Suplementi kao što su vitamini A i E mogu da učine višete štete organizmu nego što mu donesu korsti, pokazali su istraživanja
Stručnjaci ističu da je veća verovatnoća da će vitamini rastvorljivi u mastima izazvati neželjene efekte ako se konzumiraju u velikim dozama.
Postoji mnogo dodataka ishrani koji koriste ljudima sa specifičnim nedostacima ili određenim zdravstvenim stanjima, ali istraživanja pokazuju, a stručnjaci potvrđuju, da neki sintetički vitamini mogu da donesu više štete nego koristi.
"Ljudi uvek traže tu „magičnu“ pilulu koja će im obezbediti odlično zdravlje, ali dijetetski suplementi to jednostavno nisu jer koristi često ne prevazilaze rizike. To ne znači da neke grupe ljudi ne moraju da dodaju neke hranljive materije u određenom periodu svog života samo što ne treba uzimati sve vitamine za koje se samo misli da su potrebni", upozorava JoAnn Manson, šefica preventivne medicine u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.
Različito se ponašaju u organizmu vitamini rastvorljivi u vodi i oni koji se rastvaraju u mastima
"Uopšteno govoreći, ne predlažem upotrebu vitaminskih suplemenata osim ako ne postoji poseban razlog za to", kaže Walter Willett, profesor epidemiologije i ishrane na Harvard T. H. Chan School of Public Health. Ovaj savet posebno se odnosi na vitamine rastvorljive u mastima, jer hranljive materije rastvorljive u vodi i masti različito se apsorbuju u telu.
Vitamini rastvorljivi u vodi, koji uključuju vitamin C i svih 8 vitamina B, rastvaraju se, obrađuju i metabolišu brzo u telu i ne čuvaju se, ne skladište se za kasniju upotrebu.
"Višak vitamina rastvorljivih u vodi izlučuje se urinom – objašnjava Alice Lichtenstein, direktorka tima za kardiovaskularnu ishranu na pri istraživačkom centru na Tufts University.
Vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih
S druge strane, hranljivi sastojci rastvorljivi u mastima — vitamini A, D, E i K — skladište se u jetri i masnom tkivu u celom telu kako bi se kasnije koristili. Iako to pomaže u stvaranju zaliha vitamina D tokom letnjeg perioda kako bi se nadoknadilo manje izlaganja sunčevoj svetlosti tokom zimskih meseci, to takođe znači da se ovi vitamini mogu akumulirati do potencijalno toksičnih nivoa.
Iz tog razloga National Academies of Sciences, Engineering and Medicine daju smernice za bezbednost gornjeg tolerantnog nivoa unosa (UL) kako bi pokazale maksimalnu količinu određenih vitamina koji se mogu bezbedno konzumirati bez štetnih efekata po zdravlje.
Vitamini rastvorljivi u mastima imaju niži gornji tolerantni nivo unosa u poređenju sa vitaminima rastvorljivim u vodi, naglašavajući potrebu za oprezom prilikom njihovog konzumiranja – Jen Messer, registrovani dijetetičar i predsednik New Hampshire Academy of Nutrition and Dietetics. Među četiri vitamina rastvorljiva u mastima, stručnjaci kažu da vitamini A i E zahtevaju više opreza od drugih.
Zabrinutost zbog vitamina A
Vitamin A je važan za vid, rast, reprodukciju i zdravlje imuniteta. Kada se konzumira putem prirodnih izvora hrane kao što su goveđa džigerica, slatki krompir, spanać, šargarepa ili pita od bundeve u preporučenim dozama – 900 mikrograma dnevno za odrasle muškarce i 700 mikrograma dnevno za odrasle žene – vitamin A se smatra bezbednim i neophodnim.
Maksimalna gornja granica dnevnog unosa vitamina A postavljena je na 3.000 mikrograma, mada je važno napomenuti da takve količine uključuju potrošnju ili apsorpciju svih izvora vitamina A, uključujući hranu, suplemente i kreme, odnosno kozmetičke pretarate koji sadrže retinol.
"Prekoračenje gornjeg tolerantnog nivoa unosa je opasno i jedna velika doza može doprineti toksičnosti – objašnjava dr Yufang Lin sa Cleveland Clinic i dodaje da takva toksičnost može da izazove probleme kao što su bol u zglobovima, oštećenje jetre i urođene mane.
Stručnjaci ističu da je vitamin A neophodan za normalan razvoj fetusa, ali prevelika količina može da nanese štetu i majci i fetusu u razvoju, izazivajući povećan rizik od urođenih mana očiju, srca, organa i centralnog nervnog sistema. Čak i u skromnim količinama i van trudnoće, dodaci vitamina A dovode se u vezu sa iritacijom kože i povećanim rizikom od preloma kostiju, naglašavaju stručnjaci.
Nije isto ako se hranljive materije dobijaju iz hrane ili iz suplemenata
Istraživanja objavljena ranije ove godine pokazuju da toksičnost vitamina A takođe može da bude posledica lokalnog vitamina A (retinola) koji se koristi za lečenje akni i psorijaze. Bilo je čak i problema sa uključivanjem vitamina A u multivitamine.
"U jednom trenutku je postojala zabrinutost zbog količine vitamina A u multivitaminskim suplementima i gubitka kostiju kod starijih žena – objašnjava Alice Lichtenstein i kaže da iz tog razloga neki multivitaminski brendovi sada uključuju samo vitamin A kao sastojak u obliku beta-karotena. Studije pokazuju da se beta-karoten pretvara u vitamin A u telu, ali nosi manje rizika povezanih sa drugim oblicima.
Štaviše, iako neke studije pokazuju da vitamin A dobijen iz uravnotežene ishrane može da smanji rizik od određenih karcinoma, kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da njegov oblik u vidu suplementa može da poveća rizik od određenih karcinoma zbog uloge vitamina A u regulisanju rasta i diferencijacije ćelija.
"Dugotrajniji unos vitamina A u visokim dozama takođe može da dovede do bolesti jetre, povišenih lipida u krvi, bolova u kostima i mišićima i problema sa vidom. Rani znaci toksičnosti vitamina A mogu da budu suva koža, mučnina, glavobolja, umor, uvećana jetra i gubitak kose – pojašnjava Kate Zeratsky, registrovani dijetetičar na Mayo Clinic.
Vitamin E je još kontroverzniji dodatak rastvorljiv u mastima
Kada se prirodno javlja u namirnicama kao što su ulje pšeničnih klica, avokado, riba, semenke i orašasti plodovi poput badema, lešnika i kikirikija, vitamin E je snažan antioksidans koji štiti ćelije od uticaja slobodnih radikala i poboljšava zdravlje kože i očiju.
Ali, stručnjaci sa Harvard T. H. Chan School of Public Health’s Department of Nutrition napominju da je bezbednosni profil njegovog sintetičkog oblika predmet rasprave među akademicima. Zbog povremenih izveštaja o negativnim efektima suplemenata vitamina E na zdravlje, naučnici su raspravljali da li bi oni mogli da budu štetni i čak povećaju rizik od smrti. Jedna od tačaka kontroverze i konfuzije u vezi sa vitaminom E je činjenica da hranljiva materija ima više oblika – od kojih su neki više proučavani od drugih.
"Vitamin E prirodno ima 8 hemijskih oblika, dok je većina dodataka vitamina E sintetički alfa-tokoferol. Ovo je argument da je bolje jesti hranu bogatu vitaminom E nego uzimati sintetički dodatak, jer izgleda da ovaj oblik alfa-tokoferola nosi više rizika od drugih oblika vitamina E – objašnjava dr Yufang Lin. Lin.
Višak E vitamina poveća rizik od raka prostate
Takođe postoji zabuna oko toga koliko vitamina E možete bezbedno da konzumirate. Preporučeni dnevni unos (RDA) vitamina E je 15 miligrama i za odrasle muškarce i za odrasle žene, ali njegova gornja dnevna granica unosa je 1.000 miligrama. Kancelarija NIH za dijetetske suplemente napominje da „uzimanje suplemenata vitamina E čak i ispod ovih gornjih granica može naneti štetu“.
Zaista, klinička istraživanja pokazuju da uzimanje samo 268 miligrama vitamina E dnevno može da poveća rizik od raka prostate za 17 procenata. Oblik koji se koristi u suplementima takođe se dovodi u vezu sa rakom pluća.
"I ne morate da dostignete toksične nivoe kako biste iskusili loše strane. Nasumična ispitivanja vitamina E su dokumentovala probleme čak i u umerenim količinama. Veće doze suplementa vitamina E mogu takođe ometati zgrušavanje krvi, što može da izazove krvarenje – navodi barijatrijska dijetetičarka Jessika Rose sa University of Maryland Upper Chesapeake Health.
Izvor: b92.net
