Sombor.info

Znate li da dužina prstiju može otkriti svašta o vašem karakteru, ali i sklonosti bolestima? Ako uporedite, na primer, dužinu kažiprsta i domalog prsta otkrićete i koliko dugo ćete živeti.

Uporedite dužinu kažiprsta i domalog prsta i otkrijte podudara li se s nekim od vaših karakteristika.

Duži prstenjak

Kažu da su ljudi kojima je prstenjak duži od kažiprsta – vrlo lepi. Oni zrače šarmom koji drugi ljudi smatraju neodoljivim.

Odlučni su i preduzetni, čak agresivni i za njih ne predstavlja problem ući u rizik. Njihove profesije su uglavnom: vojnik, inženjer, matematičar, a vrlo su uspešni u rešavanju ukrštenica i šahu.

Naučnici su otkrili da ljudi s dužim prstenjakom od kažiprsta zarađuju i više novca. Osobe s dužim prstenjakom imaju predispozicije za bavljenje sportom.

Oni koji imaju duži prstenjak imaju dva puta veće šanse da obole od osteoartritisa kolena otkriva istraživanje sa Univerziteta Nottingham koje je sprovedeno na 2.000 ljudi s takvim oboljenjem.

Osobe s dužim domalim prstom takođe su sklonije osteoartritisu koljena i prstiju. Isto istraživanje u Americi potvrdilo je tezu.

Duži prstenjak znači da imate više šanse da obolite od anoreksije, ali manji rizik od razvoja bulimije.

Profesor Menig kaže da osobe obolele od anoreksije imaju izrazito dugačak prstenjak.

Ljudi s dužim prstenjakom češće obolevaju od prehlada nego oni s dužim kažiprstom. Ovo je pokazao mali uzorak na 200 studenata Univerziteta Liverpul.

Dobra vest je da su osobe s dužim prstenjakom manje sklone porocima poput pušenja, prenosi Novi.ba.

Duži kažiprst

Ljudi s kraćim prstenjakom od kažiprsta imaju veliko samopouzdanje, ponekad znaju da budu i arogantni. Uživaju u samoći i ne vole da ih neko uznemirava u slobodno vreme.

Nisu tip osobe koji će napraviti prvi korak kada je u pitanju odnos, ali uvek prihvate i cene pažnju koju dobijaju.

Žene u dobi od 35 do 75 koje su obolele od raka dojke uglavnom su imale duži kažiprst od domalog prsta, kaže profesor Menning koji je proučavao 200 osoba.

Ovo je verovatno zbog velike izloženosti hormonu estrogenu koji se povezuje s određenim tipom raka dojke. Jedna studija pokazala je takođe povezanost između dužine kažiprsta i raka grlića maternice.

Muškarci s dužim kažiprstom u opasnosti su od srčanog udara, i to pre 50. godine.

‘Što je duži kažiprst kod muškarca, sigurniji je od ranog srčanog udara’, kaže profesor Mening.

Visoke temperature, astma, alergije – ove bolesti i stanja uobičajeniji su kod ljudi s dužim kažiprstom.

To je verovatno zbog velike izloženosti organizma hormonu estrogenu, zbog kojeg te osobe imaju jači imunološku sistem.

Samim tim burnije reaguju na određene namirnice ili druge alergene te tako razvijaju alergije.

Dobra vest je da osobe s dužim kažiprstom imaju manje šanse da obole od raka prostate.

Ista dužina

Osobe kojima je dužina domalog i kažiprsta ista su miroljubivi i osećaju se neprijatno kad se nađu u sukobu.

Dobro su organizovani i pokušaće da budu u dobrim odnosima sa svima.

Odlikuje ih velika vernost u vezama, puni su nežnosti i brige prema svojim partnerima.

Što se tiče bolesti, nema posebnih istraživanja i upozorenja.

Naučnici su otkrili efikasnu metodu da navedu ljude da piju manje alkohola.

U studiji sprovedenoj na skoro 8.000 ljudi, istraživači su otkrili da kombinacija isticanja povećanog rizika od raka i metode brojanja svakog pića može biti korisna za promociju dobrog zdravlja u populaciji.

„Govoriti ljudima da alkohol izaziva rak je samo deo rešenja – takođe im moramo pružiti načine da preduzmu mere kako bi smanjili rizik“, objasnila je ekonomistkinja i psihološkinja Simon Petigru iz Instituta Džordž za globalno zdravlje u Australiji 2021. godine, kada su objavljeni nalazi.

Preterivanje s alkoholom, naravno, ne povećava samo rizik od raka, već je povezano sa čitavim nizom problema, uključujući prevremenu smrt, srčane bolesti, probleme sa varenjem i povećan rizik od demencije. Ipak, izgleda da strah od raka „najbolje radi“, prenosi Nova.rs.

Reklama koja povezuje alkohol i rak najefikasnija

Za studiju su popunjene tri ankete: 7.995 ljudi je popunilo prvu, 4.588 njih je popunilo drugu tri nedelje kasnije, a 2.687 ljudi je završilo poslednju anketu tri nedelje nakon toga. Učesnici su bili podeljeni u različite grupe i prikazane su im različite reklame i poruke o piću.

Jedna kombinacija se izdvojila, u poređenju sa kontrolnom grupom: TV reklama koja povezuje alkohol i rak, zajedno sa predlogom da se vodi računa o količini popijenih pića, bila je jedna od najefikasnijih u podsticanju ljudi da pokušaju da smanje unos alkohola.
To je takođe bila jedina kombinacija gde su ljudi zapravo značajno smanjili konzumiranje alkohola tokom šest nedelja.

Drugi pristupi – poput podsticanja ljudi da se odluče za određeni broj pića i da se toga drže – podstakli su neke od volontera da pokušaju da smanje, ali je postojao jasan pobednik, piše Science Alert.

„Mnogi ljudi ne znaju da je alkohol kancerogen. To su važne informacije kojima bi konzumenti trebalo da imaju pristup“, kaže Petigru. „Otkrili smo da je uparivanje informacija o alkoholu i raku sa određenom praktičnom akcijom – brojanjem svojih pića – dovelo do toga da konzumenti smanje količinu alkohola koju konzumiraju.“

SZO: Čak 7% prevremenih smrti zbog alkohola

Konzumiranje alkohola može se pripisati čak 7% prevremenih smrtnih slučajeva širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, a podizanje svesti o zdravstvenim rizicima kod konzumenata alkohola jedan je od načina za rešavanje tog problema.

Iako su zdravstvene agencije takođe razmatrale načine da alkohol učine manje dostupnim i skupljim, na kraju krajeva, lični izbori će odrediti da li će se ponašanje u vezi sa alkoholom promeniti na duži rok.

U ovoj konkretnoj studiji, učesnici su odabrani da budu „široko demografski reprezentativni za australijsku publiku koja konzumira alkohol“. To nije pristup koji će garantovano funkcionisati negde drugde – ali čini se da bi brojanje pića mogla biti jedna od opcija koju treba isprobati ako želite da smanjite konzumiranje.

„Postoje ograničeni resursi za kampanje za smanjenje štete od alkohola, tako da je važno otkriti koje poruke najbolje rezonuju kako bi se osiguralo da imaju najbolje šanse da uspeju“, ističe Petigru.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Addictive Behaviors.

Psorijaza je hronična, nezarazna, sistemska, inflamatorna bolest koja zahvata približno dva odsto svetske populacije.

Može se javiti u svim uzrastima, a najčešće između 15 i 30 godine i 50 i 60 godine.

Najčešći „okidači“ psorijaze koji iniciraju kliničku pojavu bolesti su faktori iz spoljašnje sredine i to su:

fizički i emocionalni stres koji i pogoršava postojeće stanje bolesti,
povrede kože,
virusne, bakterijske i gljivične infekcije,
pušenje,
prekomeran unos alkohola,
hormonski poremećaji.

Psorijaza - lokalizovanost na telu

Psorijaza zahvata:
laktove,
kolena,
zadnji deo kičme i poglavinu, ali i ostale delove tela.

Može se manifestovati samo na jednom delu tela, pa imamo pacijente sa promenom na jednom noktu, jednoj nozi, iza uva.

Način ispoljavanja

Ispoljava se u vidu uzdignutih crvenih plaža prekrivenih beličastim skvamama (naslagama), ljuspanja, svraba, nekada i bola.

Promene su jasno ograničene, najčešće ovalnog oblika, dimenzija od nekoliko cm do većih površina kože.

Upala uzrokovana psorijazom može zahvatiti i druge organe i tkiva, pa su osobe koje boluju od psorijaze, podložnije razvoju i drugih bolesti. Jedna od tri osobe razvije psorijazni artritis.

Poslednjih desetak godina je jasno da pacijenti sa psorijazom mnogo češće imaju infarkt srca, dijabetes i češće su gojazni u odnosu na druge pacijente.

Lečenje psorijaze

Lečenje psorijaze nije univerzalno - zavisi od tipa psorijaze i prilagođava se svakom pacijentu ponaosob.

Ukoliko se bolest nalazi na većem delu tela, preko 10 odsto, nije moguće koristiti terapiju u vidu masti i kreme već se uključuje sistemska terapija. Topikalna sredstva uključuju i preparate za negu psorijatične kože koja smanjuju subjektivne tegobe.

Za dejstvo sunca na psorijazu zna se od davnina, pa se u fototerapiji koriste UVB i UVA zraci. UVB zračenje prodire u površnije slojeve kože i koristi se kod lakših oblika psorijaze, dok UVA zraci prodiru u dublje slojeve i primenjuje se sa fotosenzibilizatorskim supstancama.

Danas je na pozitivnoj listi lekova, na teret RFZO, biološka terapija koja utiče na povlačenje simptoma i zaustavlja progresiju bolesti.

Pravo na ovu terapiju imaju pacijenti sa umerenim i težim oblikom bolesti, ukoliko je zahvaćeno više od 10 odsto površine kože i oni koji nisu zadovoljni postignutim rezultatom lečenja sistemskom terapijom (metotreksat, retinoidi, ciklopsorin i fototerapija).

Biološka terapija se daje i u slučaju značajno narušenog kvaliteta života pacijenta.

U narodu postoji zabluda da je psorijaza zarazna bolest, pa je shodno tome, najvažija edukacija i pravilna informisanost javnosti jer ćemo tako najbolje biti od pomoći obolelima i pomoći im u savladavanju svakodnevnih problema poput anksioznosti i depresije.

„Za pacijente je važno da prate promene simptoma, da se drže propisane terapije od svog dermatologa koja podrazumeva i zdrav način ishrane, fizičku aktivnost kao i regulisanje telesne težine”, kaže za Stetoskop, dermatolog, dr Jelene Bojčević Milosavljević.

Potreba za samoćom nije samo osobina ličnosti, već je oblikovana biologijom, ranim iskustvima, pa čak i vekovnim ulogama određenih rasa.

Bez obzira da li imate psa koji vas verno prati iz sobe u sobu ili onog koji srećno drema sam u susednoj sobi, količina vremena koju svaki ljubimac treba da provede sam varira mnogo više nego što većina vlasnika shvata.

Potreba za samoćom nije samo osobina ličnosti, već je oblikovana biologijom, ranim iskustvima, pa čak i vekovnim ulogama određenih rasa, objasnila je veterinarka iz Los Anđelesa Kristal Hit za Newsweek.

Zašto je vreme provedeno nasamo važno za pse?

Iako samoća može biti stresna za neke pse, veterinarka Hit ističe da većina pasa i dalje ima koristi od neometanog odmora - sve dok nisu potpuno sami.

„Mnogi psi ne vole da budu ostavljeni sami. Mogu pokazivati ponašanja povezana sa anksioznošću odvajanja, kao što su lajanje ili zavijanje, neprestano koračanje ili destruktivno ponašanje ako se ostave sami bez ljudskog društva“, dodala je.

Istovremeno, Hit naglašava da je mirno vreme za odmor ključno:

„Većina pasa ceni mirno, bezbedno mesto za odmor gde neće biti uznemireni, sve dok znaju da ste u blizini", kaže veterinarka.

Ona preporučuje stvaranje posebnih mirnih zona u domu i upozorava da se simptomi anksioznosti zbog razdvajanja verovatnije javljaju „kada se rutina iznenada promeni, kao što je bio slučaj posle pandemije“.

Šta utiče na to kako pas podnosi usamljenost?

Toleranciju na razdvajanje od vlasnika u velikoj meri oblikuju iskustva iz ranog uzrasta i temperament psa.

„Iskustva tokom štenećeg doba mogu nam reći da li će pas kasnije pokazivati znake anksioznosti zbog razdvajanja“, rekla je Hit.

Psi koji su skloniji uzbuđenju ili pesimizmu se više muče kada se ostave sami, često pokazujući simptome poput nemira, cviljenja ili balavljenja.

Rutina takođe igra ključnu ulogu.

„Nepredvidive rutine otežavaju razdvajanje psima“, objasnila je Hit.

Vežbe koje omogućavaju psu da provede kratke periode sam takođe mogu pomoći anksioznim psima da izgrade svoje samopouzdanje.

Rase koje uživaju u nezavisnosti

Prema rečima veterinarke Hit, prvobitna namena rase može predvideti koliko će se dobro pas nositi sa odsustvom svog vlasnika.

„Rase odabrane za samostalnije radne uloge... pokazale su niže stope ponašanja povezanih sa anksioznošću zbog razdvajanja“, rekla je ona. Takvi psi obično bolje podnose samoću.

Koje rase ne vole da budu same?

S druge strane, rase koje su razvijene da blisko sarađuju sa ljudima teže se nose sa usamljenošću.

Tu spadaju rase kao što su border koliji, australijski ovčari, nemački ovčari, labradori retriveri, zlatni retriveri, mađarski vižli, kavaler king čarls španijeli, pudle i popularne „dudl“ rase.

Kako možete pomoći svom psu da se nosi sa usamljenošću?

Hit naglašava da su ponašanja povezana sa anksioznošću zbog razdvajanja složen problem. Neki psi reaguju iz straha, drugi iz frustracije.

„Vreme koje će pas provesti sam povećavate veoma sporo. Iznenadna velika povećanja tog vremena često izazivaju anksioznost“, dodala je. Pošto nepredvidivost povećava stres, doslednost je ključna.

Veterinarka podstiče vlasnike da svojim psima ponude različite oblike mentalne stimulacije. Ona preporučuje igre njuškanja, rotiranje igračaka koje psi koriste i dopuštanje psima da sami biraju mesta za odmor.

Izgradnja samopouzdanja pre nego što vlasnik napusti kuću - na primer kroz šetnje sa puno njuškanja ili rešavanje interaktivnih zagonetki - pomaže psu da bude mentalno mirniji.

Znaci da vašem psu treba više ili manje prostora

Znaci stresa kao što su lizanje usana, skrivanje, nervozno koračanje ili stalno gledanje u vrata mogu ukazivati na to da vašem ljubimcu treba više prostora ili mira.

S druge strane, izražena vezanost, praćenje vlasnika za petama ili anksioznost čak i tokom kratkih razdvajanja mogu signalizirati da je psu potrebna veća podrška i predvidljivost u njegovoj svakodnevnoj rutini.

Rekordan broj učesnika u Beogradu na 6. Beogradskom jesenjem polumaratonu koji je danas okupio blizu 5000 učesnika iz 52 zemlje.

U okviru manifestacije održano je Prvenstvo Srbije u polumaratonu za seniore i seniorke, gde je šampionsku titulu osvojio član Atletskog kluba Apatin Đuro Borbelj sa rezultatom 1 sat 7 minuta i 49 sekundi i na taj način odbranio titulu osvojenu prošle godine na Prvenstvu Srbije u polumaratonu čiji je domaćin bio Apatin.

Na Prvenstvu Srbije nastupila su još tri člana kluba Zoran Radičanin zauzeo je 8. mesto, Milan Marinković 11. mesto, dok je Marko Kokanov osvojio 14. mesto.

Đuro Borbelj koji je u 2025. godini objedinio je seniorske titule u maratonu i polumaratonu, nastupio na Evropskom prvenstvu na 10 km na putu u Briselu, na kraju sezone nastupiće za seniorsku reprezentaciju Atletskog saveza Vojvodine na Svesrpskom kupu u dvorani na 3000 metara, koji se održava 6. decembra ove godine u Beogradu.

Osvojenom još jednom medaljom Atletski klub Apatin nstavio je dugogodišnji niz sezona sa osvojenim titulama u raznim disciplinama.

Upredo sa osvajanjem medalja u seniorskim kategorijama Atletski klub Apatin, nastavlja sa stvaranjem mladog stručnog i takmičarskog kadra kroz realizaciju besplatnih treninga tri puta nedeljno za najmlađe sugrađane, u ovom trenutku na treninzima se okuplja blizu 60 dece i školovanje trenerskog kadra u Pokrajinskom zavodu za sport i medicinu sporta Vojvodine.

Kompletirano je poslednje jesenje kolo srpkoligaškog karavana. Čonopljanska "Sloga" je u poslednjem meču godine poražena na gostovanju u Divošu sa 4:2. Domaćin je poveo u 29. minutu pogotkom Veselinovića. Osam minuta kasnije Mitrović je duplirao prednost. Gosti su u trećem minutu nadoknade prvog dela uspeli da smanje golom Stankovića. Sredinom drugog poluvremena Ignjić je povisio sa 3:1. Igrao se 75. minut kada je Saša Tomanović smanjio zaostatak domaćina. Samo što su krenuli sa centra Divošani su postigli novi pogodak, a konačan rezultat postavio je Lazar Veselinović svojim drugim golom na susretu. Zapisnik… I preostali tri današnja meča dobili su domaćini. Sloven je bio bolji (2:1) od Mladosti iz Bačkog Jarka. Identičnim rezultatom Mladost iz Omoljice dobila je Veternik, dok je Omladinac sa 3:1 slavio nad Dinamom 1945 iz Pančeva. Subotnje rezultate možete pogledati u prilogu. Da rezimiramo, Sloga je prvi deo šampionata završila na 12. mestu sa 16 osvojenih bodova. Čonopljanci su četiri puta slavili, isto toliko mečeva su remizirali, dok su sedam puta bili poraženi. Postigli su samo golova, a primili duplo više. U prvom meču prolećnog dela očekuje ih duel sa trećeplasiranim Naftagasom.

Tabela: Željezničar (I) 32, Hajduk 31, Naftagas 30, Mladost (BJ) 27, Jedinstvo 26, Dinamo 194 5- 25, Sloven 22, Vrbas 21, Veternik 18, Omladinac 17, Sloboda 16, Sloga 16, Inđija 15, Bačka 14, Mladost (O) 12, Kikinda 7.

Parovi narednog (16) kola: Sloga – Naftagas, Sloboda – Dinamo 1945, Omladinac – Bačka, Jedinstvo – Željezničar (I), Inđija – Kikinda, Vrbas – Veternik, Mladost (O) – Mladost (BJ), Sloven – Hajduk.

Izvor: somborsport.org

Tinejdžerske godine donose burne emocije, nagle promene raspoloženja i povremene sukobe - sve to obično spada u normalan deo odrastanja. Ipak, ponekad iza uobičajene razdražljivosti može da se krije nešto ozbiljnije. Depresija kod tinejdžera ume da bude tiha, prikrivena i lako pogrešno protumačena kao tipično buntovništvo ili povlačenje.

Prepoznavanje razlike između prolaznog neraspoloženja i stvarne depresije ključno je za pružanje prave podrške.

Kada roditelj zna na koje signale treba da obrati pažnju, mnogo je lakše da prepozna kada je detetu potrebna pomoć i da reaguje na vreme - piše Cleveland Clinic.

Znakovi depresije kod tinejdžera

Ako dete prolazi kroz uobičajen period tinejdžerske razdražljivosti, a ne depresije, on će verovatno da bude blag, kratkotrajan i izazvan određenim stresorima.

Normalno je da se tinejdžeri bore sa sopstvenim emocijama. Iako ponekad izgledaju i ponašaju se kao odrasli, njihov prefrontalni korteks, deo mozga koji reguliše emocije, nije potpuno razvijen sve do srednjih dvadesetih. Takođe, suočavaju se i sa hormonskim promenama i drugim efektima puberteta.

Ali ako pokazuju sledeće znakove depresije, treba da se odvedu kod lekara.

Promene u emocijama

Da bi se procenilo da li su tinejdžerske promene raspoloženja simptom depresije, važno je da se obrati pažnja na njihov intenzitet, trajanje i eventualnu povezanost sa određenom situacijom.

Promene u ponašanju

Kada tinejdžeri imaju depresiju, njihovo ponašanje često se menja zajedno sa raspoloženjem. Psihološkinja Suzan Albers kaže da mogu da iskuse:

Usporeno mišljenje, govor ili pokrete (psihomotorno usporenje)
Teškoće u izražavanju emocija
Probleme sa izvršnim funkcijama
Slabu memoriju i koncentraciju
Nemir i poteškoće u samokontroli
Disciplinske probleme

Ako ponašanje tinejdžera postane agresivno, odmah treba da se kontaktira sa lekarom. On će da uputi roditelje i dete ka resursima koji su potrebni da bi se obezbedila njihova i detetova bezbednost.

Promene u snu ili apetitu

Pedijatrica dr Veronika Isak preporučuje da dete pregleda stručnjak ako se značajno promeni koliko jede ili spava.

- Važno je isključiti da iza tih promena ne stoji neki zdravstveni problem - kaže ona.

Fizičke tegobe

Depresija može da izazove fizičke simptome, pa treba obratiti pažnju ako dete ima:

Glavobolju
Bolove u zglobovima ili telu
Probleme sa stomakom
Neregularne menstrualne cikluse
Problemi na više polja

Ako tinejdžer ima poteškoće u nekoliko aspekata života, poput školskih obaveza, vannastavnih aktivnosti i prijateljstava, to može da ukazuje na neki dublji problem, poput depresije.

Dr Albers preporučuje da se razgovara sa detetom o svemu, od vannastavnih aktivnosti do omiljene muzike. Uloga roditelja je da sluša, a ne da sudi.

- Ohrabrujem roditelje da pitaju. Vodite stalni razgovor sa svojim detetom i budite otvoreni za trenutak kada ono bude spremno da priča - naglašava dr Albers.

Problemi sa samopouzdanjem ili samopoštovanjem

Depresija može da izazove probleme sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, baš kao što problemi sa samopouzdanjem mogu da doprinesu razvoju depresije. Osećaj bezvrednosti može da dovede do toga da tinejdžer izbegava ljude i aktivnosti u kojima je ranije uživao.

Negativan unutrašnji govor

Ukoliko se primeti da dete redovno kritikuje sebe, okrivljuje se ili loše govori o sebi, možda je vreme da se proceni da ne pati od depresije.

- Normalno je ponekad biti razočaran sobom, ali ako se to događa prečesto, ti obrasci samosabotirajućeg razmišljanja mogu da se ukorene, pogoršavajući depresiju i anksioznost -priznaje dr Isak.

Ona takođe naglašava koliko je važno pratiti upotrebu društvenih mreža.

- Iako društvene mreže mogu biti pozitivan alat za kreativnost i povezivanje s prijateljima ili porodicom, znamo i da mogu doprineti negativnim ponašanjima kao što su vršnjačko nasilje, posramljivanje zbog izgleda i negativan unutrašnji govor - objašnjava Isak.

Upotreba psihoaktivnih supstanci

Kod depresije i upotrebe supstanci važno je znati da, ako postoji jedno, povećava se rizik da se razvije i drugo.

Ako se dete bori sa zavisnošću, razgovar sa lekaro je neizostavan.

Samosputavajuća ponašanja (samopovređivanje)

Kada se pomene samopovređivanje, najčešće se pomisli na udaranje, rezanje ili paljenje kože. Međutim, neki oblici samopovređivanja, poput čupanja kose ili čačkanja kože, mogu da budu znatno suptilniji. U slučajevima sumnje na samopovređivanje, dr Isak savetuje obraćanje pedijatru.

Otvoren govor o samoubistvu

Ako tinejdžer izrazi misli o samoubistvu, odmah treba da se kontaktira njegov pedijatar.

Cleveland Clinic

Kada se osećate tromo ili imate problem sa održavanjem ili smanjenjem telesne težine, lako je okriviti usporen metabolizam.

Ali metabolizam nije jednostavan prekidač koji možete uključiti ili isključiti novim treningom ili dijetom. Iako ishrana i kretanje igraju važnu ulogu, metabolizam je mnogo složeniji sistem – zbir svih hemijskih reakcija u telu koje hranu pretvaraju u energiju potrebnu za sve, od otkucaja srca do misli. Osim genetike, starosti i načina ishrane, na njegov rad utiču i svakodnevne navike, piše EatingWell.

Prema nutricionistima, ovi često zanemareni faktori mogu značajno uticati na to kako telo sagoreva energiju. Dobra vest je da male, održive promene mogu dugoročno podržati zdrav metabolizam.

Nivo stresa

Stres nije samo emocionalni teret – može snažno uticati i na metabolizam. Kada stres postane hroničan, telo proizvodi povišene nivoe hormona kortizola. U kratkim naletima, kortizol pomaže da se nosimo sa neposrednim izazovima, ali dugoročno može narušiti ravnotežu i uticati na to kako telo koristi i skladišti energiju.

"Kada je kortizol stalno visok, telo energiju zadržava umesto da je sagoreva", objašnjava nutricionistkinja Keiti Šimpelpfening. Kortizol takođe utiče na nivo šećera u krvi, čineći telo sklonijim skladištenju masti. Duboko disanje, meditacija i boravak u prirodi mogu smiriti nervni sistem i podržati metaboličko zdravlje - piše B92.

Kvalitet sna

Dobar san nije luksuz, već biološka potreba za pravilno funkcionisanje metabolizma. Loš ili nepravilan san može poremetiti hormone gladi i sitosti, grelin i leptin, otežavajući regulaciju apetita i energije.

"Cirkadijalni ritam zavisi od adekvatnog sna", ističe nutricionistkinja Liza Endruz. "Nedostatak sna može usporiti metabolizam i povećati lučenje hormona poput kortizola, koji utiču na regulaciju šećera u krvi i telesnu težinu". Stručnjaci preporučuju 7 do 9 sati kvalitetnog sna svake noći.

Zdravlje creva

U probavnom traktu žive trilioni mikroorganizama koji čine crevni mikrobiom, ključan za ukupno zdravlje, uključujući metabolizam. Ti mikrobi pomažu da se hrana razgradi, apsorbuju hranljive materije i proizvode esencijalni vitamini.

"Mikrobi u vašim crevima igraju veliku ulogu u metabolizmu", naglašava nutricionistkinja Tejlor Berggren. Neravnoteža u mikrobiomu može ometati efikasnu preradu hranljivih materija. Raznovrsna ishrana bogata vlaknima, voćem, povrćem, celovitim žitaricama i fermentisanom hranom podstiče zdrav mikrobiom.

Osetljivost na insulin

Insulin omogućava ćelijama da koriste glukozu iz krvi za energiju. Kada ćelije postanu manje osetljive na insulin, stanje poznato kao insulinska rezistencija, metabolizam može biti poremećen.

"Kada ćelije ne reaguju pravilno na insulin, telo teže koristi glukozu, a metabolizam masti usporava. To olakšava skladištenje masti i otežava sagorevanje", ističe nutricionistkinja Johana Kac. Poboljšanje osetljivosti na insulin putem ishrane, vežbanja i zdravih navika jednako je važno kao i izgradnja mišića.

Kako podržati zdrav metabolizam

Iako genetiku ne možete promeniti, možete usvojiti navike koje podržavaju rad metabolizma. Nutricionisti ističu nekoliko ključnih preporuka:

Dajte prednost proteinima

Uključivanje dovoljno proteina u svaki obrok i užinu moćan je način za podsticanje metabolizma. Ciljajte 20–30 g proteina uz obroke i 10–15 g uz međuobroke.

Izgradite mišićnu masu

Trening snage pomaže u očuvanju mišića, koji u mirovanju troše više kalorija nego masno tkivo. Vežbe sa opterećenjem, poput dizanja tegova ili treninga sa elastičnim trakama, dva puta nedeljno mogu podstaći aktivniji metabolizam.

Jedite redovne obroke

Preskakanje obroka može uticati na metabolizam i regulaciju šećera u krvi. Jedno istraživanje pokazalo je da preskakanje ručka dva dana zaredom izaziva veći skok šećera u krvi nakon večere. Redovni obroci i međuobroci pomažu da energija i metabolička ravnoteža ostanu stabilni.

Podaci sistematskih pregleda kod dece školskog uzrasta, a koji su urađeni u 2023. godini, pokazuju da čak 10,7 odsto njih ima loše telesno držanje, naročito oni koji idu u osnovnu školu. Rančevi koje nose izuzetno su teški posebno za đake do četvrtog razreda. S obzirom na navedeno, postavlja se pitanje da li bi trebalo da se u osnovne škole uvedu ormarići kako bi učenici u njima držali knjige.

Predsednica Društva učitelja Beograda Zorica Vukajlović kazala je za Euronews Srbija da je pitanje ormarića u školama vrlo kompleksno.

- Apsolutno je tačno da su rančevi, naročito do četvrtog razreda osnovne škole, preteški za đake. Takođe, mnoga deca imaju problem sa lošim držanjem. Iz tog razloga sam za to da se uvedu ormarići. Mislim da ne postoji osoba na svetu koja bi rekla da nije za to. Međutim, ormarići pre svega zahtevaju prostor - kazala je.

Napomenula je da postoje škole u kojima ne postoji dovoljno prostora da se to učini.

- Učionice u njima su nedovoljno velike da bi ormarići mogli u njih da se postave, a takođe imaju i uske hodnike. Jednostavno, ormarići u takvim školama nemaju gde da se postave. Ja radim u školi koja je dugačka kao kasarna. Učionica ima oko 50 kvadrata, a imam 27 učenika. Prosto, škola nije projektovana da mogu da se postave ormarići - istakla je.

Dodala je da je i problem održavanje higijene ormarića jer škole imaju određen broj pomoćnog osoblja.

- Ormariće s vremena na vreme treba očistiti, dezinfikovati, oprati, a broj pomoćnog osoblja koje bi se i time bavilo određuje se na osnovu kvadrature škole, a ne broja dece. Đaci bi u te ormariće svašta stavljali, a zaista mislim da je higijena takođe veoma važna - zaključila je Zorica Vukajlović.

Suzana Mijušković iz Saveza učitelja Republike Srbije mišljenja je da treba da se postave ormarići.

- Ako ormarići ne mogu da stoje u učionici u nekim školama, onda mogu na hodnicima. Ako ne mogu ni tu, mislim da postoje određena mesta gde mogu. Naročito mislim da ormariće treba postaviti za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole - kazala je.

Dodala je da ormariće naročito treba postavljati za onu decu koja putuju do škola.

Da li ste se ikada zapitali zašto su neki ljudi uvek u potrazi za novim informacijama i odgovorima?

Astrologija nudi zanimljiv uvid, ukazujući na to da datum našeg rođenja može oblikovati našu žeđ za znanjem.

Postoje znaci Zodijaka čija znatiželja doslovno nema granica – oni su večiti učenici, istraživači i postavljači pitanja koji svet vide kao beskrajnu zagonetku koju treba rešiti, prenosi N1.

Blizanci

Vladar Blizanaca je Merkur, planeta komunikacije i intelekta, stoga ne čudi što se nalaze na vrhu ove liste. Njihov um radi brzinom svetlosti, neprestano upijajući nove informacije, činjenice i trivijalnosti.

Blizanci su majstori postavljanja pitanja, ne zato što žele biti naporni, već zato što ih iskreno zanima sve što ih okružuje. Za Blizance je svaka osoba nova knjiga koju treba pročitati, a svaka situacija prilika za učenje.

Strelac

Dok Blizanci skupljaju činjenice, Strelčevi traže smisao. Pod vladavinom Jupitera, planeta ekspanzije i više svesti, njihova znatiželja usmerena je na velika pitanja. Zašto smo ovde? Koji je smisao života? Šta se nalazi iza horizonta?

Strelčevi neprestano teže širenju svojih mentalnih i fizičkih granica, a pitanja su njihovo glavno oruđe. Njihova žeđ za znanjem često se manifestuje kroz ljubav prema putovanjima, filozofiji i upoznavanju različitih kultura.

Vodolija

Vodolijina znatiželja je futuristička i inovativna. Kao vazdušni znak kojim vlada Uran, planeta revolucije i originalnosti, Vodolije su uvek korak ispred svog vremena.

Njihova pitanja često izazivaju i teraju druge na razmišljanje izvan okvira. Zanimaju ih nauka, tehnologija, društveni napredak i sve što je nekonvencionalno.