Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana, pri čemu se za svaki vezuju određena verovanja i običaji.
Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan. Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.
Običaji za Božić
Nakon Badnje večeri, na božićno jutro običaj, koji se održao i danas u mnogim selima, podrazumeva da položajnik, prvi gost u kući, pozdravi ukućane rečima “Hristos se rodi”. Onda grančicom badnjaka džara vatru uz reči: “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.” Te reči će, veruje se, porodici doneti zdravlja i boljitak.
Naime, položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. On je čovek koji na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću, te treba da bude zdrav i krepak.
Na Božić, pre izlaska sunca, stari je običaj da domaćica mesi pogaču, česnicu. U nju sakrije jednu paricu, a za onog ko je nađe veruje se da će ga sreća pratiti te godine i da će imati blagostanja.
Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora, a ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“
U kući se za Božić sprema bogata trpeza, na kojoj je i božićna pšenica, po pravilu posejana na Svetog Nikolu, takođe za blagostanje porodice. A kada ručak počne, kako piše Vuk Karadžić u svom Srpskom rječniku, najpre se jedu sir i pečenica, a negde i varenik, odnosno rakija.
Vuk za pečenicu kaže da je to obično prase, može biti i ovca, a kod siromaha i ćurka. Podseća i da pečenicu još s jeseni treba hraniti i spremati jer – ne traži se pečenica uoči Božića. Uglavnom se kolje i peče dan ili dva pred Božić, a potom onako hladna jede sve do Malog Božića, tj. Srpske nove godine.
Stari običaj nalaže i da se prvi dan Božića ne ide u tuđe kuće. Ide se u crkvu i to je prilika da se pomire svi koji su bili u svađi.
U nekim krajevima je i verovanje da na taj dan treba početi pomalo od svakog posla kako bi nam u narednoj godini sve išlo od ruke, ali i da ne treba spavati da ne bismo bili lenji.
Božji dan – posvećen dobrim delima i mirenju
Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju.
Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, primaju gosti. Kažu, ko vam se nađe na kućnom pragu da nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite, navodi RTS.
U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.
Još se ponegde zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. Ponegde mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju“ Božić.
Sveti Stefan, treći dan Božića
Trećeg dana Božića, slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.
Na taj dan nekada se iznosila slama iz kuće, koja je doneta za Badnje veče. Nije se bacala, već se stavljala u raklje, pčelinjak, vinograd, voćnjak, kokošinjac ili neke druge pomoćne zgrade, ističe Danas.
U Vojvodini, božićna slama se uklanja se još tokom noći, u prvim minutima Stevandana. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Inače, po tradiciji se sve do malog Božića, odnosno 14. januara, ljudi pozdravljaju božićnim pozdravom.
Šta se radi s badnjakom?
Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, što je danas za većinu nezgodno. Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za Nova.rs Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.
Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.
„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.
Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.
