Sombor.info

Na održanom Evropskom prvenstvu u boksu za mlađe seniore do 22 godine koje se održalo u Budvi i Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, predstavnici BK „Sombor“ su ostvarili odlične rezultate, osvajanjem jedne zlatne i dve bronzane medalјe. Tim povodom, upriličen je prijem u Kolegijum sali u zgradi Županije gde su sa mladim bokserima razgovarali gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić.

Gradonačelnik Ratković je čestitao bokserima na ostvarenim rezultatima i poželeo im puno uspeha u dalјim takmičenjima.

„Želim da vam čestitam na ostvarenim rezultatima. Siguran sam da iza vas stoji uloženo puno truda i rada kako bi se borili za medalјe na ovako ozbilјnim takmičenjima. Vi ste česti gosti kod nas što pokazuje koliko ste zapravo uspešni u sportu kojim se bavite. Želim vam još puno takvih uspeha u karijeri i da nam dođete ponovo sa nekim novim odličjima“, poručio je gradonačelnik Ratković.

Na održanom Balkanskom prvenstvu u Rumuniji, Dragana Jovanović je osvojila titulu prvaka Balkana, pobedivši u finalu domaću takmičarku. Pored toga, na održanom Evropskom prvenstvu u Budvi, na kojem je učešće uzelo preko 300 takmičara iz 35 zemalјa Evrope, dva Somborca, Omer Ametović i Jovan Nikolić, uspeli su da osvoje bronzane medalјe i da time učine ponosnim kako Grad Sombor, tako i Republiku Srbiju, pokazujući da budućnost srpskog boksa u muškoj i ženskoj kategoriji ima veliku perspektivu i svetlu budućnost.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su s druge strane potpisali Goran Kobac iz Telečke, Sanja Majstorović iz Stanišića, Marijana Macura iz Riđice, Slađana Dabić iz Stanišića, Marija Ljubobratović iz Koluta, Nikolina Bolmanović iz Bačkog Monoštora, Danijela Sajčić iz Sombora, Timea Majer iz Alekse Šantića, Nikolina Knežević iz Sombora, Vladimir Varga iz Alekse Šantića, Anita Bihler iz Stapara, Dragana Zagorac iz Riđice, Zorica Pucar iz Novog Sada i Mila Živković iz Sombora.

Gradski većnik Smilјanić izrazio je veliko zadovolјstvo na postignutim dogovorima koji su obezbedili dom za još četrnaest porodica i dodao kako će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to. Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

U sredu, 29. novembra, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održana monokomedija pod nazivom Beskompromisni Stand up Semira Gicića. Početak ovog komada, a koji izvodi glumac i dramaturg Semir Gicić, zakazan je za 20 sati. Cena ulaznice iznosi 800 dinara.

Iz Opštinskog kulturnog centra saznajemo da se karte mogu kupiti na blagajni ove ustanove kulture u ponedeljak, utorak i sredu (27,28 i 29. novembar) prepodne od 10 do 12 časova i poslepodne od 17 do 19 časova.

“U nastupima Semira Gicića nema psovki, političkih tema, muško-ženskih odnosa, viceva, jeftinih metafora, pevanja, igranja i drugog badava trošenja vremena. Samo sat i po vremena analize osoba kojima fale osobine osoba, životnih situacija i predrasuda o sortama ljudskim i neljudskim”, rečeno je o ovoj monokomediji, koja je do sada izvedena preko 100 puta, širom Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske...

Izvor: Radio Apatin

Nevladina organizacija (NVO) Centar za podršku ženama saopštio je danas da je od početka godine na teritoriji Vojvodine evidentirao 212 slučajeva fizičkog i 72 slučaja seksualnog nasilja, kao i da su u 96 odsto slučajeva počinioci muškarci.

Taj centar je u saopštenju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji se obeležava 25. novembra, naveo da su zabeležena i 333 slučaja psihičkog nasilja, 97 slučajeva ekonomskog nasilja, kao i 15 slučajeva digitalnog nasilja.

Statistika tog centra pokazuje i da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, u većini slučajeva i živi sa njim.

Direktorka centra Biljana Stepanov navela je da iako Istanbulska konvencija propisuje obavezu pružanja specijalizovane podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su dovoljno dostupne.

„Dok god država ne preduzme sve na šta međunarodnim dokumentima obavezala a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene“, kazala je Stepanov.

Centar za podršku ženama, u okviru koga funkcionišu i centri za žrtve seksualnog nasilja na teritoriji AP Vojvodine, ove godine je pružio usluge podrške za 253 korisnica, dodaje se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

U Somboru se večeras od 17 do 19 časova u Gradskoj kući održava humanitarna aukcija „Za Emili“ na kojoj će se prodavati oslikana somborska kaldrma.

Prethodnih nekoliko meseci su somborski slikari, glumci i umetnici učestvovali u jedinstvenom poduhvatu i oslikavali komade somborske kamene kaldrmeda bi se prodala na humanitarnoj aukciji za pomoć devojčici Emili Bucalo, koja boluje od cerebralne paralize.

Goran Šujica, multimedijalni umetnik: “Učestvovalo je preko 30 umetnika, drago nam je što smo napravili jedan omaž somborskoj kaldrmi i što će biti komadi kamene kaldrme biti prodati u humanitarnu svrhu“.

Mitra Veselinović, glumica amaterskog pozorišta: „Drago mi je što sam deo ove akcije, treba da pomažemo jedni drugima“.

Stefan Beronja, glumac: „I ako nisam iz Sombora, ovom akcijom dajem svoj doprinos humanoj akciji za malu somborsku Emili Bucalo“.

Umetnici kažu da stvaralaštvo ovakvog tipa spaja ljude i prevazilazi sve različitosti, a cilj svima treba da bude human odnos jednih prema drugima.

Izvor: RTV

Кina je prijavila da nema "neobičnih ili novih patogena" u zabeleženim slučajevima pneumonije kod dece, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, piše danas BBC.

Peking je porast oboljenja sličnih gripu pripisao ukidanju ograničenja na kovid, saopštila je SZO, koja je zatražila više podataka o ovim slučajevima.

Ipak, Kina je apelovala na stanovnike da preduzmu mere predostrožnosti, poput vakcinisanja i nošenja maski.

Lokalni mediji su poslednjih dana izvestili da su bolnice preplavljene, prenosi BCC.

U saopštenju u sredu, SZO je saopštila da je od Кine zatražila više informacija o izveštajima u medijima i onim koje je objavio ProMed (globalni sistema za praćenje epidemije) – o „klasterima nedijagnostikovane pneumonije kod dece u severnoj Кini“.

Pneumonija je generalni medicinski termin koji se koristi za opisivanje infekcije i upale pluća. Može biti uzrokovana raznim virusima, bakterijama ili gljivicama.

Nakon zahteva SZO, državna novinska agencija Sinhua objavila je članak u kojem se citiraju zvaničnici kineske Nacionalne zdravstvene komisije (NHC) koji kažu da posvećuju veliku pažnju dijagnozi i brizi o deci sa respiratornim oboljenjima.

Кasnije u četvrtak, SZO je u saopštenju navela da Кina nije otkrila nikakve „neobične ili nove patogene“ i da je porast respiratornih bolesti koje se šire na severu zemlje posledica „više poznatih patogena“.

Od oktobra, severna Кina je prijavila „povećanje obolevanja sličnih gripu“ u poređenju sa istim periodom u protekle tri godine, saopštila je SZO.

„Neka od ovih povećanja obolelih su ranije u sezoni nego što je to bilo ranije, ali nisu neočekivana s obzirom na to da su ukinuta ograničenja zbog kovida-19. Takvo iskustvo zabeleženo je i u drugim zemljama“, navodi se u saopštenju.

SZO je saopštila da „pomno prati situaciju i da je u bliskom kontaktu sa nacionalnim vlastima u Кini“.

Iako pominjanje Кine i talas zaraze može da uznemiri ljude jer budi uspomene na pandemiju kovid-19, SZO insistira na tome da se stvari objektivno razjasne.

Takođe nije neobično da SZO traži od zemalja više informacija o grupi bolesti. To rade skoro svaki dan, navodi BBC.

Specijalistički tim SZO svakodnevno pregleda hiljade medijskih izveštaja i informacija internog nadzora o cirkulišućim bolestima iz raznih zemalja. Stručnjaci zatim odlučuju da li im je potrebno više informacija, u slučaju da bi to moglo da postane vanredna situacija za javno zdravlje od međunarodnog značaja.

Ali neobično je da se zahtev SZO za više informacija javno objavljuje. Uopšteno govoreći, ovo je ranije rađeno privatnim kanalima između SZO i zdravstvenih službenika u zemlji.

Agencija UN bez sumnje ima na umu da bi ljudi mogli postati nervozniji zbog virusa prijavljenih u Кini sa ne tako dalekim sećanjem na kovid-19. SZO takođe pokušava da bude transparentnija nakon pandemije.

Britanska agencija za zdravstvenu bezbednost (UКHSA) saopštila je da pažljivo prati situaciju.

Кineski NHC je prošle nedelje saopštio da je došlo do porasta nekoliko respiratornih bolesti širom zemlje: posebno gripa, kovida, mikoplazma pneumonije – uobičajene bakterijske infekcije koja pogađa mlađu decu – i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV).

Zvaničnici su porast pripisali ukidanju ograničenja kovida.

Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju i SAD, zabeležile su slične skokove u oboljenjima sličnim gripu nakon ukidanja ograničenja pandemije.

„Кina sada verovatno doživljava veliki talas respiratornih infekcija kod dece jer je ovo prva zima nakon njihovog dugotrajnog zatvaranja, što je moralo drastično da smanji cirkulaciju respiratornih virusa, a samim tim i da smanji imunitet na endemske bolesti“, rekao je profesor Fransoa Balu sa Univerzitetskog koledža Londonskog instituta za genetiku.

Profesor Pol Hanter sa Univerziteta Istočne Anglije (UEA) rekao je da trenutno ima premalo informacija da bi se postavila konačna dijagnoza o tome šta je izazvalo infekcije.

„Sve u svemu, ovo mi ne zvuči kao epidemija zbog novog virusa. Da jeste, očekivao bih da vidim mnogo više infekcija kod odraslih. Nekoliko infekcija prijavljenih kod odraslih ukazuje na postojanje imuniteta od prethodnog izlaganja“, dodao je.

Izvor: n1info.rs

Banke sve teže odobravaju kredite i u trećem kvartalu nastavile sa pooštravanjem standarda za odobravanje sredstava i privredi i stanovništvu. Proveravali smo ima li šanse da uslovi za kredit budu lakši.

Kako je pokazala anketa Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti banaka u ovom periodu, očekuje se nastavak zaoštravanja tih standarda kod devizno indeksiranih kredita tokom četvrtog tromesečja, dok se kod dinarskih kredita predviđa ublažavanje.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.

Predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao je za "Blic Biznis" da banke uvek prioritetno procenjuju kreditnu sposobnost klijenta kada odlučuju o raspodeli sredstava.

"Evidentno je da je tokom 2023. godine došlo do usporavanja kreditne aktivnosti, kako kod privrede tako i stanovništva, naročito kod stambenih kredita. To se dogodilo iz tri razloga: Jedan je skok cena nekretnina, drugo inflacija i treće jeste rast referentnih kamatnih stopa koji je zaustavljen odlukom NBS u fiksiranju kamatnih stopa, a to pomaže postojećim klijentima u otplati, ali i novim klijentima da znaju šta ih čeka kada je reč o kamatnim stopama", rekao nam je Vuković na marginama NLB foruma.

Prema njegovim rečima, određeni parametri su promenjeni i inflacija počinje da ima silazne tendencije, kako kod nas tako i u Evropi.

"Ukoliko se tako nastavi možemo da očekujemo i da kamate krenu silaznom putanjom što će olakšati i firmama i pojedincima da se kreditiraju, samim tim njihova kreditna sposobnost se povećava" , dodaje naš sagovornik.

On je izrazio uverenje da će inflacija sledeće godine ići silaznom putanjom, kako u Srbiji, tako i u evrozoni.

Vuković je rekao se može očekivati povećanje tražnje stambenih kredita i kreditne sposobnosti, koja je preduslov za odobravanje kredita.

"Svedoci smo da u prethodnih šest meseci inflacija u našoj zemlji ima silaznu putanju. Po svim pretpostavkama takav trend bi trebalo da se nastavi u narednoj godini", rekao je on.

Naglasio je da su to ohrabrujući podaci za privredne aktivnosti i potražnju za investicionim kreditima koji su pokretači privrede.

"Često se govori o pooštravanju kreditnih pravila što u principu znači da je to za korist klijenata - banke ne žele da daju više kredita nego što klijenti mogu da oplate, a ako rastu cene i kredita je manje. Kada ta kriva počne da se menja, menja se i kreditna sposobnost", dodaje on.

Na pitanje da li je primetno da se u bankarskom sektoru odobravaju krediti na veći iznos a nižom kamatom, upravo iz tih razloga, ističe da to nije trend.

"Uvek odluka o tome zavisi od kvaliteta i sposobnosti klijenta da otplati kredit, sada je na pet godina, a i uslovi se uvek odnose na kreditne obaveze i sposobnost da klijentu ostane dovoljno sredstava za život", rekao nam je Vuković.

Izvor: blic.rs

Zbog nedostatka sopstvene proizvodnje, Srbija godišnje uvozi na desetine hiljada tona mesa iz Evropske unije. Ono što je najveći problem kod ovog uvoza je to, što je rok trajanja zamrznutog mesa u EU šest meseci, dok je kod nas on mnogo duži - godinu dana. To praktično znači da u našu zemlju stiže meso na koju je u inostranstvu stavljena zabrana prodaje.

Neusklađenost propisa u EU i Srbiji o dozvoljenom roku za držanje mesa u smrznutom stanju, za Zorana Nikolića potpredsednika Naconalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) su dvostruki standardi.

On se pita, zbog čega je potrošačima u Srbiji, ponuđeno meso, na koje je u EU stavljena formalna zabrana za promet.

“Meni je negde glavni adut da uskladimo propise. Tako će svima biti lakše, i proizvođačima koji imaju jedinstveno tržište u EU i nama kao potrošačima, jer uživamo ista prava kao tamo negde. Da li mi sad govorimo i o enormnim zaradama domaćih proizvođača? Znamo da su te cene u EU skoro damping, lakše im je da prodaju meso, nego da ga uništavaju, jer bi morali da plate uništavanje. Zašto je neko rekao da je tamo šest meseci dozvoljeno, a mi imamo duži rok. Postavlja se pitanje da li su ti uvoznički lobiji i prerađivačka industrija toliko moćni, da su prosto naterali državu, da spusti kriterijume kada je u pitanju dozvoljeni rok smrznutog mesa”, pita se Nikolić.

Iz ugla potrošačih prava, on kaže da je dobro što su u Srbiji uvedeni propisi za obeležavanje mesa i prerađevina na kojima mora da bude istaknuta zemlja porekla.

Objašnjava, da takve deklaracije građanima daju mogućnost da naprave izbor pri kupovini.

“Na vakumiranim pakovanjima mora da bude istaknuta zemlja porekla. To je ispoštovano i ja sam lično viđao proizvode na kojima piše da je recimo zemlja porekla Španija. To ne mora nužno da znači da je to meso već bilo zaleđeno negde i da je prošlo šest meseci. Ne bih sada da diskriminišem uvozno meso i uvozne sirovine, jer na kraju krajeva, mi nemamo pojma ni šta se dešava u Srbiji. Nema tu mnogo jasnih parametara, nigde ne piše koliko je to meso bilo zaleđeno, pre nego što je prerađeno. Mi na deklaraciji imamo samo zemlju porekla i rok upotrebe, tako da je svemu tome teško ući u trag”, kaže Nikolić i dodaje da građani treba da steknu naviku da čitaju deklaracije.

Napominje i da ne postoje nikakvi dokazi da je meso iz uvoza štetno, ali navodi da deklaracije građanima daju mogućnost izbora.

“Nemamo naučnih dokaza da je to meso štetno. Postoje ljudi koji recimo kupuju samo sveže meso i to je OK. A mi, koji kupujemo prerađevine imamo mogućnost da pročitamo odakle je to meso. Mada, i to što pročitamo, ne znači nužno da je taj komad mesa loš, jer ne znamo koliko je dugo stajao. Zbog toga bi najbolje rešenje bilo da se naši propisi usklade sa propisima EU”, zaključio je Nikolić.

“Meso iz evropskih robnih rezervi završava u Srbiji”

Prema zvaničnim podacima za prvih šest meseci Srbija je uvezla 18.000 tona mesa, a godišnji prosek uvoza je od 30 do 35 hiljada tona.

Agroanalitičar i novinar Branislav Gulan za Nova.rs navodi da najviše smrznutog mesa uvozimo iz Španije, dok žive prasiće uglavnom uvozimo iz Danske.

Gulan ukazuje da na srpsko tržište stiže meso koje zemlje EU “počiste iz svojih robnih rezervi”.

“Oni posle šest meseci obnavljaju svoje robne rezerve. To meso nije štetno za ljudsku ishranu, ali oni to meso neće da daju svom narodu, pa ga za simboličan iznos prodaju. Mi godišnje uvezemo oko 35.000 tona takvog mesa. Praktično, to je meso treće klase, a kod nas završi u mesnim prerađevinama koje kupujemo u marketima”, rekao je Gulan.

On je posebno istakao da je na našem tržištu prisutno dosta mesa iz Španije, čija je proizvodnja, kako kaže, značajno jeftinija od proizvodnje u Srbiji.

“Zašto izdvajam Španiju? U toj zemlji dozvoljeno je da se svinje hrane GMO hranom, što kod nas nije slučaj. Njihova proizvodnja jefinija je 40 odsto, nego naša. To su podaci do kojih sam došao. Nije zvanično dokazano da je to meso štetno, ali se ono nalazi u Srbiji i kroz mesne prerađevine je prisutno na našem tržištu”, rekao je Gulan pozivajući se na svoje izvore.

Matijević: Uvozimo meso, ali strogo po svim propisima

Navode naših sagovornika o uvoznom mesu proverili smo kod jednog od najrasprostranjenih prerađivača u Srbiji Industriji mesa “Matijević”.

U rukovodstvu te kompanije za Nova.rs su potvrdili da uvoze meso iz EU, ali da, kako su rekli, nema ni govora o mesu koje je bilo zamrznuto šest meseci.

“Ta priča o smrznutom mesu koje je dugo stajalo je zabluda koju je neko plasirao. Tačno je da mi uvozimo meso, ali u veoma malim količinama. Na našim deklaracijama može da se vidi da je uvozno meso bilo zamrznuto sedam do deset dana. Ono duže putuje do nas, nego što je bilo zamrznuto. Bilo bi nam jeftinije da uvozimo sveže meso, ali se na dâ dozvola za uvoz svežeg mesa i zbog toga se uvozi zamrznuto, da bi ostalo ispravno. Međutim, nije uvoz mesa najveći problem. Naša zemlja ima drugi problem i glavno je pitanje, zašto uvozimo meso, a izvozimo kukuruz i šta je sa domaćom proizvodnjom”, rekli su iz Matijevića za naš portal.

Izvor: nova.rs

Među stanovnicima Jugoslavije postojala je tvrdnja da je Josip Broz Tito jednu pesmu strogo zabranio jer je bila previše depresivna.

Reč je o pesmi „Pluća su mi bolna“ koju je napisao Dragiša Nedović 1950. godine, kada je bio u izuzetno teškom stanju zbog tuberkuloze.

„Bole me pluća, nemam više zdravlja, jer su mi poslednji dani veoma blizu. Živeću danas, a možda i sutra, a onda zbogom zauvek, živote. Nije mi žao svog jadnog života jer nikada nisam osetio sreću. Samo bol i patnja, gorke suze prolio sam. Nikad u životu nisam srećan nisam bio“, navodi se u tekstu.

Ovu pesmu je prvo snimio Zaim Imamović, a potom Velibor Spužić Kvaka.

Tito i Centralni komitet navodno su zabranili prodaju ploča i izvođenje ove pesme uz obrazloženje da ona navodi ljude na samoubistvo. U tom periodu u Jugoslaviji je zabeležen povećan broj samoubistava.

Zabrana je trajala oko 10 godina, dok je Jovanka Broz nije naručila na jednoj proslavi. Ovu pesmu joj je otpevala Nada Mamula.

Izvor: n1info.rs

Grad na severu Švedske, gde skoro da nema sunca tokom zime, smislio je jednostavan način da poveže usamljene stanovnike.

Svi stanovnici Lulea zamoljeni su da kažu jedni drugima „zdravo“, prenosi „The Guardian“.

Čitava planeta se bori sa usamljenošću nakon pandemije kovid-19, do te mere da je Svetska zdravstvena organizacija taj problem opisala kao „hitnu pretnju po zdravlje“.

„Usamljenost i izolacija su veliki problemi u bilo koje doba godine, skoro bilo gde u svetu“, rekao je Mikael Dalen, profesor blagostanja i sreće na Ekonomskoj školi u Stokholmu i dodao da je to posledica vremena u kome živimo, načina života koji vodimo, gde se ne susrećemo nužno u istoj meri kao ranije.

On je takođe rekao da se „problem produbljuje zimi kada smo manje napolju jer smo manje u društvu“ i konstatovao da je Švedska tu veoma osetljiva.

Jedno „hej“ može da promeni dan

U gradu Luleo polovina mladih od 16 do 29 godina imala je probleme u vezi sa usamljenošću, prema istraživanju koje je citirao „The Guardian“.

„Pre kovida je bilo 50-50. Neki ljudi su se pozdravljali, ali se posle kovida plaše da kontaktiraju sa strancima“, rekao je 25-godišnji stanovnik Lulea Sejed Mohsen Hašemi.

Nova kampanja „Sag hei!“ (pozdravi) želi to da promeni. Koncept je jednostavan – samo toplo pozdravite prolaznike na ulici rečju „hej“, švedskim izrazom za „zdravo“, prenosi Index.hr.

Jedno ’hej’ može nekome da promeni dan“, priznaje Hašemi.

Privlačna fraza se reklamira u autobusima, a škole čak organizuju radionice o prijateljskim pozdravima.