Sombor.info

Ako osećate preskakanje srca, vrtoglavicu ili neobjašnjiv zamor, ne čekajte da simptomi prođu sami.

Ako vam je EKG potpuno uredan, a srce i dalje neprijatno preskače, vrtite se noću zbog snažnih otkucaja ili imate epizode vrtoglavice i zamora, vrlo je moguće da problem jednostavno nije uhvaćen u tih nekoliko sekundi koliko traje običan pregled. U tim slučajevima se preporučuje holter EKG-a, jednostavna i bezbolna metoda koja tokom 24 sata beleži svaki otkucaj i daje potpunu sliku srčanog ritma, sugeriše na Instagram nalogu prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog i jedan od najvećih domaćih stručnjaka za poremećaje ritma i pejsmejkere.

- Osnovni zadatak holtera jeste da verifikuje, potvrdi prisustvo poremećaja srčanog ritma ili provođenja impulsa kod pacijenata kod kojih to običnim EKG-om nije bilo moguće registrovati. Pacijent uradi kratak EKG (koji traje od 8-9 sekundi) i na njemu se ne vidi nikakav poremećaj, a i dalje oseća preskakanje srca, nesvestice, omaglice ili gubitke svesti. Nas zanima šta se dešava tokom njegove svakodnevne aktivnosti, u snu, u realnim uslovima života. Holter služi da uhvatimo stanja koja su u ambulanti jednostavno neuhvatljiva - objašnjava profesor Pavlović.

Jedan uređaj, 24 sata praćenja i precizna dijagnoza često prave ključnu razliku, posebno kod aritmija koje se javljaju povremeno, pod stresom ili fizičkim naporom.

Ne zanemarujte simptome

Tema aritmija ne završava se samo na dijagnostici. Prema ranijim izjavama prof. Pavlovića, srce je "podmuklo" upravo zato što neke ozbiljne smetnje dugo ostaju tihe.

- Srce može da bude jako podmuklo. Nekada su aritmije koje su životno ugrožavajuće tolikomalo simptomatski izražene da pacijent teško može bilo šta da definiše pre nego što dođe do gubitka svesti, a nekada čak i do iznenadne srčane smrti. Zato i kažemo da je srce podmukao organ - navodi.

Ako se aritmija na vreme ne prepozna, može da izazove ozbiljne posledice poput srčane slabosti, šloga ili pomenute iznenadne srčane smrti. Srećom, u najvećem broju slučajeva neki simptomi postoje - simptomi nepravilnog srčanog rada, dodaje kardiolog i opominje na važnost toga da ih ne zanemarujete.

- Ukoliko je učestalost tegoba relativno velika, ukoliko se odražavaju na to da pacijent teže podnosi napor, posebno ukoliko u nekoj formi napora dolazi do toga da pacijent oseća aritmije, potrebno je da se javi kardiologu da se stvar na neki način definiše, verifikuje. To je neinvazivnim dijagnostičkim metodama lako moguće uraditi - savetuje prof. dr Siniša Pavlović.

(kurir.rs)

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. novembar

Od početka godine, u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginula su 94 pešaka, od čega 19 u saobraćajnim nezgodama na pešačkim prelazima, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova i uputili apel svim učesnicima u saobraćaju da povećaju oprez.

Uprava saobraćajne policije, skreće pažnju da je tokom jučerašnjeg dana došlo do značajnog narušavanja bezbednosti pešaka, s obzirom na to da su u razmaku od par sati, u saobraćajnim nezgodama poginula tri pešaka, od kojih dva na teritoriji opštine Ub i jedan na teritoriji grada Niša.

-Još jednom podsećamo da je ovo period godine kada su zbog kraće obdanice i slabije vidljivosti pešaci posebno ugroženi, pa apelujemo na vozače motornih vozila da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja, u prvom redu u zonama pešačkih prelaza, kako bi se očuvala bezbednost pešaka, navode iz MUP-a.

Takođe, uputili su apel i pešacima da kolovoz prelaze samo kada se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način, uz napomenu da noću i u uslovima smanjene vidljivosti na putevima van naselja moraju biti osvetljeni ili označeni reflektujućom materijom - pišu Novosti.rs.

Kao dete je bila hiperaktivna, a nakon što je direktor takmičenja nazvao glupom, usledio je niz skandala koji su pokrenuli kontroverze do sada nezapamćenih razmera

Fatima Boš Fernandez rođena je 19. maja 2000. u Viljahermosi, u Tabasku, u Meksiku. Od malih nogu pokazivala je živahnu ličnost, duboku ljubav prema prirodi i snažno poštovanje bogate kulture svog kraja.

Okružena životinjama tokom detinjstva, razvila je snažan osećaj saosećanja i empatije, koji će kasnije postati centralni deo njene životne misije.

Sa šest godina, Fatimi je dijagnostikovana disleksija, ADHD i hiperaktivnost, što je predstavljalo izazov u njenom ranom obrazovanju. Ipak, istrajnošću i odlučnošću pretvorila je te prepreke u svoju snagu, otkrivši kreativnost i izdržljivost.

Sa šesnaest godina, Fatima je provela godinu dana na školovanju u Vermontu u SAD-u, iskustvo koje joj je proširilo vidike i pomoglo da usavrši engleski jezik.

Po povratku u Meksiko, ostvarila je jedan od svojih dečjih snova kada je sa samo sedamnaest godina osvojila titulu Flor Tabasco. Zatim je upisala studije modnog i odevnog dizajna na Univerzidad Iberoamericana u Meksiko Sitiju, a kasnije nastavila školovanje na NABA – Nuova Accademia di Belle Arti u Milanu, u Italiji.

Sa strašću prema održivoj modi, Fatima stvara komade koji oživljavaju odbačene materijale, spajajući umetnost i svrhu.

Pored umetničkih aktivnosti, Fatima se više od devet godina posvećuje volontiranju sa decom obolelom od raka, organizujući godišnju božićnu akciju prikupljanja igračaka u Onkološkoj bolnici Tabaska.

Kroz svoje društvene inicijative Ruta Monarca i Corazón Migrante, povezuje ekološku svest sa humanitarnim radom, podržava migrante i promoviše mentalno zdravlje i nadu.

Godine 2025, Fatima je krunisana kao Mis Univerzuma Meksika, postavši prva predstavnica iz Tabaska koja je osvojila ovu nacionalnu titulu. Kroz svoju platformu nastoji da inspiriše druge da prihvate svoju jedinstvenost i vode sa saosećanjem, čvrsto verujući da se prava lepota nalazi u služenju, dobroti i svetlosti.

NJen incident sa direktorom Mis Univerzuma

Boš se našla u neprijatnoj situaciji nakon što je Navat Itsaragrisi, direktor organizacije Mis Univerzuma u Tajlandu, zatražio od obezbeđenja da je ukloni sa jednog događaja.

Napeta situacija dogodila se tokom pripremnog sastanka na ceremoniji dodele lenti, gde su se sve takmičarke sastale sa tajlandskim direktorom. Tokom okupljanja, Navat je javno optužio meksičku takmičarku za neposlušnost.

(Glossy/Novosti.rs)

Stigao je novi TÜV izveštaj nemačkog Autobilda - u nastavku teksta pročitajte koji su se polovnjaci najbolje pokazali posle nekog vremena.

Kako se navodi, TÜV-Report 2026 donosi detaljne informacije o tehničkim prednostima i slabostima 216 najpopularnijih modela polovnih automobila. Stručnjaci nemačkih tehničkih asocijacija analizirali su rezultate Periodičnih Tehničkih Pregleda (PTI) za oko 9,5 miliona vozila.

Pored sveobuhvatnih saveta za kupovinu, izveštaj donosi i korisne teme poput vodiča za kupovinu polovnih električnih automobila i testa zimskih pneumatika.

Najobuhvatniji vodič za polovnjake u Nemačkoj ocenjuje prednosti i mane najtraženijih modela. Svih 216 automobila prikazano je kroz detaljan profil i rezultate sa tehničkih pregleda.

Najpouzdaniji dvogodišnji i trogodišnji modeli ove godine, po kategorijama, su: Fiat 500 E (mini klasa), Mazda 2 (mala klasa), BMW Serije 1 i 2 (kompaktna klasa), Mercedes-Benz C-klase (srednja klasa), Mercedes-Benz B-klase (vanovi) i VW T-Roc (SUV) - piše B92.

Ukupan pobednik je Mazda 2.

Pogled na statistiku kvarova pokazuje koliko je važno dobro se informisati ne samo pre kupovine polovnog, već i novog vozila: u proseku, 21,5 odsto automobila nije prošlo tehnički pregled zbog značajnih nedostataka i nije odmah dobilo potvrdu o ispravnosti.

Na drugoj strani tabele, od vozila starosti do tri godine najviše grešaka je zabeleženo kod Tesla Model Y. Od vozila starosti do 5 i 9 godina, najgore se pokazao BMW serije 5 i 6. Kod vozila starosti do 7 i 11 godina, najmanje je bila pouzdana Dacia Duster, a kod vozila starih do 13 godina, najgore ocene dobio je Renault Clio.

Razlike među modelima i starosnim grupama su velike. Kod dvogodišnjih i trogodišnjih automobila, između 2,9 i 17,3 odsto vozila već ima ozbiljne nedostatke. U kategoriji četvorogodišnjih i petogodišnjih vozila, stopa kvarova kreće se od 4 do 21,5 odsto.

Generalno, stopa tehničkih nedostataka raste sa starošću vozila. U grupi automobila starih 12 do 13 godina, broj vozila koja padaju na tehničkom može da dostigne čak 40,4 odsto.

Istorijat i rasprostranjenost

Domovina ovog začina su  Molučka ostrva, Java, Kalimanan, Sumatra. Smatra se da je u I veku n. e. Plinije opisao muskatni oraščić. Arapi su u VI veku doneli ovaj začin u Konstantinopolj, a od XII veka je poznat i u Evropi.  Francuzi su tek u 1770. godine  preneli nekoliko sadnica na ostrvo Mauricijus. Uzgaja se u Zapadnoj Indiji, Brazilu, Africi i u postojbin - piše portal Kuvar.in.rs.

Botaničke i morfološke karakteristike

Muskatni oraščić je plod tropskog drveta visokog 10-20m. Lišće mu je kožnato, duguljasto, tamnozelene boje. Cvetovi su mali, bledožuti. Plodovi su narandžastožuti, slični breskvi. Unutar njega su dva začina: muskatni oraščić i muskatni cvet. Sazrevanjem ploda  mesnati deo puca i vidi se semenska ovojnica, koja obuhvata smeđu koru u kojoj se nalazi seme ploda, odnosno muskatni oraščić. I macis  i seme koriste se kao veoma atraktivni začini.  Muskatni oraščić je  jajastog  oblika, dužine 2-3cm i prečnika 1,5-2cm. Površina mu je mrežasto naborana. Prijatnog je mirisa, a ukusa ljutkastog.

Hemijski sastav

Semena jezgra muskatnog oraščića sadrži 5-15% eteričnog ulja, 47,8% ugljikohidrata, 30-40% lipida, 20-30% skroba i amilodekstrina, fitosterole, smole, bojene pigmente, saponozide, azotne i druge materije, a macis (odstranjeni arilus) 6-10% eteričnog ulja, 3-4% ukupnog šećera i drugih organskih materija.        

Eterično ulje sadrži veliki broj komponenti, a kvantitativno dominantna je sabinen (43,0- 50,7%), a u značajnoj koncentraciji su: α-pinen (13,2-19,9%), β-pinen (8,0-18,8%) i terpinen-4-0l (4,7-17,8%).

Lekovitost

Muskatni oraščić je analgetik, antioksidant, antireumatik, antiseptik, antispazmolitik, afrodizijak, karminativ, digestiv, prostaglandin inhibitor,  tonik. Olakšava varenje, deluje protiv diareje i mučnine, a ima i antidepresivno dejstvo. Preventivno deluje na sprečavanje akumulacije holesterola, fosfolipida i triglicerida, a time i na hiperholesterolemiju i aterosklerozu. Odlikuje se i inflamotornim delovanjem. Preporučuje se  za poboljšanje apetite, cirkulacije, za lečenje reumatizma, za eliminaciju umora i iznemoglosti.

Upotreba

Muskatni oraščić se upotrebljava  u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu za pripremu raznovrsnih poslastica.

Narodna imena

Muskat, morsko orašće, orašak, muškatnjak, macis, oraščić.

Svi smo bili u toj situaciji. Ustali ste za posao, napolju je ledeno. Nakon brzog doručka i oblačenja, ulazite u automobil i, gle čuda, ne vidite apsolutno ništa. Prednje staklo je potpuno zamrznuto. Srećom, postoji trik koji vam može pomoći da ponovo vidite put ispred sebe. Sara Deutsch je na TikToku podelila koristan video.

„Ako vam je šoferšajbna prekrivena mrazom, obavezno spustite vizire da zaustave protok vazduha. To ubrzava odmagljivanje stakla. Dakle, ako imate sloj leda ili se staklo zamrzne, spustite ovo. Inače ćete samo osećati kako vazduh direktno udara prema gore ka vama. Kada spustite vizir, stvorite barijeru i staklo se mnogo brže odledi.”

Saveti automehaničara za pravilno odleđivanje šoferšajbne.

Prvo, proverite da li su brisači isključeni. Ako rade dok su zalepljeni za zaleđeno staklo, plastika može da se pocepa
Zatim upalite motor i uključite topao vazduh i grejače stakala da bi se prozori odledili.
Klima uređaj takođe pomaže u uklanjanju vlage iz vazduha i sprečava zamagljivanje.
Potom uklonite sneg i proverite da li su svetla čista i ispravna.
Na kraju, sastružite led sa spoljne strane stakala koristeći strugač i sprej za odleđivanje ako je potrebno.

Stručnjaci naglašavaju da nikako ne treba krenuti pre nego što sva stakla budu potpuno čista.

Ne sme se koristiti topla voda, pa čak ni mlaka, dodaju oni.

„Staklo se brzo širi kada ga dodirne vruća ili čak topla voda. Ali isto tako se brzo skuplja kad se ponovo ohladi na niskoj temperaturi. To naprezanje može da dovede do pucanja stakla, čak i ako koristite mlaku vodu naročito ako već postoje male naprsline ili oštećenja.”

Ishrana igra ključnu ulogu u gotovo svakom segmentu zdravlja, a prevencija raka nije izuzetak. Upravo zato onkološki nutricionisti preporučuju da se u kući uvek nađu određene namirnice koje mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja malignih bolesti.

„Ono što jedemo utiče na upale u organizmu, regulaciju hormona, rad imunog sistema pa čak i na to kako se naši geni ispoljavaju“, objašnjava Alison Tirni, registrovani dijetetičar specijalizovan za onkologiju i osnivač kompanije Wholesome LLC.

Zdrava ishrana takođe ima važnu ulogu u sprečavanju oksidativnog stresa. Kada se ćelije oštete i kada odbrambeni mehanizmi oslabe, povećava se rizik od razvoja raka i drugih hroničnih bolesti, kaže Džina Riš, onkološki dijetetičar u OSF HealthCare.

Američko udruženje za borbu protiv raka navodi da je oko petine slučajeva raka povezano sa nezdravom ishranom, prekomernom telesnom težinom, fizičkom neaktivnošću i preteranom konzumacijom alkohola. Zato je važno znati koje namirnice mogu imati zaštitnu ulogu.

Veza između ishrane i rizika od raka

Hrana biljnog porekla prepuna je nutritivnih jedinjenja koja deluju zaštitno, uključujući polifenole, karotenoide, flavonoide, antioksidante, kao i vlakna i prebiotike. Tirni objašnjava da upravo ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama donosi najveću korist jer te materije zajedno smanjuju upale i oksidativni stres, procese koji mogu doprineti nastanku maligniteta.

Vlakna su jedan od najpotcenjenijih nutrijenata u prevenciji raka. Ona pomažu u regulisanju hormona poput estrogena i insulina, poboljšavaju varenje i hrane zdrave bakterije u crevima, što može imati ključnu ulogu u smanjenju rizika od bolesti.

Riš naglašava i važnost svesnog jedenja, jer omogućava da prepoznamo signale gladi i sitosti i tako izbegnemo prejedanje. Kada jedemo više nego što je potrebno, povećava se nivo šećera u krvi, unosimo dodatne kalorije, često i previše šećera, a to sve može dovesti do zapaljenskih procesa i nakupljanja visceralnog masnog tkiva koje povećava rizik od raka.

Preporuka stručnjaka je i da se ograniči unos jako prerađene hrane, procesa mesa, proizvoda sa dodatim šećerima i veštačkim sastojcima, kao i crvenog mesa i alkohola.

Pet namirnica koje onkološki nutricionisti uvek imaju u svojoj kuhinji

Najbolje dokaze o smanjenju rizika od raka pruža ishrana koja je pretežno biljnog porekla. Takva ishrana obezbeđuje obilje vlakana, vitamina, minerala, zdravih masti.

Tirni naglašava da cilj nije savršenstvo, već napredak, pa svaka mala promena u smeru više biljnih namirnica donosi dugoročne koristi. Riš dodaje da biljnom ishranom ne mora da se postane vegan ili vegetarijanac, već je važno da najveći deo obroka čine biljke.

Laneno seme

Mleveno laneno seme bogato je lignanima, biljnim materijama koje mogu pomoći u regulisanju hormona i smanjiti rizik od raka dojke. Prema istraživanjima, proteini iz lana utiču na ponašanje ćelija raka i mogu usporiti njihovo širenje. Stručnjaci preporučuju da se svakodnevno dodaje u ovsenu kašu, jogurt ili smutije.

Brokoli

Brokoli, kelj, prokelj i drugo kupusasto povrće sadrže sulforafan i indole, jedinjenja koja pomažu telu da neutrališe kancerogene materije i pravilno metaboliše estrogen. Takođe doprinose popravci DNK i sprečavaju aktivaciju karcinogena. Preporuka je da se jedu nekoliko puta nedeljno.

Bobičasto voće

Borovnice, maline i drugo bobičasto voće bogato je antocijanima i vitaminom C, koji štite ćelije od oksidativnog stresa i oštećenja DNK. Smrznuto bobičasto voće jednako je hranljivo kao i sveže, a često i pristupačnije.

Pasulj i sočivo

Mahunarke su bogate vlaknima i biljnim proteinima koji stabilizuju nivo šećera u krvi i smanjuju nivo IGF–1, hormona povezanog sa rastom ćelija raka. Njihova vlakna i otporn skrob podržavaju zdrav mikrobiom i smanjuju upale. Visok unos vlakana povezuje se sa manjim rizikom od više tipova maligniteta, uključujući kancer debelog creva, dojke, jajnika, prostate i pankreasa.

Ostale namirnice sa zaštitnim dejstvom

Riš preporučuje pristup poznat kao „jesti dugine boje“. Svaka boja voća, povrća, žitarica, mahunarki i orašastih plodova donosi jedinstvena zaštitna jedinjenja. Raznovrsna biljna ishrana gradi raznolik crevni mikrobiom, jača imuni sistem i smanjuje upale.

Ona podseća i na važnost hidratacije. Voda čuva zdravlje ćelija, pomaže u transportu hranljivih materija i izbacivanju toksina. Nedovoljno unošenje tečnosti povećava rizik od oksidativnog stresa. Dovoljna količina vode razblažuje potencijalne kancerogene materije u mokraći i pomaže telu da ih efikasnije ukloni.

Izvor: Parade

Personalizovana medicina bola se smatra najefikasnijom za one koji žive sa hroničnim bolom.

Hronični bol se definiše kao bol u jednom ili više anatomskih regiona koji traje duže od tri meseca, a povezan je sa funkcionalnom onesposobljenošću i značajnim emocionalnim i kognitivnim poteškoćama.

Kvalitet života bolesnika sa bolom je često narušen, a troškovi hospitalizacije, medikamentnog lečenja i onesposobljenost, imaju veliki uticaj na celo društvo.

„Poslednjih godina, bol se počela izdvajati kao jedna od najčešćih hroničnih bolesti, identifikovana kao globalni javnozdravstveni prioritet za istraživanje, pogađajući prosečno jednu od pet odraslih osoba u Evropi”, kaže prof. dr Snežana Tomašević Todorović, jedna od vodećih stručnjaka u oblasti fizikalne medicine, reumatologije i terapije bola u Srbiji, za Stetoskop.

Hroničan bol - vrste bola

Postoje tri glavne kategorije hroničnog bola:

nociceptivni,
neuropatski,
nociplastični.

Nociceptivni bol je najčešći oblik hroničnog bola, nastaje aktivacijom receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenja tih tkiva. 

Neuropatski bol nastaje usled oštećenja ili disfunkcije somatosenzornog nervnog sistema.

Nociplastični hronični bol je bol koji nastaje usled narušene obrade signala bola bez jasnih dokaza o oštećenju tkiva ili patologiji somatosenzornog sistema.

Pristup lečenju hroničnog bola

Personalizovana medicina bola koja omogućava da pacijent bude u centru problema nosi najjače dokaze o efikasnosti tretmana dovodeći do poboljšanja:

fizičke, psihičke, socijalne funkcionalnosti,
smanjenja jačine bola i samim tim do zadovoljstva pacijenta
poboljšanja kvaliteta života.

Multimodalni pristupi zahtevaju rad multidisciplinarnog tima, koji bi se sastojao od doktora različitih specijalnosti:

psihologa,
fizioterapeuta i radnih terapeuta,
medicinskih sestara i drugih.

Princip multimodalnog tretmana je upotreba intervencija koje će uticati na različite delove puta za bol i omogućiti različitim činiocima da deluju sinergistički i na taj način zahtevati niže doze lekova. Na taj način se efikasnije kontroliše bol uz manje neželjenih dejstava.

Multidisciplinarni pristup lečenju hroničnog bola uključuje:

farmakološke i nefarmakološke metode,
kognitivno-bihejvioralnu terapiju,
kinezitretman,
primenu fizikalnih modaliteta,
primenu miniinavazivnih metoda lečenja,
komplementarne metode u raznim kombinacijama i
promenu načina života.

„Edukacija i informisanost pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju je prvi korak, koji je od izuzetnog značaja za upravljanje strategijama radi podsticaja pacijenata da se bave fizičkom aktivnošću, kao i da se socijalno integrišu”, naglašava prof. dr Tomašević Todorović.

Medikamentozna terapija

Izbor odgovarajuće medikamentozne terapije hroničnog bola zavisi od mehanizama njegovog nastanka.

U skladu sa tim, prva linija terapije nociceptivnog bola su lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

U slučaju neuropatskog bola i nociplasticnog bola uključuju se lekovi kao monoterapija ili u kombinaciji u skladu sa savremenim preporukama evropskih i svetskih udruženja, kao sto su adjuvantni analgetici (lekovi iz grupa antikonvulziva, antidepresiva, opioida i slično).