Skoro polovina odraslih osoba ima povišen krvni pritisak, stanje koje znatno povećava rizik od srčanih bolesti, kao i srčanog i moždanog udara.
Problem je u tome što visoki pritisak često nema nikakve simptome, zbog čega ga lekari s razlogom nazivaju „tihim ubicom“, upozorava kardiolog dr Brajan Kejs.
Iako su lekovi važan deo terapije, svakodnevne navike takođe imaju veliki uticaj, a popodne se pokazuje kao ključno vreme za male promene koje mogu doneti veliku korist, prenosi Index.hr.
„Popodne je period kada se stres, umor i lošiji izbori u ishrani najčešće nagomilavaju, zbog čega tada raste i rizik od skokova krvnog pritiska“, objašnjava dr Kejs za "Eating Well".
Dodaje da upravo dosledne, jednostavne navike mogu dugoročno napraviti veliku razliku.
„Pacijenti koji aktivno učestvuju u brizi o svom zdravlju, prate pritisak i na vreme reaguju, značajno poboljšavaju zdravlje srca“, ističe.
U nastavku je pet popodnevnih navika koje kardiolozi posebno preporučuju.
Pokrenite se, makar nakratko
Bilo da je reč o brzoj šetnji oko zgrade, laganom istezanju ili penjanju uz stepenice, svako kretanje koristi vašem krvnom pritisku. Popodne je za to idealno jer je tada stres često na vrhuncu.
Kardiolog dr Tarak Rambhatla objašnjava da lagana aerobna aktivnost pomaže opuštanju krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju. „Osim fizičke koristi, kretanje pruža i mentalni predah od radnih obaveza, što dodatno pomaže u snižavanju pritiska“, kaže.
Preventivni kardiolog dr Stiven Fenton dodaje da kratka, strukturisana aktivnost može sniziti sistolni pritisak za 5 do 8 mm Hg i zadržati taj efekat nekoliko sati.
Birajte pametan popodnevni obrok
Ishrana zdrava za srce, poput DASH dijete, jedan je od temelja kontrole krvnog pritiska. Ona se zasniva na namirnicama bogatim vlaknima i kalijumom, kao i zdravim mastima, uz ograničen unos soli.
„Popodnevni obrok je savršena prilika da birate pametno“, kaže dr Rambhatla. Voće, jogurt, orašasti plodovi ili povrće pomažu u stabilizaciji pritiska i sprečavaju nagle skokove natrijuma. Takvi izbori, dodaje, smanjuju zadržavanje tečnosti i ukočenost krvnih sudova, što je čest problem kod prerađene hrane.
Odvojte pet minuta za disanje
Stres je jedan od najčešćih okidača povišenog pritiska, ali dobra vest je da se može ublažiti vrlo jednostavno.
„Duboko disanje, kratka pauza ili svesno usporavanje mogu smiriti nervni sistem i sniziti krvni pritisak“, objašnjava dr Kejs.
Dr Rambhatla dodaje da već pet minuta sporog, kontrolisanog disanja aktivira parasimpatički nervni sistem, usporava rad srca i smanjuje stresne skokove pritiska.
Istraživanja pokazuju da ovakve vežbe mogu sniziti sistolni pritisak za oko sedam, a dijastolni za tri mm Hg.
Popijte čašu vode ili biljnog čaja
Dehidratacija može nepovoljno uticati i na krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da osobe sa povišenim pritiskom često imaju manji udeo vode u telu.
Dr Fenton preporučuje jednostavno rešenje: čašu vode ili nezaslađenog biljnog čaja. „Dobra hidratacija podržava zdravlje krvnih sudova i pomaže da se spreči porast pritiska kasnije tokom dana“, ističe.
Preskočite popodnevni kofein
Popodnevna kafa može delovati primamljivo, ali kod osoba sa povišenim pritiskom često donosi više štete nego koristi. Kofein može privremeno povisiti i sistolni i dijastolni pritisak i otežati večernje opuštanje.
„Izbegavanje kofeina popodne pomaže da pritisak ostane stabilniji i poboljšava kvalitet sna“, kaže dr Kejs.
Ako ne možete bez toplog napitka, bolja opcija su bezkofeinska kafa ili biljni čajevi.
Popodne je za mnoge najstresniji deo dana, naročito uz poslovne obaveze i porodične zadatke. Ako već imate problema sa krvnim pritiskom, upravo tada vredi stati i uvesti male promene. Kratka šetnja, zdrav obrok, nekoliko minuta disanja ili zamena kafe vodom mogu imati veliki efekat.
„Ove navike su jednostavne i lako se uklapaju u svakodnevni život, zbog čega su i efikasne“, zaključuje dr Kejs i dodaje da kontrola krvnog pritiska nije samo pitanje današnjih vrednosti, već ulaganje u zdravlje srca i sprečavanje budućih komplikacija.
