Kineski naučnici utvrdili prelomnu tačku kada telo počinje ubrzano da stari

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 29 jul 2025

Protok vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja nije. Umesto postepene tranzicije, vaš život klizi kroz brzi rast detinjstva, dostiže vrhunac u ranom odraslom dobu, pa sve do ubrzanja starenja kako decenije odmiču. Sada je nova studija identifikovala prekretnicu u kojoj se to ubrzanje obično dešava: oko 50. godine.

Nakon ovog vremena, putanja kojom vaša tkiva i organi stare je strmija nego u prethodnim decenijama, prema studiji proteina u ljudskim telima u širokom rasponu odraslih uzrasta – a vaše vene su među onima koje najbrže propadaju, prenosi RTS.

„Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo tkivno specifične proteinske satove starenja i okarakterisali putanje starenja na nivou organa. Vremenska analiza otkrila je infleksiju starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno tom procesu“, piše tim koji predvode naučnici iz Kineske akademije nauka.

Ljudi imaju izuzetno dug životni vek u poređenju sa većinom drugih sisara, ali to dolazi sa određenom cenom. Jedna je slabljenje funkcije organa, što dovodi do povećanja rizika od hroničnih bolesti kako godine prolaze.

Nemamo baš dobro razumevanje obrazaca starenja u pojedinačnim organima, pa su stručnjaci istraživali kako se proteini u različitim tkivima menjaju tokom vremena. Prikupili su uzorke tkiva od ukupno 76 donora organa starosti između 14 i 68 godina koji su umrli od slučajne traumatske povrede mozga.

Ovi uzorci obuhvatili su sedam telesnih sistema: kardiovaskularni (srce i aorta), digestivni (jetra, pankreas i creva), imuni (slezina i limfni čvor), endokrini (nadbubrežna žlezda i bela masna ćelija), respiratorni (pluća), kožni i mišićno-skeletni (mišići). Takođe su uzeli uzorke krvi.

Tim je napravio katalog proteina pronađenih u ovim sistemima, pažljivo beležeći kako su se njihovi nivoi menjali sa povećanjem starosti donora. Istraživači su uporedili nalaze sa bazom podataka o bolestima i njihovim povezanim genima i otkrili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima povećava sa godinama.

To je uključivalo kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu bolest jetre i tumore povezane sa jetrom.

Najizraženije promene dogodile su se između 45. i 55. godine, otkrili su istraživači. Upravo u ovom trenutku mnoga tkiva prolaze kroz značajno proteomsko menjanje, a najizraženije promene se javljaju u aorti – što pokazuje jaku podložnost starenju. Pankreas i slezina su takođe pokazali trajne promene.

Da bi testirali svoje nalaze, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem u aortama miševa i ubrizgali ga mladim miševima kako bi posmatrali rezultate. Životinje tretirane proteinom imale su smanjene fizičke performanse, smanjenu snagu stiska, manju izdržljivost i slabiju ravnotežu i koordinaciju u poređenju sa netretiranim miševima. Takođe su imali izražene markere vaskularnog starenja.

Prethodni rad drugih istraživača pokazao je još dva vrhunca u starenju, oko 44. godine, i ponovo oko 60. godine. Novi rezultat sugeriše da je ljudsko starenje komplikovan, korak po korak proces koji uključuje različite sisteme. Utvrđivanje kako će starenje uticati na određene delove tela u određenim vremenima moglo bi pomoći u razvoju medicinskih intervencija koje bi olakšale taj proces.

„Naša studija je spremna da izgradi sveobuhvatni višetkivni proteomski atlas koji obuhvata 50 godina celog procesa starenja kod ljudi, razjašnjavajući mehanizme koji stoje iza neravnoteže proteostaze u ostarelim organima i otkrivajući i univerzalne i specifične obrasce starenja za tkivo“, pišu istraživači.

„Ovi uvidi mogu olakšati razvoj ciljanih intervencija za starenje i bolesti povezane sa starenjem, otvarajući put poboljšanju zdravlja starijih osoba“, dodaju kineski naučnici.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 jul 2025

Torbe s nalepnicama Mirka i Slavka bile su najveći hit. Bilo je manje svezaka i udžbenika, a cena im je bila zanemarljiva. Učitelji i učiteljice uvek su bili u pravu, prolazile su i packe, a postojala je i magareća klupa.

U školu se išlo čoporativno, a igra i druženje bili su iznad svega.

Kako je zapravo izgledao polazak u školu pre 40 godina, u vreme stare Juge, prisetila se 50-godišnja Bojana Radić za portal startnews.hr.

Ona i danas pamti svoj prvi dan u školi, pre 43 godine. Pre početka nastave, okupili su se prvačići iz naselja i zajedno krenuli u školu.

„Više je bilo druženja napolju, na otvorenom. Pre škole smo se sretali na igralištu i zajedno išli tamo, posle škole smo se opet družili napolju“, kaže kako su išli sami, roditelji ih nisu vodili kao danas.

A kad stignu u školu, obuli bi papuče. Nije ih čekalo slavlje niti pevanje pesama, kao što je danas često slučaj. Usledila bi prezentacija školskih pravila, a razlika je bila i u proveri znanja. Za vreme Jugoslavije školarci su ocene dobijali već u drugom polugodištu prvog razreda.

„U prvom polugodištu smo umesto ocena dobili markice: pčelica je bila ekvivalent za peticu. U drugom polugodištu smo već bili ocenjeni“, kaže Bojana.

Učiteljica je uvek u pravu

Školska pravila su nalagala da se ustane svaki put kad na nastavu dođe “drugarica”, kako su u to vreme nazivali učiteljice. Tako su joj iskazivali poštovanje. Školska pravila su takođe naglašavala da je učitelj uvek u pravu. Deca nisu smela ništa da prigovaraju niti da budu neposlušna.

Ako učenici nisu sledili uputstva učitelja, ponekad je moglo da usledi fizičko kažnjavanje. Često se nisu usuđivali da svojim roditeljima kažu o takvim kaznama. Reč učiteljice je bila svetinja. Roditelji po pravilu nikada ne bi stali na stranu deteta, protiv učitelja.

„Učiteljica je mogla jednostavno da zapiše u svesku šta si radio i onda si to morao da pokažeš roditeljima.“

Crvena marama i plava kapica

Danas deca idu sa sendvičima u školu, kaže Bojana, a nekada bi tortu dobili kad bi ih primili u pionire. To se događalo po pravilu 29. novembra. Tada je za pionire organizovana proslava, pevale su se pesme i jela torta.

Iz tog vremena Bojana se najviše seća školskih torbi.

„Najlepše torbe imala su ona deca čiji su roditelji radili u zemljama nemačkog govornog područja.“

Torbe su bile četvrtastog oblika i dosta lakše nego danas.

„Imali smo manje radnih svezaka, manje udžbenika… Naravno, morali smo da ih kupujemo, ali ne u tolikoj meri. A nisu bili ni toliko skupi“, dodaje Bojana.

Najskuplji školski pribor u vreme Jugoslavije bile su jedne posebne bojice.

“Onaj koji je imao džolike bio je kralj”, seća se Bojana, objašnjavajući da su se u to vreme bojice ove vrste mogle nabaviti samo u Nemačkoj.

„Sećam se neverovatnog oduševljenja srebrnim i zlatnim bojicama. To je stvarno bilo nešto posebno. Ako su ostale bojice još bile cele, srebrne i zlatne su već bile sasvim male, naoštrene, jer ih je koristio ceo razred – svi smo ih delili, iako ih je imao samo jedan u odeljenju.“

Bojana se priseća i kako je zavijala sveske da se ne pohabaju.

„Morali smo da ih zavijamo. Roditelji su nam pokazali kako se to radi, a onda su deca sama to radila“, objašnjava.

Bratstvo i jedinstvo

“Odgajani smo u duhu druženja. Druženje je bilo ključna reč”, objašnjava Bojana kako su se svi međusobno pomagali i retko se događalo da neko bude izguran iz društva.

Ako je nekome trebala pomoć, drugi su rado pomogli.

„Niko nije bio istisnut iz društva. Nije bilo važno imaš li petice ili jedinice, jesi li iz bogate ili siromašne porodice. Svi smo bili isti, i pred učiteljima, i pred drugarima.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 jul 2025

Prekomerno visoke temperature vazduha i vlažnost opterećuju telo i organizam, ali to ne doživljavaju svi podjednako. Među onima koji su posebno ugroženi su starije osobe.

Metaboličke promene povezane sa starenjem posebno otežavaju starijim osobama podnošenje vrućine, kaže dr Bernd Betiger, profesor na Medicinskom fakultetu u Berlinu i specijalista za hitnu medicinu.

On nas podseća da stariji imaju smanjen osećaj žeđi i zbog toga ne unose dovoljno tečnosti u organizam - piše N1.

Pored toga, mnogi od njih uzimaju lekove, poput onih za bolesti bubrega ili srca, koji imaju diuretički efekat. Njihova regulacija telesne temperature je takođe sporija, što čini njihovo telo manje sposobnim da se ohladi znojenjem.

„Sve navedeno povećava verovatnoću pregrevanja ili dehidratacije na ekstremno visokim temperaturama“, upozorava Betiger.

Zbog toga, starije osobe treba posebno da vode računa o sebi i drugima svojih godina tokom vrelih letnjih dana, posebno one koje žive same.

Postoji niz načina na koje starije osobe mogu ostati zdrave i osećati se bezbedno po vrućem vremenu, a najvažniji od njih je da piju puno tečnosti.

Idealno bi bilo, podseća nas Betiger, da se pridržavaju rutine hidratacije, što znači piti nekoliko gutljaja tečnosti svakih petnaest minuta ili punu čašu svaka dva sata.

U vrućem danu, on savetuje konzumiranje dva do tri litra tečnosti. Ova smernica se ne odnosi na sve starije osobe, kao što su one koje pate od srčanih ili bubrežnih bolesti. Takvim osobama se savetuje da se konsultuju sa svojim lekarom.

Nakon korišćenja toaleta u vrućim danima, dobra je ideja da proverite boju urina. Svetlo žuta boja je dobar znak, prema smernicama Nemačkog društva za vaskularnu hirurgiju i vaskularnu medicinu (DGG). Nasuprot tome, tamno žuta boja ili mala količina urina su znak dehidratacije.

Lagani, lako svarljivi obroci takođe vam mogu pomoći da se nosite sa vrućim i vlažnim vremenom. Ako je moguće, u ishranu uključite voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao što su dinje, krastavci, jagode ili breskve, što će takođe povećati unos tečnosti.

Slani krekeri su odgovarajuća užina. „Oni vas čine žednim i istovremeno povećavaju nivo soli u organizmu“, kaže Betiger, dodajući da pomažu u nadoknađivanju ključnih minerala izgubljenih znojenjem.

Kada je u pitanju hlađenje tela, on nudi nekoliko preporuka: „Umotajte ruke ili stopala u lagane vlažne krpe, napravite hladne kupke za stopala ili ruke, hidratizirajte kožu iz bočice sa raspršivačem i/ili koristite ventilator.“

I naravno, trebalo bi da svoj dom održavate što hladnijim. Ventilacija je najbolja kada je napolju hladnije nego unutra, kao što je rano ujutru.

Važno je i odgovarajuće oblačenje. Svetla odeća je najbolji izbor, savetuje Nemačka agencija za zaštitu životne sredine (UBA), jer reflektuje sunčevu svetlost i apsorbuje manje toplote od tamnih boja.

Trebalo bi da bude lagana, napravljena od prirodnih vlakana i komotnog kroja kako bi omogućila cirkulaciju vazduha i sprečila zadržavanje toplote na koži.

Kada su u pitanju znaci opasnosti na koje treba obratiti pažnju po vrućem vremenu, to su „iznenadni simptomi poput vrtoglavice, slabosti, ubrzanog otkucaja srca, glavobolje, uznemirenosti i konfuzije. Sve ovo može ukazivati na to da se telo pregreva i dehidrira“, kaže Betiger.

Ako se pojave, potražite hladno mesto i nadoknadite tečnost ili, ako starija osoba nije u mogućnosti da to učini, pronađite nekoga da je odvede na takvo mesto. Ako starija osoba izgubi svest ili niste sigurni šta bi trebalo da radite, najbolje je da pozovete hitnu pomoć.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 jul 2025

Milenijalci – generacija odrasla uz digitalnu revoluciju – ponosno nosi epitet najpovezanijih i tehnološki najpismenijih. Međutim, novo globalno istraživanje kompanije "Kaspersky" otkriva šokantnu disonancu: digitalna samouverenost ove generacije često je maska za ranjivost, lakovernost i pogrešne procene.

Ključni globalni podaci iz izveštaja

U anketi sprovedenoj početkom 2025. godine na 4.000 ispitanika iz osam zemalja (uključujući i Srbiju), izdvajaju se sledeći podaci:

1. 71% milenijalaca sebe vidi kao „IT kapetane“ svojih domaćinstava – tehnička podrška broj 1.
2. 60% je doživelo digitalne obmane poput *catfishinga*, lažnih profila ili prevara.
3. 68% kaže da su oprezniji u sklapanju online poznanstava, ali…
4. čak 44% i dalje veruje informacijama unutar svojih online zajednica.
5. 38% priznaje da je poverenje poklonilo pogrešnim osobama na internetu.
6. 45% objavljuje važne životne vesti (poput selidbe, raskida ili napredovanja) prvo na društvenim mrežama, pre nego najbližima.
7. Više od 60% uređuje sadržaj kako bi stvorilo idealizovanu sliku sebe.
8. 14% je koristilo lažne profile i identitete.
9. 47% se oseća prijatno kada deli lične informacije online.
10. 29% smatra da im online zajednice pozitivno utiču na mentalno zdravlje – dok **10%** navodi suprotan efekat.

Kakva je situacija u Srbiji?

Istraživanje pokazuje da se milenijalci u Srbiji uklapaju u globalni trend, ali uz nekoliko posebnosti:

Srbi dele isti nivo (44%) poverenja u online zajednice kao i globalni prosek – iako većina to čini bez dodatne provere identiteta svojih digitalnih sagovornika.

Zajedno sa nemačkim milenijalcima, srpski ispitanici prijavljuju najniži nivo mentalnog benefita od digitalnih zajednica (24%).

Gotovo trećina (31%) milenijalaca iz Srbije izjavljuje da objavljuje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja na društvenim mrežama pre nego što o tome obaveste najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih (66%) kažu da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze kroz direktnu, ličnu komunikaciju.

Šta je „iluzija znanja“ i kako vodi u lakovernost

Digitalna samouverenost milenijalaca vodi ka tzv. „iluziji znanja“. Verujući da sve znaju, često ne proveravaju informacije niti identitete. To ih čini savršenom metom za:

*prevare na LinkedInu i dejting aplikacijama,
* romantične ucene i *sextortion*,
* krađu identiteta i finansijsku prevaru,
* širenje lažnih vesti i manipulaciju algoritmima.

Pet ključnih saveta za veću digitalnu bezbednost

Iako izazovi deluju zastrašujuće, postoje konkretni koraci koje svako može preduzeti:

1. Proveravajte identitete

Koristite „reverse image search“, proverite da li profil izgleda verodostojno i – ukoliko je moguće – zatražite video poziv pre dublje interakcije.

2. Ne delite previše

Budite pažljivi s geolokacijama i ličnim informacijama na mrežama. Informacije o mestima koje često posećujete mogu otkriti obrasce kretanja.

3. Pazite na tuđe podatke

Ne delite fotografije i informacije o drugima bez njihove dozvole. Digitalni bonton počinje brigom za privatnost i drugih.

4. Učite o prevarama

Budite informisani – Proveravajte najnovije informacije o digitalnim prevarama, „phishingu“ i drugim pretnjama.

5. Digitalna higijena je osnov

Redovno ažurirajte aplikacije i softver. Koristite jake lozinke i menjače lozinki, kao što su *Password Manager* alati. Bezbedno ponašanje počinje od svakodnevne rutine.

Zaključak

Milenijalci možda jesu prva digitalna generacija, ali to ih ne štiti automatski od digitalnih opasnosti. Iza slike uspešnog „influencera“ često se krije emocionalna ranjivost, usamljenost i lakovernost. Ako digitalna samopouzdanje postane digitalna arogancija – posledice mogu biti ozbiljne - piše Nova.rs.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 18 jul 2025

Tokom letnjeg perioda pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do burne alergijske reakcije dele minuti.

Alergolozi upozoravaju da je otrov stršljena sto puta jači od venuma pčele i ose, a reakcija na ubod se ne može predvideti.

Svi barem jednom doživimo ubod nekog od ovih insekata, najčešće je to ubod pčele i ose, čak 90 odsto nas.

Kakav će ishod biti zavisi od toga da li će se kod osobe razviti alergijska reakcija i kakvog intenziteta.

Ubodi ose, stršljena i pčele dovode najčešće do snažne alergijske reakcije. Pri prvom kontaktu pacijent stvori specifična antitela, a svaki naredni ubod može da bude bolji, ali i poguban.

Uglavnom su to snažne reakcije i neke od njih mogu dovesti i do anafilaktičkog šoka, navode lekari.

Anafilaktički šok je alergijska reakcija koja je često opasna po život.

Tegobe nakon uboda ose, pčele i stršljena

Tegobe koje idu uz sistemske alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe pri funkciji digestivnog trakta, poremećaj stanja svesti, kardiološke promene. Takođe je bitno napomenuti da ono što karakteriše anafilaktički šok jeste drastičan pad krvnog pritiska, pad cirkulacije zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da umre.

Doza otrova prilikom uboda stršljena 100 puta je veća nego nakon uboda ose. Otrovi ose i stršljena su slični po sastavu, za razliku od pčele.

Šta nakon uboda ose i pčela?

Treba imati na umu da ne smete da dirate ili češate mesto uboda. Možete ga zato hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega led. Pomažu i kortikosteroidnu mast ili kremu.

Ako vas ubode pčela, njenu žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nemojte hvatati žaoku pincetom ili između noktiju kako ne bi istisnuli ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose treba oprati sapunom i vodom. Ukoliko se jave otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge.

Ako vas insekt ubode u grlo, odmah se javite lekaru, a u međuvremenu sisajte kockice leda.

Terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ubod se leči antihistaminicima i kortikosteroidima. Ako dođe do anafilaktičkog šoka, daje se intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. U infuziji se daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin.

Kod najvećih komplikacija daje kiseonik, a može se izvršiti traheotomija ili endotrahealna intubacija - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 jul 2025

Nekima od nas, čak i ako bi po svim kriterijumima drugi mogli reći da smo uspešni, teško je da se sami osećaju uspešno. Oni su stalno u nekoj vrsti samoispitivanja ili straha da će svet otkriti da ne zaslužuju zasluge koje im se pripisuju, piše Živim.hr.

To nije sigurno priznanje ili neizvesnost da zaista nešto ne znamo, to je neizvesnost u ono što imamo kao rezultat. Ponekad je to korisno, jer ti ljudi stalno rade na toj „nesigurnosti“, stalno se usavršavaju, stalno dele svoje zasluge sa drugima, pa je njihova okolina često naklonjena njima.

Međutim, i dalje je bolno stalno biti u očekivanju da će se sve iznenada srušiti, da nema kontinuiteta u njihovom uspehu i da samo čekaju da budu otkriveni.

Često, iza takve nesigurnosti stoji dete koje je uslovno voljeno kada postigne uspeh ili dobije dobre ocene, a kada ne uspe, onda je samo njegova krivica što nije uradilo nešto bolje, što je lenjo, a ima toliki kapacitet.

Pri tome se ti uspesi ne slave pripisivanjem detetu kakvo jeste, i lenjo i vredno, već ili roditeljima koji su tako dobri roditelji ili nekom prirodnom procesu koji je posledica nečega što je izvan detetove moći, nečega što se uzima zdravo za gotovo.

Ponekad je sam roditelj veoma uspešan i pretpostavlja se da će dete uspeti, a da ga se ne pita da li takav uspeh uopšte znači sreću za njega.

Štetni perfekcionizam

Sve ovo, sumnja u sopstvenu vrednost i sposobnosti, kasnije može dovesti do štetnog perfekcionizma - ne znam svoju vrednost i zato moram po svaku cenu bežati od grešaka.

Ako pogrešim, nisam dobar. To će se pokazati na način na koji možemo previše dugo da se spremamo za nešto, za učenje, za nastup, još samo jednu knjigu, samo da dobijem ove beleške, nikad neću znati dovoljno.

Takva deca ne osećaju da uspeh pripada njima. Drugi tip roditelja može biti nedostižan model kojim dete definiše uspeh, i ako se ne uklapa u taj model, počinje da se oseća neuspešno.

Savršeno obrazovan, savršeno omiljen, savršenog izgleda. Sledeći primer roditelja, dete zaključuje šta je sreća: sreća je uspeh u poslu, sreća je mnogo zaraditi, sreća je imati akademsku diplomu.

Ne treba detetu objašnjavati šta je sreća ili uspeh. Za dete, sreća i uspeh treba da budu ono što su sreća i uspeh za njega. Možda će dete visokoobrazovanih roditelja smatrati uspehom pečenje torte, možda ples. To, naravno, ne znači da dete ne treba da ima nikakvu odgovornost dok odrasta. Treba ih pozivati na odgovornost, ali na topao i empatičan način.

Ne bi trebalo da budemo kao onaj jedan „iskreni“ prijatelj koji će nam reći da smo ružni zato što su iskreni. Prava iskrenost ne znači bacanje onoga što mislimo nekome u lice, već uzimanje u obzir konteksta i načina na koji to izražavamo.

Takvi bi trebalo da budemo i prema sebi, jer ako smo oštri prema sebi, možemo samo da zamislimo kakvi ćemo biti sa detetom koje u nama izaziva haos. Kao što ne bi trebalo da povećavamo disciplinu kada detetu treba uteha, na primer kada dođe umorno i tužno iz škole, nećemo mu odmah reći da prihvati knjige, već empatija gde je potrebna akcija i disciplina ne mora biti odraz snage, već upravo suprotno - slabosti i nevoljnosti da se suočimo sa detetovim odbijanjem i reakcijom.

Ponekad treba brzo da reagujemo i pokažemo da znamo šta radimo, a ne da ulazimo u dugoročne pregovore.

Samopoštovanje

Zašto nam je tako teško da se nosimo sa neprijatnim, ali neophodnim aktivnostima - pisanjem rada, početkom učenja, započinjanjem posla?

Jedan od najčešćih razloga je zapravo borba da ipak održimo sopstvenu vrednost. Ako počnemo nešto da radimo, možemo napraviti grešku, možemo shvatiti da nemamo pojma o tome, da imamo premalo vremena... i odmah nakon toga moraćemo da se suočimo sa neprijatnim, ali poznatim - evo opet ne radiš dobro, opet ne vrediš.

Pošto takav rad povezujem sa svojom vrednošću, znam koliko lako mogu da počnem da se osećam bezvredno i da moram da bežim od greške. Za takve ljude greška nije greška u koracima, već još jedan dokaz da im nema pomoći. A kako da izbegnemo ove greške? Dakle, previše dugo se pripremamo za posao, da bismo prikupili informacije, da bismo sebe ubedili da još nismo spremni, informisani ili dovoljno pametni.

Često studenti ne predaju svoj rad do roka, ali čim rok prođe, počinju da rade na njemu i čak uživaju u njemu. Jer sada nema opasnosti da možda neće stići ili da nešto neće funkcionisati. Na taj način, već su dotakli „dno“ i sada mogu da se nose sa tim bez brige.

Još jedan razlog može biti taj što očekujemo od sebe da na neki način budemo „prirodni genije i stručnjak“ u onome što treba započeti. Moram biti zaista nadaren, sposoban ili načitan da bih to započeo.

Zašto bih počeo da učim šminkanje kada nisam talentovan za kombinovanje boja, kako bih počeo da sviram muziku kada još uvek čekam da se pojavi talenat koji će me odmah sprečiti da pravim greške.

Ako počnem da pravim greške, neću moći da to tolerišem i ubediću sebe da je ovo dosadno. Ne znam kako da napravim ove tabele za školski projekat, to mogu samo oni koji su „dobri u tome“, morala bih „samo da naučim“, a to će me frustrirati, a pošto ne znam ništa o tome, ovi puki podaci su mi zaista dosadni.

Nijedna moja fotografija nije uspela na kursu, a sramota me je da pitam kako da to popravim jer će mi mentor reći - da li je moguće da to ne znaš i odmah ću izgubiti volju da ga ikada više vidim. Ne volimo ono u čemu nismo dobri, i ne radimo ono što ne volimo.

Ne morate sve sami da radite

Ovaj razlog se nastavlja trećim, koji je veoma čest među perfekcionistima, a to je da traženje pomoći znači da ste nesposobni i da nemate ono što bi trebalo da imate, inteligenciju, talenat, veštinu, da ste samo obični, a to tako ne funkcioniše. Ljudi sa perfekcionističkim osobinama mogu lako usporiti svoj napredak ili odustati jer misle da moraju sami da shvate sve, a ne traže lako pomoć i savet kako ne bi dobili dokaz da su nesposobni.

Ovo takođe ima korene u detinjstvu, kada smo kao deca bili kritikovani što nismo mogli dovoljno brzo ili dovoljno dobro da obavimo određene zadatke, čak i ako to nije bilo u skladu sa našom razvojnom fazom.

Mnoga deca su bila sramota jer nisu mogla brzo da zavežu pertle, preskoče ogradu, očiste kuhinju ili napišu domaći zadatak, kao da su to uradili sto puta u prošlom životu. Ovde odrasli zaboravljaju da dete nije mini-odrasla osoba, već dete koje se razvija u skladu sa svojim razvojnim fazama i obavlja zadatke u skladu sa spremnošću koju svaka faza donosi.

Dete nije mali menadžer čiji uspeh zavisi od motivacije i nagrade. Ne možemo reći bebi da nije talentovana za hodanje ako se i dalje spotiče kada pokušava da hoda.

Sva naša očekivanja

Sledeći razlog je očekivanje da moramo biti adekvatni u svim oblastima. Moramo biti ljubazni, čisti, uredni, dobar prijatelj, dobar sin, dobra majka, uspešni na poslu, u sportu i pomaganju drugima i istovremeno biti zahvalni što smo tako dobro vaspitani.

To zaista nije moguće. Kada imamo izazov u ​​nekoj oblasti, sasvim je u redu da se zaglavimo negde drugde na neko vreme.

Za mnoge ljude, čak i uspeh koji postignu, a koji im je toliko važan, znači toliko malo da sreća koju dobijaju od onoga što su postigli traje 30 sekundi.

Potpuno umanjuju pozitivne povratne informacije, umanjuju iskustvo druge osobe, gotovo kao da su profesori ili prijatelji praznoglavi i naivni ljudi koji još nisu shvatili da mi zapravo ništa ne znamo, ali da smo se nekako snašli.

Oni koji zaista znaju, oni to ipak postižu nekako drugačije - dobijaju veće ocene na ispitima, kul su u vezi svega, brže su učili itd.

Verovanje u sebe na čekanju

Najgora stvar koju možemo sebi ili detetu učiniti jeste da čekamo da počnemo da verujemo u sebe, da steknemo samopouzdanje. Kako se to treba desiti?! Nekim procesom difuzije ili osmoze? Disanjem? Ne moramo verovati u sebe da bismo završili osnovnu školu, ali kada je završimo, imaćemo to iskustvo da možemo nešto da završimo - i tako ćemo steći veru u sebe.

Ne moram verovati u sebe da bih izašao na scenu, ali kada jednom izađem pred publiku i mogu to da uradim, verovaću (samopouzdanju) u sebe da to mogu. Termin samopouzdanje se često pogrešno tumači, kao nešto što treba imati ili razviti da bi se nešto uradilo, ali je upravo suprotno - moramo nešto da pokušamo, nešto da uradimo i to iskustvo će nam onda dati priliku da verujemo u sebe i da verujemo sebi.

Ljudi koji imaju samopouzdanje nisu srećnici, već oni koji sakupljaju svoja iskustva i preuređuju ih kao ona koja su im korisna i ona koja nisu. I nemaju samopouzdanja ni u svemu u životu, jer nisu sve probali niti uložili trud u to.

Najbolji kuvar na svetu može imati samopouzdanja u kuvanju testenine, ali se osećati nesigurno sa desertima.

Sramota zbog greške

Da bismo imali više samopouzdanja, najvažnije je da prihvatimo da može biti neprijatno i teško i da je u redu da bude tako, pa šta onda? Da naučimo da razumemo i regulišemo svoje emocije - ako smo razočarani rezultatom, ljudima, nečim za šta smo mislili da treba da bude drugačije, to bi trebalo da bude znak da tražimo nove načine, nove strategije.

Mnogi ljudi zapravo osećaju stid ispod ovog razočaranja jer grešku povezuju sa činjenicom da je njihova vrednost ugrožena i to je onda zaista bolno. Nikada ne bi trebalo da povezujemo doživljavanje greške sa našom vrednošću kao osobe, jer to samo obogaćuje naše iskustvo iako nije prijatno i iako nije onako kako bismo želeli.

Sledeći put kada osetimo stid jer smo napravili grešku ili smo odbijeni, možemo pokušati da odvojimo ponašanje koje je dovelo do greške od nas kao osobe, jer kada se ta greška eliminiše, mi smo i dalje osoba sa hiljadama i hiljadama slojeva koje ta greška ne može ugroziti.

Greške su korak u učenju

Izuzetno je važno naučiti decu da se raduju svojim uspesima, a da mi odrasli počnemo da im se radujemo na način na koji naši roditelji nisu znali. Položiti ispit ne znači - u redu, odlučio sam, da vidimo šta me još čeka, ali to znači da sam položio, a mogao sam i da padnem.

Još jedna važna stvar koju treba preneti deci jeste da je greška korak u učenju. Kako bismo učili da ne grešimo? Ako ne grešimo, to znači da to već znamo, a ne da pokušavamo da učimo. Za sada, ne postoji drugi mogući način da osoba nešto nauči osim kroz greške.

Ne znamo koliko neko drugi zna i može nešto da uradi i koliko mu je to teško, ali možemo sebe videti kao nekoga ko će sledećeg dana ili sledećeg sata pokušavanja biti korak dalje od te početne tačke, dok neko nije ni to postigao. Možda sam pročitao samo jednu knjigu na neku temu, ali neko nije ni to postigao.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 jul 2025

Leto je idealno vreme za boravak na otvorenom i prirodno stvaranje vitamina D, poznatog i kao „vitamin sunca“. Ipak, mnogi se pitaju – da li ga treba uzimati kao dodatak ishrani i tokom toplijih meseci?

Ako mislite da leti možete da napravite pauzu sa suplementima, stručnjaci kažu – možda ipak ne.

U nastavku saznajte zašto letnje sunce nije uvek dovoljno, koje grupe ljudi imaju povećan rizik od manjka vitamina D i kako da na bezbedan način obezbedite optimalan nivo ovog vitamina, piše Kreni zdravo.

Zašto vam je vitamin D potreban čak i tokom leta?

Vaše telo proizvodi vitamin D kada je izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Ipak, postoji niz razloga zbog kojih vaša koža možda neće proizvesti dovoljnu količinu čak ni za vreme sunčanih dana:

živite u severnijim krajevima
većinu dana provodite u zatvorenom prostoru
redovno koristite kreme sa zaštitnim faktorom
imate tamniji ten
imate više od 65 godina

Farmaceutkinja Hedva Barenholc Levi, specijalizovana za gerijatrijsku farmaciju, za Health ističe da osobe sa povećanim rizikom od niskog nivoa vitamina D obično treba da uzimaju suplemente tokom cele godine – uključujući i leto.

Koliko sunca vam je zapravo potrebno?

Prema rečima dr Brine Konor, specijalistkinje porodične medicine, odraslima je potrebno između 10 i 30 minuta direktnog izlaganja suncu na lice, ruke ili noge, nekoliko puta nedeljno – bez korišćenja kreme sa zaštitnim faktorom. Ako imate tamniju kožu ili živite u hladnijim krajevima, možda će vam biti potrebno i više vremena na suncu.

Ipak, dr Konor upozorava da preduga izloženost suncu povećava rizik od opekotina i raka kože, pa je važno pronaći ravnotežu između stvaranja vitamina D i zaštite kože.

Može li sunce nadoknaditi sve zalihe vitamina D?

UVB zraci sunca podstiču stvaranje vitamina D3 – aktivnog oblika vitamina D – u koži. Međutim, starije osobe, osobe tamnije puti i oni koji redovno koriste kreme sa zaštitnim faktorom proizvode manju količinu vitamina D prirodnim putem.

Prema Levi, čak ni leti mnogi ne uspevaju da dostignu preporučene vrednosti bez dodataka.

Koliko vitamina D vam je potrebno dnevno?

Preporučene dnevne količine vitamina D su:

15 mikrograma (600 IJ) za odrasle od 19 do 70 godina
20 mikrograma (800 IJ) za osobe starije od 70 godina
Nutricionistkinja Džen Ernandez za Health napominje da se količina suplementa treba prilagoditi individualnim potrebama i rezultatima krvnih analiza. Tokom zime će mnogima biti potrebna veća doza, dok se leti doziranje može smanjiti – ali isključivo uz savet stručnjaka.

Hrana bogata vitaminom D

Vitamin D se prirodno nalazi u vrlo malo namirnica. Ipak, neke vrste ribe i pečurki tretiranih UV zracima dobar su izvor, kao i namirnice obogaćene vitaminom D. Evo šta možete uključiti u ishranu:

ulje jetre bakalara
pastrmka
losos
UV-tretirane pečurke
mleko i mlečni proizvodi
obogaćena biljna mleka (sojino, bademovo, ovseno)
sardine
jaja
goveđa džigerica
konzervisana tuna
žitarice sa dodatim vitaminom D

Možete li preterati sa vitaminom D?

Iako retko, moguće je uneti previše vitamina D putem suplemenata. Pošto se ovaj vitamin skladišti u telu, višak se ne izlučuje lako, a prekomerne količine mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući:

povišen nivo kalcijuma u krvi
bubrežne kamence
mučninu i povraćanje
gubitak apetita
bolove i slabost u mišićima
promene raspoloženja
oštećenje bubrega

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 10 jul 2025

Sve je češće da ljudi sami sebi „prepisuju“ dijetetske suplemente na osnovu saveta sa interneta, društvenih mreža ili preporuka članova porodice, bez konsultacije sa lekarom ili obavljanja osnovnih analiza krvi, čime rizikuju ozbiljne zdravstvene posledice

Dijetetski suplementi su postali deo svakodnevnog života miliona ljudi širom sveta, ali stručnjaci upozoravaju da njihova nekontrolisana upotreba može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući oštećenje jetre, oštećenje nervnog sistema, pa čak i smrt, prenosi T portal.

Prekomerna upotreba dijetetskih suplemenata nije bezopasna

Nutricionistkinja Nikola Ludlam-Rejn upozorava na opasnosti koje se kriju iza takve neodgovorne i prekomerne upotrebe dijetetskih suplemenata, a u intervjuu za Daily mail istakla je da to povećava rizik od predoziranja određenim vitaminima i mineralima, kao i negativnih interakcija sa lekovima.

Zato je važno paziti da ne prekoračite svoje dnevne granice unosa i da se konsultujete sa svojim lekarom pre upotrebe.

„Društvene mreže su sada izuzetno moćan kanal za prodaju i promociju proizvoda na način koji nije postojao pre deset godina - a to donosi nove izazove“, rekla je ona i posebno apelovala na opasnosti od predoziranja određenim vitaminima i suplementima.

Tri suplementa sa najvećim rizikom su:

Vitamin A

Dugotrajna upotreba prekomernih količina ovog vitamina povezana je sa oštećenjem jetre i smanjenom gustinom kostiju, a posebno je opasna za trudnice jer može izazvati malformacije fetusa.

Dnevni unos ne bi trebalo da prelazi 1,5 mg, ali brojni suplementi na tržištu višestruko prelaze ovu dozu.

Vitamin B6

Doze veće od 200 mg dnevno vitamina B6 mogu izazvati perifernu neuropatiju - oštećenje nerava koje se manifestuje gubitkom osećaja u rukama i stopalima.

Neki suplementi sadrže i do deset puta više od dozvoljene količine, a korisnici često nisu svesni toga.

Kurkumin (ekstrakt kurkume)

Iako je kurkuma kao začin bezbedna, koncentrovani suplementi kurkumina mogu izazvati ozbiljno oštećenje jetre, posebno ako sadrže dodatak crnog bibera, koji pojačava apsorpciju.

Stručnjaci upozoravaju da je ova kombinacija najčešći uzrok oštećenja jetre povezanog sa dijetetskim suplementima.

Informacije sa društvenih mreža – glavni izvor problema

Zabrinjavajuće je što sve više mladih ljudi dobija informacije o dijetetskim suplementima putem društvenih mreža poput TikToka, gde su preporuke često neosnovane i potencijalno opasne.

„Ljudi često uzimaju suplemente da bi 'povećali energiju', 'detoksikovali' ili 'ubrzali metabolizam' bez ikakvog stvarnog medicinskog razloga, čime rizikuju ozbiljne posledice“, napominje nutricionista.

Poziv na oprez

Farmaceuti i nutricionisti savetuju da se pre početka uzimanja bilo kog dijetetskog suplementa obavezno konsultujete sa lekarom, posebno ako uzimate druge lekove ili imate dijagnostikovane zdravstvene probleme.

Umesto da ga uzimate sami, preporučuje se da proverite svoj nutritivni status putem laboratorijskih testova i da uvedete suplemente samo ako postoji stvarni nedostatak.

„Suplementi ishrani nisu bezopasni vitamini u šarenim bočicama - oni mogu imati snažan efekat na organizam. Ako se koriste bez nadzora, mogu prikriti simptome ozbiljnih bolesti, izazvati predoziranje ili opasne interakcije sa lekovima“, upozoravaju stručnjaci.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 09 jul 2025

Kako temperature rastu i leto postaje sve toplije, sve češće se dešava da ljudi naiđu na zmije – ne samo u prirodi, već i u urbanim sredinama. Iako ovakvi susreti mogu biti neprijatni, stručnjaci naglašavaju da panika nije rešenje.

Postoji jednostavan i efikasan trik koji će zmiju oterati bez rizika – i bez povređivanja, prenosi N1 Sarajevo.

Stvorite vibraciju – zmija će se sama povući

Ako primetite zmiju u blizini, nemojte da pokušavate da je oterati vikom. Umesto toga, dovoljno je da snažno lupite nogom o tlo. Zmije su izuzetno osetljive na vibracije, koje im služe kao signal za opasnost. U većini slučajeva, čim osete potres, same će se povući.

Kako izbeći susret sa zmijom dok ste u prirodi?

Pravite buku dok hodate – pomerajte granje, kucnite štapom o zemlju ili kamenje. Tako će zmija imati vremena da se skloni.

Nosite visoku obuću i duge pantalone, naročito ako ulazite u šumovite, zapuštene ili obrasle predele.

Ne dirajte zmije, čak i ako deluju usporeno ili uspavano – zmije ujedaju samo kada se osećaju ugroženo, zato im ne prilazite.

Zmije su korisne životinje koje retko napadaju bez razloga.

U većini slučajeva, same će izbeći kontakt s ljudima ako im damo priliku da pobegnu.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 08 jul 2025

Jednstavna tehnika koja ima naučnu osnovu.

Tokom letnjih meseci, nesanica je veoma česta. Visoke temperature, vrućina i promene u dnevnoj rutini mnogima otežavaju san.

Psihijatar Alehandro Martinez Riko podelio je na društvenim mrežama zanimljiv i jednostavan trik koji bi mogao da pomogne onima koji se bude usred noći i ne mogu ponovo da zaspe, prenosi Index.hr.

To je tehnika koja uključuje pokrete očiju, koja, prema njegovim rečima, deluje gotovo trenutno.

Kako metoda funkcioniše?

Postupak je veoma jednostavan. Kada se probudite usred noći i ne možete da zaspite, zatvorite oči i pratite ovaj niz pokreta:

Pogledajte gore.

Zatim dole.

Pogledajte levo, pa desno.

Napravite krug očima u smeru kazaljke na satu.

Ponovite krug u suprotnom smeru.

Ova vežba nije za vežbanje očiju, već za preusmeravanje fokusa sa misli poput „Moram da spavam“ na fizičku aktivnost koja smiruje um.

Psihijatar tvrdi da samo dva do tri ponavljanja ove vežbe mogu pomoći u opuštanju i ponovnom uspavljivanju. U praksi, kaže on, malo ljudi uspeva da ponovi vežbu više od dva puta, jer obično zaspe ubrzo.

Naučna osnova

Ova tehnika koristi principe EMDR terapije, metode koja se koristi za lečenje traume, stresa i anksioznosti. EMDR stimuliše obe hemisfere mozga i pomaže u emocionalnoj obradi informacija.

Pokreti očiju takođe mogu aktivirati parasimpatički nervni sistem, koji je odgovoran za smirivanje, opuštanje i uspavljivanje.

Stimulacija vagusnog nerva, koji je ključan u ovom sistemu, dodatno smanjuje broj otkucaja srca i usporava disanje, što priprema telo za san.

Dodatni saveti za bolji san

Da biste maksimizirali efekat ove metode, preporučuje se da se pridržavate nekoliko osnovnih pravila za kvalitetan san:

Izbegavajte korišćenje mobilnog telefona pre spavanja. Plavo svetlo sa ekrana smanjuje prirodnu proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san.

Ne gledajte na sat kada se probudite. To može stvoriti dodatni stres i otežati ponovno uspavljivanje.

Ne terajte sebe da spavate. Pokušaj da se „naterate“ da zaspite često ima suprotan efekat.

Izbegavajte jako svetlo i hranu kada se probudite. To dodatno stimuliše telo i može da poremeti san.