Ako osećate preskakanje srca, vrtoglavicu ili neobjašnjiv zamor, ne čekajte da simptomi prođu sami.
Ako vam je EKG potpuno uredan, a srce i dalje neprijatno preskače, vrtite se noću zbog snažnih otkucaja ili imate epizode vrtoglavice i zamora, vrlo je moguće da problem jednostavno nije uhvaćen u tih nekoliko sekundi koliko traje običan pregled. U tim slučajevima se preporučuje holter EKG-a, jednostavna i bezbolna metoda koja tokom 24 sata beleži svaki otkucaj i daje potpunu sliku srčanog ritma, sugeriše na Instagram nalogu prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog i jedan od najvećih domaćih stručnjaka za poremećaje ritma i pejsmejkere.
- Osnovni zadatak holtera jeste da verifikuje, potvrdi prisustvo poremećaja srčanog ritma ili provođenja impulsa kod pacijenata kod kojih to običnim EKG-om nije bilo moguće registrovati. Pacijent uradi kratak EKG (koji traje od 8-9 sekundi) i na njemu se ne vidi nikakav poremećaj, a i dalje oseća preskakanje srca, nesvestice, omaglice ili gubitke svesti. Nas zanima šta se dešava tokom njegove svakodnevne aktivnosti, u snu, u realnim uslovima života. Holter služi da uhvatimo stanja koja su u ambulanti jednostavno neuhvatljiva - objašnjava profesor Pavlović.
Jedan uređaj, 24 sata praćenja i precizna dijagnoza često prave ključnu razliku, posebno kod aritmija koje se javljaju povremeno, pod stresom ili fizičkim naporom.
Ne zanemarujte simptome
Tema aritmija ne završava se samo na dijagnostici. Prema ranijim izjavama prof. Pavlovića, srce je "podmuklo" upravo zato što neke ozbiljne smetnje dugo ostaju tihe.
- Srce može da bude jako podmuklo. Nekada su aritmije koje su životno ugrožavajuće tolikomalo simptomatski izražene da pacijent teško može bilo šta da definiše pre nego što dođe do gubitka svesti, a nekada čak i do iznenadne srčane smrti. Zato i kažemo da je srce podmukao organ - navodi.
Ako se aritmija na vreme ne prepozna, može da izazove ozbiljne posledice poput srčane slabosti, šloga ili pomenute iznenadne srčane smrti. Srećom, u najvećem broju slučajeva neki simptomi postoje - simptomi nepravilnog srčanog rada, dodaje kardiolog i opominje na važnost toga da ih ne zanemarujete.
- Ukoliko je učestalost tegoba relativno velika, ukoliko se odražavaju na to da pacijent teže podnosi napor, posebno ukoliko u nekoj formi napora dolazi do toga da pacijent oseća aritmije, potrebno je da se javi kardiologu da se stvar na neki način definiše, verifikuje. To je neinvazivnim dijagnostičkim metodama lako moguće uraditi - savetuje prof. dr Siniša Pavlović.
(kurir.rs)
