Nova školska godina učenicima, nastavnicima i roditeljima u Srbiji donela je dosta nepoznanica s obzirom na to da je najavljivano mnogo velikih, korenitih izmena kada su u pitanju propisi u školama.
Mobilni telefoni, vejpovi, pa čak i neprikladno oblačenje, postali su tako deo liste zabranjenih stvari u pojedinim ili svim obrazovnim ustanovama, ali jedno pravilo posebno je pokrenulo polemiku - dežurstvo učenika. O njemu su se poslednjih dana izjašnjavali i iz Ministarstva prosvete, ali i Zaštitnik građana.
Dežurstva učenika
Tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, dovela je početkom juna do prevremenog završetka školske godine, ali je pokrenulo i pitanje da li bi đaci trebalo da dežuraju na ulazu u školu jer su dve devojčice koje su tog dana bile dežurne nastradale nakon pucnjave. U uputstvu Ministarstva prosvete nigde nije prepoznato dežurstvo učenika, ali je praksa prilično drugačija, te su nadležni, postupajući po zahtevu Zaštitnika građana, nedavno ponovo upozorili direktore škola da je ova praksa nedopustiva.
Darko Eger, direktor OŠ “Kneginja Milica”, kaže za “Blic” da su škole pre bile sredine gde dežuranje učenika nije bio problem, te da se nije moralo definisati pravilnikom. On ističe da su izazovi vremena i društva, poput dešavanja u OŠ “Vladislav Ribnikar”, pred prosvetu postavili potrebu da sve bude uređeno pravilnikom.
- Bezbednost učenika je najbitnija, ona nema alternativu, i svako izlaganje učenika dežurstvu sada je ugrožavanje bezbednosti, bar u ovom trenutku. Kod nas u školi učenici ne dežuraju još od pre korone, evo skoro pet godina. Tokom onlajn rada dežurstvo je potpuno izgubilo svaki smisao - govori Eger za “Blic”
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže za “Blic” da je institucija Zaštitnika građana donela odluku da deca, odnosno srednjoškolci i osnovci, ne mogu da dežuraju.
- To su đaci, nisu zaposleni koji mogu to da rade. Maloletno dete ne može da bude odgovorno ako se nešto desi u školi, niti da traži na uvid ličnu kartu. Zaštitnik građana je to prosledio ministarstvu, a ministarstvo školama. Dežurstva u školama nikada pre nisu bila eksplicitno dozvoljena zakonom, ali ni zabranjena. To su škole više na svoju ruku, i u svojim pravilnicima uređivale sve do tragedije u “Ribnikaru” - govori on za “Blic”.
Vejp, paf, snus...
U školama je zabranjeno pušenje, kako cigareta, tako i među đacima sve popularnijih proizvoda kao što su vejp, paf, nikotinske vrećice i snus. Odnedavno, njihova prodaja je zabranjena maloletnicima.
Obzirom da je konzumacija navedenih proizvoda najviše zastupljena među mlađom populacijom, srednjoškolcima i osnovcima, nekada i u školskim dvorištima Danica Grujičić, ministarka zdravlja je za Blic TV rekla “da bi trebalo uvesti strože kontrole”.
- Recimo u Hjustonu se zatvori školsko dvorište, niti deca mogu da izađu iz školskog dvorišta, niti može da uđe bilo ko, čak i roditelji ako nisu najavljeni. Potrebna je maksimalna kontrola, neko će sad reći da kršimo slobodu i prava. Ja mislim da je to dobra stvar, pre svega ako smo sprečili one koji našoj deci nude drogu i psihoaktivne supstance da uopšte dođu do te dece - rekla je ministarka.
Nadovezujući se na ovo Darko Eger za “Blic” kaže da je korišćenje ovakvih uređaja strogo zabranjeno u školi, i da zbog toga može doći do suspenzije đaka od pet dana kada škole usvoje tu odluku.
- Pored običnih cigareta, elektronske cigarete, vejpovi i sve slično podvodi se kao uživanje opojnih sredstava, i to je u školama zabranjeno. Sve to je naravno zakonom zabranjeno, škole ne moraju to same posebno da propisuju - objašnjava Eger za “Blic”
Pravila oblačenja
Rukovodstva Trinaeste i Četrnaeste beogradske gimnazije uvela su nedavno najstrože pravilnike o oblačenju učenika u školama. Povod je bio “što su učenici na nastavu dolazili kao da idu na utakmicu ili trening ili u noćni klub.
Ovim pravilnicima se đacima zabranjuje da na časove dolaze u majicama na bretele, trenerkama, šorcevima i bermudama, mini suknjama, prekratkim majicama, duksericama sa kapuljačama, helankama i drugoj odeći koja se ne smatra prikladnom.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da pravilnici o oblačenju postoje u svim školama.
- To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji, tu je Medicinska škola, kao i gimnazija u kojoj ja radim. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda - kaže Markov za “Blic”.
Prema njegovim rečima, pravilnici o oblačenju nemaju nikakvog smisla ako se ne primenjuju adekvatno.
- Ključno je da li se to i primenjuje u praksi, odnosno da li će nastavnik kada vidi učenika da je neadekvatno obučen, odlučiti da ga vrati kući na presvlačenje. To znači da će učenik za taj izostanak dobiti neopravdane, odnosno za časove koje je propustio dok se vratio do kuće da se presvuče i nazad - podvlači Markov.
Kada su u pitanju pravila oblačenja u osnovnim školama Eger nam kaže da nije bilo potrebe za uvođenjem pravilnika o oblačenju. Ukazao je na to da su učitelji i odeljenske starešine roditeljima na prvim roditeljskim sastancima naglašavali da deca u školu moraju da dolaze uredno obučena.
Mobilni telefoni
Poslednjih godina u centru pažnje su mobilni telefoni, te je sve više škola, pre svega osnovnih, koje su se odlučile da zabrane njihovu upotrebu tokom časa, a neke čak i donošenje.
Ipak, Ministarstvo prosvete nije donelo odluku na nivou cele Srbije, već je to prepustila samim školama. Naime, one imaju mogućnost da zabrane upotrebu mobilnih telefona i pametnih satova opštim aktom, u dogovoru sa roditeljskim savetom i učeničkim parlamentom, što se potom izglasa na školskom odboru.
Zabranu korišćenja mobilnih telefona tokom nastave, prvo su uvele pojedine obrazovne ustanove u Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici, Beogradu. Internim pravilnicima škole su jasno definisale gde i kada mogu da se koriste mobilni telefoni. Direktori škola kažu da su prezadovoljni učinkom. Više nema snimanja na čas i kačenja na društvene mreže, što je bio trend među đacima.
Kako kaže direktor Eger, nije lako ni uvesti zabrane u školu.
- Važno je razumeti da kada se uvodi neka zabrana da u škole dolaze deca iz različitih sredina, da je svako dete vaspitano i odgojeno na drugačiji način. Na sve to morala bi da se obrati pažnja i zbog toga su zabrane dosta pipava stvar - podvukao je on za "Blic".
Šta je sve zabranjeno
fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje;
diskriminacija i diskriminatorsko postupanje;
uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola;
prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola;
uništenje ili krađa imovine škole;
posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom učeniku i upotreba psihoaktivnih supstanci, odnosno alkohola, droga i nikotinskih proizvoda;
unošenje u školu oružja, pirotehničkih sredstava ili drugih predmeta kojim može da se ugrozi ili povredi drugo lice;
zabranjeno je ponašanje učenika kojim se ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi;
zabranjena je upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
Izvor: blic.rs
