Ovih 5 navika polako uništavaju inteligenciji: Psiholozi kažu da zbog ovoga svi mogu da nas koriste

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 20 avgust 2025

Kada je u pitanju psihologija, često smo sami sebi najgori neprijatelji, a to posebno važi za naš efektivni IQ.

Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve, a u potpunosti se fokusira na ono što zaista izvlačimo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršne funkcije, fluidne inteligencije i stvarne primene inteligencije, što bi Sternberg nazvao „uspešna inteligencija“.

Samodestruktivno ponašanje nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje imenovanjem onoga što nas koči. „Psychology Today“ navodi najčešće mentalne greške koje nas sprečavaju da budemo najbolja verzija sebe - prenosi Nova.rs.

Ne tretiramo mozak kao mišić koji treba trenirati

Daleko najštetnija navika je odnos prema mozgu kao da je fiksna i nepromenljiva stvar. Psiholozi to nazivaju „teorijom entiteta“ inteligencije, što je prosto verovanje da su sposobnosti urođene i nepromenljive. Efikasnija alternativa je „inkrementalni“ ili razvojno orijentisan pogled, koji inteligenciju tretira kao nešto što se može izgraditi kroz trud i strategiju.

Jedno od upečatljivih istraživanja sproveli su Blekvel i saradnici, koji su srednjoškolcima objasnili da inteligencija može da raste poput mišića. Tokom godine ti učenici su postepeno popravljali rezultate iz matematike, dok su vršnjaci sa uverenjem da je sposobnost fiksna ostali na istom nivou. Isti mozgovi suočili su se sa istim gradivom, a jedina razlika bila je u tome kako su „govorili“ sami sebi o sopstvenom potencijalu.

Fascinantno je da unutrašnji skript koji ponavljamo može doslovno da promeni tok naših rezultata. Upravo to čini još tužnijim činjenicu da se mnogi i dalje ponašaju kao da im je mentalni plafon zapečaćen, iako su vrata ka napretku širom otvorena, samo ih ne primećujemo.

Lišavamo mozak sna koji mu je potreban

Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora ili večernjeg „brojanja ovaca“. On ima duboku evolutivnu ulogu i prisutan je čak i kod najjednostavnijih živih bića, poput prevrnute meduze (Cassiopea), koja spava iako uopšte nema mozak.

Za nas, san je trenutak kada mozak vežba, popravlja i reorganizuje ono što je tokom dana naučio. Ako ga preskočimo, performanse opadaju u merljivim parametrima: izvršne funkcije slabe, a donošenje odluka postaje nesigurno.

U jednoj EEG studiji, Zing i saradnici su otkrili da 24 sata bez sna značajno povećavaju latentnost i vreme reakcije, što je jasan pokazatelj kognitivnog pada. Druga istraživanja pokazuju da čak i blaga noćna restrikcija sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i procenu. Nije iznenađujuće da je san ključan za dobrobit tolikog broja vrsta. Naši mozgovi podešeni su na ritmove unutrašnjeg sata i bilo bi nam mnogo bolje da živimo u skladu s njim.

Pijemo alkohol

Alkohol je možda najjasniji oblik samosabotaže. Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem alkohola, ali šteta ide dublje nego što obično očekujemo.

Nedavna istraživanja Justa i saradnika pokazuju da konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno vodi ka jasnim znacima oštećenja mozga. U velikoj autopsijskoj studiji na 1.781 osobi, kod teških alkoholičara zabeležen je 133% veći rizik od vaskularnih lezija na mozgu, poput hijalinske arterioloskleroze. Čak su i bivši alkoholičari imali 89% veću verovatnoću za ove lezije u poređenju sa onima koji ne konzumiraju alkohol. Tau proteini, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41% češći kod alkoholičara i 31% češći kod bivših alkoholičara.

Dakle, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno narušiti vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne bistrine i dugovečnosti, smanjenje alkohola ili makar razmišljanje o tome šta dobijate, a šta gubite može biti jedna od najpametnijih odluka.

Ne dajemo mozgu strukturu

Mozak najbolje funkcioniše uz strukturu, svrhu i rokove. Bez njih postajemo rasuti, a time sami sabotiramo svaku iskru kreativnosti.

Studija Rinaldija i saradnika iz 2021. pokazala je da studenti koji su prijavljivali viši nivo odlaganja obaveza imaju i merljive smetnje u izvršnim funkcijama, što je potvrđeno neuropsihološkim testovima. To je bolan dokaz za sve nas koji se borimo s odlaganjem obaveza i naglašava da čak i najsjajnijim misliocima treba disciplina i struktura kako bi dostigli pun kapacitet.

Prazno platno može biti inspiracija, ali uporna realizacija zahteva kontinuitet i rokove. Ostavite sebi otvorene „linije“ koje ćete nastaviti sutra, tako da vaš mozak nastavi u hodu, umesto da se svakog jutra suočava s prazninom.

Mozak u lošem društvu

Na kraju, ponekad svoj mozak ostavljamo u najgorem mogućem društvu. To je mentalni ekvivalent držanja bombona na stolu dok ste na dijeti: možda ćete odoleti neko vreme, ali na kraju ćete popustiti. Isto važi i za um. Ako ga izložimo stalnom dotoku loših sadržaja, tračeva, besa i distrakcija niskog kvaliteta, neminovno će se prilagoditi naniže.

Kontekst ima ogroman značaj za to čime se naš mozak bavi. Na primer, istraživanja u razvojnoj psihologiji pokazuju da se čak i emocije šire kroz društvene mreže. U jednoj longitudinalnoj analizi, raspoloženja tinejdžera postajala su vremenom sličnija onima iz njihove grupe vršnjaka, pri čemu se negativna raspoloženja širila posebno brzo (Eyre, House, Hill & Griffiths, 2017). Drugim rečima, vaša mentalna osnova tiho se pomera da bi se uskladila s „dijetom emocija“ koju unosite.

Šta je zajedničko lošim navikama za mozak?

Ako sagledamo širu sliku, videćemo da svih ovih pet zamki ima isti koren: cvetaju u odsustvu samosvesti. Bez uvida u ono što se dešava u našem umu, osuđeni smo da ih ponavljamo na autopilotu, bez kraja. Iako sama svest neće rešiti problem, ona je jedino mesto odakle možemo početi.

Kada imenujemo navike koje otupljuju našu oštrinu, tada počinje pravi posao. Bilo da se radi o zaštiti sna, pažljivom izboru društva, postavljanju rokova ili promeni načina na koji razgovaramo sami sa sobom o sopstvenoj inteligenciji, svaka od tih odluka je moćan alat za usmeravanje mozga ka njegovom najboljem radu.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 19 avgust 2025

Inteligencija se ispoljava u bezbroj oblika koji daleko prevazilaze ono što standardizovani testovi mogu da izmere. Ona se otkriva kroz različite načine na koje ljudi razumeju sebe i svet oko sebe.

Iako IQ testovi mogu da obuhvate određene kognitivne sposobnosti, oni ne uzimaju u obzir individualnu emocionalnu mudrost, kreativno rešavanje problema i društvenu pronicljivost. Najdublji oblici inteligencije pokazuju se kroz suptilna ponašanja koja odražavaju duboko razmišljanje i vrstu mentalne fleksibilnosti koja zaista obogaćuje život.

Dr Akšad Sindi za sajt Your Tango izdvaja četiri znaka da ste veoma inteligentni, a koja se neće videti na IQ testovima.

Radite drugačije, a ne teže

„Evo nečega što sam naučio kroz godine usavršavanja: kad god naiđete na prepreku koju jednostavno ne možete da savladate, odgovor je da pokušate drugačije, a ne da pokušate teže. Jedan popularan primer za to je izum Fosbury Flop u skoku uvis. Pre toga atletičari su koristili tehniku straddle, Western Roll, Eastern cut-off ili tzv. makazasti skok da bi preskočili letvicu. Ali kada je Dik Fosberi ušao u sport, potpuno ga je transformisao kroz eksperimentisanje. On je dugo u najboljem slučaju bio amaterski skakač uvis. Pokušavao je sve jače i jače, ali nije mogao da poboljša visinu svojih skokova. Njegovi treneri su mu govorili da možda sport jednostavno nije za njega. Međutim, Dik je bio odlučan da napreduje i postane jedan od najboljih. I tako, nakon što je dugo pokušavao sve teže, pokušao je drugačije. Eksperimentisao je.“

Umesto da skače preko letvice tako što je stomakom bio okrenut ka njoj, pokušao je nešto novo – skočio je leđima okrenut ka letvici.

„U početku je delovalo suludo. Njegovi treneri su ga molili da prestane da bude budalast. Ali kako je nastavio da isprobava ovaj novi pristup, na kraju se značajno popravio. Oborio je dotadašnje rekorde, a danas svaki atletičar na svetu koristi Fosbury Flop. On je zauvek promenio sport. Istina je da pokušavati teže može dovesti do malog, postepenog napretka koji se vremenom akumulira. Međutim, pokušati drugačije ili eksperimentisati može vam pomoći da prevaziđete prepreke i napravite značajne skokove u razvoju odjednom“, kaže dr Sindi, prenosi nova.rs.

Ali problem sa eksperimentisanjem je u tome što, ako radite samo onoliko koliko je nužno, nemate prostora za to eksperimentisanje.

„Na primer, ako moram da napišem 12 članaka mesečno da bih održao pristojan prihod i uradim tačno to, ne ostavljam sebi prostora za eksperimentisanje. Zato što znam da pišem samo 12 članaka i moram da se držim onoga što funkcioniše. Međutim, ako napišem 20 članaka kada mi je potrebno samo 12, mogu mnogo da eksperimentišem sa dodatnih osam članaka koje pišem“, kaže on i objašnjava:

• Eksperimentisanje može dovesti do prevazilaženja prepreka i značajnih skokova u razvoju.

• Ali psihološki sebi dopuštamo prostor za eksperimentisanje samo kada preduzmemo dodatnu akciju. To je zato što možemo slobodno da eksperimentišemo jedino kada se ne bojimo da će naš eksperiment propasti.

Zato dosledno eksperimentisanje, omogućeno obiljem akcije, može dovesti do izuzetnog rasta na duge staze.

Imate duboku samosvest

Većina ljudi ne poznaje sebe baš najbolje. I zato, čak i kada rade veoma naporno u životu, moguće je da rade na ciljevima koje zapravo uopšte ne žele da ostvare.

„Posledica je da mnogo tog vremena odlazi uzalud jer na kraju postignu nešto što im ne donosi nikakvo ispunjenje“, kaže on i daje primer iz svog života kako samosvest može da vam uštedi godine.

„Još od detinjstva sam želeo da studiram u inostranstvu. Zato sam na drugoj godini medicinskog fakulteta počeo da učim za US Medical Licensing Exam kako bih mogao da odradim specijalizaciju u SAD-u. Međutim, zbog određenih okolnosti, u to vreme nisam bio podoban za polaganje USMLE-a. Tada sam pomislio da ću raditi na tome da kasnije steknem uslove. U međuvremenu, da bih bio siguran, odlučio sam da se pripremim za indijske postdiplomske ispite. I to sam i uradio. Dao sam sve od sebe. Učio sam opsesivno mesecima i godinama — i bio sam potpuno spreman da briljiram na ispitu.“

Međutim, jednog dana je u kafiću sreo drugaricu iz detinjstva i ona mu je rekla da odlazi u Sjedinjene Države da tamo završi master studije. U tom trenutku je osetio ljubomoru jer je shvatio da je to ono što i on želi.

„Kasnije te večeri dublje sam analizirao taj osećaj ljubomore i zapitao se šta ja zapravo želim u životu. Posle mnogo razmišljanja shvatio sam da želim da studiram u inostranstvu zato što želim da doživim mnogo novih iskustava.“

Nakon mnogo sati unutrašnje borbe doneo je zaključak. Odlučio je da potpuno prestane da uči za indijski ispit i da počne da planira kako bi mogao da studira u inostranstvu.

„Trenutno sam spreman da izađem na PLAB u novembru ove godine — ispit koji će mi omogućiti da se bavim medicinom u Velikoj Britaniji. To je nešto što zaista želim u životu. Dakle, kao što vidite, sada jurim pravi cilj za sebe. Ali postojao je period kada sam mesecima i godinama jurio pogrešan cilj — i to svom snagom. Tada sam shvatio da vam samosvest može uštedeti godine života jer u suprotnom često završite jureći pogrešne ciljeve. Zato, ako želite da zaštitite svoje vreme (mesece, godine, pa čak i decenije), usredsredite se na to da upoznate sebe i svoje želje do najsitnijih detalja.“

Mnogo ulažete u učenje

Pre nekoliko godina bio je čvrsto protiv kurseva i koučinga. Pitao se zašto da plaća nekome drugom ako može sam to da shvati. Ali danas, kad god započinje nešto novo, uvek traži neki digitalni kurs na internetu od pouzdanog predavača.

„Na primer, nedavno sam uložio u Handstand i Flexibility pakete Metjua Smita jer želim da naučim stoj na jednoj ruci i da uradim špagu napred i u stranu. Sada shvatam da bih to mogao i sam da naučim. Mogao bih da savladam te veštine preko Jutjuba — besplatno. Međutim, moja namera ovde nije da uštedim novac. Važno mi je da nešto naučim pravilno i brzo — jer želim da u životu naučim mnogo različitih veština.“

Otkrio je da strukturisani digitalni kursevi od pouzdanih predavača mnogo više pomažu nego nasumičan, nepovezan niz Jutjub snimaka na tu temu. Oni pružaju prednost na samom početku učenja i razvijanja stručnosti što se na drugi način ne može postići.

„Zato bi uvek trebalo da ulažete u kurseve i koučing — naravno, ako to možete sebi da priuštite. Moj krajnji cilj u životu je da zarađujem dovoljno novca da imam slobodu da angažujem vrhunske svetske trenere za personalizovani koučing za svaku veštinu koju poželim da naučim. Do toga je dug put. Zato se za sada snalazim sa kursevima. Ali toplo preporučujem i vama da razvijete način razmišljanja tako da slobodno ulažete u kurseve i koučing.“

Više cenite doslednost nego intenzitet

Mnogi ljudi su u zabludi, obojenoj egom, kada je reč o intenzitetu. Bio je i on, priznaje.

Kad god bi takvi ljudi odlučili da krenu ka svojim ciljevima, birali bi da to rade punom snagom.

• Odluče da uče 10 sati dnevno.

• Odluče da imaju duge treninge u teretani šest dana nedeljno.

• Odluče da napišu sedam članaka u jednoj nedelji.

„Međutim, ne razumeju da se njihov intenzitet prilikom planiranja retko održava i tokom delovanja. Često na kraju urade manje nego što su odlučili. Čak i ako uspeju da urade onoliko koliko su planirali, nisu u stanju da to zadrže dugo vremena. A to se pretvori u nizove dana intenzivne akcije, isprekidanih sa mnogo, mnogo dana bez ikakve akcije. U poslednje vreme sam naučio da, iako intenzitet izgleda privlačno na kratke staze, doslednost uvek pobeđuje na duge staze. Uvek. Bez izuzetka.“

Planiranje sa fokusom na doslednost može izgledati ovako:

• „Počeću da učim dva sata dnevno — minimum. Održaću to do kraja semestra.“

• „Ići ću u teretanu četiri dana nedeljno — najmanje. Ali potrudiću se da to bude svake nedelje.“

• „Pisaću četiri članka nedeljno — a onda, kada uspem to da održim nekoliko nedelja, počeću da pišem više.“

Način razmišljanja usmeren na doslednost pobeđuje iz dva posebna razloga, kaže dr Sindi i objašnjava:

„Prvo, kumulativno i kontraintuitivno, doslednost često dovodi do većeg broja stvarno odrađenih sati nego nedosledan način razmišljanja zasnovan na intenzitetu. Drugo, dugoročna, dosledna akcija pruža stabilan mentalni okvir na kom možete nastaviti da ponavljate i eksponencijalno rastete. Mali ispadi nedosledne akcije ne dozvoljavaju vam eksponencijalan rast jer između njih postoje veliki razmaci.“

Zato preradite svoje instinkte tako da planirate za doslednost, a ne za intenzitet. Ne dozvolite da vam ego stane na put — i postići ćete više nego što je vaš ego ikada mislio da možete.

„Takođe, ne kažem da intenzitet nije važan. Jeste. Ali mora biti postepeno uklopljen kako bi se osiguralo da sve teče glatko. Evo kako to ide:

• Preduzimajte doslednu akciju nedeljama.

• Zatim malo povećajte intenzitet.

• Ostanite dosledni na tom nivou intenziteta nedeljama.

• Zatim ga povećajte još malo.

• Ponavljajte proces.“

Ako naučite da ovako radite sa svime što preduzimate, rezultati će biti prelepi, tvrdi.

„Umesto da razmišljate kako da uštedite vreme na maloj skali (u okviru nedelje), razmišljajte kako da uštedite vreme na velikoj skali (tokom decenije). Odgovori na ta pitanja mogu vam promeniti život.“

• Preduzmite više akcije nego što morate — tako da deo te akcije možete da posvetite eksperimentisanju bez straha od neuspeha.

• Upoznajte sebe do najsitnijih detalja. To osigurava da ćete svoje vreme i energiju ulagati samo u stvari koje zaista želite u životu.

• Uvek ulažite u početnu prednost. Sve možete da shvatite i sami — ali to zahteva mnogo vremena. Uložite u kurseve i koučing kod vrhunskih profesionalaca i nećete se pokajati.

• Preradite svoje instinkte tako da planirate život u skladu sa doslednošću, a ne sa intenzitetom. Doslednost omogućava stalno ponavljanje i samim tim eksponencijalni rast. Ako želite da dodate intenzitet u jednačinu, uvedite ga postepeno, korak po korak.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 17 avgust 2025

Muškarci takođe imaju strahove o kojima ne žele da govore. Ispod fasade snage i kontrole, kriju se tihe borbe.

Suprotno uvreženom mišljenju i popularnim stereotipima, najdublji strahovi koji muče svakog muškarca retko su povezani sa partnerskim odnosima.

Ispod fasade snage i kontrole, koju društvo često nameće, kriju se tihe borbe koje značajno utiču na mentalno zdravlje, samopouzdanje i ukupni kvalitet života, piše Medium.

Najčešći strahovi muškaraca

Od svih unutrašnjih borbi sa kojima se muškarci suočavaju, određeni strahovi se posebno ističu – često su potisnuti i retko izgovoreni, ali snažno utiču na njihov svakodnevni život, prenosi Net.hr.

Strah od neuspeha i beznačajnosti

Jedan od osnovnih muških strahova je strah od neuspeha, usko povezan sa strahom od prosečnosti i beznačajnosti. Društvo tradicionalno očekuje da muškarci budu uspešni, pouzdani i ostvareni, bilo u karijeri ili kao hranitelji porodice.

Ovaj pritisak stvara ogroman teret, gde se svaki neuspeh doživljava kao lični poraz i dokaz sopstvene bezvrednosti.

Prema rečima stručnjaka, ovaj strah se intenzivira u tridesetim godinama, kada život postaje „ozbiljniji“. Osećaj da zaostajete za svojim vršnjacima ili da ne ispunjavate očekivanja može dovesti do hronične anksioznosti, stida i izbegavanja novih izazova.

Finansijska nesigurnost

Strah od siromaštva i finansijske nestabilnosti je glavni izvor stresa. Za mnoge muškarce, finansijska sigurnost je direktno povezana sa osećajem identiteta i samopoštovanja.

Uloga hranitelja porodice je duboko ukorenjena, a briga o dugovima, računima ili sigurnosti posla može izazvati osećaje stida, krivice i neadekvatnosti.

Finansijski stres ne utiče samo na vašu psihu, već može uticati i na vaše fizičko zdravlje, a ćutanje o problemima iz straha od osude samo produbljuje osećaj izolacije.

Gubitak kontrole i strah od ranjivosti

Muškarci su odgajani da budu jaki i da drže svoje emocije pod kontrolom. To dovodi do dubokog straha od gubitka kontrole i pokazivanja ranjivosti.

Mnogi veruju da je kontrola sinonim za snagu, ali često služi kao štit koji krije unutrašnju nesigurnost i anksioznost. Strah da ih drugi vide kao slabe ili emotivne sprečava ih da potraže pomoć.

Mladići se plaše da priznaju da su usamljeni. Ovo potiskivanje emocija i strah od ismevanja dovode do usamljenosti i pogoršanja mentalnog zdravlja.

Strah od seksualne impotencije

Možda najintimniji i najrazorniji je strah od seksualnog neuspeha. Samopouzdanje muškarca je često neraskidivo povezano sa njegovom seksualnom moći.

Erektilna disfunkcija, koja pogađa muškarce svih uzrasta, predstavlja ozbiljan psihološki izazov koji može potkopati samopouzdanje i emocionalnu stabilnost.

Istraživanja pokazuju da ovaj problem izaziva osećanja stida, poniženja i straha od napuštanja.

Sama anksioznost zbog potencijalnog neuspeha stvara začarani krug koji dodatno komplikuje postizanje erekcije, uništavajući intimne odnose i samopoštovanje.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 15 avgust 2025

Enco Ferari je jedan od najpoznatijih automobilskih vozača svih vremena i osnivač automobilskog carstva Ferari.

Enco je rođen 18. februara 1898. u italijanskom gradu Modeni. Od malih nogu je bio fasciniran automobilskim svetom i voleo je brzinu i adrenalin koji je osećao tokom vožnje, prenosi Index.hr.

Sa 19 godina je pozvan da služi u Prvom svetskom ratu, gde je bio automehaničar i čuvar magaraca.

Posle rata se vratio u Torino i dobio posao u Fijatu. Ali je ubrzo otpušten i zakleo se da će se Fijat pokajati.

Počeo je da se kreće u društvu ljudi uključenih u svet auto i motociklističkih trka i ubrzo je počeo da radi za Alfa Romeo. Ubrzo nakon toga, počeo je da se bavi trkama i relijima, osvajajući titule, ali je želeo da postane diler Alfa Romea.

U to vreme, upoznao je i svoju prvu suprugu, Lauru Domeniku Garelo, članicu bogate torinske porodice, i u njoj je video priliku da ostvari svoje poslovne mogućnosti. Iako se govorilo da je bila prostitutka, par se venčao 1923. godine, a Enco je jednom rekao da ga nije briga šta Laura radi sve dok ima ženu pored sebe koja mu pomaže da uspe u poslu.

Fijat mu je ponudio uzvrat

Njihov brak je bio problematičan od početka, a pošto se Domenika i Encova majka Adaldžiza Bizbini nisu dobro slagale, stvari su postale još gore kada je Adaldžiza počela da živi sa njima. Enco se sve više posvećivao svom poslu i ubrzo je dizajnirao prvu trkačku "zver" za Alfa Romeo - model P1, preteču Formule 1.

Nakon tragične smrti Encovog prijatelja u tom modelu automobila, Enco je odlučio da preradi svoj trkački automobil i stvorio je model P2, koji je postao najbrži automobil tog vremena. Fijat mu je ponudio mesto u svom timu, ali je Enco odbio svog bivšeg poslodavca.

Nakon jedne pobede, nagrađen je amblemom propinjućeg konja, koji je krasio avion najvećeg italijanskog letačkog asa u Prvom svetskom ratu, Frančeska Barake.

Amblem je preuzet sa Barakinog aviona, koji se misteriozno srušio tokom rata, a kasnije je postao amblem kompanije Ferari.

Enco Ferari je vremenom od vozača postao vođa tima, osnovavši tim Skuderija Ferari za Alfa Romeo (doslovno - Ferarijeve štale).

Napustio je Alfu 1937. godine i osnovao sopstvenu kompaniju, Auto Avio Costruzioni, koja je proizvodila delove za Musolinijevu fašističku vladu tokom Drugog svetskog rata, a takođe je napravila i prvi Ferarijev automobil, Auto Avio Costruzioni 815.

Privatni život ispunjen skandalima

Encovu fabriku su bombardovali saveznici tokom rata. Izgradio je novu u malom gradu Maranelu, blizu Modene, i upoznao Linu Lardi, sa kojom je imao strastvenu aferu i dobio vanbračno dete, sina Pjera. Enco je imao dve porodice, svaku u drugom gradu, a Domenika i Lina nisu znale jedna za drugu.

Da bi se oslobodio veze sa fašističkom prošlošću, Enco je 1947. godine osnovao novu kompaniju pod svojim imenom – Ferari, koja i danas postoji.

Počeli su da proizvode drumske automobile kako bi prikupili novac za trke. Njegovo poslovno carstvo je raslo, kao i njegovo bogatstvo, a njegovi prepoznatljivi trkački automobili su pobeđivali u trci za trkom.

Dok mu je poslovni život cvetao, privatni život nije bio tako srećan. Njegov najstariji sin Alfredo, koga je imao na početku braka sa Domenikom, umro je u 24. godini, a Laura je saznala za njegovu drugu porodicu i njegovu aferu sa Linom.

Njegov privatni život je postajao sve teži, ali skandali nikada nisu oštetili njegov poslovni imidž.

Počeo je da provodi sve više vremena sa svojom drugom porodicom i ubrzo se odselio od Domenike. Međutim, par se nikada nije razveo, a više od 50 godina dug i tužan brak završio se Domenikinom smrću 1978. godine.

Enco se nikada nije penzionisao, do smrti je bio glavni čovek u Ferariju i zauvek je zadržao svoj duh entuzijaste za trke.

Preminuo je 1988. godine okružen porodicom i prijateljima, u 90. godini, ostavljajući za sobom jedno od najvećih automobilskih carstava.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 14 avgust 2025

U poslednjih petnaest godina, kineska tehno-autoritativna država duboko je ugradila složene mehanizme nadzora u svakodnevni život svojih građana. Kombinacijom naprednih kamera, veštačke inteligencije i obavezne identifikacije za gotovo sve aktivnosti, Peking je stvorio sistem koji podseća na digitalni Panoptikon – stalno prisustvo oka vlasti, gde svaka kretnja može biti zabeležena, analizirana i sankcionisana.

Dve kineske kompanije – Hikvision i Dahua – dominiraju svetskim tržištem video-nadzorne opreme, a njihovi proizvodi su prisutni u stotinama zemalja. U Kini, identifikaciona karta je obavezna za sve – od registracije na WeChat do plaćanja javnog prevoza preko Alipay-a. Ogroman mrežni sistem kamera, započet programom Skynet 2005. godine, dodatno je proširen projektom SharpEyes 2015. Cilj je bio potpuna pokrivenost ključnih javnih prostora do 2020. godine, pod izgovorom izgradnje „pametnih gradova“ i unapređenja bezbednosti.

Preko 700 miliona kamera

Kineski sistem nadzora nema premca po svom obimu. Procenjuje se da je širom zemlje instalirano preko 700 miliona kamera, od kojih su mnoge opremljene tehnologijom za prepoznavanje lica, pa svaki javni prostor može biti mesto praćenja. Mobilne aplikacije koje svakodnevno koriste milioni ljudi – poput WeChata i Alipaya – direktno su povezane sa državnim bazama podataka, prateći transakcije, komunikaciju i kretanje korisnika. Čak i Sistem društvenog kredita, zaštitni znak kineskih mehanizama kontrole, koristi te podatke kako bi nagrađivao ili kažnjavao građane na osnovu njihovog ponašanja - piše Nova.rs.

Od urbanih centara do seoskih područja, ovaj sistem zahvata svaki segment kineskog života. Zvanično, predstavlja se kao nužnost radi javne bezbjednosti i političke stabilnosti.

Ova infrastruktura pre svega služi ojačavanju lojalnosti Komunističkoj partiji Kine. Uz pomoć veštačke inteligencije, sistem automatski identifikuje „neobično ponašanje“, prati „sumnjive“ osobe i sprečava okupljanja političkih protivnika. Tehnologija je prvi put u istoriji iskorišćena i za rasno profilisanje, naročito nad ujgurskim muslimanima, koji su izloženi masovnim kršenjima ljudskih prava – od pritvaranja i prinudnog rada, do sterilizacija i seksualnog nasilja.

Iako se u svetu kritikuje zbog kršenja privatnosti, kineska vlast se pravno obezbedila zakonima poput Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o bezbednosti podataka (2021), koji formalno štite građane – ali isključivo od zloupotreba privatnih kompanija, ne i države. Pandemija COVID-19 poslužila je kao dodatni povod za širenje masovnog nadzora, jer su građani morali da ustupaju podatke i slobode pod izgovorom zdravstvene bezbednosti.

Oni koji dovode u pitanje zvanične podatke, poput blogera Ćiu Ziminga, završavaju u zatvoru po zakonima koji štite „čast revolucionarnih heroja“. Paralelno, vlast sprovodi i masovno prikupljanje biometrijskih podataka – uključujući DNK i glasovne otiske.

Izvoz nadzora u Srbiju

Problem kineskog nadzornog modela ne završava se unutar granica Kine. Kroz projekte poput Huawei Safe City, ovaj sistem se izvozi u inostranstvo. Najnoviji primer je Srbija, gde su procureli dokumenti pokazali planove za tajno proširenje mreže kamera.

Prema dokumentima do kojih je došao RFE/RL, srpska IT firma „Informatika AD“ – koja dobija poslove od Ministarstva unutrašnjih poslova – u martu 2024. naručila je od Huaweija softver i usluge koji omogućavaju povezivanje do 3.500 novih kamera na sistem eLTE, privatnu mrežu koja povezuje policijske terminale, komandne centre i opremu za nadzor.

Uprkos tvrdnjama vlasti da biometrijski nadzor još nije aktiviran, organizacije za ljudska prava upozoravaju da je reč o potencijalno opasnom alatu za praćenje i zastrašivanje političkih protivnika. Aktivisti i novinari već su izveštavali o korišćenju kineske tehnologije za praćenje protesta i opozicionih skupova.

Tajni ugovori

Jedan od najzanimljivijih detalja iz procurelih dokumenata je ogromni popust koji je Huawei odobrio Srbiji – čak 92% na paket softvera vredan više od milion dolara. Konačna cena pala je na svega 71 hiljadu dolara. Stručnjaci smatraju da ovako niske cene nisu ekonomski opravdane, već da Huawei računa na dugoročni politički i poslovni uticaj.

Srbija je u poslednjoj deceniji produbila saradnju sa Kinom, što je vidljivo u infrastrukturnim projektima, investicijama i vojnoj saradnji. Projekat Safe City pokrenut je još 2017. u Beogradu, a sada je prisutan i u Novom Sadu i Nišu. Iako vlast ističe da je cilj smanjenje kriminala, kritičari upozoravaju da je model nadzora identičan onom koji se koristi u autoritarnim državama, sa minimalnim pravnim ograničenjima.

Evropski parlament, poverenik za informacije i brojne NVO upozoravaju da uvođenje biometrijskog nadzora bez jasnog zakonskog okvira predstavlja ozbiljan rizik za privatnost građana.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 13 avgust 2025

Pokreti koji promovišu povratak tradicionalnim rodnim ulogama u braku među mladima u Evropi doživljavaju nagli uspon.

To su tradwives (tradicionalne supruge) i “manosphere” (onlajn zajednice muškaraca koje veličaju “alfa” muškost), pokazuje analiza portala The Parliament Magazine.

Portal navodi primer dansko-ruske influenserke Ekaterine Andersen, koja svoj život opisuje kao “življenu pravoslavnost” i na Instagramu prikazuje prizore idealizovanog domaćinstva, od ručno vezenih kecelja do savršeno uređenih frizura iz pedesetih godina prošlog veka - prenosi N1.

“Tradicionalna ženstvenost nije odricanje od obrazovanja, zanimljivih profesija ili radosti van doma. Radi se o tome da budemo drugačije od muškaraca i da ta razlika bude normalna, dobra i svesno prihvaćena,” poručila je Andersen u objavi iz 2022. godine.

Prema istraživanju medijske analitičke platforme Meltwater, između januara i aprila ove godine heštegovi poput #Tradwife, #FeminineNotFeminist ili #BiblicalWomanhood najviše su beležili rast u Holandiji, Poljskoj, Finskoj i Švedskoj.

Istovremeno, Google Trends pokazuje da su Belgija, Nemačka, Norveška, SAD i Austrija zemlje sa najvećim brojem pretraga pojma “tradwives” u proteklih 12 meseci.

S druge strane, “manosphere” privlači mlade muškarce obećanjima individualnog izlaza iz ekonomske nesigurnosti i povratka statusu i prestižu.

“Govore im: ‘U tvojoj je moći da se izvučeš iz ove situacije.’ To je često ubedljivije od tradicionalnog levog poziva na organizovanje i dugoročnu borbu,” objašnjava Havijer Karbonel Kastanjer iz Evropskog političkog centra, ističući da se publika “manosphere” sadržaja često preklapa sa biračima krajnje desnice.

Ekspertkinja Sesil Simons iz londonskog Instituta za strateški dijalog navodi da oba pokreta koriste razočaranje mladih generacija liberalnim feminizmom.

“Čak i ako ste relativno privilegovana mlada žena u Evropi danas, vidite da feminizam ne donosi rezultate za većinu: niste dobili unapređenje godinama, inflacija raste, a vi ste iscrpljeni,” rekla je Simons.

Iako ti trendovi nisu uvek otvoreno politički, vrednosti koje promovišu, sa naglasakom na majčinstvu, biološkim razlikama i pravu žena da ostanu kod kuće, jasno se poklapaju sa prioritetima krajnje desnice, naročito u kontekstu natalističkih politika i pritisaka na žene da preuzmu više neplaćenog rada u vreme demografskog pada, navodi se u analizi.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 12 avgust 2025

Ono što tolerišete uči druge kako da se ponašaju prema vama - Karl Jung je rekao da 6 tipova ljudi ne zaslužuje drugu šansu.

Karl Gustav Jung je jednom rekao: "Dok ne postanete svesni šta je skriveno u vašoj podsvesti, ona će kontrolisati vaš život, a vi ćete to nazivati sudbinom.“ I ne, nije pričao o horoskopu. Govorio je o tome kako ako ne stanete i ne pogledate šta se pojavljuje u vašem životu, provešćete veliki deo svog života pitajući se: "Zašto mi se ovo stalno dešava?“

A to se odnosi i na ljude koje puštate u svoj život. Jung nam nije ostavio kontrolnu listu, pa ako pročitate dovoljno njegovih dela, počinjete da primećujete određene obrasce. Evo 6 tipova ljudi kojima biste možda želeli da prestanete da dajete drugu šansu.

1. Ljudi koji uvek glume žrtvu

Nemam nikakvih pritužbi na one koji zaista pate. Takav je jednostavno život. Govorimo o onima koji svaki put preokrenu situaciju, predstavljajući se kao žrtve. Svaki put. Nikada ne pale šibice, ali iz nekog razloga uvek sede u pepelu. Ako ne odgovorite na poruku, odmah kažu: "Pa, pretpostavljam da te jednostavno nije briga za mene.“

Lepe vam etiketu "bespomoćan/bespomoćna“ i daju vam olovku da potpišeš pod "odgovoran/odgovorna za moja osećanja“.

Iscrpljujuće je. Počinjete da njihove emocije doživljavate kao svoj drugi posao. A plata za to je osećaj krivice i ogorčenosti - piše Direktno.rs.

2. Ljudi koji uvek krive druge za svoje probleme

Bliski rođaci večne žrtve. Samo glasniji, agresivniji i manje samokritični. Svaki neuspešan posao je zato što "šef ih nije voleo“.

Svaki konflikt je zato što su "svi toksični“. Oni ne samo da izbegavaju odgovornost - oni su alergični na nju. Nagovestite da možda greše u vezi nečega - i videćete kako im boja nestaje sa lica. U stvari, svi grešimo. Ali ako osoba nikada ne prizna svoju krivicu, najverovatnije je već postala nečiji problem. Možda je sada i vaš. Saznajte i koje simboličko značenje prema Jungu ima vaš mesec rođenja.

3. Ljudi koji su ljubazni samo zbog koristi

Nije svako ko ti se osmehuje u lice tvoj prijatelj. Ponekad je to samo "osmeh sa zubima“. Ljubazni su. Šarmantni, naravno. Traže "malu uslugu“. Pokazuju interesovanje za vaš projekat samo ako im koristi. To nije velikodušnost. Recite "ne“ i sve će vam biti jasno.

Oni ne traže veze. Oni traže prednost. A najgore je što ih ne prepoznaš dok već niste previše dali. Spoznaja da ste bili iskorišćeni pod maskom prijateljstva jedna je od najgorčih.

4. Ljudi koji suptilno potkopavaju vaše samopouzdanje

Oni su suptilniji, dobronamerni, bezopasni po izgledu. Upozoravaju vas da se ne nadate previše, igraju đavolovog advokata za sve vaše snove, a da toga nisu ni svesni, polako vam potkopaju samopouzdanje. Počinjete da sumnjate u svoje instinkte. Smanjujete ambicije kako ne biste nikoga uvredili. Ne moraju da vam sruše snove - samo moraju da vas dovoljno uspore da na kraju zaboravite da ste ih uopšte i imali.

5. Ljudi koji grade moralnu superiornost da bi vas kontrolisali

Verovatno ste h upoznali, možda ste čak i izlazili sa takvom osobom. Govore kao da žive po visokim principima. Koriste krivicu kao oružje. Nikada se ne izvinjavaju - oni edukuju. Umesto vike - razočaranje i osuda. Ako se opirete, razgovor se okreće ka tvoj "nesvesnosti" ili "nerazvijenosti“.

Oni ne žele da se poboljšate - žele pokornost. I nazvaće to ljubavlju, brigom ili svesnošću - šta god je potrebno da vas nateraju da sumnjate u sebe. Saznajte zašto je Jung smatrao da život počinbje poels 40. godine.

6. Ljudi koji pokušavaju da kontrolišu svaki aspekt vašeg života

U početku nećete ni primetiti. Deluju brižno. Zainteresovano. Ali saveti se pretvaraju u očekivanja. Oni procenjuju šta nosite, šta jedete, šta objavljujete, sa kim se družite. Traže od vas da ih "obaveštavate“ - navodno iz brige. Kažu da žele da vam pomognu da "donosite bolje odluke“. Ali se ne osećate se bezbednije. Osećate se manjim, pod nadzorom.

Ne treba im kontakt. Potrebna im je kontrola. A kada počnete da se distancirate, kažu da si postali hladni ili sebični. Ali niko ko vas istinski voli ne pokušava da orkestrira tvoj život. To nije ljubav. To je povodac.

Jung je verovao da se samo suočavanjem sa svojom senkom možemo istinski razvijati. Samo zato što neko ne pokušava namerno da te povredi ne znači da moraš da trpiš bol. Obratite pažnju na to kako se osećate u blizini te osobe. Ne na to kako vas je ranije zasmejavala, ne na to kroz šta je prošla. Kako se osećate? Napeto? Umanjeno? To je signal.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 11 avgust 2025

Određene navike mogu da ometaju gubitak težine nakon pedesete.

Ako ste primetili da je mršavljenje postalo teže nakon što ste ušli u pedesete, ne zamišljate to. Gubitak težine može biti izazov u bilo kom dobu, ali nakon pedesete, mnogi otkrivaju da je borba sa vagom postala primetno teža, piše "Eating Well".

„Kako starimo, mišićna masa se prirodno smanjuje, što smanjuje vaš bazalni metabolizam, što znači da telo sagoreva manje kalorija u mirovanju“, objašnjava nutricionistkinja Džejmi Li Makintajer. Ali to nije jedini razlog, prenosi Index.hr.

Hormonske promene, problemi sa spavanjem i novi lekovi takođe mogu stati na put vašem cilju. Pored toga, neke svakodnevne navike, koje deluju potpuno bezopasno, mogu nas „tiho“ sabotirati.

Kako bi otkrili moguće uzroke, nutricionisti su izdvojili ključne, često neprimetne navike koje ometaju gubitak težine u starijoj dobi.

Preskakanje treninga snage

Ako je vežbanje ograničeno samo na kardio, dok tegove zaobilazite u širokom luku, propuštate ključnu komponentu za uspešno mršavljenje.

„Davanje prioriteta treningu snage može pomoći u očuvanju mišića, pojačati metabolizam i podržati održivo upravljanje težinom nakon 50. godine“, kaže nutricionistkinja Vitni Stjuart. Mišići su prava mašina za sagorevanje kalorija, ali sa godinama njihova masa prirodno opada.

Trening snage pomaže u izgradnji mišića, što znači da ćete sagorevati više kalorija čak i dok mirujete. Studije potvrđuju da vežbe otpora, poput dizanja tegova ili vežbi sa sopstvenom težinom, pomažu u očuvanju, pa čak i povećanju mišićne mase.

Mnogi izbegavaju trening snage iz straha od povreda ili jednostavno ne znaju odakle da počnu. Nutricionistkinja Loren Haris-Pinkus savetuje da se „jednostavne vežbe poput sklekova, trbušnjaka i čučnjeva lako izvode kod kuće bez opreme i da će pomoći u jačanju velikih mišićnih grupa“.

Praćenje raznih dijeta

Primamljivo obećanje brzih rezultata je zaštitni znak modernih dijeta, ali one retko nude održiva rešenja. Kada napunite 50-te godine, ovaj pristup može biti posebno problematičan. Većina ovih dijeta je restriktivna, isključujući cele grupe namirnica ili drastično smanjujući unos kalorija.

Iako može izgledati kao da gubite težinu, ove dijete zapravo mogu usporiti vaš metabolizam. Kako dodaje Eating Well, mnoge dijete sa niskim sadržajem kalorija zapravo imaju malo proteina.

„Dijeta sa niskim sadržajem proteina i kalorija može dovesti do gubitka mišićne mase i još sporijeg metabolizma“, upozorava Stjuart, dodajući da bez dovoljno proteina, telo može razgraditi mišiće za energiju, što otežava održavanje zdrave težine na duži rok.“

Zanemarivanje sna

Kvalitetan san je često zanemaren stub zdravog načina života, ali njegov nedostatak može tiho potkopati vaše napore za mršavljenje. Nakon 50. godine, obrasci spavanja mogu postati nepravilniji zbog stresa ili hormonskih promena. Ovo ne samo da uzrokuje nesanice, već i remeti hormone koji regulišu glad - leptin i grelin.

Ova neravnoteža može dovesti do povećane želje za hranom bogatom kalorijama. Studije su takođe pokazale da ljudi koji nemaju san imaju tendenciju da jedu manje voća i povrća, a više brze hrane, masti i šećera. Iako su neke promene u snu normalne sa godinama, cilj bi trebalo da bude sedam do devet sati sna, dodaje Eating Well.

Primenjivanje starih prehrambenih navika

Kako starite, vaše potrebe za energijom se prirodno smanjuju. Ako jedete na isti način kao i uvek, možete početi da dobijate na težini, čak i ako je hrana koju jedete zdrava.

Navike poput jedenja svega sa tanjira ili grickanja ispred televizora možda su nekada funkcionisale, ali sada bi mogle da rade protiv vas.

„Bezumno grickanje, posebno uveče, može sabotirati vaše napore za mršavljenje“, kaže dr Lisa R. Jang.

Ona dodaje da mnogi ljudi jedu iz dosade ili navike dok gledaju televiziju, često birajući hranu sa visokim sadržajem kalorija, a da nisu svesni koliko je unose. Te dodatne kalorije mogu se brzo nagomilati

Nedovoljan unos tečnosti

Hidratacija igra ključnu ulogu u varenju i metabolizmu. Međutim, kako starimo, naš osećaj žeđi se smanjuje, zbog čega mnogi stariji ljudi ne piju dovoljno tečnosti. Dehidratacija ne samo da usporava metaboličke procese, već može i da oponaša napade gladi, podstičući vas da jedete više.

Rešenje je jednostavno: Ciljajte na najmanje osam čaša vode dnevno. Za još bolje rezultate, popijte veliku čašu vode pre obroka. Ova jednostavna strategija može vam pomoći da se brže osećate sito i sprečite prejedanje.

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 06 avgust 2025

Ljudi gube više kilograma ako sami spremaju hranu nego kada jedu prerađenu i gotovu hranu, pokazala je prva studija koja je uspostavila jasnu vezu između ultraprerađene hrane (UPF) i telesne težine.

Učesnicima istraživanja davane su dve dijete sa istim nutritivnim profilom tokom osam nedelja. Jedna dijeta se sastojala od UPF proizvoda, dok je druga uključivala minimalno prerađenu hranu, piše The Guardian.

Na primer, dok je prva grupa za doručak jela pločice od žitarica i gotove lazanje (iz marketa), druga je jela ovsene pahuljice natopljene mlekom i jogurtom, kao i domaći špageti bolonjeze.

Profesor Kris van Tulek, autor studije i knjige Ultra-Processed People, rekao je: „Globalni prehrambeni sistem trenutno podstiče loše zdravstvene ishode koji su povezani sa gojaznošću, posebno zbog široke dostupnosti jeftine, nezdrave hrane. Ova studija naglašava važnost ultraprocesiranja u uticaju na zdravlje, pored uloge nutrijenata poput masti, soli i šećera" - prenosi N1.

Studija Univerzitetskog koledža u Londonu i UCL bolničkog NHS trusta osmišljena je kako bi se nadomestio nedostatak kvalitetnih dokaza o zdravstvenim ishodima UPF hrane. Nalazi sugerišu da biranje minimalno prerađene hrane i kuvanje kod kuće, umesto kupovine ultraprerađene pakovane hrane ili gotovih jela, može biti efikasniji način za mršavljenje.

Minimalno prerađena hrana znači da je proizvod prošao minimalne izmene u odnosu na svoje prirodno stanje - na primer, voće, povrće, integralne žitarice, meso, riba i mlečni proizvodi poput prirodnog jogurta. UPF proizvodi su značajno izmenjeni i obično sadrže sastojke koji se ne koriste u domaćoj kuhinji, poput veštačkih aroma, konzervansa i emulgatora.

Osobe koje su pratile UPF dijetu unosile su u proseku 120 kalorija manje nego inače i izgubile 1% telesne mase tokom studije. Oni koji su pratili minimalno prerađenu dijetu unosili su 290 kalorija manje i izgubili 2% telesne mase u proseku, uključujući znatno više masnog tkiva. Istraživači navode da bi se to, tokom godinu dana, moglo pretvoriti u smanjenje telesne mase od 13% kod muškaraca i 9% kod žena.

Dr Samjuel Diken, prvi autor studije, rekao je da iako su prethodna istraživanja povezala UPF hranu sa lošim zdravstvenim ishodima, ne mogu se svi ovi proizvodi smatrati „urođeno nezdravim“. Ipak, objasnio je da zbog mekše teksture i veće kalorijske gustine, UPF proizvodi olakšavaju prejedanje.

Studija, objavljena u časopisu Nature Medicine, obuhvatila je 55 odraslih osoba sa prosečnim BMI od 32 (što ukazuje na gojaznost). Oni su bili podeljeni u dve grupe - svaka je pratila jednu dijetu osam nedelja, zatim se vratila na uobičajenu ishranu četiri nedelje, pa prešla na drugu dijetu sledećih osam nedelja.

Ishrane su bile nutritivno usklađene sa preporukama iz vodiča za zdravu ishranu Eatwell Guide. Učesnicima je dostavljana hrana sa više kalorija nego što im je potrebno, a rečeno im je da jedu koliko žele, kao i obično.

Učesnici su popunjavali i upitnike o žudnji za hranom, a rezultati su pokazali značajno smanjenje žudnje i veću sposobnost da joj odole kod minimalno prerađene dijete, u poređenju sa UPF dijetom - iako se gubitak težine često povezuje sa jačim žudnjama.

Tim je preporučio da kreatori politika uvedu upozoravajuće oznake, ograničena oglašavanja, progresivne poreze i subvencije kako bi se podigla svest i omogućila pristupačnost zdrave ishrane za sve.

Dr Ejdrijan Braun, još jedan autor studije, rekao je: „Kriza troškova života uticala je na prehrambene izbore ljudi. Zdrava hrana je do dva puta skuplja od nezdrave.“

Rob Persival, šef odeljenja za prehrambenu politiku u organizaciji Soil Association, rekao je: „Decenijama su smernice britanske vlade o zdravoj ishrani zanemarivale značaj prerade, pretpostavljajući da ultraprerađeni proizvodi mogu imati iste zdravstvene ishode. Sada znamo da to nije tačno.“

Portparol Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite rekao je da je vlada naručila istraživanje kako bi se bolje razumeo uticaj UPF hrane na zdravlje i da je „posvećena borbi protiv gojaznosti i izgradnji zdravije Britanije“.

U međuvremenu, NHS bi trebalo da pomogne onima koji su završili terapiju lekovima protiv gojaznosti ili program mršavljenja, da ne povrate izgubljene kilograme.

Kako se dijete porede?

Minimalno prerađena

• Doručak: Ovsena kaša sa cimetom i jabukom (pripremljena preko noći)
• Ručak: Meksička piletina sa salatom
• Večera: Domaća pita sa boranijom i kukuruzom

Ultraprerađena

• Doručak: Pločica od ovsa i voća
• Ručak: Pakovana tortilja sa piletinom
• Večera: Gotova pita sa povrćem i kukuruzom

Detalji

Nadređena kategorija: Lifestyle

Datum kreiranja: 03 avgust 2025

Poruka Microsofta je jasna: veštačka inteligencija trenutno ne zamenjuje ljude, već menja način na koji radimo.

Čak i u najugroženijim zanimanjima, ljudska stručnost, kritičko razmišljanje i etička prosudba ostaju nezamenljivi. Kao što su bankomati promenili, ali nisu ukinuli posao bankarskih službenika, tako će i veštačka inteligencija verovatno preoblikovati kancelarije.

Pobednici u ovoj tranziciji biće oni koji nauče da koriste veštačku inteligenciju kao moćnog asistenta, fokusirajući se na strateške i kreativne zadatke koje mašina još dugo neće moći da obavlja - piše Nova.

Najmanje ugrožena zanimanja

U ovu širu grupu spadaju različiti profili radnika u građevini i industriji, kao što su:

stolari
rukovaoci dizalicama
instalateri izolacije i metalnih konstrukcija
industrijski i poljoprivredni radnici
monteri guma
mehaničari i održavaoci mašina
operateri u naftnoj i gasnoj industriji
radnici na zbrinjavanju opasnog otpada
vatrogasni nadzornici
pomoćnici fizioterapeuta
balzamatori

Top 20 najmanje ugroženih zanimanja

20. Operateri industrijskih viljuškara

Upravljanje teškim mašinama u dinamičnom okruženju zahteva prostornu svest i brze reakcije.

19. Građevinski pomoćnici

Fizički rad na gradilištima uključuje niz nepredvidivih zadataka.

18. Krovopokrivači

Rad na visini koji zahteva specifične veštine i prilagođavanje vremenskim uslovima.

17. Serviseri septičkih jama

Terenski rad koji uključuje fizički napor i rešavanje specifičnih problema.

16. Polagači cevi

Precizno postavljanje infrastrukture zahteva timski rad i fizičku spretnost.

15. Radnici na održavanju autoputeva

Rad u spoljnim i često opasnim uslovima koji se teško mogu automatizovati.

14. Flebotomisti

Uzimanje krvi je medicinski postupak koji zahteva preciznost, veštinu i direktan kontakt sa pacijentom.

13. Perači posuđa

Iako deluje jednostavno, posao zahteva brzinu i snalažljivost u užurbanom okruženju restorana.

12. Maseri i maserke

Terapijski dodir i razumevanje ljudskog tela su ključni za ovaj posao.

11. Betonci i finišeri

Rad sa betonom zahteva specifičnu tehniku i fizičku izdržljivost.

10. Higijeničari i radnici na održavanju

Održavanje čistoće prostora uključuje različite zadatke i fizičko prisustvo.

9. Radnici na uklanjanju opasnih materijala

Visokorizičan posao koji zahteva stroge protokole i ljudski nadzor.

8. Operateri drobilica

Upravljanje industrijskim mašinama za drobljenje materijala.

7. Operateri na naftnim bušotinama

Složen i fizički zahtevan posao u specifičnim uslovima.

6. Operateri rudarskih mašina

Rad pod zemljom sa teškom mehanizacijom.

5. Rukovaoci opremom za seču drveća

Posao u šumarstvu koji je izuzetno nepredvidiv i opasan.

4. Operateri pumpi

Upravljanje i nadgledanje industrijskih pumpnih sistema.

3. Operateri postrojenja za preradu vode

Ključan posao za javnu infrastrukturu koji zahteva ljudski nadzor.

2. Upravljači prevodnicama i mostovima

Donose odluke u realnom vremenu za sigurnost saobraćaja.

1. Rukovaoci jaružalima (vodeni bageri)

Specijalizovano upravljanje teškom mehanizacijom u vodenom okruženju.

Najugroženija zanimanja

Ova grupa obuhvata zanimanja koja su najpodložnija automatizaciji, među kojima su:

naučnici za sređivanje podatka
arhitekte baza podataka
IT i menadžerski analitičari
stručnjaci za ljudske resurse
analitičari tržišta
menadžeri za obuku i razvoj
finansijski i budžetski analitičari
agenti za osiguranje i nekretnine
procenitelji štete

Top 20 najugroženijih zanimanja

20. Pravni sekretari i asistenti

AI može automatizovati izradu dokumenata, zakazivanje i administraciju.

19. Poreski savetnici

Priprema poreskih prijava i analiza finansija mogu se znatno ubrzati uz AI.

18. Socijalni radnici

Iako posao zahteva empatiju, dokumentovanje slučajeva i istraživanje resursa moguće je automatizovati.

17. Tehnički pisci

Pisanje uputstava, priručnika i dokumentacije idealan je zadatak za AI.

16. Novinari i reporteri

AI može pomoći u istraživanju, transkripciji intervjua i pisanju prvih verzija tekstova.

15. Urednici i lektori

Provera gramatike, stila i tačnosti postaje sve bolja uz pomoć AI alata.

14. PR stručnjaci

Pisanje saopštenja za medije i analiza medijskog prisustva podložni su automatizaciji.

13. Arbitri i medijatori

AI može olakšati istraživanje pravnih presedana i sažimanje argumenata.

12. Sociolozi i politikolozi

Analiza velikih baza podataka i istraživanja – oblasti gde AI briljira.

11. Putnički agenti i službenici

Rezervacije i planiranje putovanja se sve više automatizuju.

10. Radijski voditelji i spikeri

AI može generisati scenarije i najave.

9. Telefonski operateri

Chatbotovi i automatizovani sistemi već preuzimaju pozive.

8. CNC programeri

Generisanje kodova za upravljanje mašinama delimično je moguće automatizovati.

7. Predstavnici prodaje (usluge)

Pisanje ponuda i komunikacija s klijentima mogu se podržati veštačkom inteligencijom.

6. Pratioci putnika (stjuardese/stjuardi)

Odgovaranje na rutinska pitanja i pružanje informacija već je delimično automatizovano.

5. Nastavnici i predavači društvenih nauka

AI može pomoći u pripremi materijala i sažimanju literature.

4. Pisci i autori

Generisanje tekstualnih nacrta i ideja je osnovna veština savremenih AI modela.

3. Istoričari

AI briljira u pretrazi arhiva, sažimanju dokumenata i sprovođenju istraživanja.

2. Službenici korisničke podrške

Chatbotovi i automatizovani odgovori putem mejla postaju standard.

1. Prevodioci i tumači

Prevođenje tekstova i simultani prevod su oblasti u kojima je generativna AI postigla ogroman napredak.