Sombor.info

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) organizuje Virtuelni sajam zapošljavanja, korišćenjem inovativne internet tehnologije koja obezbeđuje jednostavan pristup i virtuelno okruženje prilagođeno korisnicima.

Sajam se održava u četvrtak, 30. novembra 2023. godine od 10.00 – 16.00 časova.

Registrujte se klikom na: www.nsz-virtuelnisajam.rs

KO MOŽE DA UČESTVUJE NA SAJMU?

Na Virtuelnom sajmu zapošljavanja (VSZ) mogu da učestvuju sva nezaposlena lica, bez obzira da li se nalaze na evidenciji NSZ. Registracija na web platformi je jednostavna, a nakon iste – svi koji su se registrovali kao korisnici dobijaju lični nalog za buduća pristupanja platformi (obezbeđena politika privatnosti).

Pored mogućnosti da direktno razgovaraju sa poslodavcima iz brojnih kompanija koje će biti prisutne na platformi (chat opcija, klikom na štand sa nazivom kompanije), tražioci posla moći će da saznaju kako se piše radna biografija (CV), da se direktno prijave na ponuđene poslove itd.

Nakon prvog VSZ koji je uspešno organizovan u maju 2021, NSZ nastavlja da radi na digitalizaciji usluga sa ciljem da se one učine dostupnijim nezaposlenima i teže zapošljivim licima i da se na taj način dodatno podstakne njihova aktivnost u traženju posla, ali i da se upoznaju sa brojnim mogućnostima za dodatne edukacije i usavršavanje veština. Pored toga, digitalizacija NSZ u skladu je sa strateškim dokumentima u oblasti zapošljavanja

Sajam se organizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ.

U oktobru je obeležen početak sprovođenja dva nova projekta u oblasti zapošljavanja, finansirana od strane Evropske unije.

U pitanju su projekti „Implementacija inovativnih mera aktivnog zapošljavanja i pristupa za povećanje integracije dugotrajno nezaposlenih, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada“ i „Tehnička pomoć za sprovođenje, praćenje i procenu politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou i za jačanje kapaciteta za učešće u Evropskom socijalnom fondu“.

Glavni nosioci ovih programa su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalna služba za zapošljavanje. Tema i opšti cilj oba ova projekta veoma su aktuelni, budući da su direktno usmereni na unapređenje zapošljavanja i zapošljivosti radne snage u Srbiji, sa fokusom na mlade, osobe sa invaliditetom (OSI), dugoročno nezaposlene i žene. Prvi prjekat je usmeren na bolju identifikaciju potreba nezaposlenih na evidenciji NSZ, zapošljavanje i integraciju teže zapošljivih kategorija, dok će kroz drugi projekat NSZ dobiti tehničku pomoć EU za sprovođenje, praćenje i procenu politike zapošljavanja.

Za realizaciju ovih projekata do 2026. godine, izdvojena su ukupna sredstva od 5,5 miliona evra, od čega su direktna sredstva Evropske unije četiri miliona evra. Najveći deo sredstava, biće usmeren u program „Garancija za mlade“, kako bi se kroz primenu aktivnih mera zapošljavanja i potrebnih strukturnih reformi obezbedilo bolje zapošljavanje mladih do 30 godina starosti.

Mladi sportisti iz Vojvodine okupili su se u Somboru da u okviru radionice „Aktivan i zdrav život na jeftin način“ približe mladima različite oblike sportskih aktivnosti koje, bez velikog ulaganja, mogu upražnjavati i van sportskih hala i teretana.

Ni hladnoća nije smetala vežbačima sve popularnijeg streetlifting-a da se okupe u Somboru i na otvorenom promovišu „Aktivan i zdrav život na jeftin način“.

“Nama ne treba ništa osim par šipki a ako nemate ni to, možete da radite kod kuće jer vam treba bukvalno samo pod i dobra volja. Tako da od sklekova možete da radite razne varijacije koje pogađaju drugačije mišiće... Ima raznih načina da se trenira u parku, kod kuće ili u teretani a ovo danas je jedan od najboljih načina, pošto imamo grupicu momaka koja se gura i poenta je da niko ne staje, da stalno radimo...“ istakao je Jovan Mastilović, predsednik Streetleafting-a u Srbiji.

„Sam trening jeste važan ali nije dovoljan i ako hoćemo veće rezultate treba da se pazi na ishranu i na san, jednostavno, na celokupan život. Meni je ovaj sport život promenio“ ,objasnio je Vanja Vidović iz Subotice.

„Najvažnije je da se trenira, bez okolišanja. Važna je ishrana i san ali, važno je i da se dobro zagrejemo, trening je, zaista najbitniji, “ objasnio je Velemir Milovan iz Bačke Palanke.

„Stav Sportskog saveza grada Sombora, kao i uvek je, da će podržati mlade i decu da se bave sportom i omogućiti maksimalne uslove da pretvorimo svako igralište u aktivnu zonu kao što je ovo na Novoj Selenči (mesnoj zajednici), naglasio je Lalić Ilija, rukovodilac sektora za programske aktivnosti grada Sombora.

Tema prateće radionice vežbača Rolanda Nemeta, stavila je u fokus zdrave zelene sokove kao zdrav i jeftin način kako lečenja tako i jačanja imuniteta i spremnosti sportista.

„Želeo sam da nađem specifičan sport gde mogu samostalno da napredujem i to je bio streetwortout... Ja danas držim predavanja o tome kako neko može i to ne jednom, da se izleči od teških bolesti , kako može da se sačuva zdravlje i bude aktivan u svakodnevnom životu“ ispričao je Nemet Roland iz Subotice.

Poruka vežbača mladima jeste da na ulici budu ali na pravi, sportski ali i human način, kakvo je bilo i ovo okupljanje i akcija prikupljanje sredstava za lečenje Katarine Mišurić iz Aranđelovca.

Izvor: RTV

Predstavnici Ministarstva prosvete, školskih uprava Sombor, Novi Sad i Zrenjanin i Ministarstva unutrašnjih poslova održali su danas Godišnji sastanak posvećen bezbednosti učenika i škola.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva prosvete, sastanku su prisustvovali pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Miloš Blagojević.

Oni su istakli da Ministarstvo prosvete i MUP imaju uspešnu saradnju, koja se ogleda u realizaciji različitih aktivnosti i projekata u čijem fokusu je najbolji interes dece.

Pašić je rekao da se negativne posledice po bezbednost mogu znatno smanjiti ukoliko su svi u okruženju, a naročito deca, dobro i adekvatno informisani o rizicima sa kojima se mogu suočiti, kao i mogućim opcijama i merama koje mogu preduzeti u cilju smanjenja ugroženosti i bolje pripreme.

"Prisustvo policije u školama nije nova pojava, kako kod nas tako i u svetu. Interakcija policije i učenika može da stvori važnu pozitivnu korist, za učenike, školu, policiju i šire društvo", rekao je Pašić.

Blagojević je naveo da je prisustvo policije u školama u Srbiji usmereno pre svega na prevenciju i bezbednost učenika, ali i na sprovođenje specifičnih obrazovnih programa gde je cilj podizanje nivoa svesti kod učenika škola o posledicama nasilnog ponašanja u stvarnom i virtuelnom okruženju, prepoznavanje različitih vidova nasilja i diskriminacije, usvajanje strategija za pomoć drugima u nevolji i veština nenasilnog rešavanja konflikata i drugo.
Na sastanku je istaknuto da osim saradnje na najvišem nivou, načelnici policijskih i školskih uprava, kao i direktori škola i načelnici policijskih stanica intenzivno rade na analizi stanja bezbednosti kako bi sagledali situaciju i preduzeli zajedničke mere da bi se bezbednost učenika i zaposlenih podigla na najviši mogući nivo.

Izvor: euronews.rs

Ministarstvo za brigu o selu je predložilo, a Vlada Republike Srbije donela krajem februara Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri.

Javni konkurs je objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, a biće otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11.2023. godine.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedninicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku Milka Nikšić je u Ministarsvu za brigu o selu potpisala četiri nova ugovora i na taj način omogućila da isto toliko porodica na teritoriji apatinske opštine dobije svoj krov nad glavom.

Nikšić je tom prilikom izrazila zadovoljstvo što je sa ove četiri, broj domaćinstava na selima opštine Apatin porastao za 67, koliko kuća je do sada dodeljeno kroz aktuelni program nadležnog ministarstva.

Ugovore za kupovinu kuća u Kupusini potpisali su Đurđica Bursać, kao i Nikola Stokanić, dok su u Prigrevici svoj dom dobili Ivana Janković, kao i Nataša i Gojko Uzelac.

Petrolejske lampe danas se koriste uglavnom u dekorativne svrhe, kao sećanje na dane kada je taj jednostavan i ekonomičan izvor svetlosti zamenio sveće. Slobodan Milovanović iz Sombora, nastavnik fizike i tehničkog obrazovanja, penzionerske dane provodi praveći unikatne lampe.

Nakon odlaska u penziju, Slobodan Milovanović je imao više slobodnog vremena, koje je iskoristio kreativno. Reparira stare petrolejske lampe i ovom hobiju posveti dnevno dva do tri sata, što mu je dovoljno da uživa.

„Na početku male lampice, skupljanje, reparacija i sve kasnije je došlo do pravljenja vlastitih lampi odnosno kreacije koje su diktirali materijali koje nabaljam obično na buvljaku tu u Somboru. Za neku lampu je potrebno jedan, dva dana a nekada bude i po nedelju dana da radim na jednoj lampi. Evo ovde iza mene je baš jedna lampa koju sam radio dva dana. I to je dobro angažovanje mog slobodnog vremena, a opet ispunjen sam radosti da nešto proizvedem, odnosno da napravim a da me fizički to ne optereti“, objašnjava Slobodan.

Svaka petrolejska lampa sastoji se od nekoliko naizgled jednostavnih delova.

„Dimnjača ili cilindar stakleni. Ovo je brener ili gorionik, ovo su okrugli breneri što vole reći rund breneri. Ovaj deo je spremnik za gorivo ili za ulje petrolejke, to je bazen za petrolejku. I ovo je normalno, od mesinga tri noge. Lampa je najstabiilnija kad ima tri noge. Prati neravnine podloge, tako da je ona stabilna. Kada lampa dimi, znači da je fitilj previše izvučen. Kad fitilj sagoreva onda dimi. Fitilj mora biti urađen od sto posto pamuka.“

Svakog petka i nedelje Slobodan odlazi na somborski buvljak u potrazi za materijalom.

„Uvek ja nađem nekog materijala i uglavnom to i koristim za izradu tih mojih unikatnih lampi. I one svu sve funkcionalne i za mene vrlo lepe, jer to je moj rad. Kada naiđe inspiracija onda je odmah realizujem da ne zaboravim“, kaže Slobodan.

Zahvaljujući upornosti i svakodnevnom radu, radionica Slobodana Milovanovića je i svojevrsna galerija petrolejskih lampi, a novi projekat na kome radi je lampa u kombinaciji mesinga i stakla.

Izvor: RTS

Džoker – Vršac 90:82 (Q1 – 21:25, Q2 – 19:15, Q3 – 26:24, Q4 – 24:18).

Košarkaši Džokera zabeležili su novi, četvrti trijumf u prvenstvu Adfmiral Bet Košarkaške lige Srbije.

U subotu uveče savladali su odlični sastav Vršca koji je u Sombor doputovao sa šest uzastopnih pobeda. Utakmicu su otvorili serijom 8:2 (dve trojke). Bili su Somborci su nadomak izjednačenja (10:12), međutim, Vrščani brzo odgovaraju serijom 10:5, za prednost od sedam poena (15:22). Slično je bilo i tokom druge četvrtine. Gosti su celo vreme imali prednost. Domaći tim nakratko poveo na minut pre odlaska na odmor (39:37), da bi na kraju prvo poluvreme završilo nerešeno (40:40). Ekipa iz Vršca otvaraju drugo poluvreme serijom 7:0. Samo dva minuta kasnije na semaforu je bilo 49:49. Džokerovci su treću deonicu završili sa dva penala Matije Milina i vođstvom 66:64. Poslednji period ekipa trenera Željka Lukajića odigrala je fantastično. Utakmicu je prelomila serija 13:0 domaćeg tima koja je sredinom poslednjeg dela došla do dvocifrene prednosti (81:70).

U dresu pobedničkog tima istakli su se Matija Milin sa 22 poena, Simons i Aleksa Jugović ubacili su po 14 poena, a dvocifreni su bili Nemanja Kapetanović i Lazar Lugić sa 12 odnosno 10 poena. Ekipa Džokera nalazi se na desetom mestu sa 13 osvojenih bodova. Naredni meč igra već u sredu kada gostuju subotičkom Spartaka, dok će narednog vikenda gostovati Metalcu iz Valjeva.

KK Džoker: Lazar Lugić 10, Nemanja Kapetanović 12, Aleksa Jugović 14, Aleksa Brbaklić 6, Luka Marković, Ognjen Vukas 5, Zoran Krstanović, Boris Bodrožić, Aleksa Stanojević, Zachary Cleveland Simmons 14, Matija Milin 22, Miloš Nikolić 7.

KK Vršac: Mihailo Dišić, Stefan Simić 15, Nemanja Đorđević 9, Stefan Stafanović 4, Luka Šebrek 4, Slobodan Jovanović 7, Nelson Lamar Junior Phillips 2, Stevan Jovanović 9, Andrija Vuković 7, Nelson Ellis Haskin 13, Vuk Đorđević 4, Bratislav Jeković 7.

U ostalim mečevima ovog kola postignuti su sledeći rezultati: Sloga – Zlatibor Gold Gondola 64:76, Tamiš – Dynamic BalkanBet 67:73, Sloboda – Spartak 66:80, SPD Radnički – Vojvodina mts 81:93, Čačak 94 – Mladost MaxBet 80:65, OKK Beograd – Zdravlje Leskovac 108:93, Novi Pazar – Metalac (ponedeljak).

Parovi narednog (11) kola: Zdravlje Leskovac – Sloga, Mladost MaxBet – OKK Beograd, Vojvodina mts – Čačak 94, Spartak – SPD Radnički, Vršac – Sloboda, Metalac – Džoker, Dynamic Balkan Bet – Novi Pazar, Zlatibor Gold Gondola – Tamiš.

Izvor: somborsport.org

Kako je ovo pitanje uvek "vruće" za naše podneblje, objava je imala preko 300 komentara.

Na društvenim mrežama se povela rasprava o poređenju primanja Srba koji žive i rade u Nemačkoj i plata koje imaju u matičnoj zemlji. Dok mnogi tvrde da je "preko" lakše doći do velikog novca i sigurnosti za porodicu, brojni su im opozitni komentari da se i u Srbiji može isto tako dobro zaraditi. Samo, treba odabrati pravo zanimanje koje se traži.

Raspravu je pokrenula objava jednog od naših ljudi koji živi u Nemačkoj:

- Čujem i slušam ponude za posao u Nemačkoj, stvarno mi dođe da se smejem, pa ljudi majstor koji ti zarađuje novac i radi više vrsta poslova ne može da ima 2.000 ili 2.200 bruto platu u Nemačkoj, kako to ne shvatate pa ja taj novac kao majstor zaradim u Srbiji da li ste vi ljudi normalni - glasi

"Živim mnogo bolje u Srbiji"

Kako je ovo pitanje uvek "vruće" za naše podneblje, objava je imala preko 300 komentara, a ovo su nekih od njih.

- Da sam znao da je ovde ovako nikad ne bi došao, ljudi u kreditima samo rad nije kao kod nas, da su kafići puni usred dana, ne dao Bog da ostaneš bez posla jedan mesec - ode na ulicu, pa kirija, struja, auto.

- U Srbiji ako si majstor svog zanata možes dobro naplatiti ruke. Evo naš primer. Za pretresanje krova traze 27€ po kvadratu. Lepiti pločice keramičar traži od 10€ pa do 15€ po kvadratu. Krečenje 1,5€. Gips 10€. Navlačenje fasade 3€. Naravno da su ti poslovi duplo skuplji u Nemačkoj, ali i ovde ta vrsta posla se itekako zaradi. Nemaju ljudi koji su na minimalcu, pa dobiju po 45.000 dinara mesečno. Oni odlaze u Nemačku.

- U Nemačku ne može otići neko ko je zidao štale u Srbiji na selu sa ciglom i reći "ja sam majstor". Majstor u Nemačkoj treba da zna da čita plan, da priča nemački i da zna da zida i sa mini kranom blokove, to je majstor i može očekivati neto platu od 2200-2500€ pritom da mu je smeštaj plaćen od strane poslodavaca. Pomoćnik može očekivati oko 1700€ neto, jezik nije obavezan takođe sa obezbeđenim smeštajem. Te cifre 3000-4000€ neto možete dobiti ako ste inženjer građevinski sa diplomom. Tako da ne mlatite gluposti u Srbiji rade majstori za 50€ dnevnicu to je mesečno oko 1000€, sve drugo su laži i zablude.

- Ja sam jedan od ljudi koji su se vratili i živim mnogo bolje u Srbiji. Električar sam po struci. Konkretno deficitarna zanimanja u Srbiji odlično su plaćena. Ona koja to nisu, nažalost, plaćena su ispod ljudskog dostojanstva. Svakako niko ne bi trebalo da radi ispod 800 evra u Srbiji.

- 2.000 mogu da zarade početnici i ljudi koji nemaju kvalitet i radne navike -komentari su ljudi na mrežama.

Izvor: sd.rs

U najveću prosečnu beogradsku platu, a to je ona u beogradskoj opštini Stari grad koja je istovremeno i najveća u Srbiji, stanu gotovo cele tri prosečne plate zaposlenih u Bojniku koje su - najniže u državi.

Prosečna plata u Srbiji je, prema poslednjim podacima za septembar 85.066 dinara. Zvanično, polovina zaposlenih u Srbiji radila je za manje od 65.727 dinara, koliko iznosi medijalna zarada. Postoje, međutim, gradovi u Srbiji gde je i ova zarada – daleko iznad proseka.

Posmatrano po regionima i oblastima, najveće plate ubedljivo imaju žitelji glavnog grada. Tako bar kaže zvanična statistika.

U Beogradskom regionu prosek za septembar iznosi 108.235 dinara.

Najveća plata u glavnom gradu je u opštini Stari grad i iznosi 153.989 dinara.

To je istovremeno i najveća prosečna plata u Srbiji.

U Vojvodini najmanja prosečna zarada je u Zapadnobačkom okrugu i iznosi 69.474 dinara, dok je najviša u Južnobačkoj oblasti - 89.070 dinara.

Najmanja prosečna plata u Srbiji je u Bojniku – 55.890 dinara.

Do 60.000 dinara ne dobacuju ni prosečne zarade u opštinama Blace, Preševo, Vranjska Banja, Svrljig, Lebane, Vlasotince.

Prosečna zarada u Aleksandrovcu je 60.726, Tutinu 61.363, Ivanjici 62.631 dinar.

Ni Arilje nije daleko bolje po prosečnoj plati koja iznosi 62.669 dinara.

Platu nižu od 63.000 dinara i Koceljeva i Krupanj, ali i Rekovac, Varvarin, Ćićevac, Novi Pazar, Golubac…

Najveće plate

Osim opštine Stari grad u Beogradu, plate iznad 100.000 dinara imaju i zaposleni u opštinama Vračar – 149.739 dinara, Savski venac – 141.102 dinara, Novi Beograd – 140.411 dinara, Voždovac – 112.224 dinara, Zvezdara 110.672, Čukarica – 101.798 dinara, Zemun – 100.100 dinara.

Prosečnu platu veću od 100.000 dinara van Beograda nema nijedna opština.

U Novom Sadu je prosek 99.007 dinara.

Na mapi su prikazane prosečne septembarske neto plate za sve okruge u Srbiji (RZS navodi da od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju – ukupno).

Region Vojvodine beleži značajno manje prosečne plate od Beogradskog regiona - 80.404 dinara naspram beogradskog proseka od 108.235 dinara.

Zarade u ostalim regionima su još niže - u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije prosek je 71.064 dinara, a u Regionu Južne i Istočne Srbije 72.493 dinar.

Sledi spisak plata po okruzima u Srbiji:

Beogradski region

Beogradska oblast - 108.235 dinara

Vojvodina
Zapadnobačka oblast - 69.474 dinara
Južnobanatska oblast - 79.087 dinara

Južnobačka oblast - 89.070 dinara
Severnobanatska oblast - 70.606 dinara
Severnobačka oblast - 74.266 dinara
Srednjobanatska oblast - 75.346 dinara

Sremska oblast - 76.842 dinara

Šumadija i Z.Srbija
Zlatiborska oblast - 70.818 dinara
Kolubarska oblast - 73.710 dinara

Mačvanska oblast - 69.942 dinara
Moravička oblast - 72.633 dinara
Pomoravska oblast - 67.004 dinara
Rasinska oblast - 70.643 dinara

Raška oblast - 66.581 dinar
Šumadijska oblast - 75.967 dinara

Region Istočne i Južne Srbije
Borska oblast - 86.285 dinara

Braničevska oblast - 73.479 dinara
Zaječarska oblast - 69.606 dinara
Jablanička oblast - 62.314 dinara
Nišavska oblast - 77.822 dinara
Pirotska oblast - 71.576 dinara
Podunavska oblast - 73.253 dinara
Pčinjska oblast - 64.747 dinara
Toplička oblast - 65.728 dinara

Izvor: n1info.rs

Većina demokratskih vlada sveta izbore smatra građanskim pravom. Međutim, više od 20 država uvele su svoje građane obavezu izlaska na izbore. U nekim se ide toliki daleko da se uvode sankcije za one koji ne glasaju.

Države u kojima postoji obaveza izlaska na izbore: Australija, Argentina, Belgija, Bolivija, Brazil, Kongo, Kostarika, Edvador, Egipat, Grčka, Honduras, Liban, Lihtenštajn Luksemburg, Meksiko, Nauru, Paragvaj, Peru, Samoa, Singapur, Tajland, Turska, Urugvaj.

Obavezno glasanje je u nekim državama SAD, jednom švajcarskom kantonu i u tri regiona Austrije.

Većina demokratskih vlada smatra učešće na nacionalnim izborima građanskim pravom. Neki smatraju da je učešće na izborima i građanska odgovornost građana. U nekim zemljama, gde se glasanje smatra obavezom, glasanje na izborima je postalo obavezno i regulisano nacionalnim ustavima i izbornim zakonima. Neke zemlje idu toliko daleko da uvode sankcije onima koji ne glasaju.

Obavezno glasanje nije nov koncept. Neke od prvih zemalja koje su uvele zakone o obaveznom glasanju bile su Belgija 1892, Argentina 1914. i Australija 1924. Postoje i primeri zemalja poput Venecuele i Holandije koje su praktikovale obavezno glasanje, ali su ga ukinule.

U zemljama u kojima je glasanje obaveza, oni što ne glasaju moraju da navedu legitiman razlog za svoju uzdržanost kako bi izbegli dalje sankcije, ako one uopšte postoje.

U nekim državama postoje novčane kazne. a iznos se razlikuje od zemlje do zemlje, u Australiji se na primer, kreće od 20 do 50 dolara, u Argentini od 50 do 500 pezosa.

Moguće su i kazne zatvorom, ali do sada nije dokumentovan nijedan takav slučaj u praksi i to se predviđa ukoliko se, ni nakon opomene, ne plati novčana kazna.

Neke zemlje mogu kazniti one koji ne izađu na izbore, ukidanjem određenih građanskih prava.

U Belgiji će građanin koji ne glasa na četiri izbora u roku od 15 godina, biti lišen prava glasa. U Peruu glasač mora da nosi karticu sa pečatom nekoliko meseci nakon izbora kao dokaz da je glasao. Ovaj pečat je potreban za dobijanje nekih administrativnih usluga.

U Singapuru se birač briše iz biračkog spiska sve dok ponovo ne podnese zahtev za uključivanje i ne podnese legitiman razlog zašto nije glasao. U Boliviji se glasaču daje kartica posle glasanja kako bi mogao da dokaže učešće. Ukoliko ne poseduje tu karticu, onemogućeno mu je da prima platu tri meseca nakon izbora.

Takođe, u Belgiji je teško dobiti posao u javnoj upravi ako ne glasate na izborima.

Druge zemlje, poput Grčke, nemaju zvanično propisane mere kojima sankcionišu one koji nisu glasali. Međutim, građani se mogu suočiti sa nekim od administrativnih prepreka u dobijanju, na primer, vozačke dozvole.

Izvor: nova.rs

U zavisnosti od toga kako se ponašamo prema sebi, možemo biti naš najbolјi prijatelј ili najveći neprijatelј - kao u priči iznad. Nažalost, većina lјudi su sami sebi najveći neprijatelјi

Zamislite da ceo život provedete sa osobom koja kritikuje svaki vaš potez. Kad nešto pogrešiš, kaže: „Naravno da nisi uspeo, nema koristi od tebe, bolјe da tako nešto ubuduće ni ne pokušavaš“; kad si tužan, on kaže "Ajde lenjivče, probudi se, šta kukaš?", kada uradiš nešto dobro, on kaže "Pa to može svako, nije tvoja zasluga".. Šta mislite kako bi izgledao život sa takvom osobom? Da li biste želeli da provodite vreme sa nekim ko je tako „otrovan“, neosetlјiv, hladan?

A sada zamislite suprotnu situaciju – da ceo život provedete sa nekim ko vas voli, razume i podržava. Kada uradite nešto pogrešno, ta osoba će reći: „U redu, niste baš uradili to, ali ništa strašno. Uvek možete pokušati ponovo!“; kada ste tužni, ta osoba će reći „Razumem da ste tužni. Dajte sebi vremena – sutra je novi dan“; kada uradiš nešto dobro, ta osoba te hvali, raduje se sa tobom... šta misliš kako bi izgledao tvoj život da ga provedeš sa tom jednom osobom? Mnogo bolјe, zar ne? Neuporedivo! Bio bi to miran život u kome biste znali da imate nekoga na koga možete da računate, bez obzira u kojoj se situaciji nalazite.

Prijatelјi ili neprijatelјi?

Dakle, sada – ko je osoba sa kojom provodimo najviše vremena – bukvalno 24 sata dnevno? Naravno, to smo mi. U zavisnosti od toga kako se ponašamo prema sebi, možemo biti naš najbolјi prijatelј ili najveći neprijatelј - kao u priči iznad. Nažalost, većina lјudi su sami sebi najveći neprijatelјi. Oni sebi rade upravo ono što je opisano u priči – kritikuju sebe za neuspehe i greške, omalovažavaju svoje uspehe, ne znaju kako da se izbore sa sopstvenom tugom... Umeju da iznesu takve kritike i uvrede. sebe koje ne bi rekli nikom drugom. Ne vole se, pa čak i ne poštuju jedni druge – smatraju da nisu dovolјno pametni, lepi, dobri, da moraju da daju nešto više da bi zaslužili lјubav i poštovanje. Jasno je da takav odnos prema sebi dovodi do dodatnih problema, anksioznosti i depresije.

Samolјublјe se često pogrešno shvata kao sebična, narcisoidna opcija – nešto što ne treba negovati. Ako se za nekoga kaže da je samosaosećajan, neko bi mogao pomisliti da je previše osetlјiv, nežan, slab... ali to je daleko od istine. Ljubav prema sebi znači da verujemo da smo isto tako vredni kao i drugi lјudi i da zaslužujemo lјubav i poštovanje.

Svako dobro delo, ma koliko bilo malo, pobolјšava emocionalnu stabilnost i smanjuje anksioznost

Počinjemo da razvijamo samosaosećanje tako što bolјe upoznajemo sebe. Razumevanjem kako su određeni geni i životna iskustva oblikovali naše misli i emocije, dobijamo novu perspektivu na sebe i svoja unutrašnja iskustva. Počinjemo dublјe da shvatamo da nismo sami krivi za način na koji smo uslovlјeni. Možemo se zapitati: koju verziju sebe bih sada želeo da razvijem? Da li želim da nastavim da kritikujem i potkopavam sebe ili želim da naučim da odgovaram na sebe sa lјubavlјu i razumevanjem? Nakon ovog teorijskog uvida i odluke da želimo da razvijemo zdrav odnos sa samim sobom, sledi praksa u svakodnevnom životu.

Pravilo 3 koraka

Kada vas preplave teške misli i osećanja, primenite pravilo od 3 koraka:

Primetite šta se dešava - Ovo je korak koji izgleda očigledan, ali je najvažniji korak koji vodi do zdravijeg načina suočavanja. Važno je da primetimo da smo tužni, lјuti ili uplašeni da bismo mogli dobro da reagujemo. Obratite pažnju na to kako se to osećanje manifestuje u vašem telu, koje misli vam prolaze kroz glavu.

Zapamtite da je to lјudski nesrećni slučaj - upravo sada, stotine hilјada lјudi na Zemlјi se tako osećaju. Ljudski život je takav, pun uspona i padova. Teške misli i osećanja nisu pogrešna; to su normalna lјudska iskustva.
Odgovorite s lјubavlјu i dajte sebi ono što vam je potrebno - specifičnosti ovog koraka zavise od situacije u kojoj se nalazite i šta vam je potrebno. Važno je da postoji svest u vašem odgovoru na situaciju.

Malo po malo, primenjujući ova 3 koraka, razvijaćemo zdrav odnos prema sebi i sopstvenim mislima i osećanjima. Razvijajući lјubav i razumevanje za sebe, bolјe ćemo razumeti druge lјude, bićemo spremniji da oprostimo i ponudimo još veću lјubav drugima - piše budidobrobudice.com