbegavati je određeni period ili ne treba?", "Možete li mi reći kako ste uspeli da upišete svoju decu u državni vrtić, a da nemaju primljenu MMR vakcinu?". Ovo su samo neka pitanja i komentari koje pojedini roditelji koji se deklarišu kao "antivakseri" svakodnevno postavljaju u grupama na Fejsbuku posvećenim izbegavanju vakcinacije dece.

Ipak, mnogi od njih nisu se, na svu sreću, susreli sa gubitkom deteta. Nisu se susreli sa čekanjem rezultata i sa najtežom rečenicom u životu - "Vaša ćerka nije preživela". Dragana Petrović nažalost jeste. Njen maleni anđeo izgubio je bitku za život zbog morbila, ali i jedne velike greške.

Naime, Nađa je imala autoimunu bolest, te nije smela da primi MMR vakcinu. To je nije sprečavalo da živi normalan život, a po njenom ponašanju i živahnosti niko nije mogao da primeti da od nečega boluje. Razdragano i srećno dete pred kojim je svetla budućnost bila je sve do 4. januara 2018. godine, tada je za porodicu Petrović počeo pakao kom se nisu nadali.

- Tog 4. januara otišli smo na redovnu terapiju u KC Kragujevac, a tada je već uveliko trajala epidemija morbila. Normalno smo smeštene u sobu, a sutradan je u tu sobu ubačeno i dete koje je imalo konjuktivitis, kašalj i visoku temperaturu, te smo posle saznali da ima morbile. Zbog nedostatka mesta ono je ubačeno kod nas i Nađa se naravno zarazila. Oko 9. januara ona je prebačena na Institut za majku i dete. Na premeštaju nije navedeno da je bila u kontaktu sa zaraženim detetom, pa smo opet bili u četvorokrevetnoj sobi sa ostalom decom. Već 12. januara Nađa je dobila visoku temperaturu koja nikako nije mogla da se obori i krvarila je iz nosa i usta. Nije otvarala oči, dobila je konjuktivitis, celu sliku koja ukazuje na morbile. Nije se budila, nije jela ni otvarala oči, ali čula me je, to znam - priseća se Dragana sa bolom u glasu.

Već 20. januara zdravstveno stanje joj se pogoršalo. Dobila je upalu pluća, a kiseonik više nije pomagao. Četvrtog aprila porodica dobija one najgore vesti - devojčica je izgubila bitku.

- Život mi se u momentu promenio iz korena, patimo zbog jedne sekunde nepažnje i Nađe više nema. Krivim i sebe, stalno se pitam zašto sam je odvela baš tog dana u bolnicu. Moja starija ćerka je imala samo 5 godina kada je Nađa umrla i to je veoma teško podnela. Ona me sada ispituje da li je vakcinisana, da li će se zaraziti, veoma je uplašena. Nakon Nađe dobili smo još jedno dete, ono je takođe vakcinisano. Ne bih nikada sebi ponovo dozvolila da dođem u tu situaciju - kaže Dragana.

Zdravstvena inspekcija je utvrdila da je bilo propusta u Nađinom lečenju i da je ugroženo njeno pravo na bezbednost jer je devojčica boravila u sobi sa zaraženim detetom, a njena majka tužila je KC Kragujevac, Institut za majku i dete i državu Srbiju. Nakon 5 godina, Prvi Osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom se tuženi UKC Kragujevac, Institut za majku i dete "Dr Milan Čupić" i država Srbija obavezuju da roditeljima devojčice, na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica, isplate po 1.200.000 dinara.

"O vakcinama se informišite kod stručnjaka, a ne kod Ljubice iz Kamenice"

Dragana kaže da Nađa živi kroz nju. Sada se trudi da pomogne drugim roditeljima da brinu o zdravlju svoje, ali i tuđe dece. Jedna je od majki koje su se zalagale za vakacinaciju, iako Nađa nažalost cepivo nije smela da primi. Kako kaže, i sada moli roditelje da svoju decu vakcinišu što pre, kako se ova situacija nikada ne bi ponovila.

- Shvatam roditelje koji se plaše zbog raznih priča koje kruže o vakcinama, a koje nisu medicinski dokazane, kao na primer priče o autizmu, teškim metalima u vakcinama, sumnjivim sastojcima... Njima bih poručila da se informišu kod ljudi koji su završili školu za to, epidemiologa, imunologa, farmakologa, a ne po internetu kod "Ljubice iz Kamenice", ako me razumete - poručuje Dragana.

Ona kaže da su vakcine najveće dostignuće savremene medicine i dodaje da bi u antivaksere svrstala one koji ne vakcinišu svoju decu, a svesno lažu o tome pri slanju u kolektiv poput škole ili vrtića.

- U antivaksere, da ih tako nazovem, svrstavam one koji ne vakcinišu decu i svesno lažu o statusu vakcinacije pri slanju u kolektiv. Dete ne leče kod lekara već nadrilekara, raznim protokolima, varikinom, klistirom, kafom... E za takve bih već odvojila poseban deo u krivičnom zakonu, od jedno 10 godina zatvora - kaže Dragana oštro.

Ona kaže da postoje dva izbora, a oni koji odluče da ne vakcinišu svoju decu igraju ruski rulet sa njihovim životom.

- Svako ima dva izbora, vakcinisati ili ne, onaj ko odluči da ne vakciniše, mora da shvati da igra ruski rulet sa detetovim životom i jedino što mogu da poručim je da se iskreno nadam da u nekoj bliskoj budućnosti neće morati da prođe kroz šta sam ja prošla jer mi dete nije bilo vakcinisano, ne mojom voljom, već odlukom lekara - zaključuje Dragana za naš portal.

 Izvor: Telegraf.rs

Nova školska godina učenicima, nastavnicima i roditeljima u Srbiji donela je dosta nepoznanica s obzirom na to da je najavljivano mnogo velikih, korenitih izmena kada su u pitanju propisi u školama.

Mobilni telefoni, vejpovi, pa čak i neprikladno oblačenje, postali su tako deo liste zabranjenih stvari u pojedinim ili svim obrazovnim ustanovama, ali jedno pravilo posebno je pokrenulo polemiku - dežurstvo učenika. O njemu su se poslednjih dana izjašnjavali i iz Ministarstva prosvete, ali i Zaštitnik građana.

Dežurstva učenika

Tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, dovela je početkom juna do prevremenog završetka školske godine, ali je pokrenulo i pitanje da li bi đaci trebalo da dežuraju na ulazu u školu jer su dve devojčice koje su tog dana bile dežurne nastradale nakon pucnjave. U uputstvu Ministarstva prosvete nigde nije prepoznato dežurstvo učenika, ali je praksa prilično drugačija, te su nadležni, postupajući po zahtevu Zaštitnika građana, nedavno ponovo upozorili direktore škola da je ova praksa nedopustiva.

Darko Eger, direktor OŠ “Kneginja Milica”, kaže za “Blic” da su škole pre bile sredine gde dežuranje učenika nije bio problem, te da se nije moralo definisati pravilnikom. On ističe da su izazovi vremena i društva, poput dešavanja u OŠ “Vladislav Ribnikar”, pred prosvetu postavili potrebu da sve bude uređeno pravilnikom.

- Bezbednost učenika je najbitnija, ona nema alternativu, i svako izlaganje učenika dežurstvu sada je ugrožavanje bezbednosti, bar u ovom trenutku. Kod nas u školi učenici ne dežuraju još od pre korone, evo skoro pet godina. Tokom onlajn rada dežurstvo je potpuno izgubilo svaki smisao - govori Eger za “Blic”

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže za “Blic” da je institucija Zaštitnika građana donela odluku da deca, odnosno srednjoškolci i osnovci, ne mogu da dežuraju.

- To su đaci, nisu zaposleni koji mogu to da rade. Maloletno dete ne može da bude odgovorno ako se nešto desi u školi, niti da traži na uvid ličnu kartu. Zaštitnik građana je to prosledio ministarstvu, a ministarstvo školama. Dežurstva u školama nikada pre nisu bila eksplicitno dozvoljena zakonom, ali ni zabranjena. To su škole više na svoju ruku, i u svojim pravilnicima uređivale sve do tragedije u “Ribnikaru” - govori on za “Blic”.

Vejp, paf, snus...

U školama je zabranjeno pušenje, kako cigareta, tako i među đacima sve popularnijih proizvoda kao što su vejp, paf, nikotinske vrećice i snus. Odnedavno, njihova prodaja je zabranjena maloletnicima.

Obzirom da je konzumacija navedenih proizvoda najviše zastupljena među mlađom populacijom, srednjoškolcima i osnovcima, nekada i u školskim dvorištima Danica Grujičić, ministarka zdravlja je za Blic TV rekla “da bi trebalo uvesti strože kontrole”.

- Recimo u Hjustonu se zatvori školsko dvorište, niti deca mogu da izađu iz školskog dvorišta, niti može da uđe bilo ko, čak i roditelji ako nisu najavljeni. Potrebna je maksimalna kontrola, neko će sad reći da kršimo slobodu i prava. Ja mislim da je to dobra stvar, pre svega ako smo sprečili one koji našoj deci nude drogu i psihoaktivne supstance da uopšte dođu do te dece - rekla je ministarka.

Nadovezujući se na ovo Darko Eger za “Blic” kaže da je korišćenje ovakvih uređaja strogo zabranjeno u školi, i da zbog toga može doći do suspenzije đaka od pet dana kada škole usvoje tu odluku.

- Pored običnih cigareta, elektronske cigarete, vejpovi i sve slično podvodi se kao uživanje opojnih sredstava, i to je u školama zabranjeno. Sve to je naravno zakonom zabranjeno, škole ne moraju to same posebno da propisuju - objašnjava Eger za “Blic”

Pravila oblačenja
Rukovodstva Trinaeste i Četrnaeste beogradske gimnazije uvela su nedavno najstrože pravilnike o oblačenju učenika u školama. Povod je bio “što su učenici na nastavu dolazili kao da idu na utakmicu ili trening ili u noćni klub.

Ovim pravilnicima se đacima zabranjuje da na časove dolaze u majicama na bretele, trenerkama, šorcevima i bermudama, mini suknjama, prekratkim majicama, duksericama sa kapuljačama, helankama i drugoj odeći koja se ne smatra prikladnom.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da pravilnici o oblačenju postoje u svim školama.

- To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji, tu je Medicinska škola, kao i gimnazija u kojoj ja radim. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda - kaže Markov za “Blic”.

Prema njegovim rečima, pravilnici o oblačenju nemaju nikakvog smisla ako se ne primenjuju adekvatno.

- Ključno je da li se to i primenjuje u praksi, odnosno da li će nastavnik kada vidi učenika da je neadekvatno obučen, odlučiti da ga vrati kući na presvlačenje. To znači da će učenik za taj izostanak dobiti neopravdane, odnosno za časove koje je propustio dok se vratio do kuće da se presvuče i nazad - podvlači Markov.

Kada su u pitanju pravila oblačenja u osnovnim školama Eger nam kaže da nije bilo potrebe za uvođenjem pravilnika o oblačenju. Ukazao je na to da su učitelji i odeljenske starešine roditeljima na prvim roditeljskim sastancima naglašavali da deca u školu moraju da dolaze uredno obučena.

Mobilni telefoni

Poslednjih godina u centru pažnje su mobilni telefoni, te je sve više škola, pre svega osnovnih, koje su se odlučile da zabrane njihovu upotrebu tokom časa, a neke čak i donošenje.

Ipak, Ministarstvo prosvete nije donelo odluku na nivou cele Srbije, već je to prepustila samim školama. Naime, one imaju mogućnost da zabrane upotrebu mobilnih telefona i pametnih satova opštim aktom, u dogovoru sa roditeljskim savetom i učeničkim parlamentom, što se potom izglasa na školskom odboru.

Zabranu korišćenja mobilnih telefona tokom nastave, prvo su uvele pojedine obrazovne ustanove u Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici, Beogradu. Internim pravilnicima škole su jasno definisale gde i kada mogu da se koriste mobilni telefoni. Direktori škola kažu da su prezadovoljni učinkom. Više nema snimanja na čas i kačenja na društvene mreže, što je bio trend među đacima.

Kako kaže direktor Eger, nije lako ni uvesti zabrane u školu.

- Važno je razumeti da kada se uvodi neka zabrana da u škole dolaze deca iz različitih sredina, da je svako dete vaspitano i odgojeno na drugačiji način. Na sve to morala bi da se obrati pažnja i zbog toga su zabrane dosta pipava stvar - podvukao je on za "Blic".

Šta je sve zabranjeno

fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje;
diskriminacija i diskriminatorsko postupanje;
uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola;
prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola;
uništenje ili krađa imovine škole;
posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda;
unošenje u školu oružja, pirotehničkih sredstava ili drugih predmeta kojim može da se ugrozi ili povredi drugo lice;
zabranjeno je ponašanje učenika kojim se ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi;
zabranjena je upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

Izvor: blic.rs

Uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu.

On neprestano traga za mudrošću. On uvek iznosi svoje mišljenje i isključivo govori istinu. Njegova ličnost je neukrotiva i intelektualno nezavisna. On ide svojim putem, bez obrira na kakve prepreke nailazi.

On je Vodolija!

Vodolija je nezavisna osoba i svaki pokušaj da se ona obuzda ili ograniči je provokacija za bekstvo. Trebalo bi da budu slobodni. Nezavisnost nije samo njihova želja, već i njihovo blagostanje i sreća.

Njegova hladna spoljašnjost krije prijateljsko srce koje će na svaki način pokušati da pomogne prijateljima. Voli kada su ljudi srećni i veseli i uvek se trudi da učini sve da se drugi osećaju dobro.

Ne očekuju ništa zauzvrat. Njima je jedino važno da im niko ne pokušava da ograniči slobodu, kako bi živeli bez obaveza. Jednostavno, neka budu slobodni.

Vodolija želi da uradi nešto korisno u životu. Komunikacija sa ljudima može mu pomoći da postane veliki političar, socijalni radnik ili psiholog. On je progresivan mislilac i često utiče na stvaranje novih ideja i teorija.

Vodolija uvek traži mudrost. On uvek govori svoje mišljenje i govori istinu. Prilično je objektivan i ne dozvoljava da mu emocije pomute um.

Ponekad može biti šokantno i bolno za druge da čuju istinu, ali Vodolija će je izgovoriti bez obzira na sve. Vodolija je vizionarski znak, neukroćen i intelektualno nezavisan. Vodolija uvek ide svojim putem.

Uvek je u potrazi za intelektualnom stimulacijom i stalno otkriva nešto novo i formira nova mišljenja.

Ljudi rođeni u znaku Vodolije puni su paradoksa. Njih zanimaju potpuno suprotne stvari – žele da budu sami, ali žele i da budu u velikom društvu.

Imaju odlične društvene veštine, a neki bi čak rekli da imaju dve ličnosti, presnosi Luftika.

U svakom slučaju, to ih i čini tako posebnim!

Ovog vikenda, značajna "epidemija" hladnoće na Arktiku kreće ka istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Najjača hladnoća ove sezone zahvatiće jug, stvarajući snažnu zimsku oluju širom Balkanskog poluostrva i formirajući ogromne količine snega od Rumunije do Ukrajine. Vremenske prognoze predviđaju da će se znatno hladniji period produžiti do kraja novembra.

Nakon neuobičajeno toplog vremena tokom poslednjih nedelja, u narednom periodu doći će do značajne promene vremenskog obrasca, piše „Severe weather„.

Predviđa se da će taj obrazac dovesti do velike hladnoće na Arktiku ka istočnoj i centralnoj Evropi do subote i nedelje, šireći se, početkom sledeće nedelje dalje na jug preko Balkanskog poluostrva.

Snažna zimska oluja zahvatiće Grčku posle čega će ojačati i formirati se u veliku mećavu u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Meteorolozi prognoziraju da će se takvo vreme biti u subotu i nedelju. Predviđa se da će deo snega zahvatiti oblasti od Sofije preko Bukurešta do Odese i Kijeva u Ukrajini. Sa oko 50 centimetara intenzivnih snežnih padavina u kombinaciji sa jakim vetrovima.

Arktički hladni front jača na Balkanu

Dok će temperature na zapadu ostati blizu normalne, arktički hladni front ojačaće do nedelje i ponedeljka širom istočne Evrope, posebno na Balkanskom poluostrvu. Zbog tog arktičkog fronta, u subotu će se iznad Grčke i Jonskog mora formirati zimska oluja.

Dakle, hladnoća tokom vikenda doneće znatno niže temperature od nedavno zabeleženih, čak znatno ispod normale za kraj novembra.

Na Balkan stiže i zimska oluja

Zimska oluja počeće u subotu da jača nad zemljama južnog Balkana, uključujući Albaniju, Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku, sa jakim kišama i snegom. Ona će doneti i znatno hladniju vazdušnu masu bliže površini Balkana.

Sneg će postati jak u subotu kasno u noć uz najintenzivnije snežne padavine za Bugarsku. Takvo vreme postepeno će se širiti na severoistok preko zapadnog Crnog mora i postaće intenzivnje do nedelje ujutru.

Predviđa se da će centralni pritisak dostići najniže 960s, padajući za više od 20 mbar za manje od 24 sata između Grčke i Moldavije odnosno južne Ukrajine. Ovo će uvesti uslove intenzivne mećave za jugoistočnu Rumuniju, veći deo Moldavije i južnu Ukrajinu.

Ova zimska oluja predviđa veliku količinu debelog snega. Proteže se od južne Bosne do Severne Makedonije, Bugarske, južne Rumunije i Moldavije do istočne polovine Ukrajine.

Prognoziraju se najveće snežne akumulacije gde će najintenzivnije snežne padavine biti na severnoj strani jačajućeg jezgra zimske oluje. Pretpostavlja se da napadati verovatno oko 30-50 centimetra snega.

Nova zimska oluja verovatno će se razviti iznad Beneluksa i putovaće će ka alpskom regionu od ponedeljka uveče na utorak. Prema tim informacijama, razvijaće se više snega koji će prekriti delove zapadne i centralne Evrope i Balkansko poluostrvo.

Sa širenjem hladnoće ka zapadnoj Evropi, vrlo je verovatno da će uslediti sneg. Izgledi su da će se sneg u ponedeljak uveče razviti iznad istočne Francuske, Beneluksa i Nemačke, a zatim u utorak dalje u pravcu istok-jugoistok preko Alpa prema Balkanu.

Prema prognozama, jutra od srede i četvrtka biće prilično hladna. Moguće su i temperature ispod -10 stepeni Celzijusa.

Ipak, najznačajnija hladnoća ostaće iznad Skandinavije i Baltičkog regiona. Sa temperaturama -20 stepeni Celzijusa ili niže.

Prvi arktički front jasno se vidi tokom vikenda (od 25. do 27. novembra), praćen privremenim zagrevanjem, ali trenutnim ponovnim zahlađenjem pošto hladni front ponovo jača sredinom sledeće nedelje, odnosno posle 29. novembra.

Ovaj period znatno hladnijeg vremena od uobičajenog značajno će sniziti mesečnu prosečnu novembarsku temperaturu za delove Evrope.

Izvor: nova.rs

Kada se zavese dignu ,gledališna sala uvek je puna i tako već 141 godinu od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor. Mladi glumci dolaze ,reditelji se menjaju ,a na daskama koje život znače neki glumci utkali su deo sebe . Kroz uloge različitih ljudskih sudbina učili su i saznali nešto novo budeći u publici razna pitanja o životu i stvaranju emocija.

"Sećam se da sam bila fascinirana ovom kućom,ovim pozorištem,prvu premijeru sam ovde gledala kao studentkinja,oduševila sam se publikom .Za mene je to bilo nešto nestvarno,za mene je to bilo kako ja zamišljam pozorište,to se upravo desilo u Somboru i otud i ideja i moja ,a i nekih mojih kolega da nakon Akademije dođemo upravo u ovu kuću i da ovde ostanemo veći deo naših života", ispričala je za RTV Vojvodine Biljana Keskenović, glumica Narodnog pozorišta Sombor.

"Utisak koji me prati od kad sam saznao za taj podatak (141 godina od osnivanja) je to da je 1882. godine ovo pozorište napravljeno za 8 meseci. I zapravo kolika je bila želja i potreba ovog grada za umetnošću koliko su želeli da konzumiraju umetnost" objasnio je glumac,Saša Torlaković.

U Somboru su radili i neki od najistaknutijih reditelja, kao što su Dejan Mijač, Vida Ognjenović, Marko Fotez, Mata Milošević, Jagoš Marković i mnogi drugi ,a glumac David Tasić Daf imao je čast da radi sa nekima od njih .Više od pola veka glume ovaj vremešni glumac beleži iza sebe a u somborskom pozorištu biće upamćen kao glumac koji je oodigrao najviše premijera od osnivanja ovog pozirišta.

"To je negde blizu 160 predstava. Moja prva premijera bila je 31.12.1967. godine i bila je to predstava "Vetar u granama" to je režirao pokojni Nikola Peca Petrović ,kasnije i čuveni upravnik ovog pozorišta. Sve žanrove sam igrao koji se igraju u pozorištu. Kultna predstava "Ženidba i udadba,, je predstava sa kojom sam ja proša celu našu zemlju,igrali smo na svim festivalima, prošli smo i staru državu i pola Evrope, pa i Meksiko. Pravili smo dvevno po 1200-1300 km autobusom ,ali je vredelo i zahvaljujući ovom pozorištu u Meksiku su čuli za Sombor, a nisu znali gde je Jugoslavija", ispričao je glumac David Tasić Daf.

Predstava "Sumnivo lice" na repertroaru Narodnog pozorišta Sombor nalazi se duže od dve decenije.

"To je jedan kuriozitet i ne znam da li ima pozorišta u region koja mogu da se podiče tim brojem godina",dodao je Torlaković

Predstava "Semper idem" po romanu Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića publici se prikazuje pune četiri godine.

"To je nešto što zapravo govori o nekom kontinuitetu koje ovo pozorište ima i zbog čega ono i postoji 141 godinu", istakla je Bojana Kovačević,direktorka Narodnog pozorišta Sombor.

538 premijera biće Predstava "Ljudi od voska" po tekstu Mate Matišića u režiji Ivana Vanje Alača.I šta poželeti jednom pozorištu za rođendan nego da sala uvek bude puna,da predstave budu dobre ,da se mnogo smejemo i da sačuvamo umetnost u najzelenijem gradu.

Izvor: RTV