Zbog nedostatka sopstvene proizvodnje, Srbija godišnje uvozi na desetine hiljada tona mesa iz Evropske unije. Ono što je najveći problem kod ovog uvoza je to, što je rok trajanja zamrznutog mesa u EU šest meseci, dok je kod nas on mnogo duži - godinu dana. To praktično znači da u našu zemlju stiže meso na koju je u inostranstvu stavljena zabrana prodaje.
Neusklađenost propisa u EU i Srbiji o dozvoljenom roku za držanje mesa u smrznutom stanju, za Zorana Nikolića potpredsednika Naconalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) su dvostruki standardi.
On se pita, zbog čega je potrošačima u Srbiji, ponuđeno meso, na koje je u EU stavljena formalna zabrana za promet.
“Meni je negde glavni adut da uskladimo propise. Tako će svima biti lakše, i proizvođačima koji imaju jedinstveno tržište u EU i nama kao potrošačima, jer uživamo ista prava kao tamo negde. Da li mi sad govorimo i o enormnim zaradama domaćih proizvođača? Znamo da su te cene u EU skoro damping, lakše im je da prodaju meso, nego da ga uništavaju, jer bi morali da plate uništavanje. Zašto je neko rekao da je tamo šest meseci dozvoljeno, a mi imamo duži rok. Postavlja se pitanje da li su ti uvoznički lobiji i prerađivačka industrija toliko moćni, da su prosto naterali državu, da spusti kriterijume kada je u pitanju dozvoljeni rok smrznutog mesa”, pita se Nikolić.
Iz ugla potrošačih prava, on kaže da je dobro što su u Srbiji uvedeni propisi za obeležavanje mesa i prerađevina na kojima mora da bude istaknuta zemlja porekla.
Objašnjava, da takve deklaracije građanima daju mogućnost da naprave izbor pri kupovini.
“Na vakumiranim pakovanjima mora da bude istaknuta zemlja porekla. To je ispoštovano i ja sam lično viđao proizvode na kojima piše da je recimo zemlja porekla Španija. To ne mora nužno da znači da je to meso već bilo zaleđeno negde i da je prošlo šest meseci. Ne bih sada da diskriminišem uvozno meso i uvozne sirovine, jer na kraju krajeva, mi nemamo pojma ni šta se dešava u Srbiji. Nema tu mnogo jasnih parametara, nigde ne piše koliko je to meso bilo zaleđeno, pre nego što je prerađeno. Mi na deklaraciji imamo samo zemlju porekla i rok upotrebe, tako da je svemu tome teško ući u trag”, kaže Nikolić i dodaje da građani treba da steknu naviku da čitaju deklaracije.
Napominje i da ne postoje nikakvi dokazi da je meso iz uvoza štetno, ali navodi da deklaracije građanima daju mogućnost izbora.
“Nemamo naučnih dokaza da je to meso štetno. Postoje ljudi koji recimo kupuju samo sveže meso i to je OK. A mi, koji kupujemo prerađevine imamo mogućnost da pročitamo odakle je to meso. Mada, i to što pročitamo, ne znači nužno da je taj komad mesa loš, jer ne znamo koliko je dugo stajao. Zbog toga bi najbolje rešenje bilo da se naši propisi usklade sa propisima EU”, zaključio je Nikolić.
“Meso iz evropskih robnih rezervi završava u Srbiji”
Prema zvaničnim podacima za prvih šest meseci Srbija je uvezla 18.000 tona mesa, a godišnji prosek uvoza je od 30 do 35 hiljada tona.
Agroanalitičar i novinar Branislav Gulan za Nova.rs navodi da najviše smrznutog mesa uvozimo iz Španije, dok žive prasiće uglavnom uvozimo iz Danske.
Gulan ukazuje da na srpsko tržište stiže meso koje zemlje EU “počiste iz svojih robnih rezervi”.
“Oni posle šest meseci obnavljaju svoje robne rezerve. To meso nije štetno za ljudsku ishranu, ali oni to meso neće da daju svom narodu, pa ga za simboličan iznos prodaju. Mi godišnje uvezemo oko 35.000 tona takvog mesa. Praktično, to je meso treće klase, a kod nas završi u mesnim prerađevinama koje kupujemo u marketima”, rekao je Gulan.
On je posebno istakao da je na našem tržištu prisutno dosta mesa iz Španije, čija je proizvodnja, kako kaže, značajno jeftinija od proizvodnje u Srbiji.
“Zašto izdvajam Španiju? U toj zemlji dozvoljeno je da se svinje hrane GMO hranom, što kod nas nije slučaj. Njihova proizvodnja jefinija je 40 odsto, nego naša. To su podaci do kojih sam došao. Nije zvanično dokazano da je to meso štetno, ali se ono nalazi u Srbiji i kroz mesne prerađevine je prisutno na našem tržištu”, rekao je Gulan pozivajući se na svoje izvore.
Matijević: Uvozimo meso, ali strogo po svim propisima
Navode naših sagovornika o uvoznom mesu proverili smo kod jednog od najrasprostranjenih prerađivača u Srbiji Industriji mesa “Matijević”.
U rukovodstvu te kompanije za Nova.rs su potvrdili da uvoze meso iz EU, ali da, kako su rekli, nema ni govora o mesu koje je bilo zamrznuto šest meseci.
“Ta priča o smrznutom mesu koje je dugo stajalo je zabluda koju je neko plasirao. Tačno je da mi uvozimo meso, ali u veoma malim količinama. Na našim deklaracijama može da se vidi da je uvozno meso bilo zamrznuto sedam do deset dana. Ono duže putuje do nas, nego što je bilo zamrznuto. Bilo bi nam jeftinije da uvozimo sveže meso, ali se na dâ dozvola za uvoz svežeg mesa i zbog toga se uvozi zamrznuto, da bi ostalo ispravno. Međutim, nije uvoz mesa najveći problem. Naša zemlja ima drugi problem i glavno je pitanje, zašto uvozimo meso, a izvozimo kukuruz i šta je sa domaćom proizvodnjom”, rekli su iz Matijevića za naš portal.
Izvor: nova.rs
