Da li masna hrana stvarno izaziva akne?

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 08 septembar 2025

Oni koji su skloni aknama često imaju masniju kožu, što neke navodi na verovanje da masna hrana poput pice ili burgera izaziva bubuljice.

"Ljudi misle da konzumiranje masne hrane povećava masnoću na koži, što dovodi do akni", navela je dr Rozalind Simpson, medicinski dermatolog na Univerzitetu u Notingemu.

"Ali, to je pogrešno shvatanje. Na masnoću na vašoj koži, odnosno sebum iz pora, uglavnom utiču hormoni i genetika", istakla je.

Primarni uzrok akni je povećanje androgena, odnosno muških polnih hormona, što se dešava kod muškaraca i žena u pubertetu. Ovo pokreće povećanje proizvodnje sebuma, a pomešano sa mrtvim ćelijama kože, može da blokira pore.

Masna sredina omogućava bakterijama (Propionibacterium acnes), koje su prirodno prisutne na koži, da napreduju, što dovodi do upale. Druge hormonske promene, poput onih uzrokovanih sindromom policističnih jajnika ili kontracepcijom samo sa progesteronom, takođe mogu biti krivci.

Restriktivne dijete mogu da budu štetne

"Ljudi pokušavaju da promene ishranu kako bi lečili akne, ali restriktivne dijete mogu biti štetne, posebno za tinejdžere", upozorava Simpsonova i dodaje:

"Faktori životne sredine igraju ulogu. I iako ovo ne uključuje konzumiranje masne hrane, moglo bi da uključuje naš nivo stresa i našu ishranu u širem smislu", rekla je dr Simpson za Gardijan.

Akne su postale raširenije tokom poslednjeg veka. Neki veruju da bi porast mogao biti povezan sa povećanjem konzumiranja hrane sa visokim glikemijskim indeksom, kao što su jednostavni ugljeni hidrati i slatkiši, iako Simpsonova naglašava da ništa nije sigurno.

"Postoje novi dokazi da rafinisani šećeri mogu doprineti", navela je ona, objašnjavajući da istraživači istražuju kako je zdravlje creva povezano sa zdravljem kože.

Ako se borite sa aknama, a samokontrola nežnim sredstvima za čišćenje i hidratantnim kremama bez sapuna nije pomogla, najbolje je da se rano konsultujete sa lekarom - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 07 septembar 2025

Košarkaški Srbije poraženi su od Finske 92:86 u osmini finala Evropskog prvenstva u Rigi, a po završetku meča odigrala se prava drama.

Naime, kako su preneli beogradski mediji, čuvenom voditelju je pozlilo nakon završetka utakmice kojom je okončan nastup „orlova“ na Evrobasketu - piše nova.rs.

Po njega je navodno došlo vozilo hitne pomoći.

Prema prvim informacijama stanje čuvenog voditelja je stabilno, ali će više informacija biti poznato u narednim satima.

Šarenac je, podsećamo, kao komentator prenosio mečeve reprezentacije Srbije sa ovog takmičenja.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 05 septembar 2025

Mnogi influenseri su poznati po tome što dobro izgledaju, ali za samo 25 godina mogli bi da se pretvore u - Avu.

Stručnjaci sa Casino.org zamislili su kako će prosečna influenserka koja prati sve trendove s društvenih mreža izgledati 2050. godine i predstavili grotesknu „manekenku“ Avu, koja ima neravnu kožu, pogrbljena leđa i šiljatu „veštičju bradu“ kao rezultat filera u licu.

Foto: Casino.org

„Iako je Ava lice buduće zvezde društvenih medija, ona je uvek današnje upozorenje“, objasnili su stručnjaci. „Ona je ono što godine jurnjave za algoritmima, opsesije standardima lepote i stalnog kreiranja sadržaja mogu da urade osobi.“

Od beskrajnih putovanja do svakodnevne rutine filtera i foto snimanja, influenserski način života ostavlja trag.

„Potkrepljen medicinskim istraživanjima, Avin izgled je zbir navika influensera“, napominju, a Daily Mail ukazuje na fizičke transformacije koje im prete.

Pogrbljeno držanje

Prema BBC izveštaju iz 2023. godine, mnogi influenseri rade i do 90 sati nedeljno, a veći deo tog vremena provode pogrbljeni nad svojim pametnim telefonima.

Ovo prekomerno vreme provedeno ispred ekrana će sigurno uzeti svoj danak, prema rečima stručnjaka.

Tako i Ava, ne samo da ima zaobljena ramena, već pati i od hroničnih bolova u vratu i stalnog naginjanja glave unapred.

Foto: Casino.org

Neravnomerna koža

Influenseri često provode duge periode noseći tešku šminku – i vremenom to može izazvati kontaktni dermatitis.

„Svakodnevni slojevi šminke, česta zamena proizvoda za negu kože i stalna primena kozmetike mogu izazvati iritaciju kože, upalu i neravnomernost“, objasnili su stručnjaci.

Štaviše, dugotrajno izlaganje LED osvetljenju ubrzaće proces starenja.

„Poznato kao „digitalno starenje“, ovo može izazvati promene pigmentacije, bore i trajnu upalu“, dodali su stručnjaci.

Foto: Casino.org

Tamni krugovi ispod očiju

Ava takođe ima prilično jake podočnjake – nusposledica sati provedenih u montaži snimaka, prenosu uživo i gledanju u svetle ekrane.

Takođe, influenserka budućnosti pati od stalnog crvenila očiju, suvoće i zamućenog vida.

Hronični umor

Sa neredovnim radnim vremenom i kasnim noćnim korišćenjem ekrana, Avin prirodni ciklus spavanja je potpuno poremećen.

„Vremenom, ovo može dovesti do hroničnog umora, proređivanja kose zbog poremećene proizvodnje melatonina i otoka donjih kapaka“, upozorili su stručnjaci.

Lice puno filera

Kozmetički fileri nikada nisu bili popularniji.

Zapravo, prošle godine se procenjuje da je više od pet miliona Amerikanaca imalo ubrizgane dermalne filere u lice, a punije usne i oblikovani obrazi bili su na vrhu liste želja.

Međutim, vremenom, fileri mogu da se pomeraju i iskrive prirodne proporcije lica.

„Ova prekomerna korekcija rezultira naduvenim obrazima, šiljatom „veštičjom bradom“ i veštačkom teksturom lica“, upozorili su stručnjaci.

Gubitak kose

Kao da sve to nije dovoljno, Ava takođe gubi kosu.

„Godine teških ekstenzija i čvrste, stilizovane kose za izgled spreman za fotografisanje mogu oslabiti folikule dlake“, upozorili su stručnjaci.

„Ovaj stres na koži glave može izazvati pečate, povlačenje linije kose i opšte proređivanje kose koje je teško preokrenuti.“

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 02 septembar 2025

Rad od četiri ili pet sati dnevno, poznat kao nepuno radno vreme, za mnoge predstavlja idealno rešenje – bilo da žele dodatnu zaradu ili da ne mogu da se obavežu na ceo radni dan zbog privatnih obaveza, školovanja ili porodičnih razloga.

Iako se u javnosti često misli da je ovaj oblik rada rezervisan za privremene angažmane ili mlade, praksa pokazuje da se sve više ljudi opredeljuje za ovakav vid zaposlenja kako bi postigli balans između poslovnog i privatnog života.

Podaci Infostuda otkrivaju da je interesovanje poslodavaca za oglašavanje poslova sa nepunim radnim vremenom i dalje relativno skromno.

Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću ove kompanije, navodi da je od 1. januara do 27. avgusta 2025. godine na njihovom portalu objavljeno ukupno 682 oglasa za poslove sa nepunim radnim vremenom, dok je za poslove sa punim radnim vremenom zabeleženo čak 41.215 oglasa. To znači da nepuno radno vreme učestvuje sa svega 1,6 odsto u ukupnoj ponudi poslova.

"Zanimljivo je da je prošle godine taj procenat bio nešto viši – 1,8 odsto. Tada je objavljeno 892 oglasa sa nepunim radnim vremenom naspram 48.888 sa punim. Iako se ne radi o velikoj razlici, trend ukazuje na blagi pad interesovanja poslodavaca za ovakve angažmane, što bi moglo da ukaže na potrebu za većom promocijom fleksibilnih oblika rada na domaćem tržištu", navodi Vidaković u razgovoru za Biznis.rs.

Kada se analizira raspodela oglasa po kategorijama, vidi se da su određene oblasti rada posebno otvorene za zaposlene koji ne mogu ili ne žele da rade puno radno vreme. Trgovina i prodaja su i dalje vodeće, sa 162 oglasa, ali u odnosu na prošlu godinu beleže značajan pad – čak 62 oglasa manje.

Na drugom mestu nalazi se higijena – sa 69 oglasa, što je takođe slabiji rezultat nego 2024. godine, kada je bilo 13 oglasa više. S druge strane, marketing i promocija beleže pozitivan trend – objavljeno je 63 oglasa, što je rast za 21 u poređenju sa prethodnom godinom. Administracija ima 56 oglasa, dok je u kategoriji obrazovanje i briga o deci objavljeno 50 oglasa, što je tek neznatno manje nego lane.

"Najveći udeo oglasa sa nepunim radnim vremenom uočava se upravo u obrazovanju i brizi o deci – 14 odsto svih poslova u ovoj oblasti namenjeno je zaposlenima koji žele kraće radno vreme. Slede higijena sa 9,5 procenata i marketing sa 8,3 odsto, dok su trgovina i administracija daleko iza sa udelom od svega nekoliko procenata", kaže sagovornica.

Isti uslovi rada i za nepuno radno vreme

Sa pravne strane, nepuno radno vreme ima jasno definisan status. Zakon o radu prepoznaje ga kao oblik radnog odnosa koji može biti zasnovan i na određeno i na neodređeno vreme. Sve što je kraće od 40 sati nedeljno smatra se nepunim radnim vremenom. Zaposleni koji rade u ovakvom režimu imaju pravo na zaradu i druga primanja proporcionalno vremenu provedenom na poslu. Poslodavci su obavezni da im obezbede iste uslove rada kao kolegama koji rade puno radno vreme na sličnim poslovima.

Jedna od zakonskih obaveza poslodavaca jeste i informisanje zaposlenih o slobodnim radnim mestima, bilo sa punim, bilo sa nepunim radnim vremenom. Takođe, oni moraju razmotriti zahtev zaposlenih koji žele prelazak sa nepunog na puno radno vreme i obrnuto. Fleksibilnost je u ovom smislu zakonski podržana, iako se u praksi često svodi na pregovore između zaposlenog i poslodavca.

Još jedna važna mogućnost za zaposlene sa nepunim radnim vremenom jeste kombinovanje više poslova. Ukoliko rade na pola radnog vremena kod jednog poslodavca, slobodni su da zasnuju drugi radni odnos kod drugog poslodavca i tako popune fond sati do punog radnog vremena.

Da bi se izbegle nepravilnosti u obračunu poreza i doprinosa, poslodavac je u obavezi da od zaposlenog pribavi izjavu o tome da li radi samo kod njega ili i kod drugih poslodavaca.

Što se tiče doprinosa, osnovica je uvek bruto zarada, bez obzira na broj radnih sati. Kod zaposlenih sa nepunim radnim vremenom primenjuje se najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Ako zaposleni radi samo kod jednog poslodavca, osnovica se računa na sate koje je radio u tom mesecu. U slučaju da radi kod dva poslodavca, doprinosi se obračunavaju proporcionalno zaradi koju je ostvario kod svakog od njih - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 01 septembar 2025

Milioni dece iz autističnog spektra mogli bi nesvesno patiti od nedostatka važnih vitamina, pokazuje novo istraživanje koje ističe povezanost ishrane i autizma.

Već je poznato da su deca s autizmom sklonija izbirljivosti u jelu, kao i strahu od nepoznate hrane, no konkretne posledice takvih prehrambenih navika dosad nisu bile dovoljno istražene.

Istraživači iz Singapura proučili su prehrambene navike više od 240 dece i otkrili da gotovo 40 odsto dece s autizmom ima manjak vitamina D i gvožđa. Uz to, više od 15 odsto dece s niskim nivoom gvožđa razvilo je anemiju – stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika.

Naučnici su pozvali zdravstvene vlasti da razmotre uvođenje rutinskih nutritivnih provera za decu s autizmom. U časopisu Nutrients napisali su:

"Nedostatak vitamina D i gvožđa čest je kod dece s autizmom. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje tih nedostataka može znatno poboljšati njihovo zdravlje i razvoj."

Uzrast deteta igra veliku ulogu

Rezultati su pokazali da je kod 36,5 odsto dece prosečne starosti četiri godine zabeležen manjak vitamina D, a kod 37,7 odsto nedostatak gvožđa. Što su deca bila starija, to je rizik bio veći – za svaki dodatni mesec starosti šansa za manjak vitamina D porasla je za 4 odsto.

Istraživači su primetili da starija deca češće razvijaju anemiju zbog manjka gvožđa. No kod izbirljive dece, takva povezanost nije zabeležena, verovatno zato što mlađa deca češće konzumiraju adaptirano mleko koje sadrži dodatke gvožđa.

Autori su naglasili kako studija ima određena ograničenja – uzorak je relativno mali, a roditelji koji su učestvovali možda su već bili zabrinuti zbog ishrane svoje dece.

Posledice nedostatka vitamina i gvožđa

Manjak vitamina D može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su rahitis, bolovi u kostima i mišićima te opšta slabost. Nedostatak gvožđa najčešće se ispoljava kroz umor, bledilo kože, kratak dah i glavobolje.

Važno je naglasiti da autizam nije bolest, već neurorazvojno stanje s kojim se osoba rađa. Postoji na spektru – dok neki mogu živeti bez dodatne pomoći, drugima je potrebna svakodnevna podrška - prenosi B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 28 avgust 2025

"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida", izjava je koja se pripisuje Sigmundu Frojdu, ocu psihoanalize. Iako je nasleđe čuvenog austrijskog neurologa slojevito i često kontroverzno, ova naizgled jednostavna opservacija pruža dubok uvid u ljudsku psihu. Kada se susretnemo s osobom čije nas ponašanje ili reči ostavljaju bez teksta, ne zbog njihove genijalnosti, već zbog drskosti i nedostatka srama, svedočimo nečemu što je Frojd smatrao ključnim pokazateljem.

Odsustvo stida nije samo karakterna mana, prema psihoanalitičkoj teoriji, ono je simptom dublje neuravnoteženosti unutar same strukture ličnosti. To je crvena zastavica koja signalizuje da unutrašnji moralni kompas osobe ne funkcioniše ispravno. Kako bismo razumeli zašto je to tako, moramo zaroniti u temelje Frojdove misli – u nesvesni um koji, poput skrivenog dela sante leda, upravlja našim postupcima.

Unutrašnji sukob Ida, Ega i Superega

Prema Frojdu, naša ličnost sastoji se od tri temeljne komponente koje su u neprestanoj borbi: Id, Ego i Superego. Njihova dinamika određuje naše ponašanje, odluke i, na kraju naš osećaj za moral.

Id je najprimitivniji deo naše psihe, prisutan od rođenja. On funkcioniše prema "principu zadovoljstva" i traži trenutno ispunjenje svih nagona, prvenstveno onih agresivnih (Thanatos) i seksualnih (Eros). Id ne poznaje logiku, stvarnost ni moral. On je čista, sirova i impulsivna energija.

Superego je njegova suprotnost. On je naš unutrašnji moralni sudija, "čuvar" koji se razvija tokom detinjstva kroz usvajanje društvenih normi, vrednosti i pravila od roditelja i okoline. Sastoji se od dva dela: savesti, koja nas kažnjava osećajem krivice i stida kada prekršimo pravila, i ego-ideala, koji postavlja standarde onoga čemu bis trebalo da težimo.

Ego je posrednik. On je racionalni deo ličnosti koji pokušava da uravnoteži nerealne zahteve Ida sa strogim moralnim standardima Superega, sve to unutar granica spoljašnjeg sveta. Njegov zadatak je odložiti zadovoljstvo i pronaći realistične i društveno prihvatljive načine za ispunjenje nagona.

Osoba koja pokazuje potpuno odsustvo stida, prema ovoj teoriji, ima izrazito nerazvijen ili slab Superego. Bez snažnog unutrašnjeg sudije koji bi izazivao osećaj krivice, Id preuzima kontrolu. Takva osoba deluje vođena isključivo sopstvenim primitivnim impulsima i željom za trenutnim zadovoljenjem, bez obzira na društvene posledice ili osećanja drugih.

Kada nagoni preuzmu kontrolu

Dominacija Ida objašnjava zašto se ponašanje koje smatramo "lošim" ili "besramnim" često čini detinjastim i egocentričnim. Poput malog deteta koje zahteva ispunjenje svojih potreba odmah i sada, osoba sa slabim Superegom ne poseduje kapacitet za empatiju ili razumevanje tuđih perspektiva. Njihov svet se vrti isključivo oko sopstvenih želja, piše Simply Psychology.

To se ogleda u potrebi za ponižavanjem drugih kako bi se osećali superiorno, u ismevanju tuđih mišljenja i potpunom nedostatku samokritike. Budući da njihov Superego ne proizvodi unutrašnji osećaj sramote, oni ne vide ništa pogrešno u svojim postupcima. Svaka kritika spolja doživljava se kao napad, a ne kao prilika za introspekciju.

U takvim situacijama, Ego je nateran da se koristi obrambenim mehanizmima kako bi zaštitio krhki osećaj sostvene vrednosti. Jedan od najčešćih je projekcija – pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih misli, osećanja i mana drugima. Osoba koja je sama nepoštena optuživaće druge za nepoštenje; ona koja je zavidna videće zavist u svima oko sebe. To je nesvestan način da Ego kaže: "Nisam ja loš, oni su."

Šta uraditi kada prepoznate odsustvo stida?

Frojdov savet u susretu s takvim osobama bio je jasan: ostanite smireni i ne pokušavajte se dokazivati. Rasprava s nekim ko nema unutrašnji mehanizam za prepoznavanje sopstvenih grešaka je uzaludna. Njihova psiha je strukturisana tako da odbacuje svaku spoljnu kritiku kako bi sačuvala sopstvenu, često iluzornu, sliku o sebi.

Prepoznavanje potpunog nedostatka stida nije poziv na osudu, već na oprez. To je uvid koji nam omogućava da razumemo s kim imamo posla i da ne spuštamo sopstvene intelektualne i moralne standarde. Psihodinamska terapija upravo se bavi ovim dubokim unutrašnji konfliktima, pomažući pojedincima da osveste nesvesne obrasce i ojačaju Ego kako bi bolje upravljao unutrašnjim silama.

Na kraju, Frojdova lekcija nije samo o identifikovanju "loših ljudi", već o razumevanju da su neki od najproblematičnijih obrazaca ponašanja ukorenjeni duboko u nesvesnom umu. Odsustvo stida signalizuje da je unutrašnja bitka između nagona i morala odavno završena – pobedom nagona, prenosi Net.hr.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 26 avgust 2025

Deca koja redovno koriste elektronske cigarete imaju tri puta veću verovatnoću da postanu pušači kasnije u životu, tvrdi se u izveštaju.

Britanski istraživači veruju da bi vejp uređaji mogli da predstavljaju veću pretnju za decu nego što se mislilo.

U najvećem globalnom istraživanju vejpinga kod mladih do sada, stručnjaci sa Univerziteta u Jorku i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu (LSHTM) otkrili su da su "vejperi" skloniji češćoj i intezivnijoj konzumaciji cigareta.

Redovna upotreba elektronskih cigareta takođe može povećati verovatnoću respiratornih bolesti i zloupotrebe supstanci, rekli su naučnici.

Međutim, drugi stručnjaci su pozvali na oprez u vezi sa nalazima, napominjući da su mnoge od procenjenih studija bile samo opservacione i da nisu mogle da dokažu da samo vejping izaziva takve zdravstvene probleme.

U istraživanju, naučnici su uradili analizu 56 istraživanja na 384 studije o vejpingu kod mladih.

Od njih, 21 je ispitivalo upotrebu elektronskih cigareta među mladima, kao i konzumaciju običnih cigareta nakon vejpa.

Autori studije su rekli da dostupni podaci "dosledno ukazuju na značajnu vezu između upotrebe elektronskih cigareta i kasnije konzumacije običnih cigareta kod mladih".

Rekli su da je teško "zaključiti uzročnost" iz njihovog istraživanja, ali "ponavljene jake veze u prospektivnim kohortnim studijama su u skladu sa uzročnom vezom".

Analiza je takođe sugerisala povećan rizik od razvoja astme ili pogoršanja astme među mladima koji koriste elektronske cigarete, dodali su.

Drugi štetni ishodi povezani sa korišćenjem elektronskih cigareta kod mladih uključuju upalu pluća, bronhitis, niži ukupan broj spermatozoida, vrtoglavicu, glavobolje i migrene - prenosi B92.

Takođe je utvrđena veza između depresije i suicidalnih misli među mladim vejperima.

Dr Su Golder, vanredni profesor zdravstvenih nauka na Univerzitetu u Jorku, rekla je:

"Doslednost u dokazima je zapanjujuća. U višestrukim studijama, mladi ljudi koji koriste elektronske cigarete imaju veću verovatnoću da će pušiti u budućnosti."

Ovi nalazi podržavaju jače mere javnog zdravlja za zaštitu tinejdžera od rizika povezanih sa vejpingom.

Dr Greg Hartvel, klinički asistent na LSHTM-u, takođe je naveo sledeće:

"Pronašli smo dosledne dokaze o prelasku na konzumiranje običnih cigareta, naravno, otvara vrata mnoštvu šteta koje konvencionalne cigarete donose. Kao što glavni medicinski službenik vlade Velike Britanije navodi, marketing vejpova deci je uvek neprihvatljiv, a naše istraživanje pokazuje tačno zašto su dalja ograničenja za duvansku industriju, koja kontroliše tržište vejpinga, toliko važna."

Vejpovi i elektronske cigarete donose novo teško oboljenje pluća: Pacijenti završe čak i na respiratorima
Dr Rebeka Glover, viši autor studije, asistent profesora na LSHTM-u, dodala je:

"Vejping ima štetan uticaj na zdravlje mladih ljudi širom sveta, i predstavlja put drugim supstancama. Naša studija pruža do sada najjače dokaze da se mladi ljudi širom sveta suočavaju sa ozbiljnim nizom fizičkih i psiholoških šteta od vejpinga i da su u većem riziku od prelaska na obične cigarete."

Elektronske cigarete omogućavaju ljudima da udišu nikotin u pari – koja se proizvodi zagrevanjem tečnosti, koja obično sadrži propilen glikol, glicerin, arome i druge hemikalije.

Za razliku od tradicionalnih cigareta, one ne sadrže duvan, niti proizvode katran ili ugljenik, dva najopasnija elementa.

Uticaj nikotina na mozak je dobro poznat – u roku od 20 sekundi nakon udisanja, on pokreće oslobađanje hemijskih glasnika kao što je dopamin, povezan sa nagradom i zadovoljstvom.

Ali takođe povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak i sužava krvne sudove. To je zato što nikotin pokreće oslobađanje hormona adrenalina.

Uprkos tome što rukovodioci Nacionalne zdravstvene službe (NHS) insistiraju da je bezbednije od pušenja, vejping nije bez rizika. Elektronske cigarete mogu da sadrže štetne toksine, a njihovi dugoročni efekti ostaju misterija.

Stručnjaci su takođe zabrinuti da bi visok sadržaj nikotina mogao da poveća krvni pritisak i izazove druge srčane probleme.

Vejpovi se ne mogu preporučiti kao način za prestanak pušenja jer se premalo zna o štetnostima i koristima, saopštila je agencija UN.

U junu, u pokušaju da se reši porast popularnosti vejpinga među mladima, preduzećima je zabranjeno da prodaju ili isporučuju vejpove za jednokratnu upotrebu.

Sada su dozvoljeni samo uređaji koji se smatraju uređajima za višekratnu upotrebu – sa punjivom baterijom i zamenljivim grejačem.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 23 avgust 2025

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

Leni Rifenštal je bila nemačka rediteljka, producentkinja, fotografkinja i umetnica, poznata po svom radu tokom Trećeg rajha.

Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.

U istoriji je upamćena ne kao nacistkinja, već kao ostvarena snimateljka, a neke od njenih metoda snimanja filmova ostale su nepromenjene do danas - piše N1.

Umetnica od samog početka

Rođena je 22. avgusta u Berlinu 1902. godine, a tokom mladosti je pokazivala veliko interesovanje za umetnost i performanse. Studirala je balet, a zatim je prešla na glumu, gde se pojavila u nekoliko filmova.

Paralelno sa glumom, pojavila se i njena ljubav prema snimanju filmova. Ubrzo je pronašla mentora u osobi po imenu Arnold Fank i dobila adekvatno obrazovanje.

Godine 1935. objavljen je njen film Trijumf volje. Bio je to dokumentarac koji je prikazivao 6. kongres Nacionalsocijalističke partije.

Njena režija je pomogla da se događaj predstavi kao grandiozan i raskošan, a ljudi koji učestvuju na kongresu kao važni i posebni.

Film je bio čista propaganda, ali Leni je i danas prepoznata po svojoj sposobnosti da predstavi politiku kao umetnost kroz snimanje i režiju. Koristila je inovativne tehnike snimanja, snimajući iz više uglova i sa složenim pokretima kamere koji nikada ranije nisu viđeni.

Trijumf volje bio je samo početak

Film su voleli Jozef Gebels i Hajnrih Himler, ali niko ga nije voleo više od Adolfa Hitlera. Rekao je da Leni radi odličan posao za budućnost stranke i zemlje.

Odmah nakon toga, pozvao ju je u svoju kancelariju i zamolio je da snimi film tokom Olimpijskih igara koje će se održati u Berlinu sledeće godine. Dobila je finansijsku podršku za snimanje.

Njen sledeći film Olimpija prepričava priču o Olimpijskim igrama. Rajfenštal je morala da izmisli novi model snimanja kako bi snimila sportiste u pokretu, u vodi, a poseban izazov je bilo snimanje trkača koji nose olimpijsku baklju iz Grčke u Nemačku.

Tako je Leni bila prva snimateljka koja je koristila kamere na pokretnim trakama i prve podvodne kamere. Pored toga, u filmu Olimpija, mnogo se bavila prelazima iz kadra u kadar, što će koristiti skoro svi budući snimatelji na svetu.

Posle rata

Nakon pada Trećeg rajha, Leni je pokušala da pobegne iz zemlje, ali su je zarobili američki vojnici. Vrlo dobro su znali ko je ona i veoma dobro su se ophodili prema njoj.

Amerikanci su već tada znali da je njena veza sa nacističkom partijom nominalna. Postala je član stranke na nagovor svog mentora Arnolda Fanka, ali osim snimanja filmova, nije se bavila nikakvom drugom aktivnošću.

Preživela je stotine intervjua i ispitivanja u godinama posle rata, a kada se vratila u Nemačku, nije mogla da pronađe studio koji bi objavio njene filmove. Nakratko je oživela karijeru pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, radila je fotografije i pravila izložbe. Umrla je u Minhenu 2003. godine u 102. godini života.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 22 avgust 2025

(SZO) proglasila je telesno kažnjavanje globalnim problemom javnog zdravlja koji uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece, i može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

U novom izveštaju SZO se navodi da su deca koja su u 49 zemalja sa niskim i srednjim prihodima bila izložena telesnom kažnjavanju, što je definisano kao "bilo koje kažnjavanje u kojem se koristi fizička sila i čija je namera da izazove određeni stepen bola ili nelagodnosti, ma koliko blag", imala 24 odsto manje šanse da razvijena na pravi način, nego deca koja nisu bila meta fizičkog kažnjavanja, prenosi N1.

Procenjuje se da je širom sveta 1,2 milijarde dece svake godine izloženo telesnom kažnjavanju.

U proteklom mesecu, 17 odsto sve dece izložene telesnom kažnjavanju pretrpelo je teške oblike fizičkog nasilja, poput udaranja po glavi, licu ili ušima, ili jakog i višestrukog udaranja, navodi se u izveštaju.

"Sada postoje ogromni naučni dokazi da telesno kažnjavanje nosi višestruke rizike po zdravlje dece. Ono ne nudi nikakve koristi za ponašanje, razvoj ili dobrobit dece, niti koristi za roditelje ili društvo", rekao je direktor odeljenja WHO za zdravstvene determinante, promociju i prevenciju Etjen Krug.

On je pozvao da se "ova štetna praksa okonča kako bi se osiguralo da deca napreduju kod kuće i u školi".

U izveštaju SZO se navodi da deca izložena telesnom kažnjavanju imaju veću verovatnoću da razviju anksioznost, depresiju, nisko samopoštovanje i emocionalnu nestabilnost, što se nastavlja i u odraslom dobu i može dovesti do upotrebe alkohola i droga, nasilnog ponašanja i samoubistva.

Telesno kažnjavanje često je praćeno psihološkim kažnjavanjem, koje podrazumeva ponašanje koje omalovažava, ponižava, plaši ili ismeva dete, dodaje se.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 21 avgust 2025

Postoje ljudi koji vole da budu sami, neki možda to čak i obožavaju. Kakvi su oni? Da li vam odmah na pamet pada mizantrop ili onaj zloglasni usamljenik koji se skriva negde, smišljajući svoj sledeći zločin?

Pravi usamljenici su ljudi koji prihvataju svoje vreme provedeno u samoći. Oni koji ispoljavaju bes uglavnom su sami protiv svoje volje. Žele da budu uključeni. Žele da ih vole oni do kojih im je stalo. Ali umesto toga, bivaju isključeni i odbačeni. Upravo to isključivanje i odbacivanje (između ostalog) podstiču njihovu neprijateljsku energiju i bes.

Šta je istina o ljudima koji vole da budu sami?

Zahvaljujući novorazvijenim skalama za merenje stavova prema samoći, danas imamo istraživanjima potkrepljene odgovore, navodi „Psychology Today“

Najpre moramo da shvatimo šta znači voleti samoću. Jedno značenje reči „sam“ odnosi se na provođenje vremena nasamo. „Skala želje za samoćom“, koju su razvili Birk Hagemaier i njegove kolege, meri upravo to.

Ljudi koji postižu visok rezultat na skali želje za samoćom slažu se sa tvrdnjama poput:

Kada sam sam, osećam se opušteno.
Volim da budem potpuno sam.

A ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Neprijatno mi je kada sam sam.
Samoća mi vrlo brzo postaje previše.

Drugo značenje reči „sam“ odnosi se na ljude koji su slobodni, odnosno nisu u vezi. Razmišljajući o samačkom životu kao o nečemu čega se neki ljudi plaše, Stefani Špilmn i njene kolege razvili su „Skalu straha od samoće“.

Ljudi koji se ne plaše samoće ne slažu se sa tvrdnjama poput:

Osećam anksioznost kada pomislim da bih mogao zauvek ostati sam.
Ako na kraju ostanem sam u životu, verovatno ću misliti da nešto nije u redu sa mnom.

Detalji istraživanja

Osobine ličnosti merene su u dve grupe ljudi u okviru studija „Strah od samoće“. Jednu grupu činila su 301 ispitanika regrutovana putem interneta, prosečne starosti 29 godina. Samo 33 su bili u braku, 131 je bio slobodan i nije izlazio ni sa kim, a ostali su bili u vezi. Drugu grupu činilo je 147 kanadskih studenata, prosečne starosti 19 godina. Samo dvoje su bili u braku, 105 slobodnih i bez partnera, a ostali su se zabavljali. Rezultati su objedinjeni za obe grupe.

Dve grupe odraslih Nemaca učestvovale su u studijama „Želja za samoćom“. Svi učesnici su bili u vezi: bili su u ozbiljnoj seksualnoj vezi najmanje godinu dana. Prvu studiju činilo je 476 učesnika (prosečna starost: 35 godina), a rezultati su objedinjeni za muškarce i žene. U drugoj studiji učestvovalo je 578 heteroseksualnih parova (prosečna starost: 42 godine). Rezultati su prikazani odvojeno za muškarce i žene - prenosi Nova.rs.

Osobine ličnosti

„Velikih pet“ osobina ličnosti merene su kod svih učesnika u oba istraživanja:

Neuroticizam: napet, promenljivog raspoloženja, često zabrinut.
Otvorenost: originalan, radoznao, maštovit.
Ekstraverzija: društven, pričljiv, asertivan.
Prijatnost: obziran i ljubazan, poverljiv, sklon saradnji.
Savesnost: pouzdan, organizovan, temeljit.
Studije o ljudima koji vole da provode vreme sami uključivale su i merenje njihove društvenosti, pomoću stavki kao što je: „Ljudi su mi stimulativniji od svega ostalog.“

Studije o ljudima koji se ne plaše samoće uključivale su merenje još šest osobina:

Samopoštovanje zavisno od veze: Koliko samopoštovanje osobe zavisi od toga kako ide njihova romantična veza (ako je imaju).
Potreba za pripadanjem: Ljudi sa visokom potrebom za pripadanjem često se slažu sa tvrdnjama poput: „Treba mi osećaj da postoje ljudi na koje mogu da se oslonim u trenucima potrebe.“
Sklonost povređenim osećanjima: Ljudi čija se osećanja lako povrede.
Osetljivost na odbacivanje: Ljudi koji očekuju odbacivanje i osećaju anksioznost zbog toga.
Usamljenost: Mereno tvrdnjama poput: „Koliko često osećate da vam nedostaje društvo?“
Depresija: Mereno tvrdnjama poput: „Imao sam osećaj da ne mogu da se rešim tuge, čak ni uz pomoć porodice ili prijatelja.“

Rezultati istraživanja

Da su naši stereotipi o ljudima koji vole samoću tačni, otkrili bismo da su neurotični i zatvoreni. Ali istina je upravo suprotna: ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće naročito su malo skloni neuroticizmu. Oni nisu napeti, promenljivog raspoloženja niti skloni brizi.

Ljudi koji vole da provode vreme sami i oni koji se ne plaše samoće češće su otvorenog uma. Ljudi koji se ne plaše samoće prijatniji su od onih koji se plaše. (Ljudi koji vole samoću nisu ništa više ni manje prijatni od onih koji je ne vole.) Takođe, ljudi koji se ne plaše samoće savesniji su od onih koji se plaše. (Rezultati za ljude koji vole samoću nisu bili konzistentni.)

Pitanje koje se postavlja o ličnosti ljudi koji vole da provode vreme sami – da li su introverti. Jedna relevantna studija sugeriše da verovatno jesu. Ali istraživanja obično obuhvataju sve slobodne ljude, bez obzira na to da li žele da budu sami ili ne. Studije koje se navode u tekstu otkrivaju kakvi su oni koji se ne plaše samoće (ili koji vole da provode vreme sami).

Ljudi koji se ne plaše samoće pokazali su se kao ekstravertniji od onih koji se plaše. Možda je to u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da slobodni ljudi, u proseku, imaju više prijatelja nego udate ili oženjene osobe i da više ulažu u održavanje odnosa sa prijateljima, komšijama, braćom, sestrama i roditeljima. Ali, ponovo, istraživanja socijalnih veza slobodnih ljudi uključuju sve slobodne, a ne samo one koji se ne plaše samoće.

Ljudi koji vole da provode vreme sami nisu bili ni više ni manje ekstrovertni od onih koji ne vole, ali su postigli niže rezultate na skali društvenosti. Te dve skale mere slične stvari, pa je čudno što rezultati nisu bili usaglašeni.

Sve druge osobine ličnosti merene su samo u studijama ljudi koji se ne plaše samoće – i rezultati su bili izuzetno afirmativni. Ti ljudi nisu previše osetljivi na odbacivanje niti im se osećanja lako povređuju. Kada su u romantičnim vezama, njihovo samopoštovanje ne zavisi od toga kako te veze funkcionišu. Nemaju naročito jaku potrebu za pripadanjem. Manje su skloni usamljenosti i depresiji.

Kada sve to povežemo sa njihovom otvorenošću, prijatnošću, savesnošću, ekstroverzijom i niskim nivoom neuroticizma, ljudi koji se ne plaše samoće deluju zaista snažno i samouvereno.

I nije reč samo o njihovim rečima – i njihova ponašanja to potvrđuju. Na primer, ljudi koji se ne plaše samoće imaju standarde. Tokom „speed dating“ događaja, oni ređe daju svoje kontakte drugima. Kada uđu u romantičnu vezu i procene da nisu zadovoljni, češće će je prekinuti nego oni koji se plaše samoće.

Uprkos svemu dobrom i afirmativnom što znamo o ljudima koji se ne plaše samoće, ne mogu očekivati da će ih drugi slaviti ili čak poštovati. Ljudi koji vole ili biraju samoću ugrožavaju uvrežena shvatanja o tome šta bi ljudi trebalo da žele i kako bi trebalo da se osećaju. Drugi ih procenjuju strože nego slobodne ljude koji priželjkuju vezu – pa čak prema njima ispoljavaju i više ljutnje.

Kako sve više ljudi otvoreno prihvata svoj samački život, možda će se stvari promeniti. Srećni slobodni ljudi postaće deo naše kulturne slike, a oni koje to ugrožava povući će se na margine.