Nekada je svako selo imalo sodara. Soda voda se prvo počela proizvoditi u apotekama, sredinom 19. veka, a koristila se za probavu. Krajem istog veka, kada je krenula ekspanzija fabrika, soda voda se seli u sodare.
U Somboru još uvek ima sodara, a Karolj Rezička je jedan od njih.
Ali, ono što izdvaja Karolja od ostatka sodara jeste što je on kolekcionar flaša, mašina i svega što je u vezi sa sodarstvom.
-Nekada je u Somboru bilo čak 12 sodara. Svaki sodar je imao svoj reon, a u selima je bilo jedan do dva. Danas je ostalo svega dva somborska sodara. Moj otac je 1988. godine otvorio sodaru, a tada smo bili šesti- priča za RTV.
Rezičkina kolekcija ima preko 600 primeraka flaša za sodu vodu, koje su s kraja 19. veka i prve četvrtine 20. veka. Međutim, jedna je veoma posebna.
-To je somborska flaša, kao lokalpatriota, prvo srcu je somborska boca. Vrlo je retka jer se od gore stiska i ispušta soda voda iz nje. Jednu jedinu takvu imam. Natpis je „Jaroš Gustav je imao bocu u Somboru“, a mi svi starosedeoci znamo da Sombor vodu dobija sa Jaroš salaša, gde su bušeni prvi arterski bunari- objašnjava savornik RTV.
Crvene flaše su prava retkost, a ovaj sodar ima pet.
-Koštale su duplo skuplje od zelenih i plavih boca. Sodari to nisu mogli da priušte. Paraćinska staklara je radila flaše, ali i staklare na teritoriji nekadašnje Austrougarske. Jako ima malo po mom saznanju sodara koji su i kolekcionari. Ja sam u Srbiji jedini koji je i sodar i kolekcionar, ja mislim- istakao je.
Ovaj Somborac naglasio je da ima veliki san koji će ostvariti do proleća, a to je da napravi muzej u svojoj staroj proizvodnji, koji će moći da posete svi.
