Svetski poznate destinacije poput Mikonosa i Santorinija lako je prepoznati na fotografijama delom zahvaljujući njihovoj upečatljivoj arhitekturi. Influenseri obožavaju da se fotografišu ispred okrečenih belih kuća sa plavim detaljima i vratima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?
Mnogi ljudi plavu i belu prepoznaju kao kultne boje Grčke. To su boje zastave. To su i boje mora i vedrog neba koje povezujemo sa prelepim Mediteranom, piše Greekreporter.
Međutim, na Kikladskim ostrvima karakteristične plavo-bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici tih boja u Grčkoj. Zapravo, iza ove prepoznatljive osobine arhitekture grčkih ostrva krije se nekoliko razloga, uglavnom praktične prirode.
Rashlađivanje kuća tokom leta
Mnoge kuće na ostrvima poput Mikonosa, Parosa i Naksosa prvobitno su građene od kamena. To je bilo praktično rešenje jer drvo nije bilo lako dostupno na stenovitim egejskim ostrvima.
Međutim, kamenito tlo tamnije je boje. To je predstavljalo problem tokom vrelih grčkih leta. Sunčevi zraci koje su upijali tamni kameni zidovi činili su unutrašnjost kuća nepodnošljivo toplom.
Zbog toga su stanovnici počeli da kreče kamen u belo kako bi rashladili unutrašnji prostor. Ovaj postupak se pokazao uspešnim i kuće su postale prijatnije za život tokom leta.
Kako je kolera uticala na izgled kuća
Godine 1938. doneta je državna uredba kojom je naloženo krečenje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme Grčku je tokom diktature Joanisa Metaksasa pogodila epidemija kolere. U pokušaju da suzbije bolest, vlast je naredila građanima da okreče svoje kuće.
To danas može zvučati neobično, ali kreč koji se koristio sadržao je krečnjak. Krečnjak je snažno dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih sredstava u širokoj upotrebi.
Građani Grčke zato su krečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.
Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?
Iako je plava najčešća boja za vrata i škure na Kikladskim ostrvima, ona nije jedina. Šetnjom po mnogim ostrvima mogu se videti i crveni, zeleni i braon detalji, pored plavih.
Ipak, upečatljiva plava boja i dalje dominira pejzažem Kiklada. Zašto?
Odgovor leži u ceni. Ribari i drugi pomorci farbali su prozore i škure onim što bi im ostalo nakon farbanja čamaca. Zbog svog sastava, plava boja je uglavnom bila najjeftinija dostupna opcija.
Plava boja za kuće na grčkim ostrvima pravila se mešanjem krečnjaka i sredstva za čišćenje zvanog „lulaki”, vrste plavog talka koji je većina ostrvljana imala kod kuće. Zato je plavu boju bilo veoma lako napraviti.
Vojna diktatura nametnula je ovu kombinaciju boja
Prepoznatljive boje kuća na grčkim ostrvima postale su obavezne tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je smatrao da te boje podstiču patriotizam i odražavaju grčki nacionalizam.
Na kraju je 1974. usvojen zakon kojim je propisano farbanje kuća na grčkim ostrvima u plavo i belo.
Iako su ta pravila danas ublažena, plavo-bele boje grčkih ostrva postale su veliki magnet za turiste. Zato mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u te boje - delom iz praktičnih razloga zbog kojih su ih prvobitno koristili, a delom zato što su dobre za turizam.
Šetajući Kikladskim ostrvima danas, posetioci mogu lako pronaći kuće od kamena prirodne boje zemlje ili u nešto drugačijim nijansama. Ipak, plava i bela i dalje dominiraju dizajnom grčkih ostrva, a kuće su širom sveta poznate upravo po toj kombinaciji boja.
