Ko nije izgubio nijedan stalan zub, a ima 40, 50 ili 60 godina, slobodno možemo reći da je mađioničar. Odgovor na pitanje da li je važnija genetika ili dobre navike u „RTS Ordinaciji“ dao je stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu i otkrio nekoliko trikova za očuvanje zuba.
Kod dileme između genetike i dobrih navika pri očuvanju zuba, stomatolog dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu staje na stranu naših svakodnevnih navika.
„Genetika ima uticaja, ali mnogo manje na pojavu karijesa. Navike su te koje su važne da bismo sačuvali oralno zdravlje – način ishrane, održavanje oralne higijene, održavanje uopšte zdravih stilova života, kako se to danas popularno zove, to jest ne pušiti, ne jesti često slatko, imati izbalansiranu ishranu. To je nešto što je važnije od onoga što nosimo genetski“, naglasio je dr Marković i dodao da genetika učestvuje sa manje od 30 odsto.
Izbegavati konzumiranje vrućeg i hladnog u toku istog obroka
Nagle promene temperature nisu dobre za zube.
„Gleđ je inertna, čvrsta. Taj pokrivač zuba koji daje sjaj i čvrstoću zubu je nešto o čemu mora da se vodi računa, jer nagle promene, kao mnogo hladno i mnogo vruće, koji idu naizmenično, dovode do pucanja. Neće se to desiti odjednom, ali ako imamo tu naviku, sigurno će doći do toga da se u nekom trenutku pojave prskotine na gleđi koje će postati vremenom, zbog pigmentacije, čak i vidljive“, objasnio je stomatolog i dodao da oštećena gleđ otvara put karijesu.
Zubnu gleđ možemo oštetiti i hranom koja sadrži kiselinu. Takođe, hrana sa šećerom, naročito rafinisanim, lakše se metaboliše od strane bakterija.
„U tom procesu nastaju kiseline, a ona razara taj deo zuba koji je, na neki način, prva barijera“, istakao je profesor Marković i dodao da kada kiselina rastvori gleđ, pokrivač zuba se odlama i nastaje karijes.
Posle obroka isprati usta običnom vodom
Iako pranje zuba ne bi trebalo da preraste u opsesiju, profesor Dejan Marković ističe važnost higijene usta i zuba.
„Zube treba prati. Dovoljno je da to bude dva puta dnevno, ujutru i uveče, ostalo ne mora da bude obavezno. Korišćenje, recimo, kiselih salata, kiselog napitka, limunade, svega onoga što smatramo da je zdravo, takođe utiče delimično i na zube. Ukoliko posle toga krenemo da peremo zube, mi smo gleđ kiselinom iz hrane malo razmekšali, a tvrdom četkicom očistili, da ne kažem, oštetili time što smo ih oribali”, upozorio je dr Marković i dodao da bi ispiranje usta vodom posle jela bilo korisno jer bismo tako razblažili kiselinu koja utiče na zube.
Kisela hrana nagriza gleđ
I način na koji jedemo ima uticaja na zdravlje zuba. Profesor Marković navodi primer da deca iz iste porodice koja jedu istu hranu mogu imati potpuno drugačiju situaciju. Jedina razlika je što jedno dete jede brzo, a drugo „mrljavi“, žvaće dugo.
„Zadržavanje hrane u ustima, a ne količina, je ta koja dovodi do karijesa”, objasnio je dr Marković i dodao da treba napraviti pauzu između obroka, da bio organizam sam očistio usta, a to radi pljuvačka.
Zube ne treba prati zube odmah posle povraćanja
Nakon povraćanja ne treba prati zube četkicom, već samo isprati usta običnom vodom.
„Na taj način smanjuje se nivo kiseline u ustima, smanjuje se neprijatan osećaj, ali ono što je bitno kod povraćanja u takvim nekim stanjima, koji se tretiraju kao stanja povećanog rizika za nastanak karijesa, treba voditi računa da se takvi zubi dodatno ne oštete tokom pranja četkicom”, rekao je stomatolog podsećajući da je u ovom slučaju želudačna kiselina ta koja rastvara gleđ i da bi se četkicom oštetio taj zaštitni sloj zuba.
Koristite meku četkicu za zube
Četkica za zube može da uđe u međuzubne prostore i ukloni ostatke hrane, ali ne i kamenac i očvrsle naslage na zubima. Zbog toga je dovoljno da bude meka.
„Ne treba nam čvrsta četkica da bi to sad strugalo. Mekana četkica ne oštećuje desni, ona ne oštećuje kada radite ribajućim pokretima po zubima”, precizirao je profesor Dejan Marković.
Pranje zuba je nezamenljivo
Mekana četkica može očistiti teško dostupne prostore kao što su, na primer, prostori unutrašnje strane donje vilice gde je stvaranje kamenca najveće zbog izvodnih kanala pljuvačne žlezde.
Osim mekanih četkica, mogu se koristiti konac, silikonske čačkalice, interdentalne četkice.
„Što se tiče pasti za zube, fluor pozitivno utiče na zdravlje zuba, ali ako neko ne želi da koristi pastu sa fluorom, ne znači da će brže dobiti karijes, ali je jako bitna pravilna ishrana za sprečavanje karijesa“, poručio je gost RTS Ordinacije.
Ispirajte usta hladno ceđenim uljima
„Mi uvek tražimo neki način da nam bude lakše i da bude nešto egzotičnije. Nema zamene za četkice, ali hladno ceđeno ulje pomaže, oblaže na neki način sluzokožu, pa može imati pozitivan efekat kod nekih stanja, to jest oboljenja usta, ali ne samih zuba“, kaže dr Marković.
Prema njegovim rečima, kada je u pitanju karijes, tu nema dokaza da je upotreba ulja efikasna.
„Ne treba koristiti rafinisana ulja i treba voditi računa da neko nije alergičan na neko ulje, jer može dovesti do kontraefekta, ali dobar deo stručne javnosti se slaže da je to ispiranje uljima zasnovano na ispiranju. Mogli bi da ispiraju i sa običnom vodom i bilo bi pozitivnog efekta“, rekao je dr Dejan Marković, profesor Stomatološkog fakulteta.
Izvor: RTS
