Šta treba znati o usporenom pulsu i preskakanju srca uopšteno ne vezano za bilo koji konkretan slučaj?
Lekari pod usporenim radom srca podrazumevaju brzinu otkucaja srca oko 60 otkucaja u minuti (bpm) ili manje od toga. Ukoliko neko ima dijagnozu bradikardije, može da ima nizak broj otkucaja srca u stanju mirovanju – ispod 60 i kada je budan i aktivan. Normalan opseg je 60 do 100 otkucaja u minuti, u budnom stanju.
Može se desiti da neko ima usporen rad srca i da nema simptome. Ukoliko simptomi postoje, ali se ignorišu, to može biti okidač za ozbiljnije probleme.
Na usporen rad srca mogu da ukažu sledeći simptomi: vrtoglavica, slaba izdržljivost, slabost, bolovi u grudima, lupanje ili teperenje srca i ostalo.
Usporen puls može da ukazuje na srčani zastoj, atrioventrikularni blok (ili poremećaj provođenja) a najčešće se javlja usled: srčanog udara zbog koronarne arterijske bolesti, bakterijske infekcije u krvi koja napada srce, upale srčanog mišića, oslabljene funkcije štitne žlezde, neravnoteže elektrolita, previše kalijuma u krvi, uporetebe određenih lekova, beta-blokatora i antiaritmike ili pak urođene srčane mane, dijabetesa ili dugotrajnog visokog krvnog pritiska.
Treba otići na lekarski pregled, koji podrazumeva EKG pregled odnosno elektrokardiogram za merenje električnih signala u srcu, kao i nošenje 24-časovnog monitora ili holtera.
"Srčani ritam se najtačnije detektuje na EKG zapisu gde se vidi da li je ritam pravilan ili nije odnosno da li postoje određene abnormalnosti i poremećaji samog ritma, poput onih u brzini otkucaja u minutu", rekao nam je dr Ognjen Gudelj.
Kada je u pitanju puls, nema univerzalnih vrednosti, dodaje naš stručnjak, ali napominje da je opšte prihvaćeno da se normalne vrednosti pulsa kreću od 60 do 90 otkucaja u minutu.
Šta još treba znati o niskom pulsu
"Svaki pacijent je priča za sebe pa broj otkucaja zavisi od toga da li se neko bavi sportom ili ne, da li je odrasla osoba ili dete i da li pati od određenih bolesti. Trudnoća takođe utiče na puls", ističe.
"Ukoliko se sumnja na bilo koji poremećaj srčanog ritma- usporen il ubrzan rad, onda se pacijentu stavlja holter EKG koji podrazumeva 24-časovno merenje pulsa, zahvaljujući čemu lekar može da vidi sve promene, kako one u samom ritmu odnosno aritmije tako i u samoj brzini srčanog ritma", objašnjava naš sagovornik.
Dr Gudelj je dodao da na poremećaje rada srca i samog ritma utiču sve srčane bolesti, kao i da je lečenje tih abnormalnosti različito- od terapije lekova do ugradnje pejsmejkera.
"Same promene pulsa ukazuju na razne bolesti i stanja koje mogu da se kriju iza ubrzanog rad srca. Sa druge strane, usporen puls može da vodi do prestanka rada srca zbog čega treba uraditi holter EKG da bi se procenilo da li je pacijent za ugradnju pejsmejkera što može da mu produži život", naponuo je.
"Treba da se reaguje svaki put kada se oseti promene u srčanom radu- bilo u vidu aritmija, nepravilnog pulsa ili lupanja u grudima. Čim se osete simptomi, javite se lekaru za dalju dijagnostiku", preporučio je i skrenuo pažnju na srčane smetnje ljudi koji su preležali kovid, a koje prati čitav dijapazon simptoma i znakova.
Kardiolog nam je naveo i poželjne vrednsti pulsa u stanju mirovanja:
žene:
- 18-25 godina = 74-78
- 26-35 godina = 73-76
- 36-45 godina = 74-78
- 46-55 godina = 74-77
- 56-65 godina = 74-76
- 65+ godina = 73-76;
muškarci:
- 18-25 godina = 70-73
- 26-35 godina = 71-74
- 36-45 godina = 72-75
- 46-55 godina = 72-76
- 56-65 godina = 72-76
- 65+ godina = 70-73
Sportisti imaju puls koji se kreće od 40 do 60 otkucaja, dok se kod zdravih odraslih osoba nakon vežbanja najčešće izmeri od 120 do 150 otkucaja u minutu.
Tokom fizičke aktivnosti:
žene:
- 18-25 godina = 100-170
- 26-35 godina = 94-160
- 36-45 godina = 90-153
- 46-55 godina = 85-145
- 56-65 godina = 83-140
- 65+ godina = 78-132;
muškarci:
- 18-25 godina = 95-162
- 26-35 godina = 93-157
- 36-45 godina = 88-149
- 46-55 godina = 84-142
- 56-65 godina = 80-136
- 65+ godina = 75-128.
Preskakanje srca
Aritmija je svaki poremećaj normalnog srčanog ritma pri kome dolazi do povećanja ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca) ili preskakanja u radu srca. Prema poreklu, srčane aritmije mogu biti iz pretkomora (atrijalne) i komora (ventrikularne).
Uzroci aritmija mogu biti – akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića (miokarditis), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, upotreba određenih lekova (antidepresivi, aminofilin, digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu. Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.
Neke aritmije ne stvaraju nikakve tegobe i primećuju se tek na rutinskom lekarskom pregledu. Neki pacijenti sa vrlo opasnim aritmijama nemaju simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod nekih pacijenata izazivaju veoma neprijatne simptome.
Simptomi aritmija najčešće su: preskakanje srca, ubrzan rad srca (tahikardija), usporen rad srca (bradikardija), treperenje u grudnom košu, pritisak i bol u grudnom košu, zadihanost, nesvestice, vrtoglavice, slabost, gubitak svesti. Najopasniji simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i jak bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba ne čekajte ni časa – odmah se javite lekaru.
Detaljna anamneza i klinički pregled su osnove za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.
Standardni EKG (elektrokardiogram), snimak srčane aktivnosti, zlatni je strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma. Ergometrija (test opterećenja na pokretnoj traci ili biciklu) može da pokaže koronarne bolesti i da pomogne da se ustanovi uzrok srčane aritmije.
Sve češće se koristi 24-satni holter EKG-a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana. Ehokardiografija (ultrazvučni pregled srca) je veoma bitan, jer se mogu videti detaljne strukture srca, anatomija, funkcija i debljina mišićnog zida, valvularni aparat (srčani zalisci). Trebalo bi odraditi i analize krvi – elektrolite, standardnu biohemiju, hormonski status, krvnu sliku.
Lekovi koji se koriste u lečenju aritmija su beta blokatori. Najvažnije je da se oni redovno uzimaju i uvek u prepisanoj dozi. Blokatori kalcijumskih kanala (verapamil, diltiazem, nifedipin) koriste se u lečenju naročito kada postoji i povišeni krvni pritisak (hipertenzija). Antiaritmici se uglavnom ne preporučuju osobama koje nemaju srčane tegobe i koronarnu bolest, upravo zbog neželjenih reakcija.
Kod osoba sa srčanom insuficijencijom, koronarnom bolešću i hipertenzijom potrebno je lečiti osnovnu bolest i doneti odluku o terapiji posebno za svakog pacijenta. Ako je poremećaj ritma posledica bolesti krvnih sudova, u obzir dolazi i hirurška intervencija koja je u domenu lekara specijaliste kardiohirurga.
Izvor: blic.rs
