Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, efikasno primenjivanje prethodno stečenih znanja, brzo snalaženje, efektno korišćenje apstraktnih pojmova i ideja. A od koga je nasleđujemo? Može da je "prenese" samo jedan roditelj, a razlog se krije u hromozomima.
Poslednjih decenija sprovedeno je bezbroj studija koje su identifikovale snažnu vezu između genetike i razvoja viših funkcija mozga. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu, obavljeno 1984. godine, pokazalo je da se geni povezani sa inteligencijom prenose po – majčinoj liniji.
Kako se oni nalaze u hromozomu X, a žene imaju dva hromozoma X, samim tim je veća i verovatnoća da "inteligentne" gene deca naslede od majke.
Hipotezu su podržale i studije koje su kasnije sprovedene. Istraživački timovi analizirali su određene komponente, kao što su biohemijski i genetski faktori, i zaključili da geni majke pružaju mnogo više informacija za razvoj moždanih struktura povezanih sa razmišljanjem i mentalnim operacijama kod beba.
Ista studija pokazala je da su XY hromozomi, koje dobijamo od oca, uglavnom odgovorni za fizičke aspekte, kao i da se sa te strane nasleđuju intuicija i emocije.
Poznato je da veza između majke i deteta značajno utiče na razvoj mozga. Hipokampus, deo mozga povezan sa pamćenjem, učenjem i reakcijama na stres, kod 13-godišnje dece kojoj su majke pružale emocionalnu podršku i intelektualnu stimulaciju za 10 odsto je veći u poređenju sa hipokampusom dece čije su majke bile emocionalno hladne. Od majke, kako otkrivaju analize, nasleđujemo i koncentraciju, pamćenje, obrasce spavanja.
Na inteligenciju, osim genetike, utiču i drugi faktori: kvalitet i kvantitet obrazovanja, ishrana tokom detinjstva i adolescencije, izlaganje raznim stimulansima od ranog uzrasta, porodično okruženje, društvene interakcije i međuljudski odnosi, pristup resursima kao što su knjige, tehnologija i drugi obrazovni alati, mentalno zdravlje.
Izvor: n1info.rs
