Iako je pronađeno malo dokaza protiv nje, francuski sud ju je proglasio krivom i osudio na smrt.
Najpoznatija žena iz Prvog svetskog rata rodila se 7. avgusta 1876. godine u Leuvardenu u Holandiji.
Mata Hari tokom svog života bila je plesačica, a na kraju i dvostruka špijunka, zbog čega je izgubila život. Streljana je 15. oktobra 1917. godine u Parizu.
Rodila se kao Margareta Gertruda Zele u dobrostojećoj holanskoj porodici. Otac joj je bio vlasnik prodavnice šešira, a kupovao je deonice u naftnoj industriji na kojima je zaista zaradio, tako da su Margareta i njen brat imali vrlo raskošno detinjstvo, prenosi N1.
Međutim, njen otac je izgubio bogatstvo kada je Mata Hari imala 13 godina, a njeni roditelji su se ubrzo razveli. Tada je počela da živi sa svojim kumom i da pohađa školu za obuku učitelja.
U dvadesetim godinama želela je brak i porodični život
Kada je imala 18 godina, javila se na oglas gospodina Rudolfa Meklauda, visokorangiranog oficira holandske vojske koji je tražio ženu. Margareta i Rudolf su se u početku dobro slagali, venčali su se i dobili dvoje dece.
Ali posle nekoliko godina, Rudolf se ispostavio kao nasilan čovek i alkoholičar, i brzo je počeo da ima veze sa drugim ženama.
Margareta je pronašla mir u plesu, pa se pridružila plesnoj grupi, gde se navodno ponovo rodila. Tamo je počela da koristi ime Mata Hari, što na malajskom znači Sunce, ili bukvalno „oko dana“.
Iako su se nakratko pomirili, Hari i Rudi nisu uspeli da izgrade zajednički život i razveli su se 1902. godine. Njihov razlaz je ubrzala smrt njihovog dvogodišnjeg sina.
Nakon razvoda, njihova ćerka Žana je završila sa svojim ocem. Margareta nije bila zadovoljna ishodom, ali je ipak priznala da je on uvek bio dobar otac Žani, pa je popustila.
Mata Hari u tridesetim - plesačica poznata javnosti, željna dobre avanture
Nakon neuspele porodične priče, Margareta se posvetila plesu i postala cirkuska jahačica pod imenom Ledi Meklaud. Pored toga, pozirala je kao model i postajala sve popularnija i slavnija.
Tokom ovog perioda imala je afere sa raznim muškarcima, od kojih su neki bili ugledni članovi holandskog društva. Šaputalo se o njoj da je indonežanska princeza ili ćerka bogatog trgovca začinima.
Iako je bila Holanđanka, prihvatala je ono što su ljudi govorili i čak izmislila da je stigla sa nekog nepoznatog indonežanskog ostrva i da je princeza.
Neki kažu da je upravo ona popularizovala erotski ples u francuskim klubovima i podigla ga iz pukog podzemlja, otvarajući tako karijeru mnogim budućim plesačicama u francuskim salonima u međuratnom periodu.
Godine 1915. nastupila je u svom poslednjem nastupu. Bila je poznata po svojoj senzualnosti i lepoti mnogo više nego kao ugledna glumica, pa kada ju je lepota napustila, napustile su je i kolege.
Međutim, tokom karijere družila se sa mnogim političarima koji su joj kasnije dali dobru ponudu.
Opasna igra četrdesetih - Mata Hari postaje špijunka
Iako je njena karijera glumice završena, Mata Hari je bila srećna jer je pronašla ljubav svog života. Bio je to dvadesettrogodišnji ruski pilot po imenu Vadim Maslov, koji je radio za francusku vojsku.
Kada je ranjen u ratu, Mata Hari je želela da ga poseti, ali protokoli to nisu dozvoljavali. Međutim, ubrzo su stigli predstavnici francuske vlade i ponudili joj milion franaka ako zavede najstarijeg sina nemačkog kajzera Vilhelma II.
Mata Hari je pristala na ponudu, znajući da tim novcem može biti osigurana do kraja života.
Godine 1916. sastala se sa nemačkim vojnim atašeom u Madridu kako bi podelila francuske planove sa Nemačkom u zamenu za još jednu ogromnu količinu novca.
Ostaje nejasno da li je ovaj sastanak dogovoren kako bi mogla da postane dvostruki agent ili je želela da dogovori sastanak sa kajzerovim sinom.
U svakom slučaju, nekoliko meseci kasnije, isti ataše je poslao šifrovanu poruku u Berlin o špijunki H-21, čija se biografija poklapala sa Mata Hari. Francuzi su presreli poruku i dešifrovali je, zaključivši da je Mata Hari dvostruki agent.
Treba napomenuti da je 1917. bila godina kada su priče o špijunima bile uobičajene. Činjenica da je Mata Hari zavodila ljude na visokim položajima u francuskoj i nemačkoj vojsci nije joj išla na ruku, a sumnja je pala na nju čak i pre inkriminišućeg telegrama koji su presrele francuske vlasti.
Suđenje je privuklo veliku pažnju medija. Čuvena pariska kurtizana bila je tema skoro svakog razgovora nedeljama. Iako je pronađeno malo dokaza protiv nje, francuski sud ju je proglasio krivom i osudio na smrt.
Streljana je 1917. u Vensenu kod Pariza, a prema legendi, odbijala je da nosi povez preko očiju i gledala je u oči svojim dželatima do poslednjeg trenutka svog života.
