Studija koja je dovela u vezu paracetamol i autizam

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 24 septembar 2025

Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi je nedavno obećao da će u septembru biti otkriveno šta izaziva epidemiju autizma, a američki predsednik Donald Tramp je u ponedeljak objavio da upotreba paracetamola tokom trudnoće može biti povezana sa “veoma povećanim rizikom od autizma”. Iako se na konferenciji za medije nijedan od američkih zvaničnika nije pozvao ni na jedno konkretno istraživanje, Kenedi je u svom obraćanju ponovio rečenice iz studije objavljene 14. avgusta, a kojoj je učestvovao dekan Harvardove škole javnog zdravlja i profesor zdravlja i životne sredine.

Iako su lekari decenijama uveravali da je paracetamol najbezbednija opcija za trudnice i novorođenčad, američka administracija je upravo upotrebu ovog leka povezala sa povećanim rizikom od autizma i drugih neurorazvojnih bolesti, među kojima je i ADHD (Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti kod dece) - piše N1.

"FDA (američka Agencija za hranu i lekove) takođe prepoznaje da je paracetamol često jedino sredstvo za snižavanje temperature i ublažavanje bola u trudnoći, jer druge alternative imaju dobro dokumentovane štetne efekte. Stoga HHS želi da ohrabri lekare da koriste svoj najbolji sud u primeni paracetamola za temperaturu i bol u trudnoći, propisujući najnižu efikasnu dozu na najkraći mogući period i samo kada je lečenje neophodno", rekao je Kenedi na konferenciji za štampu pošto je Tramp izneo zaključke o paracetamolu.

Isto je u zaključku studije naveo i profesor Andrea Bakareli, dekan Harvardove škole javnog zdravlja i profesor zdravlja i životne sredine, koji je sa grupom kolega 14. avgusta objavio studiju o vezi između prenatalne upotrebe paracetamola i autizma.

Celo istraživanje možete pročitati OVDE.

Istraživanje, koje je vodila Medicinska škola Ikan medicinskog centra Maunt Sinaj u Njujorku a uključivalo je i koautore iz drugih institucija, analiziralo je rezultate 46 studija koje su prethodno obavljene širom sveta, a u kojima je učestvovalo više od 100 hiljada osoba, i koje su istraživale moguću vezu između uzimanja paracetamola u trudnoću i kasnijih neurorazvojnih poremećaja kod dece.

Od 46 ispitanih istraživanja 27 su prijavila pozitivne veze između paracetamola i neurorazvojnih poremećaja, devet nije pokazalo nikakve veze, a četiri su ukazala na negativne veze (zaštitini efekti koje ima upotreba paracetamola u trudnoći).

Istraživači su u zaključku istakli da iako treba preduzeti određene korake kako bi se ograničila upotreba paracetamola, lek ostaje veoma važan za snižavanje temperature i ublažavanje bola u trudnoći, koji takođe mogu biti opasni i uticati na razvoj ploda.

“Preporučujemo razumnu upotrebu paracetamola – najnižu efikasnu dozu, najkraće trajanje i pod medicinskim nadzorom, prilagođeno individualnim procenama rizika i koristi, a ne široka ograničenja”, istakli su istraživači koji su učestvovali u ovoj studiji.

Maunt Sinaj je saopštio da studija ne pokazuje da paracetamol direktno izaziva neurorazvojne poremećaje, ali da nalazi istraživačkog tima pojačavaju dokaze o vezi i izazivaju zabrinutost u vezi sa trenutnim kliničkim praksama.

Dekan sa Harvarda, koji je bio stariji istraživač u studiji, napomenuo je u radu da je tokom karijere bio veštak na strani tužilaca u sudskim sporovima koji su uključivali potencijalne veze između upotrebe paracetamola tokom trudnoće i neurorazvojnih poremećaja.

Uzroci autizma višestruki i kompleksni

Reagujući na Trampovu konferenciju, stručnjaci su istakli da su uzroci autizma višestruki i da naučni dokazi između paracetamola i ovog poremećaja nisu utvrđeni. Oni ističu da svaljivanje krivice na jedan lek neće zaustaviti autizam.

“Što se tiče autizma, znamo da je kompleksan, veoma varijabilan i izuzetno povezan sa genetikom. Ne postoji jedan, ključni uzrok autizma, ne postoji jedan lek koji će svakom autističnom detetu ili odrasloj osobi dati ono što im treba”, istakla je u saopštenju doktorka Suzan Kresli, predsednica američke Akademije pedijatrije.

Fondacija za istraživanje autizma je objavila da je duboko zabrinuta zbog izjave predsednika Trampa, koju su ocenili kao opasnu.

Doktor Stiven Flejšman, predsednik Američkog koledža akušera i ginekologa je rekao da Trampova je izjava neodgovorna.

“Izjava nije potkrepljena spektrom naučnih dokaza i opasno pojednostavljuje mnoge i kompleksne uzroke neuroloških izazova kod dece”, istakao je ginekolog.

On je kazao da uputstvo koje će izdati FDA može da ima efekte na zdravlje miliona ljudi, iako nije podržano pouzdanim naučnim podacima.

Kao što su neke studije pokazale vezu između paracetamola i autizma, tako su druge povezale nizak nivo folata u mozgu i razvoj autizma i drugih urođenih mana. FDA je zato navela da će odobriti da se za lečenje autizma koristi leukovorin, lek koji predstavlja visoku dozu kalcijuma i folinske kiseline, a koji se inače koristi za neutralisanje posledica hemioterapije kod onkoloških pacijenata.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je saopštila da će na lekovima koji sadrže paracetamol biti promenjena deklaracija tako da se na njoj ubuduće nalazi upozorenje, a da će krajnja odluka o upotrebi leka i dalje biti na pacijentu.

Agencija je dodala da iako je studija pokazala povezanost, direktna uzročno-posledična veza između paracetamola i autizma nije ustanovljena.

Kenvu, proizvođač leka Tilenol, što je ime pod kojim je paracetamol poznat u Severnoj Americi, odbacio je navode o vezi sa autizmom i istakao da je “duboko zabrinut zbog zdravstvenih rizika i konfuzije kod budućih roditelja koje proizilaze iz ovakvih tvrdnji”.

Istraživanje veze između paracetamola i autizma nije novo. Švedska studija iz 2024. godine, koja je uključila dva miliona dece, nije pronašla nikakvu vezu između upotrebe paracetamola u trudnoći I autizma, poremećaja pažnje, hiperaktivnosti I drugih neurorazvojnih poremećaja.

U SAD se govori o epidemiji autizma, a prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) iz 2022. godine kod jednog od 31 deteta se do osme godine dijagnostikovao neki oblik iz spektra autizma. Dve godine ranije taj broj je iznosio 1 od 36, a 2015. godine jedno od 68 dece je imalo neki oblik autizma.

Jedan od faktora koji je doveo do ovako naglog rasta je i šira definicija autizma koja je ušla u upotrebu 2013. godine, kao i sve veća svest o simptomima i prihvatanje dijagnoze.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 septembar 2025

Možda ste već razgovarali sa lekarom ili kardiologom o promenama u načinu života i lekovima, ali postoji i jedno jutarnje piće koje biste mogli da uvrstite u svoju rutinu, ako to već niste učinili.

Prema podacima sa John Hopkins Medicine, normalan nivo holesterola kod odraslih je ispod 200 mg/dL, dok je visok iznad 250 mg/dL. Važno je, međutim, uzeti u obzir i druge faktore kao što su godine, zdravstveno stanje i prisustvo drugih rizika.

Piće koje se preporučuje u jutarnjim časovima je crna kafa bez mleka i šećera. Ona može pomoći u snižavanju holesterola - prenosi nova.rs.

„Sama crna kafa ima vrlo malo kalorija i ne sadrži masti i šećere, pa ne doprinosi gojenju, unosu zasićenih masti ili dodatnih šećera, a sve to vremenom može podići nivo holesterola“, objašnjava dr Dipak Talreja, internista i kardiolog, direktor kardiologije u Sentara Health. „Kada preskočite mleko i šećer, izbegavate dva česta krivca, mleko dodaje zasićene masti koje podižu LDL (tzv. ‘loš’ holesterol), a šećer prazne kalorije koje mogu pogoršati nivo triglicerida.“

Drugim rečima, kafasama po sebi nije lek za snižavanje holesterola, ali crna kafa je svakako zdraviji izbor od zaslađenih i masnih kafa, dodaje dr Talreja.

Kako pripremiti kafu ako pazite na holesterol

Prema rečima dr Talreje, istraživanja pokazuju da kafa može imati različit uticaj na holesterol u zavisnosti od načina pripreme. „Filtrirana kafa (poput obične filter kafe) generalno ne podiže nivo holesterola“, objašnjava on. „S druge strane, nefiltrirana kafa (poput one iz French press aparata ili espresa) sadrži prirodna ulja, kafestol i kahveol, koja u većim količinama mogu povisiti LDL holesterol.“

Ako pratite nivo holesterola, obratite pažnju i na način pripreme jutarnje kafe, naročito ako pijete kofenske napitke sa šećerom i mlekom. Za naše podneblje čuvena „domaća kafa“ bez šećera je najbolji izbor.

Drugi jutarnji napici koji mogu pomoći
Naravno, nisu svi ljubitelji kafe, neki ne vole njen ukus, dok drugima izaziva nervozu ili ubrzano lupanje srca. Ako spadate u tu grupu, postoje i druge opcije.

Dr Talreja preporučuje zeleni čaj, jer sadrži antioksidante (katehine) koji su povezani sa snižavanjem LDL holesterola. Takođe, umesto punomasnog mleka u kafi, možete koristiti sojino mleko, soja može umereno doprineti smanjenju LDL-a.

Ipak, važno je napomenuti da kafa nije za svakoga. „Osobe sa nekontrolisanim visokim pritiskom ili problemima sa srčanim ritmom treba da je izbegavaju, jer kofein može povisiti puls i pritisak“, upozorava dr Talreja. Isto važi i za one koji su osetljivi na kofein, jer on može izazvati anksioznost, nesanicu ili stomačne tegobe.

Crna kafa bez mleka i šećera može doprineti zdravijem srcu, ali nije čarobni lek. Ako vam ne prija, alternativa poput zelenog čaja ili biljnih mleka može biti odličan izbor. Najvažnije je pronaći rutinu koja odgovara vašem organizmu i vašem zdravlju.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 septembar 2025

Dete pokušava da vam pokaže kako se oseća ali nema reči da to izrazi.

Da li je moguće da tantrum vašeg deteta zapravo ima smisla? Da vikanje, plač i bacanje igračaka nisu znak „nevaspitanja“, već neurološki signal koji roditelj treba da razume? Upravo to tvrdi Daniel J. Siegel, profesor psihijatrije na UCLA i autor bestselera „The Whole-Brain Child“ i „No-Drama Discipline“. Njegova misija je da roditeljima pokaže da disciplina ne znači kaznu, već – učenje - piše Zadovoljna.rs.

„Roditelji često misle da dete pokušava da ih iznervira. U stvarnosti, ono pokušava da im pokaže kako se oseća – samo nema reči da to izrazi“, kaže Siegel.

Ko je Daniel Siegel i zašto ga zovu „doktor za dečji mozak“

Siegel je utemeljio koncept interpersonalne neurobiologije – spoj nauke o mozgu, psihologije i svakodnevnog života. Njegova polazna tačka je jednostavna – deca nisu mali odrasli. Njihov mozak se razvija u slojevima, a emotivni „donji mozak“ često preplavljuje racionalni „gornji mozak“. Zbog toga dete od četiri godine može da plače zbog slomljene igračke isto onako kako bismo mi reagovali na raskid ili otkaz.

Roditelj koji to razume neće vikati: „Preteruješ“, već će reći: „Vidim da si tužan jer se igračka pokvarila. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo.“

Pravilo br. 1: Poveži se pre nego što koriguješ

Siegel stalno ponavlja: „Povezivanje pre korekcije.“ Kada se dete iznervira, prvo mu treba pružiti sigurnost i razumevanje, pa tek onda objašnjenje ili granicu. Ako dete plače jer ne želi da izađe iz parkića, roditelj može da ga podigne, zagrli i kaže: „Znam da ti je baš lepo ovde i da ne želiš da ideš kući.“ Tek kad se emocije smire, vredi objasniti da večera čeka i da se sutra opet može doći u park.

Zašto je ovo važno? Kada se dete oseća viđeno i shvaćeno, mozak mu prelazi iz „emocionalne poplave“ u stanje otvoreno za učenje. Drugim rečima, povezanost otvara vrata disciplini.

Pravilo br. 2: Disciplinujte da biste učili, a ne da biste kažnjavali

Siegel podseća da reč „disciplina“ potiče od latinske reči discipulus – učenik. Njegov moto je: „Svaka kriza je prilika za učenje.“

Umesto da pošaljete dete u kaznu zbog prosutog soka, Siegel predlaže da ga uključite u rešenje: „Sok se prosuo, hajde da uzmemo krpu i obrišemo ga zajedno.“ Tako dete uči šta je odgovornost, a ne strah od kazne.

Pravilo br. 3: Naučite ih „mentalnoj pauzi“

Siegel preporučuje da roditelji nauče decu veštinama samoregulacije – da prepoznaju kada im je „gornji mozak“ isključen. On koristi metaforu ruke: kada palac (emocije) preplavi prste (racionalnost), dolazi do gubitka kontrole.

Jedna od tehnika je pauza za disanje. Dete može da diše duboko tri puta dok broji do pet. To nije kazna, već „reset“ dugme. „Naša deca moraju naučiti da emocije dolaze i odlaze – a ne da ih se stidimo ili potiskujemo“, objašnjava Siegel.

Pravilo br. 4: Greške su šansa

Siegel naglašava da ne postoje savršeni roditelji.

„Ako ste savršeni, vaša deca neće naučiti kako izgleda oporavak nakon sukoba.“ Kada viknete na dete, priznajte svoju grešku i izvinite se. Time pokazujete da i odrasli greše, ali i da je važno da se odnosi popravljaju.

To gradi poverenje i emocionalnu otpornost kod dece. Dete koje je naučilo da konflikt može da se razreši mirno, kasnije će bolje upravljati odnosima u školi, na poslu, u braku.

Pravilo br. 5: Povezanost je važnija od savršenstva

Roditelji danas često žive pod pritiskom „idealnog roditeljstva“. Siegel ih oslobađa: „Deci nisu potrebni savršeni roditelji. Potrebni su im roditelji koji su dovoljno prisutni.“

Umesto da jurite bezgrešnost, fokusirajte se na male trenutke povezanosti – da pogledate dete u oči dok vam priča, da ga saslušate bez telefona u ruci, da ga zagrlite kada vam se ne žuri. Upravo ti trenuci grade osećaj sigurnosti i razvijaju emocionalnu inteligenciju.

Zašto roditelji širom sveta vole Siegela

Njegova pravila nisu teorija koja se teško primenjuje – naprotiv, svako može odmah da ih isproba. Siegel spaja naučne dokaze sa svakodnevnim scenama sa ulice, iz parkića, kuće. Zato njegovi saveti deluju oslobađajuće, a ne kao još jedna lista obaveza.

U eri kada deca rastu uz telefone, multitasking roditelje i brzi ritam života, Siegel vraća fokus na ono što je zaista važno – emocionalnu povezanost. A upravo ta povezanost je temelj srećnog detinjstva i buduće psihološke stabilnosti.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 16 septembar 2025

Misao o starenju predstavlja veliki stres za mnoge ljude, možda čak i više nego sam fizički proces starenja. Ako ste među njima, pripremite se.

Starenje je neizbežno, a evo gde se godine prvo vide.

Vaša glava zapravo stari brže od ostatka tela. Pre nego što se uplašite, znajte da je razlika minimalna – u nanosekundama, tačnije 90 milijarditih delova sekunde tokom 79 godina. Takva razlika je potpuno neprimetna ljudskom oku.

Ovo se događa zbog teorije relativnosti koju je razvio Ajnštajn: brzina proticanja vremena zavisi od toga koliko brzo se krećete i koliko ste blizu gravitacionom polju. Na primer, satovi na višim nadmorskim visinama rade nešto brže nego oni na nivou mora, piše The Healthy.

Istraživači sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) želeli su da testiraju ovu teoriju na još manjoj skali – na razlici od svega jednog stopala (oko 30 cm). Koristili su atomske satove koji „otkucavaju“ dok se jedan aluminijumski jon vibrira između dva energetska nivoa više od milion milijardi puta u sekundi. Kada su podigli jedan sat trećinu metra iznad drugog, viši sat je radio nešto brže jer je bio pod manjom gravitacionom silom, prenosi Danas.

Dakle, ako vreme protiče brže na razlici od samo jednog stopala, sigurno protiče još brže na razlici visine između vaše glave i nogu, čineći glavu „najstarijim“ delom vašeg tela.

Opet, ovo starenje nema značajan uticaj na ljudski izgled – verovatno bismo ga već primetili da ima – iako NIST veruje da ovo otkriće može imati praktične primene u oblastima poput geofizike.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 septembar 2025

Nova studija na 15 miliona ljudi pokazuje da mentalno obolele osobe često biraju jedni druge kao partnera – i da to utiče i na njihovu decu.

Neki ljudi osećaju potrebu da peru ruke 20 puta dnevno, neki zbog depresije ponekad danima ne mogu da ustanu iz kreveta. Trećima je teško da ukrote misli koje im se vrtoglavom brzinom vrte po glavi.

Više od milijardu ljudi pati od mentalnih bolesti. Ovo je u svom nedavnom izveštaju saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

To zvuči kao veliki broj. Istovremeno, ovaj podatak sugeriše da je većina ljudi na svetu mentalno zdrava.

Ipak, čini se da se ljudi s mentalnim bolestima češće druže s onima koji takođe imaju mentalne bolesti. To pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Nature Human Behavior".

Šizofrenija, depresija, anksioznost: Partneri su često istovremeno pogođeni

Za svoju studiju, istraživači su ispitali podatke gotovo 15 miliona ljudi. Pri tome su posmatrali devet kliničkih slika: šizofreniju, bipolarne poremećaje, depresiju, anksioznost, ADHD, autizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj OCD, zloupotrebu droga i anoreksiju.

Ako je jednom partneru dijagnostikovano jedno od ovih devet oboljenja, verovatnoća je bila znatno veća da će i drugom partneru biti dijagnostikovana mentalna bolest. Često je to bila ista bolest.

"Pomislili biste da ako je neko anksiozan ili depresivan, traži partnera koji je stabilan i pruža sigurnost", kaže Robert Plomin, profesor bihevioralne genetike na King's koledžu u Londonu, koji nije radio na studiji. "Ali upravo je suprotno slučaj!"

Jedno od ograničenja studije, po njegovom mišljenju, jeste to što morate da pogledate dodatak studije kako biste utvrdili koliko je jaka ta korelacija. To je neobično i pomalo nepošteno, kaže Robert Plomin. Ipak, efekat je stabilan, a broj proučavanih osoba daje težinu studiji. 15 miliona ljudi – to je prilično impresivno, kaže on.

Slični rezultati u Evropi i Aziji

Prve naznake da se mentalno bolesne osobe češće druže s drugima koji su takođe mentalno bolesni pojavile su se 1960-ih. Međutim, studije sprovedene u to vreme bile su uglavnom male. Tek pre nešto manje od deset godina sprovedena je prva veća studija, iako je ona proučavala samo ljude iz severne Evrope.

U ovoj studiji, tim koji je vodio istraživač populacije i genetike Čun Čije Fan iz Laureate Institute for Brain Research u Oklahomi želeo je da sazna da li je ovaj obrazac odabira partnera prisutan u različitim kulturama. Stoga su prikupili podatke u tri različite zemlje: Danskoj, Švedskoj i Tajvanu.

"Iznenađujuće je bilo da su obrasci sličnosti gotovo identični bez obzira na zemlju", kaže autor studije Fan.

Razlike su pronađene samo za opsesivno-kompulzivni poremećaj, bipolarni poremećaj i anoreksiju. Na Tajvanu, na primer, bračni partneri imali su veću verovatnoću da će oboje patiti od opsesivno-kompulzivnog poremećaja nego u severnoj Evropi.

Još jedno saznanje: Za većinu poremećaja verovatnoća da su partneri dobili istu dijagnozu ostala je stabilna decenijama. To pokazuju podaci iz Tajvana, prikupljeni tokom više od 50 godina. Za zloupotrebu droga verovatnoća se čak povećala. Samo se za opsesivno-kompulzivni poremećaj smanjila.

"I to uprkos činjenici da su se zdravstveni sistem, politika i društvo na Tajvanu značajno promenili tokom ovog vremena", kaže Čun Čije Fan.

Zašto se mentalno bolesni ljudi često pronalaze

Ali zašto su mentalno bolesni ljudi češće u vezama s ljudima sličnih karakteristika? Postoje tri razloga za to: prvo, traže nekoga ko im je sličan. Drugo, zajedničko okruženje ih čini slično bolesnima. Treće, stigma vezana za mentalne bolesti ograničava izbor partnera.

Neko vreme se pretpostavljalo da je upravo prva opcija ta koja zbližava ljude, kaže autor studije Fan. Prema tome, ljudi biraju ljude sa sličnim karakteristikama za vezu. U tehničkom smislu, to se naziva "asortativni odabir partnera".

Mogući razlozi za to mogli bi biti da druga osoba bolje razume bolest. Ili da ih povezuju slične pozitivne karakteristike – na primer, oboje su kreativniji od drugih ljudi.

Ono na šta studija ne može da odgovori jeste: Šta je bilo prvo – veza ili mentalna bolest? Za to bilo bi zanimljivo dugoročno posmatranje, kaže Robert Plomin.

Takođe ostaje nejasno: Da li je mentalno bolesnim supružnicima zapravo dobro u njihovom braku? Da li slično mentalno stanje predstavlja recept za dobar odnos, ili pogoršava bolest? I za ovo nedostaju dugoročna posmatranja.

Ukratko: Iz studije se ne mogu izvući nikakve preporuke za izbor partnera.

Deca takođe pate (i oboljevaju)

Međutim, istraživači su otkrili da deca čiji roditelji imaju istu bolest imaju dvostruko veću verovatnoću da će razviti mentalnu bolest u odnosu na dece čiji je samo jedan roditelj pogođen.

"Izbor partnera povećava mogućnost prenošenja mentalne bolesti", kaže Fan. Efekat je bio posebno jak u slučajevima šizofrenije, depresije, bipolarnog poremećaja i bolesti zavisnosti.

Za lekare i terapeute to znači da u lečenju uzimaju u obzir i porodicu. Partneri i deca obolelih često bi takođe mogli da imaju koristi od terapije - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 septembar 2025

Mnogo je tvrdnji o tome u kom položaju bi trebalo da spavamo. Na primer, često se veruje da spavanje na levoj strani pomaže varenju.

Ova ideja, da je spavanje na levoj strani idealan položaj, potiče iz osnovne anatomije: želudac se nalazi sa leve strane, a njegov izlaz blago je nagnut udesno i povezan sa tankim crevom.

Zbog toga postoji određeni dokaz da spavanje na levoj strani može da smanji gorušicu i refluks, jer želudac zauzima položaj u kojem je manja verovatnoća da će se kiselina vraćati u jednjak. Ako patite od refluksa ili žgaravice, svakako vredi pokušati da spavate na ovoj strani, objašnjava dr Niš Manek, lekar opšte prakse iz Londona za Science Focus.

Međutim, varenje se dešava bez obzira na položaj, tako da – osim ako nemate konkretan problem – to neće praviti veliku razliku - prenosi danas.rs.

Naravno, spavanje nije samo pitanje varenja. Ležanje na leđima (supinacija) često se preporučuje jer smanjuje pritisak na vrat i donji deo leđa. Ipak, može pogoršati hrkanje ili apneju u snu, pošto jezik u tom položaju lako „pada unazad“ i delimično zatvara disajne puteve.

Spavanje na boku je najčešće i može pomoći kod hrkanja i apneje jer disajni putevi ostaju otvoreniji. Trudnicama se posebno savetuje da spavaju na levoj strani, jer to poboljšava protok krvi ka bebi i smanjuje pritisak na jetru – iako je spavanje na desnoj strani takođe bezbedno.

Ako imate bolove u leđima ili karlici (što je čest slučaj u trudnoći), spavanje na boku uz jastuk između kolena može dodatno rasteretiti kičmu.

Dakle, postoji li univerzalno „najbolji“ položaj za spavanje?

Ne baš. Za većinu ljudi ključ je u udobnosti, pravilnoj potpori kičme i kvalitetnom snu – bez obzira na to da li spavate na leđima, boku ili stomaku. Spavanje na levoj strani može biti korisno kod refluksa i u trudnoći, ali najvažnije je da nađete položaj u kojem ćete se probuditi odmorni.

I, budimo iskreni – koliko god se trudili da zaspite u „idealnom“ položaju, većina nas se probudi potpuno uvrnutih i sa malo pljuvačke na jastuku!

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 septembar 2025

Umor, glavobolja, začepljen nos, crveno i bolno grlo, pa čak i jaki bolovi u zglobovima ne moraju nužno značiti da je reč o letnjem gripu, prehladi ili kovidu. U ovom delu godine pacijenti koji dolaze u Domove zdravlja često se zbune – veruju da su se zarazili virusom ili prehladili, a zapravo imaju izražene simptome alergije.

Letnji period, kada je reč o alergijama, karakterističan je po polenima korovskih biljaka, od kojih je najznačajnija ambrozija jer uzrokuje tegobe kod više od 50 odsto obolelih. To traje do početka oktobra, kada pacijenti ulaze u mirnu fazu bolesti, piše Nova.rs.

Sezona pak počinje koliko u februaru, pojavom polena jove, leske i čempresa, dok su u proleće dominantni breza, platan i hrast, ali i razne trave. Postoje, svakako, i celogodišnji alergeni, kao što su grinje, životinjska dlaka i neke vrste gljivica koje izazivaju alergijske reakcije, ne birajući ni vreme ni mesto. Alergije izazivaju proteini koji se nalaze u biljkama, životinjama, namirnicama i lekovima, a manifestacije bolesti se mogu javiti na različitim organima. Simptomi alergija nalikuju simptomima prehlade, zbog čega se godinama pogrešno leče.

Broj obolelih od alergije progresivno raste

„Broj osoba koje pate od različitih vrsta alergija dramatično raste poslednjih nekoliko decenija“, rekla je pre nekoliko godina iz Centra za alergologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine dr Sanja Hromiš, dodajući da se osobe koje imaju problem s bilo kojom vrstom alergena, nikad od toga ne mogu izlečiti. Zapravo, po mišljenju lekara alergije se tokom većeg dela života drže pod kontrolom.

Alergija, a osećaj kao da je grip

Današnje savremeno doba donosi utisak da sve više osoba pati od neke vrste alergija, koje utiču na kvalitet života. Postoje razne vrste alergija, a najčeše su one sezonske koje se javljaju u određenom periodu godine. Među njima je alergija na polen i ambroziju najrasprostranjenija.

„Simptomi alergije na polen mogu biti veoma slični simptomima gripa i prehlade. Curenje bistre tečnosti iz nosa i zapušen nos, osečaj golicanja u grlu, učestalo kijanje, otok očiju praćen svrabom i suzenjem i osećaj iscrpljenosti su simptomi koji ukazuju na alergiju. Razlika je u tome što kod alergije nema povišene telesne temperature, bolova u mišićima a otežano disanje se javlja samo kada je izloženost alergenu jača. Kod gripa tegobe traju 7-10 dana a simptomi alergija mogu trajati duže, sve dok je osoba u kontaktu sa alergenom koji izaziva alergijsku reakciju“, rekla dr Dragana Đukić za „eKlikinu“.

Kako ublažiti simptome alergije?

Pratite polensku prognozu

Redovno proveravajte polensku prognozu za svoje područje kako biste bili svesni nivoa polena u vazduhu. Kada je nivo polena visok, možete preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu. Ovu prognozu možete pratiti na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine http://www.sepa.gov.rs/

Izbegavajte izlaganje polenu

Pokušajte da izbegavate izlaganje polenu koliko je to moguće. Držite prozore zatvorenim tokom dana kada je polen najkoncentrisaniji u vazduhu, obavezno koristite klima uređaj sa filterom za vazduh kako biste smanjili unos polena u zatvorenim prostorima i izbegavajte aktivnosti na otvorenom, posebno u toplim danima kada je polen u vazduhu više prisutan.

Češće se tuširajte i menjajte odeću

Redovno se tuširajte kako biste uklonili polen sa kože i kose, i menjajte odeću nakon boravka na otvorenom kako biste sprečili unos polena u vaš dom.

Koristite preparate protiv alergije

Preparati /lekovi/sprej su proizvodi koji mogu ublažiti simptome polenske alergije, kao što su kijanje, svrab, zapušenost nosa i crvene oči. Možete ih kupiti bez recepta, ali se preporučuje konsultacija sa lekarom.

Nosite zaštitnu masku

Nošenje zaštitne maske može vam pomoći da smanjite unos polena u nos i usta tokom boravka na otvorenom.

Koristite spej za oči

Spej za oko protiv alergije će smanjiti crvenilo, svrab očiju, suze i ostale neprijatnosti prouzrokovane alergijskom reakcijom na polen.

Koristite klinički ispitane preparate

Ako vam je lekar dijagnostikovao polensku alergiju, može vam propisati odgovarajuće preparate. Ukoliko uzimate preparate sami u apoteci, vodite računa da su urađena ozbiljna istraživanja i da je preparat klinički proveren.

Vakcina protiv ambrozije

Prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja sa Kliničkog centra Srbije objasnila je kome su vakcine u slučaju velike preosetljivosti na polen i ambroziju namenjene.

„S jedne strane, to je alergijska kijavica, a s druge, bronhijalna astma, s tim što je mnogo češće ovo prvo. U ovo doba godine najčešći uzrok su poleni korova, odnosno ambrozije, koja će trajati i u oktobru.“

Doktorka kaže i da postoje tri vrste lečenja alergije.

„Prvo je izbegavanje alergena, što je nemoguće. Drugo je lečenje lekovima, a treće je imunoterapija, tj. specifična hiposenzibilizacija“, priča doktorka kako je to treće zapravo ono što ljudi nazivaju vakcinom za alergije.

To podrazumeva da se pacijentu po određenoj šemi u kontinuitetu daje pomalo alergena na koji on vremenom treba da postane imun.

Vakcina za ambroziju tri do pet godina

Sagovornica kaže da se s terapijom obično počinje u oktobru na kraju sezone, koja se uzima po određenom rasporedu.

„Savetuje se da traje tri do pet godina, s tim što se prvi boljitak oseti već u prvoj sezoni, dakle na proleće – ako počnete da je uzimate u prethodnu jesen. Treba imati volju, ali kako vreme ide, svakako ćete videti pomak. Nekima ova terapija smanjuje potrebu za lekovima, ali ne znači da će antihistaminici biti sasvim izostavljeni. Imunoterapija u svakom slučaju smanjuje nastanak novih senzibilizacija na druge alergene, ali i još važnije – sprečava nastanak bronhijalne astme kod onih koji imaju samo alergijsku kijavicu“, kaže naša sagovornica.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 septembar 2025

U Srbiji je čak 4,5 odsto ispitanih adolescenata pokušalo suicid tokom svog života, pokazuje istraživanje koje je predstavljeno sinoć povodom obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva, u Centru za mlade CEZAM u Beogradu.

Sklonost je veća kod devojčica, posebno prosečnog uzrasta 15 godina i u situacijama kada su narušeni porodični odnosi, rekla je na panel diskusiji dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja o zastupljenosti psihijatrijskih poremećaja među decom i adolescentima u Srbiji. Rizik je, upozorava, veći ako deca ne žive sa oba roditelja, posebno ako ne postoji adekvatna dinamika i komunikacija u porodici.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine u Srbiji život je sebi oduzelo 703 ljudi, od kojih je bilo 535 muškaraca i 168 žena, odnosno u proseku dve osobe dnevno, a 27 je bilo mlađih od 24 godine. Kako navodi Lero, još jedan faktor rizika predstavlja prekomerno provođenje vremena na internetu i zabeleženo je da u proseku 1,5 čas dnevno više na internetu od svojih vršnjaka provode deca koja se samopovređuju.

Psiholog Ana Radanović objasnila je da je suicidalno ponašanje kod mladih deo šireg fenomena samopovređivanja koje ne mora uvek imati smrtonosnu nameru i takođe skrenula pažnju na faktore rizika iz digitalne sfere.

Kako navodi Radanovićeva, važno je edukovati mlade u pogledu rizika upotrebe veštačke inteligencije po mentalno zdravlje i objasniti im načine na koje ona funkcioniše.

"U aprilu smo imali primer adolescenta iz Amerike koji je počinio samoubistvo nakon što ga je ChatGPT na to ohrabrio", dodala je ona. Takođe, prema istraživanjima, svaka četvrta mlada osoba vidi na internetu sliku samopovređivanja i to smanjuje osetljivost i povećava prijemčivost ovakvog ponašanja, upozorila je Radanovićeva.

"Država nema nacionalnu strategiju za reagovanje na samopovređivanje, tako da smo pokušali da napravimo protokol za reagovanje na samopovređivanje u školama u Srbiji na osnovu protokola objavljenih u drugim zemljama od vodećih autora u ovoj oblasti. Rad će biti objavljen u narednim mesecima i ovaj protokol će biti distribuiran školama, najpre onima koje su učestvovale u istraživanju", najavila je Radanovićeva.

Istraživanje koje je predstavila dr Lero otkriva da svako peto dete ili adolescent ispunjava bar jedan dijagnostički kriterijum za sklonost ka suicidu ili samopovređivanju - piše B92.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 septembar 2025

Giht se često pripisuje prekomernom konzumiranju alkohola ili nezdravoj ishrani, ali istraživanja sugerišu da genetika igra mnogo veću ulogu u bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.

Međunarodni tim naučnika skupljao je tokom prošle godine, a potom analizirao genetske podatke 2,6 miliona ljudi u 13 različitih kohorti DNK podataka. Taj broj je uključivao 120.295 ljudi sa „prevalentnim gihtom“. Upoređujući genetske kodove ljudi sa ovim stanjem sa onima bez njega, tim je pronašao 377 specifičnih DNK regiona gde su postojale varijacije povezane sa gihtom – od kojih 149 ranije nije bilo povezano sa bolešću - pieš RTS.

Iako su faktori načina života i okoline svakako i dalje u igri, nalazi sugerišu da je genetika glavni pokretač rizika od gihta – i istraživači smatraju da bi moglo biti još neotkrivenih genetskih veza koje tek treba pronaći.

„Giht je hronična bolest sa genetskom osnovom i nije krivica obolelog – mit da je giht uzrokovan načinom života ili ishranom mora biti razbijen“, rekao je epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta u Otagu na Novom Zelandu, kada je studija objavljena.

Giht se javlja kada su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki, koja zatim formira oštre kristalne iglice u zglobovima. Kada imuni sistem tela počne da napada te kristale, to dovodi do značajnog bola i nelagodnosti.

Genetika je važna u svakoj fazi tog procesa, sugerišu istraživači. Posebno utiče na verovatnoću da imuni sistem tela napada kristale i na način na koji se mokraćna kiselina transportuje po telu.

Giht može doći i proći, ali postoje dostupni tretmani – i autori koji stoje iza studije smatraju da pogrešna shvatanja mogu odvratiti ljude od tih tretmana. To je pravi problem sa slučajevima koji se pojavljuju iznova i iznova.

Pored toga što nam pruža bolje razumevanje uzroka gihta, studija naučnicima daje više mogućnosti za istraživanje kada je u pitanju lečenje, posebno u pogledu upravljanja imunološkim odgovorom organizma na nakupljanje mokraćne kiseline. U stvari, postojeći lekovi bi mogli biti namenjeni za ovaj problem.

Međutim, postoje neka ograničenja studije: većina podataka je poticala od ljudi evropskog porekla, a neki zapisi su se oslanjali na samoprijavljivanje gihta, a ne na kliničku dijagnozu. Ipak, daje nam mnogo bolji uvid u zdravstveni problem koji muči ljude vekovima.

„Nadamo se da će vremenom biti dostupni bolji i pristupačniji tretmani sa novim ciljevima koje smo identifikovali. Giht zaslužuje više pažnje stručne javnosti kao i više sredstava za zdravstvenu potrošnju sa čime dolaze i veći prioriteti u zdravstvenom sistemu“, rekao je Meriman.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Genetics.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 11 septembar 2025

Novo istraživanje ukazuje da bi ljudski vek mogao da se produži na maksimalnih 150 godina - glavni faktor koji tu postavlja granicu je gubitak sposobnosti oporavka nakon zastoja, nazvan „fiziološka otpornost“.

Čak i ako nekako uspete da doživite duboku starost bez većih zdravstvenih problema, poput raka, srčanih bolesti, dijabetesa – naučnici kažu da postoji ograničenje koliko dugo možete da produžite svoj život - piše Nova.rs.

Pritom, faktor koji sprečava ljudsko telo da dostigne besmrtnost je iznenađujuće običan: vremenom vaše telo gubi „fiziološku otpornost“, odnosno sposobnost oporavka, koju ste imali u mlađim godinama. To je, kažu naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, dovoljno da ograniči naše živote na najviše 120 do 150 godina.

Istraživanje kompanije za „hakovanje starenja“

Vodeći istraživač Timoti Pirkov je deo biotehnološke kompanije sa sedištem u Singapuru pod nazivom Gero (da, samo ime je prefiks koji znači „starost“), koja je sebi za cilj postavila „hakovanje složenih bolesti i starenja“. Za ovu analizu, kompanija Gero je sarađivala sa Centrom za rak Rozvel Park u Bafalu, Njujork, i proučavala velike grupe ljudi u SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji, prenosi Popular mechanics.

Tim je detaljno analizirao sve starosne grupe, praveći razliku između „rane odrasle dobi“ (od 16 do 35 godina), „srednjeg doba“ (od 35 do 65 godina) i „starijeg doba“ (starije od 65 godina). Zatim su ispitali i promene u broju krvnih zrnaca i broju koraka koje su grupe pravile, tretirajući ih kao „obeležja starenja“ koja bi im mogla pomoći da prate napredak (ili pogoršanje) ispitanika tokom nekoliko meseci.

Istraživači su otkrili da bi i krvna zrnca i koraci mogli ostati konstantni, da nije bilo periodičnih prekida u obliku zdravstvenih problema. Konkretno, primetili su da problem nije bio neki stalni pad sa godinama, već niz padova u kojima se tela ispitanika nisu mogla vratiti na prethodni nivo zdravlja.

Kada ste mlađi, vaše telo obično može da se oporavi 100% od jake prehlade ili da koža može 100% da zaceli nakon težeg pada. Kako starite, vaša sposobnost da se vratite u puno zdravlje biće smanjena na, recimo, 95%. A kako vreme prolazi, ta otpornost će se samo smanjivati kako se vaše telo bude dalje suočavalo sa preprekama.

Tačka u kojoj telo staje

Praćenjem „vremena oporavka“ za sve tri starosne grupe tokom decenija života, istraživači su uspeli da pronađu tačku u kojoj će se telo konačno „raspasti“ kao rezultat gubitka otpornosti – ona je negde između 120 i 150 godina i shvatili su je kao vrednost koja verovatno postavlja čvrstu granicu ljudskom životu.

„Zaključujemo da je kritičnost koja rezultira krajem života suštinsko biološko svojstvo organizma koje je nezavisno od faktora stresa i označava fundamentalno ili apsolutno ograničenje ljudskog životnog veka“, napominju autori u radu.

Krvna zrnca i koraci kao varijable

Zašto proučavati te dve varijable? Broj krvnih zrnaca, sa svoje strane, ima predvidljiv zdrav raspon koji zavisi od vaših godina i pola. Normalan raspon za crvena krvna zrnca je između 4,5 i 5,5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste muškarac, i između 4 i 5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste žena, prema Univerzitetskom medicinskom centru u Pitsburgu. Za bela krvna zrnca, normalan raspon je između 5.000 i 10.000 ćelija po kubnom milimetru. Za trombocite, tipičan raspon je 140.000 do 400.000 po kubnom milimetru.

Odstupanja od tog raspona mogu signalizirati neku vrstu poremećaja. Na primer, nizak broj crvenih krvnih zrnaca može ukazivati na anemiju, dok nizak broj belih krvnih zrnaca može značiti da imate neutropeniju i u povećanom ste riziku od infekcija.

Broj pređenih koraka je daleko nejasnija varijabla, jer je donekle subjektivna. Opšti konsenzus, i preporuka Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jeste da se cilja na 10.000 koraka dnevno. Ipak, to je veoma individualno, a broj koraka koje osoba treba da preduzme da bi postigla pozitivne zdravstvene efekte zapravo opada sa godinama.

Razlike između ove dve varijable čine rezultate tima zanimljivijim. Piter Fedičev – jedan od koautora studije i suosnivač kompanije Gero – rekao je za Scientific American da, uprkos tome što bi većina biologa videla krvnu sliku i broj koraka kao „prilično različite“, sama činjenica da oba „slikaju potpuno istu budućnost“ znači da je stalni pad fiziološke otpornosti veoma realan.

Dakle, šta znači imati čvrstu granicu ljudskog života? Bez intervencije u vidu zamene delova tela ili drugih dodatnih procedura, to znači da čak i najdugovečniji mogu doći samo dotle.