Sombor.info

Časopis „Tajm aut“ je objavio sažetu listu najatraktivnijih zimskih destinacija za kratka gradska putovanja, a na samom vrhu našla se Atina u Grčkoj, koju opisuju kao nepravedno zanemarenu turističku opciju tokom zimskog perioda.

Zima je stigla, donoseći sa sobom vreme kada bi mnogi radije ostali u krevetu pod toplim ćebetom. Međutim, ako ste spremni da izađete napolje, otkrićete da čak i kratak zimski odmor može biti pravi izbor, piše Klix.

Osim što možete pobeći od božićne gužve i imati nešto čemu se radujete, postoji još jedna prednost: možete posetiti neke od najpoznatijih evropskih gradova bez gomile turista koji vam se guraju na putu.

Grčka prestonica je poznata kao letnja destinacija sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni Celzijusa leti, ali „Tajm aut“ piše da je grad zapravo mnogo prijatniji u ovo doba godine.

Džon Ovans iz „Tajm auta“ se toliko zaljubio u Atinu tokom zime da je prošle godine odlučio da tamo provede celu sezonu. Prema njegovim rečima, „grad nikada ne upada u potpunu hibernaciju“, što znači da ima mnogo toga da se radi od septembra do marta.

Ovans veruje da bi Atina mogla da „preuzme krunu Lisabona“ kao vodeća evropska destinacija za digitalne nomade, zahvaljujući jeftinom životu, toplom načinu života i zanimljivoj, pomalo sirovoj eleganciji.

Vreme je iznenađujuće prijatno, sa temperaturama koje dostižu 20 stepeni tokom lepog zimskog dana.

Druga najpotcenjenija zimska destinacija za odmor na listi je Venecija. Ovaj grad je poznat po gužvi, ali ako planirate putovanje u januaru ili februaru, atmosfera je mnogo opuštenija.

Madrid je na trećem mestu. U osnovi, ako želite odmor bez borbe sa drugim gostima za toplu čokoladu u centru grada, ovo je mesto za vas.

Zabrana upotrebe društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji prvi je takav primer u svetu

Od 10. decembra, kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže moraće da preduzimaju „razumne korake“ kako bi obezbedile da mlađi od 16 godina u Australiji ne mogu da otvore naloge na njihovim platformama.

Već postojeći nalozi moraju da budu deaktivirani i uklonjeni.

Iz ove zabrane, prve te vrste u svetu je ideja da smanji „pritiske i rizike“ kojima deca mogu biti izložena na društvenim mrežama, kažu iz australijske vlade - piše BBC na srpskom.

Negativni uticaji javljaju se zbog „osmišljenih funkcija koje ih podstiču da provode više vremena pred ekranima, dok im istovremeno nude sadržaje koji mogu naškoditi njihovom zdravlju i blagostanju“.

Društvene mreže koristi 96 odsto dece uzrasta između 10 i 15 godina, a sedam od 10 njih bilo je izloženo nekom štetnom sadržaju i ponašanju, pokazuju podaci studijae čiju je izradu traćila vlada početkom 2025.

Neki od njih promovisali su mržnju prema ženama, prikazivali video snimke borbi i sadržaja koji promoviše poremećaje u ishrani ili samoubistvo.

Svako sedmo dete je takođe prijavilo da je doživelo seksualno zlostavljane, a više od polovine je reklo da su bili žrtve sajber nasilja.

U pitanju nije zabrana već način da „deca da upoznaju sebe pre nego što ih upozna svet“, kaže Greg Atvel, direktor australijske grupe aktivista 36 meseci koja se zalagala za podizanje minimalnog uzrasta za korišćenje društvenih mreža sa 13 na 16 godina.

„Ovde je suština u odlaganju momenta kada postaju digitalni građani ekosistema društvenih mreža za 36 meseci“, dodaje.

Koje platforme su pogođene?

Australijska vlada je do sada imenovala devet platformi za koje će važiti zabrana: Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, Redit i striming platforma Kik.

Vlada se našla i pod pritiskom da proširi zabranu na onlajn gejming.

U strahu da će se naći na meti, gejming platforme kao što su Robloks i Diskord nedavno su uvele provere starosti za neke funkcije u očiglednom pokušaju da izbegnu uključivanje u zabranu.

Vlada je rekla da će nastaviti da vrši reviziju spiska pogođenih platformi i da će uzeti u razmatranje tri glavna kriterijuma dok to radi.

Ti kriterijumi se sastoje od toga da li je jedina ili „značajna svrha“ platforme da omogući onlajn društvenu interakciju između dva ili više korisnika, kao i da li omogućava korisnicima da imaju interakciju sa nekim ili svim drugim korisnicima, i da li postoji mogućnost objavljivanja materijala.

Jutjub Kids, Gugl Klasrum i Vocap nisu uvršteni jer je ustanovljeno da ne zadovoljavaju te kriterijume.

Deca će takođe i dalje moći da gledaju sadržaje na platformama kao što su Jutjub, što ne zahteva da imaju otvoren nalog.

Kako će zabrana biti sprovedena?

Deca i roditelji neće biti kažnjeni za kršenje zabrane.

Za njeno sprovođenje će biti zadužene društvene mreže, a suočiće se sa novčanim kaznama u visini i do 32 miliona američkih dolara za teška i ponovljena kršenja.

Vlada kaže da ove kompanije moraju da preduzmu „razumne korake“ da drže decu podalje od platformi i da koriste tehnologije za garanciju starosti korisnika – na navodeći tačno koje.

Navedeno je nekoliko mogućnosti, među njima i upotreba vladinih ličnih karata, prepoznavanje lica ili glasa i „zaključivanje starosti“.

Ovaj sistem koristi i druge informacije osim godine rođenja, kao što su pretraga i interakcija na mrežama da bi procenio starost korisnika.

Studija australijske vlade pokazala je da društvene mreže koristi 96 odsto dece starosti između 10 i 15 godina, a sedam od 10 njih je bilo izloženo štetnom sadržaju i ponašanju
Vlada ohrabruje platforme da koriste više različitih metoda istovremeno.

Takođe je rekla da platforme ne mogu da se oslone na to da korisnici sami deklarišu vlastite godine ili da roditelji garantuju za decu.

Meta, vlasnik Fejsbuka, Instagrama i Tredsa, najavila je da će početi da gasi tinejdžerske naloge od 4. decembra.

Oni koji budu bili ugašeni greškom moći će da koriste vladinu ličnu kartu ili da pošalju video selfi kako bi verifikovali uzrast, saopštila je kompanija.

Druge pogođene platforme još nisu saopštile na koji način će se povinovati zabrani.

Hoće li funkcionisati?

Bez jasne predstave o tome koje metode će kompanije koristiti, teško je reći da li će zabrana društvenih mreža biti efikasna.

Ipak, izražena je zabrinutost da tehnologije za verifikaciju starosti mogu pogrešno da blokiraju neke korisnike, dok istovremeno ne uspeju da prepoznaju druge koji su maloletni.

Izveštaj same australijske vlade pokazao je da je tehnologija za procenu lica, na primer, najmanje pouzdana metoda za tačnu demografiju koju treba da pronađe.

Postavljena su i pitanja da li su novčane kazne za kršenje zabrane dovoljno visoke.

„Meti treba oko sat vremena i 52 minuta da zaradi 50 miliona dolara“, rekao je bivši rukovodilac Fejsbuka Stiven Šiler

Kritičari tvrde da zabrana, čak i ako bude pravilno primenjena, neće zapravo smanjiti onlajn štetu po decu.

Internet stranice za dejting i platforme za gejming nisu među zabranjenima.

Nisu ni četbotovi veštačke inteligencije, koji su nedavno dospeli u vesti zato što su navodno ohrabrivali decu da oduzmu sebi život i zbog „senzualnih“ razgovora sa maloletnicima.

Postoje i kritike da će tinejdžeri koji se oslanjaju na društvene mreže da bi učestvovali u zajednici ostati izolovani i tvrde da bi edukacija dece kako da rukuju društvenim mrežama bila efikasnija.

Australijska ministarka za komunikacije Anika Vels je priznala da zabrana možda nije „savršena“.

„Delovaće pomalo neuređeno tokom primene.

„Uvek je tako sa velikim reformama“, , rekla je početkom novembra.

Ima li razloga za brigu oko zaštite podataka?

Kritičari su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa masovnim sakupljanjem i pohranjivanjem podataka koji će biti neophodni, i njihovom potencijalnom zloupotrebom, dok platforme pokušavaju da verifikuju starost korisnika.

Australija, kao i većina sveta, poslednjih godina je doživela niz masovnih hakovanja podataka, među kojima je bilo nekoliko kada su osetljive lične informacije bile ukradene, prodate ili objavljene.

Ali vlada kaže da je u zakonima obuhvaćena „snažna zaštita“ ličnih informacija.

Oni određuju da takve informacije ne smeju da se koriste ni za šta drugo sem za verifikaciju uzrasta i da moraju biti uništene čim se to obavi, sa „ozbiljnim kaznama“ za kršenja ovog propisa.

Vlada takođe kaže da platforme moraju da ponude alternativu upotrebi vladinih ličnih karata za potvrđivanje starosti.

Kako su reagovale kompanije koje poseduju društvene mreže?

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže bile su užasnute kad je zabrana bila najavljena u novembru 2024. godine.

One su tvrdile da će to biti teško sprovesti, da će ga biti lako zaobići i da će oduzimati vreme korisnicima, kao i da će predstavljati rizik po njihovu privatnost.

Takođe su sugerisale da će odvesti decu u mračne kutke interneta i lišiti mlade ljude društvenog kontakta.

Snep, u čijem je vlasništvu Snepčet, i Jutjub takođe su negirali da su njihove platforme društvene mreže.

Roditeljska kompanija Jutjuba, Gugl, navodno i dalje razmišlja da sudu podnese žalbu na uvrštavanje njegove platforme.

Gugl nije odgovorio na pitanja BBC novinara.

Iako je obuhvaćen zabranom, Jutjub kaže da nije društvena mreža

Iako je najavila da će početi da primenjuje zabranu ranije, Meta je tvrdila da će ta zabrana ostaviti tinejdžere sa „nedoslednom zaštitom u brojnim aplikacijama koje koriste“.

Na parlamentarnim saslušanjima u oktobru, TikTok i Snep su rekli da se i dalje protive zabrani, ali da će je sprovesti.

Iz Kika, jedine australijske kompanije obuhvaćene zabranom, rekli su da će uvesti „niz mera“ i nastaviti da sarađuje „konstruktivno“ s vlastima.

„Razgovarao sam s nekima iz jedne od velikih tehnoloških platformi i pitao ih šta ih to brine“, rekao je Atvel za BBC.

„Rekli su da to po njih predstavlja rizik od svetske zaraze. Brinu se da bi ono što se dešava u Australiji moglo da se proširi na druge delove sveta i žele da to svedu samo na Australiju“, dodaje on.

Imaju li druge zemlje slične zabrane?

Zabrana mlađima od 16 godina da koriste društvene mreže je prva te vrste u svetu i druge zemlje pažljivo prate šta se dešava.

Ograničavanje vremena koje deca provode ispred ekrana isprobani su na drugim mestima, ali ni jedna zemlja nije uvela potpunu zabranu na dotične platforme.

U Velikoj Britaniji, novi propisi o bezbednosti uvedeni u julu uticali su na to da se onlajn kompanije suočavaju sa velikim novčanim kaznama ili čak zatvaranjem njihovih rukovodilaca ako ne uspeju da sprovedu mere zaštite mladih ljudi od gledanja ilegalnog ili štetnog sadržaja.

Druge evropske zemlje dozvoljavaju upotrebu društvenih mreža ispod određenog godišta uz roditeljski pristanak.

U septembru je francuska parlamentarna istraga preporučila zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina, baš kao i „policijski čas“ za one starosti između 15 i 18 godina.

Danska je najavila planove da zabrani društvene mreže za mlađe od 15 godina, dok Norveška razmatra sličan predlog.

Španska vlada je poslala parlamentu nacrt zakona prema kom mlađi od 16 godina moraju da imaju dozvolu pristupa od zakonskih staratelja.

U međuvremenu, pokušaj u američkoj saveznoj državi Juti da se mlađima od 18 godina zabrani upotreba društvenih mreža bez pristanka roditelja blokirao je federalni sudija prošle godine.

Hoće li deca pokušati da zaobiđu zabranu?

Tinejdžeri koje je intervjusao BBC rekli su da otvaraju nove naloge sa lažnim godištem pre nego što zabrana uopšte stupi na snagu – mada je vlada upozorila društvene mreže da od njih očekuje da otkrivaju takve naloge i gase ih.

Tinejdžeri na internetu takođe dele alternativne društvene mreže ili daju savete za koje se nadaju da će im pomoći da izvrdaju zabranu.

Neki od njih, među kojima su i influenseri, prebacili su se na zajedničke naloge sa njihovim roditeljima.

Komentatori takođe predviđaju skok upotrebe VPN-ova, koji skrivaju zemlju iz koje se pristupa internetu, kao što se desilo u Velikoj Britaniji posle primene propisa o kontroli starosti korisnika.

„Da, deca pronalaze načine da zaobiđu prepreke. To ne znači da zakon ne treba da postoji.

„Mi i dalje imamo propise koji su tu zarad njihove bezbednosti“, kaže Atvel.

Ljubavna priča mogulskog vladara Šaha Džahana i Mumtaz Mahal, koja je svetu podarila Tadž Mahal, inspirisala je i nastanak jednog od najčuvenijih parfema svih vremena — Guerlain -ovog Shalimar-a.

Žak Gerlan toliko je bio očaran njihovom romansom da je 1925. godine stvorio miris koji je ove godine proslavio svoj stoti rođendan, prenosi index.hr.

Kada se pojavio, Shalimar je bio revolucionaran: prvi ambrani parfem i prvi koji je koristio sintetičku molekulu etilvanilin, što mu je dalo raskošnu dozu vanile. U vreme kada su mirisi bili nežni i nenametljivi, Shalimar je bio hrabar, senzualan i potpuno drugačiji. Čak je i tvorac Chanela N°5, Ernest Bo, u šali rekao da bi sa tom količinom vanile jedva mogao da napravi sorbe — a Guerlain je stvorio remek-delo.

Ikonična bočica, inspirisana art nouveau i art deco pokretom, sa prepoznatljivim plavim „safirnim“ čepom Baccarat kuće, odmah je postala dizajnerski simbol. Miris je stekao obožavaoce širom sveta — od Rite Hejvort i Frida Kahlo, do američkih vojnika koji su ga posle Drugog svetskog rata kupovali kao najdragoceniji suvenir.

I danas se Shalimar smatra mirisnim potpisom kuće Guerlain. Puderast iris, elegantna vanila i čak 30% bergamota čine ga istovremeno klasičnim i svežim. Intenzivan je, ali intiman — miris koji ne prati vas, već drugi prate njega.

Za stogodišnjicu, Guerlain je odlučio da približi ovu legendu novoj generaciji. Glavna parfumistkinja Delfin Želk kreirala je Shalimar L’Essence, savremenu interpretaciju originala. Zadržala je njegov ambrani karakter, ružu, jasmin i iris, ali je „vintage“ bergamot ublažila, dok je animalne note zamenila modernim mošusima. Rezultat je topao, vanilijast parfem koji odiše senzualnošću – ali na način koji je potpuno u skladu sa 2025. godinom.

Shalimar ostaje miris koji traje vek, ali se uvek oseća kao da je stvoren baš za sada.

Putem portala eUprava, građanima su dostupne dve nove elektronske usluge Ministarstva unutrašnjih poslova. Reč je o uslugama „Pregled saobraćajnih prekršaja“, gde će građani moći da izvrše potpuni uvid u svoj lični dosije saobraćajnih prekršaja, kao i „Izjašnjenju o upravljanju vozilom u vreme saobraćajnog prekršaja".

U okviru usluge “Pregled saobraćajnih prekršaja” građani će po prvi put imati mogućnost da u okviru portala eUprava (odeljak Moji podaci - Ministarstvo unutrašnjih poslova) izvrše potpun uvid u svoj lični dosije saobraćajnih prekršaja. Konkretno, moći će imati uvid u pregled aktivnih i završenih prekršaja sa svim detaljima, informaciju da li je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja vozilom određene kategorije i u kom periodu ona važi, stanje i broj važećih kaznenih poena, uvid u status uplata i obaveza - da li je novčana kazna plaćena, da li postoje zaostale obaveze, pravovremenu informaciju da li je počela da teče izrečena zaštitna mera.

Kad je “Izjašnjenje o upravljanju vozilom u vreme saobraćajnog prekršaja” u pitanju, građani su do sada dobijali pozive poštom i morali lično da se jave u policijsku stanicu radi davanja izjave. Sada će taj postupak biti u potpunosti digitalizovan. Putem portala eUprava vlasnici vozila će elektronskim putem dobijati poziv za izjašnjenje, građani koji poseduju kvalifikovani elektronski sertifikat mogu se odmah izjasniti – da li su oni lično upravljali ili neko drugo lice, u slučaju da prihvataju odgovornost, građani mogu odmah izvršiti plaćanje kazne ukoliko je predviđen prekršajni nalog i za teže prekršaje gde se podnosi prijava sudu, vlasnik vozila može elektronski potvrditi da je upravljao vozilom ili priložiti overenu izjavu od strane notara lica koje je vozilom upravljalo u vreme prekršaja.

Sud je utvrdio da je okrivljeni Andrej G. (25) u januaru 2023. pijan skrivio nesreću u kojoj je poginuo dečak David Mormer (13) i za to je osuđen na pet godina zatvora

Moj David je izašao iz kuće i nakon nekoliko minuta čuo se jak udarac, kao da je eksplodirala bomba! Predosetila sam da mu se nešto desilo. Istrčala sam iz dvorišta i dozivala ga, a on je ležao u šancu sa ispruženim rukama i glavom okrenutom ka kući. Nije davao znake života... - piše Mondo.rs.

Sa knedlom u grlu i suzama u očima Marija Mormer iz Sombora za Kurir je ispričala kako je tog 15. januara 2023. ostala bez unuka Davida (13) kog je gledala i volela kao da ga je rodila. Bahati i pijani vozač Andrej G. (25) iz Bezdana odlukom suda osuđen je na pet godina zatvora zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Voljeno dete

- Davida sam othranila, čuvala, mazila i pazila, čak i učila s njim koliko sam mogla jer ga je majka, inače moja ćerka rano dobila, bila je još u školi. Toliko je bio voljen, da za svojih skoro 14 godina nikada nije pitao ko mu je otac. Mnogo ljubavi smo mu pružili - navodi naša sagovornica i dodaje da je njoj i suprugu bio centar sveta.

Neutešna baka kaže da se seća svakog detalja kobnog dana kada je ostala bez unuka koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći i to pred svoj rođendan.

Dečak David Mormer Foto: Privatna arhiva

- Sećam se bila je nedelja, ćerka je otišla da radi u pekari, a David je ostao malo duže da spava. Kada se probudio odmah me je pitao da zajedno spremamo ručak, a deka je otišao takođe, da radi. Nakon ručka Davidu su došli drugari, sedeli su u sobi i družili se. Poslužila sam ih i kolačima koje je najviše voleo - kaže u jednom dahu Marija.

- U jednom trenutku pitao me je da voze bicikl, pustila sam ga, ali sam mu napomenula da ponese telefon kako bi mogla da ga zovem. Tako je i bilo, zvala sam ga i rekao mi je da je njegov drug pao i da uskoro dolaze kući. Došli su i opet ušli u sobu.

Eksplodiralo kao bomba

Dečaci su odlučili opet da izađu, a prema rečima bake, trebao je da isprati druga koji je morao da vrati bicikl drugom drugu.

- Predomišljala sam se i rekla mu da može, ali da vozi samo stazom. Nisu ni izašli iz kuće, bila sam u dvorištu i čula sam jak udarac, kao da je pukla bomba! Nešto sam predosetila, znala sam da je on. Istrčala sam kao luda na ulicu i počela da ga dozivam. Dve kuće od naše se desila nesreća - navodi Marija i dodaje:

- Kola su već počela da staju sa strane, nisam mogla da priđem. Videla sam ga. Ležao je u šancu gde je bio posut pepeo, raširenih ruku i glave okrenute ka našoj kući... Pipala sam mu puls, vrat, nije disao, nije davao znake života.

Usledile su bolne scene pune agonije za porodicu Mormer.

- Deka je došao, uzeo ga u naručje i grlio. Vikali su da ga ne diramo, da mu nešto ne povredimo, a ja sam znala da će se desiti nešto loše. Hitna pomoć je došla i sećam se da sam pitala tehničara: "Hoćete li ga spasiti?", rekao je probaćemo bako. Uneli su ga u sanitet, virila sam kroz prozor. Već tada je bio mrtav. Krenuli su da mu daju injekciju, pa šokove da ga oživljavaju, ali su odustali i krenuli put bolnice - navodi bolnim rečima Davidova baka.

Život u paklu

Ubrzo je javila porodici da je David imao nesreću i podelili su se - neki su otišli u bolnicu, a neki su došli kod njih kući.

- Sedim i pušim cigaru, oko mene rođaci. Dolazi zet iz bolnice i klima glavom... Znali smo da nije preživeo - kaže Marija i priseća se da je Davidova majka pala na kolena na kućnom pragu nakon vesti da je izgubila jedinca.

- Od tog trenutka naš život nije isti, živimo u paklu. Ne mogu da se pomirim sa sudbinom da nikada više neće ući na vrata.

Bolan susret sa vozačem

Marija Mormer kaže da je bahati vozač koji je pod dejstvom alkohola usmrtio njenog unuka Davida posle nesreće pobegao sa lica mesta.

- Unuk je stajao pored puta i držao bicikl, nije ga ni vozio. U jednom trenutku vozač je naglo skrenuo, pokosio ga i nastavio da vozi. Nije se zaustavio, već je pobegao. Tražili su ga, mislim da je i granica bila zatvorena. Pronađen je nakon pet sati, nisam sigurna da li se predao ili su ga priveli - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Išla sam na suđenje. Htela sam oči da mu iskopam, ali sam se suzdržala jer je moj David bio divan i nikad se ne bi složio da sam bilo šta nažao nekome učinila, pa i njemu. Osuđen je na pet godina zatvora, ali kažu nam prijatelji iz Bezdana da je malo, malo pa na slobodi.

Tragedija za tragedijom

Kako nam je u potresnoj ispovesti rekla baka poginulog dečaka nesreće su obeležile njihov život.

- Nakon našeg Davida, tačnije samo posle šest nedelja moja srednja ćerka je sebi oduzela život i niko ne zna razlog. Imam sina koji ima 36 godina i ne vidi i ne hoda. Koliko god mi je život težak, to što smo ostali bez Davida je neizdrživo, sve bi na ovom svetu dala da mogu samo još jednom da ga zagrlim - kaže Marija:

- David je bio toliko voljen, svi su ga cenili i poštovali. Kad smo ga sahranjivali pljuštala je kiša, verujte i Bog je plakao za njim. Kasnije sam saznala da je delio svoj novac i užinu sa drugarima u školi koji nisu imali.

Somborski predstavnici u PFL Sombor danas su imali polovičan učinak. Ekipa ŽAK-a je pobedom u Čelarevu potvrdila jesenju titulu.

"Crno – beli" su do pobede i nova tri boda stigli golovima Nemanje Dabića u prvom, te Nebojše Šarčanskog u drugom delu meča. Žakovci na odmor odlaze sa sedam bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Rusin iz Ruskog Krstura koji je danas slavio u Kljajićevu. Domaćin je poveo u 12. minutu preko Janka Kulića. Na isteku pola časa igre Dejan Juhik je izjednačio sa „kreča“, da bi Petar Agbaba u poslednjim trenucima prvog poluvremena doneo potpuni preokret. U drugom minutu nastavka Luka Karas je izjednačio, da bi već u 55. minutu Juhik svojim drugim golom na meču gostima obezbedio nova tri boda.

Inače, glavni sudija imao je mnogo posla. Pokazao je čak devet žutim kartona igračima domaćeg tima i pet gostima. Opomenu je zaradio i domaći trener, dok je predstavnik Korduna „pocrveneo“.

Ekipa "Ravangrada 2018" je u derbiju začelja ubedljivo slavila nad ekipom Mladosti. Ipak, treba napomenuti da su gosti iz Bača doputovali sa samo devet igrača. Strelci za domaćina bili su: Kanjo, V. Vuković, Milić, Vuletić i Leškov. Radnički je gostovao u Bačkoj Palanci gde je poražen od domaćeg sastava Krila Krajine sa 3:1.

Domaćin je poveo već iz prvog napada preko Vujića. U 30. minutu Repac je poravnao rezultat. Minut pre odlaska na odmor Ivanović je vratio prednost domaćinu, dok je pobedu potvrdio rezervista Vurunić u 54. minutu susreta.

Ostali mečevi ovog kola igraju se danas: Krivanj – BSK, Slavija – Crvenka, Lipar – Dinamo 1923, Polet (S) – Borac 46 - piše somborsport.org.

U Somboru se povodom obeležavanja jubileja 100 godina stonog tenisa u Srbiji ovog vikenda održava treći turnir Prve lige za muškarce i žene u organizaciji Stonoteniskog saveza Srbije. Upravo je Sombor grad u kome je po prvi put početkom 1925. godine zaigran ovaj sport u našoj zemlji i gde su osnovani neki od prvih klubova, te se zbog toga smatra kolevkom stonog tenisa u Srbiji.

Na samom otvaranju turnira prisutne je pozdravio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin koji je poželeo učesnicima dobrodošlicu u Sombor, kao i predsednik Stonoteniskog saveza Srbije Predrag Ničić, koji je ovom prilikom uručio zahvalnice Andinčinu i predsedniku Stonoteniskog saveza Vojvodine Milanu Staniću.

Turnir je organizovan u Gradskoj hali „Mostonga“ i u njemu je učešće uzelo 12 ekipa u muškoj i 12 ekipa u ženskoj konkurenciji.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. novembar

Letnja sezona je uveliko završena, sezonski radnici su se vratili svojim kućama, neki od njih podelili su svoja iskustva. Među njima je i priča jedne čistačice koja je otvoreno ispričala koliko joj plaćaju.

Kako je objasnio vlasnik apartmana u Hrvatskoj, čistačice su ove sezone mogle same da određuju cenu svog rada. Zbog velikog nedostatka radne snage na tržištu, njihova satnica je značajno porasla, pa su mogle da traže onoliko koliko smatraju da njihov posao vredi. Pre dve godine novinari hrvatskog portala Dnevno razgovarali su sa jednom čistačicom i pitali je koliko ima istine u pričama da čistačice na moru zarađuju i do 20 evra na sat, kako se tada pisalo u brojim medijima, prenosi „Aktivni.si“

„Prošle godine satnica je bila oko 70 kuna (oko 9 evra). Danas najbolje dobiju nešto malo više od 13 evra, dok se većina mora zadovoljiti sa 11 ili možda 12 evra. I to je maksimum koji iko može dobiti. Te priče o 20 evra su potpuno preterivanje“, rekla je ona i objasnila da to nije čist prihod, jer treba odbiti i troškove prevoza koje svaka čistačica plaća iz sopstvene zarade.

Više novca, a isti uslovi rada

Novinari pomenutog portala kontaktirali su je ponovo ove godine, a ona im je rekla da je situacija potpuno drugačija nego pre dve godine. „Za jedan apartman od oko 80 kvadrata, za koji mi treba oko tri sata, dobijam oko 60–70 evra, što je zaista, ako ne i više, od onoga što se pričalo da nam je bila zarada pre dve godine“, ispričala je.

Što se uslova rada tiče, sve je ostalo isto. Na posao se dolazi u 10 ujutru, kada gosti napuste apartman, a i u najvećim vilama sve mora da bude čisto do 14 ili 15 časova, kada stiže nova grupa gostiju. „U zavisnosti od veličine objekta, može nas biti i više kako bi sve bilo spremno. Jednom je čak i vlasnik apartmana prao đakuzi dok sam ja radila sve ostalo“, kaže ona.

Iako mnogi misle da se čišćenjem lako može zaraditi dobar novac, ova žena tvrdi da je za taj posao potreban „jak stomak“, jer su gosti vrlo različiti. „Oni za koje misliš da će ostaviti nered, ostave sve uredno, a oni za koje misliš da će biti odlični, naprave potpuni haos“, ispričala je i dodala da je najgore iskustvo imala sa gostima iz Azije.

„Kinezi i gosti iz Južne Koreje su sigurno najgori. Trebalo bi da vidite kakav nered naprave. Imali smo i jedno loše iskustvo sa dvojicom Rusa koji su došli sa troje male dece. Neverovatno je koliko boca alkohola smo našli posle njihovog odlaska. I komšije su se jako žalile na njih“, dodaje.

A šta kažu vlasnici?

Za vlasnike kaže da uvek plate, ali imaju velika očekivanja, pa svaki put mora da radi mini generalno čišćenje. „Ribanje fugni, pranje spoljnog roštilja, spoljne saune, ogromna staklena vrata koja se peru pod najjačim suncem, ormari koji moraju da se operu iznutra i spolja, ne sme da ostane ni malo prašine. Spisak poslova je ogroman. Reč je o vilama koje se u sezoni izdaju za 500–600 evra po noći i sve mora biti apsolutno savršeno“, kaže ona.

Kada je reč o vlasnicima apartmana, kaže da su različiti, ali imaju jednu zajedničku osobinu, iz tebe izvuku svaki atom snage. „Ima vlasnika koji su veoma škrt i očekuju da uradiš nemoguće stvari. Jedna gazdarica je očekivala da operemo i osušimo svu posteljinu i veš u ogromnoj vili sa četiri sobe, od kojih svaka ima svoje kupatilo. To je nemoguće sa jednim veš-mašinom i jednim sušilicom. Zahtevala je i da za tih pet sati koliko smo tamo očistimo bazen – a to je posao za koji ti treba pet sati ako ne radiš ništa drugo. Rekla je: samo uključite robota u bazen i pokupite prljavštinu mrežicom. Ali robot se pet puta zaglavi, pa moraš da ulaziš u bazen da ga izvučeš. Ima vlasnika koji sami čiste bazen dok mi čistimo kuću, i to traje oko pet sati“, zaključuje ona.