Generacije koje su odrastale šezdesetih i sedamdesetih godina često se opisuju kao izdržljive, snalažljive i emocionalno stabilne. Ipak, stručnjaci tvrde da razlog nije u strožem vaspitanju niti u „boljim vremenima“, već u jednoj važnoj životnoj lekciji koju su usvajali svakog dana, a koja se danas polako gubi.
U poslednjih nekoliko godina psiholozi sve češće proučavaju razlike između generacija i način na koji su detinjstvo i odrastanje uticali na kasniji život.
Jedan zaključak posebno privlači pažnju – ljudi koji su odrastali tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka razvili su snažniju emocionalnu otpornost ne zato što su imali manje problema, već upravo zato što su morali sami da ih rešavaju - piše Direktno.
Odrastanje bez stalnog nadzora
Detinjstvo tada nije izgledalo kao danas. Deca su provodila sate napolju, sama organizovala igre, rešavala sukobe sa vršnjacima i pronalazila načine da ispune slobodno vreme.
Nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža ni aplikacija koje su popunjavale svaki trenutak dana.
Ako bi se posvađali sa drugarom, morali su sami da pronađu način da poprave odnos. Ako bi izgubili u igri, morali su da nauče kako da prihvate poraz.
Sve te situacije predstavljale su svojevrsnu školu života.
Šta je emocionalna samoregulacija?
Psiholozi ističu da je jedna od najvažnijih veština koju su ove generacije razvijale upravo emocionalna samoregulacija.
To je sposobnost da osoba kontroliše svoje emocije, nosi se sa stresom, prihvati neuspeh i pronađe rešenje bez potrebe da neko drugi odmah interveniše.
Stručnjaci smatraju da upravo ova osobina predstavlja jedan od najvažnijih temelja mentalnog zdravlja.
Kako se promenilo roditeljstvo?
Savremeni roditelji danas su mnogo uključeniji u živote svoje dece nego ranije.
Brinu o svakom problemu, rešavaju konflikte, kontrolišu školske obaveze i često pokušavaju da uklone svaku prepreku sa dečjeg puta.
Psiholozi ovaj fenomen nazivaju „helikopter roditeljstvom“.
Iako iza takvog pristupa stoji želja da se dete zaštiti, stručnjaci upozoravaju da prevelika zaštita može imati i neželjene posledice.
Kada dete ne nauči da se nosi sa frustracijom
Deca kojoj se svaki problem odmah rešava često imaju manje prilika da razviju samostalnost.
Posledice mogu biti:
- manja tolerancija na neuspeh,
- veća potreba za odobravanjem drugih,
- nesigurnost pri donošenju odluka,
- strah od greške,
- teže suočavanje sa stresom u odraslom dobu.
Dosada nije neprijatelj
Jedna od stvari koje su obeležile detinjstvo nekadašnjih generacija bila je – dosada.
Dok se danas svaki slobodan trenutak često popunjava ekranima, nekada su upravo dosadni dani podsticali maštu, kreativnost i samostalno razmišljanje.
Psiholozi ističu da dosada nije problem koji treba odmah rešiti, već prilika da dete samo pronađe način da se zabavi i razvije nove veštine.
Telefon nije rešenje za sve
Ljudi koji su odrastali bez interneta i pametnih telefona naučili su da se snalaze u različitim situacijama bez oslanjanja na tehnologiju.
Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo ta sposobnost prilagođavanja jedna od njihovih najvećih prednosti.
Danas, kada su telefoni postali produžetak naše ruke, sve je više mladih koji osećaju nelagodu kada ostanu bez pristupa internetu ili društvenim mrežama.
Emocionalna snaga nastaje kroz iskustvo
Stručnjaci naglašavaju da cilj roditeljstva nije da dete nikada ne doživi razočaranje, već da nauči kako da ga prevaziđe.
Pravo na grešku, neuspeh, dosadu i samostalno rešavanje manjih problema ostaje jedan od najvažnijih delova zdravog razvoja.
Jer upravo kroz takva iskustva deca stiču samopouzdanje, razvijaju otpornost i uče da veruju sopstvenim sposobnostima.
Možda je upravo u tome tajna generacija koje su odrasle bez interneta, ali sa mnogo više prilika da same upoznaju svet oko sebe.
