Sombor.info

Funkcionalna kafa postala je jedan od najbrže rastućih trendova u svetu ishrane i zdravog životnog stila. Za razliku od klasične šoljice kafe, koja se pije prvenstveno zbog ukusa i energije, funkcionalna kafa obogaćena je dodatnim sastojcima poput adaptogena, vitamina, minerala ili biljnih ekstrakata sa ciljem da pruži konkretnu zdravstvenu ili performansnu korist. Ovaj spoj tradicionalnog napitka i savremenih nutritivnih pristupa privlači sve veći broj potrošača koji žele da unaprede svoje svakodnevne rutine na jednostavan i prirodan način.

Zak Hadad započinje svoj dan šoljom kafe u koju je dodata lavlja griva – vrsta pečurke – već tri godine.

Kaže da mu daje „zaista jasan, fokusiran osećaj“, bez „naglog skoka i pada energije koji ponekad dobijete od jake kafe“, prenosi BBC.

Kafe pripremljene sa dodatnim sastojcima poput pečuraka, proteina i kolagena poznate su kao „funkcionalne kafe“ – i imaju za cilj da konzumentima pruže benefite koji prevazilaze uobičajeni kofeinski podsticaj.

Godinama su bile poznate kao proizvodi koji se viđaju po rafovima prodavnica zdrave hrane, ali u poslednje vreme sve češće se pojavljuju i u kafićima na glavnim ulicama, prenosi Danas.

Zak je otvorio sopstveni kafić u kafiću u Čorltonu krajem 2023, gde nudi četiri različite vrste praha od pečuraka, za koje kaže da imaju različite benefite.

Kupci mogu da plate dodatnu jednu funtu da dodaju prah od pečuraka ili kolagen u pića, od latea do kapućina.

Kafa napravljena sa pečurkama poput lavlje grive, reishija i čage smatra se da ljudima pruža bolji fokus „bez nervoze od obične kafe“, kaže nutricionistkinja Eli Brečer, iako napominje da su istraživanja još u toku.
Tokom protekle godine, kako je potražnja rasla, lanac prodavnica zdrave hrane Holand & Barret skoro je udvostručio svoj izbor kafa sa pečurkama, rekli su za BBC.

Čak je i Marks & Spencer počeo da prodaje late sa lavljom grivom u svojim kafićima u prodavnicama.

Kafeni gigant Starbucks počeo je u septembru da prodaje proteinsku kafu, koristeći mleko bogato proteinima i hladnu penu.

Istraživačka kompanija Tastewise navodi funkcionalnu kafu kao jedan od glavnih trendova za 2026. godine.

„Funkcionalne kafe prelaze iz ‘wellness’ uglova u mejnstrim“, kažu iz kompanije.

Lanac Black Sheep Coffee već neko vreme nudi kašičice proteinskog praha i CBD-a kao dodatke svojim napicima, ali ranije ove godine lansirali su svoju liniju latte napitaka za „funkcionalno zdravlje“.

Jedan, koji sadrži prebiotička vlakna, ima za cilj da poboljša zdravlje creva.

Drugi, s kolagenom, namenjen je koži.

Ali latte sa lavljom grivom je njihov najprodavaniji napitak, kaže Ben Fenton, njihov direktor operacija.

Marijam Begum (31) svaki dan pije kafu sa dodatkom kolagena. Ponekad doda i proteinski prah.

Pravi ih kod kuće sa kolagenom koji kupuje preko interneta ili kupi ledenu kafu ili flat white sa kolagenom ili proteinima u kafiću blizu svog doma u Londonu.

Loren Devlin, bivša takmičarska dizačica tegova, godinama svakodnevno pije i kafu i proteinske šejkove. Ali pre oko pet godina, 38-godišnjakinja je počela da kombinuje to dvoje.

Sada kupuje instant kafu koja sadrži kolagen i proteinski prah preko interneta i pravi je kod kuće, a kaže da je zbog nje „duže sita“ nego od obične kafe.

Ana Ričardson, koja živi u Kardifu, kaže da joj je kafa sa lavljom grivom dala osećaj kao da joj je mozak „samo proradio“ i da joj je lakše da se fokusira na jednu stvar nakon što je popije.

Nedavno je Ana probala i kafu sa ašvagandom.

„Budna sam, ali nisam nervozna“, kaže o tom napitku.

Friluftsliv je deo norveške tradicije i duboko je utisnut u običaje zemlje. Reč je o prihvatanju boravka napolju, čak i na hladnim temperaturama, u svrhu što boljeg povezivanja s prirodom i opuštanja...

Norvežani izuzetno drže do svežeg vazduha i boravka u prirodi, čak i usred zime kad temperature padnu debelo izpod nule i stalno je mrak. Dobro je poznato kako su njihove zime duge i mračne, mnogo oštrije i teže nego kod nas, ali se s njima uspešno nose zahvaljujući konceptu friluftsliv, koji možemo prevesti kao „život na svežem vazduhu“.

Pojam je donekle sličan danskom hygge, ali dok hygge uči kako se što bolje osećati kod kuće, friluftsliv će vas naučiti kako da uživate napolju, piše Pun kufer.

Friluftsliv podrazumeva prihvatanje boravka napolju, čak i na hladnim temperaturama, u svrhu što boljeg povezivanja s prirodom i opuštanja.

„Život na otvorenom je bitan zbog fizičkih aktivnosti, relaksacije i nalaženja vremena za sebe i druge“ – smatra Dag Solvang iz norveške treking asocijacije, i dodaje kako u životu napolju, može uživati apsolutno svako.

Uz friluftsliv nije potrebno trošiti novac kako biste uživali. Možete jednostavno da šetate kroz prirodu s porodicom, kampovati ili ići u ribolov.

Iako većina nas to prihvata u nekom obliku, u Norveškoj je to strast. Bez obzira kakvi su vremenski uslovi – kiša, grad, sneg – Norvežani smatraju da uživanje na svežem vazduhu nema alternativu.

Zanimljivo je da je pojam smislio još sredinom 19. veka, veliki pisac Henrik Ibsen.

Međutim, treba reći da Norvežani, iako imaju ozbiljnije zime, imaju i sreće, jer čak i u velikom gradu poput Osla, postoje ogromni prostori za uživanje u prirodi. Takođe, u državi postoji i Zakon o rekreaciji na otvorenom, koji propisuje da svaki stanovnik ima pravo da koristi zemljišta širom Norveške za kampovanje, planinarenje, skijanje, biciklizam… Uglavnom, na dalekom severu, itekako se ceni život – na otvorenom.

Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, među kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja.

U Evropi 30 odsto svih uzroka smrti su kardiovaskularne bolesti. Najviša stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, već više decenija unazad, registruju se u Rusiji, Ukrajini i bivšim socijalističkim republikama.

„Srbija je u rangu zemalja sa najvišom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti”, ističe specijalista interne medicine dr Marija Krišto za Stetoskop.

Hipertenzija je prvi na listi uzroka preuranjenih smrti u razvijenom svetu i taj trend se nastavlja već decenijama unazad.

Šta predstavlja hipertenzija?

Arterijska hipertenzija, povišen krvni pritisak ili samo hipertenzija, je stanje povišenih vrednosti pritiska krvi u arterijskim krvnim sudovima iznad normalnih vrednosti. Granica normalnih vrednosti krvnog pritiska je 140/90 mmHg.

Prema poslednjim preporukama American College Heart Association (ACC/AHA) iz 2017. godine, promenjena je klasifikacija hipertenzije.

Normalnim vrednostima se smatraju vrednosti <120/80 mmHg* Hipertenzija I stadijuma:130-139/80-90 mmHg* Hipertenzija II stadijuma: >140/90 mmHg*

ili, klinički kriterijum preporučen od Practice Changing UpDates:

Dnevna srednja vrednost: >ili=130/80mmHg*Izolovana sistolna hipertenzija: >130mmHg i <80 mmHg*

Izolovana dijastolna hipertenzija:<130mmHg i >80mmHg*

*srednja vrednost najmanje 3 uzastopna merenja

Hipertezija i krvni sudovi

Naši krvni sudov i trpe uticaj sile pritiska krvi koja teče kroz njih. Kada je krvni pritisak normalan, oni se svojim elastičnim zidom lako prilagodjavaju fiziološkoj razlici u pritiscima tokom srčanih ciklusa (sistola, dijastola).

Pod uticajem povišenog pritiska krvi, arterijski krvni sudovi gube svoju elastičnost i postaju krute cevi. Tako izmenjeni, ne mogu adekvatno da odgovore na promene u pritiscima tokom rada srca.

Zid arterije najpre gubi svoju elastičnost da bi odgovorio na povišen pritisak krvi u njemu, zadebljava, a ukoliko je prisutan neki od faktora rizika, pokreće stvaranje aterosklerotskog plaka.

Usled suženja (stenoze) krvnog suda aterosklerotskom plakom, smanjuje se dopremanje kiseonika i hranljivih materija različitim organima, što postepeno narušava njihovu funkciju.

Neravna površina plaka i turbulentno kretanje krvi kroz suženja unutar krvnog suda, dovode do pojave krvnih ugrušaka (tromb) na njegovoj površini.

Delovi tako nastalog tromba mogu se otkinuti i nošeni strujom krvi mogu zaustaviti bilo gde u zoni snabdevanja krvnog suda iz kog je tromb potekao. Prekid u snabdevanju kiseonikom organa i tkiva neminovno vodi ka njihovom oštećenju i gubitku funkcije.

Upravo zbog uticaja na krvne sudove svih vitalnih organa, hipertenzija je jedna od najkompleksnijih bolesti, jer svaki organ koji izmenjena arterija snabdeva kiseonikom - može biti pogođen.

Po najnovijoj globalnoj statistici koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija, izmedju 33 i 46 odsto* ljudi ne zna da boluje od hipertenzije.

Više od 50 odsto ljudi nema regulisan arterijski pritisak uprkos propisanoj terapiji. Procenat varira u zavisnosti od razvijenosti zdravstvene zaštite.

Hipertenzija je jedan od ključnih faktora za nastanak:

aneurizme abdominalne aorte,
bolest perifernih arterija,
infarkt srca,
moždani udar,
gangrenu ekstremiteta,
gangrenu creva,
slepilo,
bolesti bubrega.

Iz svega navedenog hipertenzija zahteva multidisciplinarni pristup.

„Rano otkrivanje komplikacija hipertenzije, od ključne je važnosti za ishod ove multisistemske bolesti”, navodi dr Krišto.

Preporučeni pregledi za osobe sa hipertenzijom

Redovne kontrole kardiooga 2 puta godišnje ili po preporuci doktora
Kolor-dopler kontrole krvnih sudova vrata, aorte, donjih ekstremiteta
Pregled specijaliste dijetoterapije
Godišnja kontrola nefrologa
Godišnji pregled endokrinologa
Godišnji pregled oftalmologa
Pregled neurologa po indikacii
Pregled vaskularnog specijaliste
Psihoterapija u cilju otklanjanja faktora rizika (pušenje, alkohol)

„U 50-tim godinama života, očekivani životni vek je za pet godina duži kod ljudi sa normalnim krvnim pritiskom. Do 64. godine života hipertenzija je nešto češća kod muškaraca, od 65. godine žene se sa muškarcima izjednačavaju u stopi oboljevanja”, objašnjava dr Krišto.

Uzroci hipertenzije

Esencijalna hipertenzija se javlja u 90-95 odsto slučajeva, nepoznatog je specifičnog uzroka uz prisustvo jednog ili više sledećih faktora rizika:

porodična predispozicija,
ishrana bogata zasćenim mastima,
ekscesna količina soli u ishrani,
gojaznost,
poremećaji spavanja,
alkohol i cigarete,
hronični stres, akutna bol i akutni stres,
insulinska rezistencija,
dijabetes,
povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi),
nedostatak kretanja.

Sekundarna hipertenzija

Kod pet odsto pacijenata uzrok je poznat i njegovo lečenje dovodi i do lečenja hipertenzije:

stenoza bubrežnih arterija, policistična bolest, glomerulonefritisi,
tumori nadbubrežnih žlezdi, Cushing-ov sindrom, primarni aldosteronizam,
bolesti štitaste žlezde i paraštitastih žlezdi- hiper- i hipotireoidizam, primarni hiperparatireoidizam,
sleep apnea sindrom,
malformacije krvnih sudova,
upotreba kortikosteroida, NSAIL, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije.

Simptomi hipertenzije

Simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do neprepoznatljivosti, često se za ovu bolest kaže da je tiha, bezbolna i nepredvidiva.

Sledeći simtomi mogu ukazati na hipertenziju:

glavobolja,
daha ili otežano disanje,
zamućen vid,
krvarenje iz nosa,
ezorijentisanost,
konfuznost.

Komplikacije hipertenzije

„69 odsto onih koji dožive srčani udar (Infarkt srca)- ima povišen krvni pritisak”, ističe dr Krišto.

Najčešće komplikacije povišenog pritiska su na sledećim organima:

Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca, angina pectoris, plućni edem, aritmije

Arterije: Periferna bolest arterija (PAD) koja se pojavljuje sa grčevima u nogama i čija je krajnja komplikacija gangrena donjih ekstremiteta, Angina pectoris, Infarkt srca (AIM), Disekcija aorte (raslojavanje aortnog zida usled njegove slabosti i pritiska struje krvi), stvaranje aneurizme (trajno proširenje arterijskog krvnog suda za više od 50 odsto)

Mozak: Šlog ili moždani udar (CVI),RIND, TIA, vaskularna demencija, hipertenzivna encefalopatija, subarahnoidno krvavljenje

„77 odsto onih koji dobiju moždani udar (šlog) imaju povišen krvni pritisak, a povišen krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara 4-6 puta”, ističe dr Krišto.

Bubrezi: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija

I pored jednostavnog načina utvrđivanja i praćenja, više od 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmanje) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na ljude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.

U svetu, oko osam miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti potiču od komplikacija povišenog i nelečenog krvnog pritiska.

„Antihipertenzivna terapija nedvosmisleno redukuje rizik od kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija”, navodi dr Krišto.

Da li ste znali da se 69 odsto srčanih udara i 77 odsto moždanih udara mogu sprečiti? - Šta preduzeti?

Proveriti sledeće:

• Izmeriti krvni pritisak, samostalno ili u lekarskoj ambulanti.
• Ponoviti merenje u različito doba dana. Potvrditi postojanje povišnog pritiska u više merenja.
• Merenje izvršiti na obe ruke, na sobnoj temperaturi.

Menjati:

Životne navike, odnos prema zdravlju, životne prioritete.
Informišite se preko kompetentnih izvora.
Ne verujte u instant rešenja.

Dajte sebi vremena i napravite plan budućih promena:

Smanjite telesnu težinu postepeno i uz pomoć stručnog lica – specijaliste nutritivne dijetoterapije, koji će sagledati Vaše celokupno zdravstveno stanje i odrediti individualni dijetetski režim.
Smanjite unos soli
Alkohol smanjite na meru do 2 doze za muškarce odnosno do 1 doze za žene dnevno.
Potražite stručnu pomoć tokom prekida pušenja ili podršku grupe.
Uvedite minimum 30 minuta šetnje brzim hodom nekoliko puta nedeljno

Kontrolisati:

Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti (vaskularni specijalista, endokrinolog, nefrolog, neurolog, oftalmolog, spec. dijetoterapije ) uz upotrebu propisane terapije (medikamentima i / ili higijensko-dijetetskim režimom), kao samostalno praćenje vrednosti krvnog pritiska, ključni su i neophodni za povoljan ishod ove kompleksne bolesti.
Razumevanje mehanizama kojim povišen pritisak ispoljava svoje negativno dejstvo, unapredjenje kolor dopler dijagnostike za ranu detekciju promena na krvnim sudovima, razvoj novih lekova koji nedvosmisleno utiču na prevenciju nepovoljnih kardiovaskularnih dogadjaja i komplikacija na ostalim organskim sistemima, moraju biti udruženi sa najvažnijim faktorom – odgovornim odnosom pacijenta prema svojoj bolesti.

Smernice za skrining pacijenta sa hipertenzijom:
Za pacijenta kod koga je postavljena sumnja na hipertenziju, savetuje se detaljna klinička evaluacija stanja srca i krvnih sudova, a po indikaciji i drugi specijalistički pregledi:

Laboratorijske analize:

Pregled prvog jutarnjeg urina sa analizom na prisustvo krvi, proteina i glukoze.
Urea, kreatinin i elektroliti u krvi (Na, K)
Glukoza (šećer) u krvi.
Ukupni holesterol i njegove frakcije (HDL i LDL), trigliceridi.
Enzimi jetre (AST, ALT, GGT)
Specijalistički pregledi:
Kardiološke pregled sa 12-channel EKG
EHO kolor-dopler ultrazvuk srca
CDS Kolor dopler karotidnih arterija
Kolor dopler abdominalne aorte
Kolor dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta
24h Holter monitoring krvnog pritiska
24h Holter monitoring EKG-a
Pregled nefrologa
Pregled endokrinologa
Pregled specijaliste dijetoterapije
Pregled oftalmologa
Pregled neurologa
Pregled vaskularnog specijaliste (internista, angiolog, vask.hirurg)

„Postaviti dijagnozu hipertenzije je relativno jednostavno, savremeno medikamentozno lečenje je visoko efikasno, ali kontrolisanje multisistemskih komplikacija direktno je srazmerno stepenu razumevanja bolesti od strane samog pacijenta”, poručuje dr Krišto.

U nedelju 23. novembra 2025. godine u sportskoj hali „Hram“ u Kaću održan je tradicionalni međunarodni karate turnir „Panter Open 2025“ za mlađe uzrasne kategorije.

Karate klub „Dušan Staničkov“nastupio je u disciplini kate i ostvario sjajan rezultat – čak 7 osvojenih medalja.

Spisak osvajača medalja:

• Milan Radmilović – 2 zlatne medalje (CB klasa i APS nivo)
• Lola Vulinović – zlatna medalja (ED nivo)
• Iva Karimović – srebrna medalja (ED nivo)
• Vladimir Radmilović – srebrna medalja (ED nivo)
• Jovana Golubović – srebrna medalja (C klasa)
• Radić Georgije – bronzana medalja (ED nivo).

U subotu, 29. novembra od 19 časova, u Sivcu će se održati 41. Festival akustičarske muzike, nadaleko poznati FAMUS.

Program će otvoriti prošlogodišnja pobednica, Kristina Afić iz Ruskog Krstura, nakon čega će uslediti takmičarski deo programa u kojem će publika uživati u predstavljanju sjajnih muzičara kantautora. Za vreme glasanja stručnog žirija publici će se predstaviti jedan od najboljih vokala na polju zabavne muzike i autor nekih od najlepših balada, pevač Saša Vasić.

Uvod u FAMUS biće peta Izložba ručno izrađenih gitara koja će biti otvorena u petak, 28. novembra, sa početkom u 19 časova. Na njoj će učestvovati izlagači: Nenad Nikolić iz Novog Sada, Željko Manojlović iz Osijeka, Veljko Petković iz Novog Sada, Radovan Jovičić iz Rumenke, Dejan Baić iz Novog Sada, Vojin Marić iz Novog Sada, Goran Lazić iz Sivca i Branko Šubić iz Stare Pazove.

Ulaz na obe večeri je slobodan!

Izvor: Naše Mesto

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. novembar

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. novembar

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, a prenosi Nova ekonomija.

Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara, piše Nova ekonomija.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Prosečna primanja domaćinstava na mesečnom nivou deljena po regionima izgledala je ovako:

Beogradski 111.728
Vojvodina 91.310
Šumadija i Zapadna Srbija 87.744
Južna i Istočna Srbija 86.988

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Beograđani troše najmanje na alkohol i duvan

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne troše najviše 3.578 dinara.

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

Najviše se jedu piletina, suhomesnato i krompir

Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci.

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira, zaključuje Nova ekonomija.

Znate li da dužina prstiju može otkriti svašta o vašem karakteru, ali i sklonosti bolestima? Ako uporedite, na primer, dužinu kažiprsta i domalog prsta otkrićete i koliko dugo ćete živeti.

Uporedite dužinu kažiprsta i domalog prsta i otkrijte podudara li se s nekim od vaših karakteristika.

Duži prstenjak

Kažu da su ljudi kojima je prstenjak duži od kažiprsta – vrlo lepi. Oni zrače šarmom koji drugi ljudi smatraju neodoljivim.

Odlučni su i preduzetni, čak agresivni i za njih ne predstavlja problem ući u rizik. Njihove profesije su uglavnom: vojnik, inženjer, matematičar, a vrlo su uspešni u rešavanju ukrštenica i šahu.

Naučnici su otkrili da ljudi s dužim prstenjakom od kažiprsta zarađuju i više novca. Osobe s dužim prstenjakom imaju predispozicije za bavljenje sportom.

Oni koji imaju duži prstenjak imaju dva puta veće šanse da obole od osteoartritisa kolena otkriva istraživanje sa Univerziteta Nottingham koje je sprovedeno na 2.000 ljudi s takvim oboljenjem.

Osobe s dužim domalim prstom takođe su sklonije osteoartritisu koljena i prstiju. Isto istraživanje u Americi potvrdilo je tezu.

Duži prstenjak znači da imate više šanse da obolite od anoreksije, ali manji rizik od razvoja bulimije.

Profesor Menig kaže da osobe obolele od anoreksije imaju izrazito dugačak prstenjak.

Ljudi s dužim prstenjakom češće obolevaju od prehlada nego oni s dužim kažiprstom. Ovo je pokazao mali uzorak na 200 studenata Univerziteta Liverpul.

Dobra vest je da su osobe s dužim prstenjakom manje sklone porocima poput pušenja, prenosi Novi.ba.

Duži kažiprst

Ljudi s kraćim prstenjakom od kažiprsta imaju veliko samopouzdanje, ponekad znaju da budu i arogantni. Uživaju u samoći i ne vole da ih neko uznemirava u slobodno vreme.

Nisu tip osobe koji će napraviti prvi korak kada je u pitanju odnos, ali uvek prihvate i cene pažnju koju dobijaju.

Žene u dobi od 35 do 75 koje su obolele od raka dojke uglavnom su imale duži kažiprst od domalog prsta, kaže profesor Menning koji je proučavao 200 osoba.

Ovo je verovatno zbog velike izloženosti hormonu estrogenu koji se povezuje s određenim tipom raka dojke. Jedna studija pokazala je takođe povezanost između dužine kažiprsta i raka grlića maternice.

Muškarci s dužim kažiprstom u opasnosti su od srčanog udara, i to pre 50. godine.

‘Što je duži kažiprst kod muškarca, sigurniji je od ranog srčanog udara’, kaže profesor Mening.

Visoke temperature, astma, alergije – ove bolesti i stanja uobičajeniji su kod ljudi s dužim kažiprstom.

To je verovatno zbog velike izloženosti organizma hormonu estrogenu, zbog kojeg te osobe imaju jači imunološku sistem.

Samim tim burnije reaguju na određene namirnice ili druge alergene te tako razvijaju alergije.

Dobra vest je da osobe s dužim kažiprstom imaju manje šanse da obole od raka prostate.

Ista dužina

Osobe kojima je dužina domalog i kažiprsta ista su miroljubivi i osećaju se neprijatno kad se nađu u sukobu.

Dobro su organizovani i pokušaće da budu u dobrim odnosima sa svima.

Odlikuje ih velika vernost u vezama, puni su nežnosti i brige prema svojim partnerima.

Što se tiče bolesti, nema posebnih istraživanja i upozorenja.