ČETVRTA subotu u novembru obeležava se godišnjica Holodomora, jednog od najstrašnijih zločina u modernoj istoriji – namerne gladi u Ukrajini koju je izazvao sovjetski lider Stalјin.
Jedna od najvećih masovnih tragedija u istoriji
Jedna od najvećih masovnih tragedija, koja se relativno retko pominje, jeste Holodomor, masovna glad izazvana lјudskim dejstvima u Ukrajini koja je trajala od 1932. do 1933. Iako je jedna od najvećih masovnih tragedija 20. veka, ova tragična epizoda lјudska istorija je relativno slabo poznata široj javnosti.
Vreme je da prvo navedemo gole brojke, da pokažemo razmere masovne tragedije. Oni sami po sebi pokazuju kolika je tragedija i kakav je to zločin. Ali priče iz njih pokazuju razmere izdaje, tragedije, nesposobnosti, osvete, kukavičluka i lјudske ravnodušnosti prema patnji drugih lјudi, bilo komšijskih ili stranaca.
Ogroman broj mrtvih
U zavisnosti od procena, u Holodomoru je stradalo između tri i deset miliona lјudi. Niko ne zna tačan broj jer su vlasti u Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) zabranjivale bilo kakvo pominjanje sve do neposrednog raspada te države. Sama reč Holodomor znači „ubijati glađu“.
Ujedinjene nacije, u zajedničkom saopštenju 25 zemalјa, uklјučujući Ukrajinu, SAD i Rusiju, pominju između sedam i deset miliona žrtava Holodomora. Procene savremenih istoričara kreću se od tri do sedam miliona. EU i dalјe karakteriše Holodomor kao zločin protiv čovečnosti, a ne kao genocid.
Iako nije moguće tačno prebrojati sve žrtve, jer evidencija nije ni vođena, demografski uticaj se jasno vidi iz podataka da je porast stanovništva Ukrajine od 1926. do 1939. godine iznosio 6,6%, a Rusije i Belorusije. 16,9% i 11,7%. Bila je to era demografskog rasta širom Evrope, a Ukrajina, kao žitnica Evrope, imala je posebno dobre uslove za rast stanovništva.
Glad nije bila ograničena samo na ukrajinski deo SSSR-a, južni regioni Rusije su takođe gladovali. Ali glad u Ukrajini nosi obeležja genocida.
Žitnica Evrope
U narodu se smatra da je Ruska imperija, čiji je deo bila Ukrajina, bila nerazvijena pre dolaska socijalista na vlast. Međutim, istorijski podaci pokazuju znatno drugačiju sliku.
Činjenica je da je industrijalizacija došla relativno kasno, ali je do 1913. godine Rusko carstvo postalo peta po veličini privreda na svetu, sa sve većim udelom u svetskoj industrijskoj proizvodnji. Od 1913. do 1917. proizvodnja industrijske opreme se utrostručila. Da revolucija nije izbila 1917. godine, ona bi, sudeći po trendovima, postala četvrta ekonomija.
Rusko carstvo je bilo najveći svetski izvoznik žitarica, prinosi zasejanih površina po hektaru su u kontinuitetu rasli, a predvodnik ovih uspeha bila je upravo Ukrajina, koju su zbog izuzetno plodnog zemlјišta i pogodne klime zvali „žitnica Evrope“. za uzgoj žitarica.
Posle sloma Ruske imperije i početka revolucije, u Ukrajini su se, pored socijalista, pojavile i nacionalne snage koje se bore za uspostavlјanje nezavisne Ukrajine odvojene od Rusije. Počinje ukrajinski građanski rat u kojem se bore nacionalisti, imperijalisti, anarhisti itd., ali na kraju socijalisti pobeđuju i preuzimaju vlast 1921. godine.
Kako je Stalјin Ukrajinu oterao u masovnu glad
1929. godine počeo je program kolektivizacije širom SSSR-a, uklјučujući i Ukrajinu. Iako formalno dobrovolјni, selјaci su na različite načine bili primorani da se učlane u „kolhoze” (kolhoze) i „sovhoze” (državne farme).
Prvi petogodišnji plan, program ekonomskih cilјeva osmišlјen u Moskvi, zahtevao je od selјaka, kolhoza i sovhoza uvođenje novih useva, sa kojima selјaci često nisu bili upoznati i nisu imali nikakvog iskustva u uzgoju.
Posebno su prisilјavani oni za koje se smatralo da su kulaci, odnosno bogati selјaci. U to vreme biti bogat selјak značilo je ne imati krov od slame, nego od cigle. U isto vreme kada je počela kolektivizacija, sprovodila se i dekulacija, prinudno oduzimanje zemlјe i druge imovine od „bogatih“ selјaka. Životinje, koje su u to vreme bile glavna imovina selјaka, bile su zaplenjene, pa su umesto da krave i druge domaće životinje predaju socijalistima, mnogi su počeli da ubijaju ove životinje. Vremenom je eliminacija kulaka postala državna politika.
Sama procena šta je i ko je kulak bila je nejasna, pa je često korišćena subjektivna procena koja je služila da se eliminiše svako ko se suprotstavio novoj socijalističkoj vlasti.
Hrana se izvozila dok je Ukrajina gladovala
Posledice kolektivizacije bile su pogubne, vreme je bilo loše, a selјaci (ne samo bogati kulaci) su pružali otpor. Otpor selјaka se često pretvarao u oružane pobune, koje su brzo ugušene. Skrivanje pšenice i druge hrane je strogo kažnjavano, a selima su patrolirali članovi partije, tražeći i kradući hranu kako bi ispunili kvote koje su im dodelјene.
U godinama pre gladi, članovi Komunističke partije oduzimali su hranu selјacima da bi je izvozili van SSSR-a. Razlog je bio politički – trebalo je pokazati svetu da komunizam radi i proizvodi viškove hrane.
Krađa hrane za izvoz nastavila se i u godinama najveće gladi, iako su lјudi širom Ukrajine i drugih delova SSSR-a umirali od gladi. Moralo se održati percepcija u inostranstvu da socijalistički SSSR proizvodi višak hrane. Glad se nije smela priznati.
Zatvaranje granica i propagandni rat
Selјacima je najpre zabranjeno da putuju u gradove, da bi sakrili pravo stanje od gradskog stanovništva. Kasnije niko nije smeo da putuje van svog sela, a za vreme najveće gladi niko nije smeo da putuje ni van Ukrajine. Cela država je bila izolovana od ostatka sveta, granice zatvorene, a sve informacije koje su izlazile bile su strogo kontrolisane.
Novinarima, diplomatama i drugim stranim zvaničnicima bilo je zabranjeno da govore i pišu o tome šta se dešava u Ukrajini. Neki od njih su čak znali za ogromnu lјudsku tragediju koja se odvija, ali su ćutali da ne bi ostali bez posla i naklonosti socijalističke vlasti. Dopisnik američkog Nјujork tajmsa Volter Duranti došao je u Moskvu odmah posle revolucije, gde je radio 14 godina, a da nije pominjao ništa u vezi sa masovnim umiranjem od gladi.
Zaista, tokom najgore gladi 1933. godine, on je negirao bilo kakvu glad u Nјujork tajmsu i optužio drugog novinara koji je pisao o gladi u Ukrajini da laže. Tog drugog novinara je kasnije ubila sovjetska tajna policija NKVD-a, a Duranti je dobio Pulicerovu nagradu za posebno novinarsko dostignuće u izveštavanju iz SSSR-a.
Opšta masovna glad
Razmere gladi bile su zastrašujuće. Kako im je sva hrana pokradena, a hrana iz kolhoza i državnih farmi išla u Moskvu za izvoz, selјaci su bili primorani da kradu ili gladuju. Ironično, krali su sa zemlјe koja je bila njihova samo nekoliko godina ranije.
Ali kada su vlasti primetile da kvote neće moći da ispune ni uz iznude od selјaka, a sami selјaci nisu bili zainteresovani da rade na zemlјi koja nije njihova istim intenzitetom kao ranije na svojoj zemlјi, stroge kazne su uvedene. Skrivanje hrane od partijskih funkcionera i krađa makar i jednog semena kažnjavalo se smrću ili deset godina zatvora. Bez obzira na pol i godine, isto je važilo za muškarce kao i za decu i žene.
Ljudi su bili očajni. Kora drveta i kuvane kosti mlevene su u prah koji se jeo pomešan sa malo vode, jeli su se mravi i crvi. Pacovi, miševi i vrapci postali su poslastica.
Zastrašujuće scene
Oni novinari koji su u to vreme uspeli da otputuju u Ukrajinu, obično simpatizeri komunističke vlasti, izveštavali su o izgladnjeloj deci, nabreklih stomaka, sa rukama i nogama kao grančicama, koje su majke dizale da pokažu na prozore na tramvajskim stanicama u nadi da će neko od putnika da ih uzme i spasi.
Groblјa su bila puna leševa, više poluskeleta. To su bili oni koji su umrli od gladi, a vlasti u svakom selu su bile dužne da ih pokupe i sahrane na groblјu. U prošlosti su porodice same odvozile mrtve na groblјe. Razlog zašto nisu sahranjeni nije to što na groblјima nije bilo prostora, već što oni koji su ih doveli na groblјa nisu imali snage da iskopaju rupu. Oni koji nisu umrli od gladi bili su na ivici, a trošenje energije na sahranjivanje mrtvih samo bi ih približilo istoj sudbini.
Koliko god to sve zvučalo strašno, nije bilo ni približno najgore od onoga što se dešavalo.
Kanibalizam
Bilo je i slučajeva kanibalizma. Što je još gore, izgleda da je bilo prilično rasprostranjeno. Više od 2.500 lјudi osuđeno je za kanibalizam, a koliko je on bio rasprostranjen svedoči i to što su vlasti napravile plakate na kojima je pisalo: „Pojesti svoje dete je varvarski čin!“
U trenucima masovne gladi, dobrota umire, prevladava instinkt preživlјavanja, a nezamislivo postaje normalno.
Prvi su umrli oni koji nisu krali, koji su delili hranu, koji nisu hteli da jedu leševe, koji nisu želeli da ubijaju. Bilo je uobičajeno da jedan supružnik izgladnjuje sebe kako bi bilo više hrane za drugog supružnika i decu. Nažalost, bilo je neophodno da se i preživeli supružnik i deca hrane lešom pokojnika. Koliko god groteskno zvučalo, nije najgore.
Roditelјi su nekada bili prinuđeni da jedno dete zamene sa drugom porodicom. Došlo je do razmene, dete za dete. Nijedan roditelј nije želeo da ubije jedno od svoje dece da bi nahranio drugo – bilo je lakše ubiti tuđe dete.
Čedomorstvo
Ali ni to nije bilo najgore. Nekada su roditelјi morali da biraju koje će dete da žrtvuju, odnosno ubiju, da bi preživeli, kao i oni sami, jer su ostala deca zavisila od njih. Zbog toga su i postojali pomenuti plakati.
Iz Moskve je naređena čistka partijskih lјudi jer nisu mogli da ispune potrebne kvote. Uhapšeno je 37.797 članova Komunističke partije, od kojih je 719 strelјano, a 8.003 lјudi poslato u gulage (koncentracione logore u SSSR-u).
Za vreme gladi Stalјin je citirao Lenjina: „Ko ne radi neće jesti!“ Prema procenama, mnogi delovi Ukrajine izgubili su četvrtinu stanovništva za dve godine gladi. Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR, rođen u Ukrajini, napisao je u svojim memoarima da je 1933. godine umrlo pola sela u kome je rođen.
Genocidna namera
Istoričari osporavaju da li je to bio genocid. Naime, da bi nešto bilo genocid, mora postojati namjera, planiranje sa krajnjim cilјem masovne smrti određene nacionalne, etničke i vjerske grupe lјudi.
U slučaju Holodomora, to znači da postoje sporovi oko toga da li je glad izazvana samo katastrofalnim neuspehom komunističke politike poput kolektivizacije, prisilnog oduzimanja zemlјe i životinja od selјaka, apsurdnog petogodišnjeg plana kojim birokrate iz Moskve je nametnuo selјacima koje useve da sade, a izvoz hrane bi pokazao navodni prosperitet komunističkog sistema.
Postoji osnovana sumnja da je Stalјin namerno pogoršao glad kako bi kaznio Ukrajince zbog nacionalnog pokreta koji se sukobio sa komunistima tokom revolucije, ali zbog Stalјinove želјe da kazni Ukrajince zbog neispunjavanja potrebnih kvota za polјoprivrednu proizvodnju, jer je Ukrajina bila žitnica. Evrope za vreme Ruskog carstva.
S obzirom na zabranu putovanja između sela i van sela, a kasnije i putovanja van Ukrajine, većina istoričara se slaže da Holodomor ispunjava sve uslove genocida. Vest o gladi nije mogla biti potpuno obuzdana u granicama Ukrajine, pa su neke zemlјe i organizacije bile spremne da pošalјu pomoć u vidu hrane, što su vlasti SSSR-a odbile pod argumentom da u zemlјi ima viška hrane. . I zaista, tokom gladi iz SSSR-a je izvezeno milion tona pšenice.
Sela širom Ukrajine su ostala prazna, a da bi ponovo naselili zemlјu, vlasti u Moskvi su tamo naselile stanovništvo iz Rusije.
Zavet ćutanja
Nakon što je glad prestala, lјudi su se trebali ponašati kao da se ništa nije dogodilo. Zabranjeno je istraživanje gladi i svako javno pominjanje o njoj. Tek osamdesetih godina prošlog veka otvaraju se arhivi i istina je polako izlazila na videlo, ali Holodomor ni do danas nije poznat i ne pominje se u većini udžbenika istorije.
Jedini razlog zašto se masovna glad u SSSR-u tretira kao genocid samo u Ukrajini, iako je glad bila rasprostranjena u delovima Rusije, jeste taj što genocid po definiciji uklјučuje planirana masovna ubistva na nacionalnoj, etničkoj i verskoj osnovi.
Ako bi se u definiciju genocida uklјučila politička osnova, onda bi to bio genocid na nivou SSSR-a od strane komunističkih vlasti nad onima za koje se smatralo da nisu ideološki čisti, posebno prema selјacima koji su se opirali kolektivizaciji i drugim politikama koje je sprovodila komunistička vlast. .
Izvor: index.hr
