Sombor.info

Izvođenje predstave "Zašto se smeje?", autorskog projekta Đorđa Nešovića, privuklo je veliku pažnju i oduševilo publiku na Sterijinom pozorju. Četiri poklona, stajaće ovacije i ocena 4,59 dovoljno govore same za sebe. Glumca i umetničkog direktora Narodnog pozorišta u Somboru Sašu Torlakovića zatekli smo u publici i upitali za prve utiske, ali i za magiju koju ima ovaj grad na Dunavu - piše Kurir.

Kako je bilo biti samo publika i biti sa druge strane?

- Nisam baš ja samo publika. Bio sam tu kao umetnički direktor. Gledao sam predstavu već mnogo puta, ali i na probama. Meni je bilo važno da ide tačno i da kolege igraju nadahnuto. A publika je večeras bila fenomenalna, tako da je to sadejstvo glumaca i gledalaca bilo veoma lepo i uzbudljivo.

Prošle godine je "Izuzetima" za dlaku izmakla Sterijina nagrada. Koliko su vama priznanja važna?

- Da vam kažem, nagrade jesu važne u trenutku kad se dobiju. Proslavi se s kolegama tu noć, a već sutra je novi dan i počinjete sve iz početka.

Foto: Milan Đurđević

Kako ste prihvatili ideju za predstavu "Zašto se smeje?", budući da nema teksta, nego on nastaje tokom proba? Nije to baš praksa kod nas.

- Reditelj je došao s vrlo zanimljivom eksplikacijom i ozbiljno pripremljen - bez obzira na to što se radi o autorskom projektu. Nije bilo dileme. Od prvog razgovora je bilo jasno da će to biti dobra saradnja.

Sombor ovih dana prati i fenomen predstave "Semper idem" - redovi, rasprodane predstave. Igrate je i tokom leta. Kako to komentarišete?

- "Semper idem" živi sedam godina, ali poslednjih meseci je interesovanje ogromno. Kažu da je najbolji marketing od usta do usta. Ta predstava je našla put ne samo u Somboru nego i šire. Mnogo mi je drago kad vidim da publika dolazi iz Beograda, Zagreba, Subotice, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Osijeka... To nam daje nadu da ono čime se bavimo daje rezultat. I to moram da dodam, uprkos tome što nam je budžet od Grada osnivača ukinut za produkciju. Sami finansiramo svoje projekte.

Kakvi su planovi za novu sezonu?

- Uprkos tome što nema novca i što Grad ne prepoznaje pozorište kao nešto svoje, planiraćemo sledeću godinu. Sale su pune zbog repertoara koji imamo, i nekako se dovijamo. Nadam se da ćemo raditi dramatizaciju jednog divnog romana na jesen, ali o tome zasad ne bih pričao.

Šta je to što Sombor ima, a nemaju drugi gradovi? U čemu je magija?

- To je tradicija koja se provlači kroz istoriju. U Somboru je bila prva škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku - čuvena Preparandija. Uz obrazovanje dolazila je i kultura; ljudi koji su studirali u inostranstvu vraćali su se u svoj grad i donosili taj duh. On se oseća i danas. Ja nisam Somborac, ali već dugo živim ovde i ova sredina mi prija - kultura, obrazovanje, lepi maniri, vojvođanski jezik utkani su u sve pore grada.

O nasledniku Marku: Voleo bih da radimo nešto zajedno

Vaš sin Marko Torlaković uspešno gradi rediteljsku karijeru. Hoće li biti u budućnosti neke vaše saradnje?

- On se sad sprema za režiju u Nemačkoj i ja ga ne pitam ništa. Ali verovatno, kad završi, doći će do razgovora i s našom upravom. Uvek volim kad dođu mladi ljudi - bio to moj sin ili neko drugi. Naše mlade generacije obiluju pameću, a pamet je najmodernija stvar. Voleo bih da sarađujemo.

Nemački autoklub ADAC objavio je najnoviju statistiku kvarova za 2026. godinu, zasnovanu na više od 3,7 miliona intervencija na putevima tokom prethodne godine. Analiza obuhvata 158 serija vozila od 27 proizvođača, pri čemu su u obzir uzeti samo modeli sa najmanje 7.000 registracija u periodu od dve godine.

Rezultati pokazuju da moderni automobili u proseku nisu postali osetljiviji na kvarove – naprotiv, pouzdanost se u poslednjoj deceniji primetno poboljšala.

Tako je verovatnoća kvara kod pet godina starih automobila pala sa 3,6 odsto u 2015. na 2,1 odsto u 2025. godini. Kod vozila starosti oko deset godina, rizik je smanjen sa 6,5 na 3,1 odsto.

Stručnjaci ADAC-a smatraju da su razlozi bolja proizvodnja, napredniji delovi i sve kvalitetniji razvoj komponenti. Ipak, kako se prosečna starost vozila na putevima u Nemačkoj povećava, službe pomoći na putu i dalje imaju sve više posla, prenosi HAK revija.

Koji automobili se pokazuju kao najpouzdaniji?

U kategoriji mikro automobila, među najpouzdanijima se izdvajaju modeli poput Dacia Spring, Škoda Citigo, Suzuki Ignis, Toyota Aygo i Volkswagen up!.

U segmentu malih gradskih automobila, visoke ocene pouzdanosti beleže Audi A1, BMW i3, Mazda 2, Mazda CX-3, Mitsubishi Space Star, Opel Crossland, Renault Zoe, Seat Arona i Ibiza, Škoda Fabia, Kamiq i Yeti, Suzuki Swift i Vitara, kao i VW Polo, T-Cross i Taigo.

U nižoj srednjoj klasi, ADAC kao pouzdane navodi modele kao što su Audi A3, Q2 i Q3, BMW serije 1 i 2, BMW iX1 i X2, Cupra Born, Formentor i Leon, Mazda CX-5, Mercedes A i B klasa, EQA, MG4, Mitsubishi ASX i Eclipse Cross, Renault Austral, Seat Ateca i Leon, Škoda Karoq, Rapid i Scala, Volvo XC40, kao i VW Golf, ID.3, T-Roc, Tiguan i Touran.

U srednjoj klasi, stabilnu pouzdanost pokazuju Audi A4, A5, Q4 e-tron i Q5, BMW serije 3 i 4, BMW i4 i X3, Mercedes GLB, Škoda Enyaq, Tesla Model 3 i Model Y, kao i VW ID.4 i Passat.

U višoj srednjoj klasi među pouzdanijim modelima nalaze se Audi e-tron i Q8 e-tron, BMW serije 5 i X5, Mercedes GLE i VW Arteon.

Kada su u pitanju kombi i laka komercijalna vozila, kao najstabilniji se izdvaja Mercedes-Benz Sprinter.

Automobili sa najviše prijavljenih kvarova

U kategoriji malih automobila, posebno se ističu problemi kod Opel Merive (posebno godišta 2016–2017), kao i kod Toyota Yaris (2021–2023) i Toyota Yaris Cross (2022–2023).

U nižoj srednjoj klasi, veći broj kvarova zabeležen je kod Nissan Qashqaija (2019), Renault Scenica (2018–2019), Toyota Corolla (2023), Toyota C-HR (2020–2022), Mazde 3 (2020), Mazde CX-30 (2020) i Ford Kuge (2021).

U srednjoj klasi, među modelima sa većim brojem intervencija nalaze se Opel Insignia (2016–2019 i 2022), Toyota RAV4 (2017–2022), Ford S-Max (2016–2018) i Hyundai Ioniq 5 (2022–2023).

U kategoriji kombi vozila, veći broj problema beleži Renault Master (2019) i Fiat Ducato (2016–2021 i 2023).

Šta se najčešće kvari?

Najčešći uzrok kvarova ostaje 12-voltski akumulator, koji je odgovoran za čak 45,4 odsto svih intervencija. Iako je njegov udeo u kvarovima godinama u porastu, i dalje je ubedljivo na prvom mestu.

Na drugom mestu su problemi sa motorom i elektronikom motora, koji čine oko 21,8 odsto kvarova. Slede kvarovi u vezi sa starterom, alternatorom i električnim sistemima (10,4 odsto), zatim problemi sa gumama (8,9 odsto) i zaključavanjem vozila (6,8 odsto).

Zašto Toyota i Hyundai iskaču u statistikama?

Zanimljivo je da se u statistikama učestalo pojavljuju određeni modeli Toyote, posebno zbog problema sa 12-voltnim akumulatorom. Iako je proizvođač uveo korektivne mere 2024. godine, rezultati iz 2025. ne pokazuju značajno poboljšanje kod modela Yaris, Yaris Cross, RAV4 i C-HR.

Kod Hyundaija se posebno izdvaja električni model Ioniq 5, kod kog su problemi povezani sa 12-voltnim sistemom i jedinicom za upravljanje punjenjem (ICCU). Ova komponenta upravlja punjenjem baterije i celokupnim niskonaponskim sistemom, pa njen kvar može dovesti do gašenja vozila.

Električni automobili: pouzdaniji, ali i mlađi

Prema ADAC-u, električni automobili za sada pokazuju manju stopu kvarova u odnosu na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali treba uzeti u obzir da su u proseku znatno mlađi i tehnički jednostavniji.

Kod električnih vozila starosti oko četiri godine, zabeleženo je 6,5 kvarova na 1.000 vozila, dok kod benzinaca i dizela iste starosti ta brojka iznosi 12,5.

Tokom toplotnih talasa pojedini često prepisivani lekovi mogu povećati rizik od dehidracije, pregrevanja organizma i toplotnog udara.

Tokom velikih vrućina hronični bolesnici posebno teško podnose visoke temperature, ali lekari upozoravaju da problem ne predstavlja samo toplota, već i terapija koju mnogi svakodnevno uzimaju.

Određeni lekovi mogu poremetiti prirodne mehanizme kojima telo reguliše temperaturu, poput znojenja, širenja krvnih sudova i održavanja ravnoteže tečnosti. Posledice mogu biti vrtoglavica, iscrpljenost, nagli pad pritiska pa čak i toplotni udar, prenosi Tportal.

Antidepresivi mogu poremetiti hlađenje organizma

Dve grupe antidepresiva posebno se povezuju sa lošijim podnošenjem vrućina - selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i triciklični antidepresivi (TCA).

Obe vrste deluju na neurotransmitere u mozgu, pre svega serotonin i noradrenalin, ali pritom mogu uticati i na acetilholin, važan za proces znojenja. Kod nekih pacijenata to može smanjiti znojenje i otežati hlađenje organizma tokom visokih temperatura.

Obe vrste deluju na neurotransmitere u mozgu, pre svega serotonin i noradrenalin, ali pritom mogu uticati i na acetilholin, važan za proces znojenja. Kod nekih pacijenata to može smanjiti znojenje i otežati hlađenje organizma tokom visokih temperatura.

Istovremeno, antidepresivi kod dela korisnika mogu izazvati pojačano znojenje. Podaci pokazuju da se ta nuspojava javlja kod oko 14 odsto osoba koje ih uzimaju. Problem nastaje jer preterano znojenje tokom velikih vrućina može brzo dovesti do dehidracije. SSRI lekovi mogu uticati i na hipotalamus, deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu i šalje signal znojnim žlezdama da počnu da proizvode znoj.

Antipsihotici mogu prikriti osećaj žeđi

Antipsihotici, koji se koriste u lečenju psihoza, šizofrenije i bipolarnog poremećaja, takođe mogu poremetiti regulaciju temperature. Deluju blokiranjem dopamina, što posredno utiče na serotonin i sposobnost hipotalamusa da prepozna promene telesne temperature.

Zbog toga osobe koje uzimaju takve lekove možda neće osetiti da im je prevruće ili da su žedne. To može dovesti do pada krvnog pritiska, slabijeg rada srca i smanjenog znojenja, pa telo teže oslobađa višak toplote.

Lekovi za srce povećavaju rizik od dehidracije

Beta-blokatori, koji se koriste kod srčane insuficijencije i aritmija, usporavaju rad srca i smanjuju protok krvi prema koži. Time organizam teže oslobađa toplotu tokom velikih vrućina. Diuretici, često prepisani za visok pritisak i srčane bolesti, povećavaju izlučivanje mokraće pa tokom toplotnih talasa mogu izazvati dehidraciju i poremećaj elektrolita.

Ako telo nema dovoljno tečnosti, znojenje postaje otežano, a krvni pritisak može pasti toliko da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu, naročito pri ustajanju. Lekovi poput ramiprila i losartana takođe mogu povećati rizik od dehidracije jer deluju na sistem koji reguliše krvni pritisak, žeđ i ravnotežu tečnosti u organizmu.

Stimulansi za ADHD mogu povećati telesnu temperaturu

Stimulansi na bazi amfetamina, koji se koriste u lečenju ADHD-a, deluju na dopamin i noradrenalin i mogu povećati telesnu temperaturu i ubrzati metabolizam. To otežava hlađenje organizma, posebno tokom fizičke aktivnosti ili velikih vrućina, a može dovesti do pregrevanja, dehidracije pa čak i toplotnog udara.

Takvi lekovi takođe mogu smanjiti osećaj umora pa osobe ponekad ne primete koliko su iscrpljene. Ipak, neka novija istraživanja sugerišu da osobe sa ADHD-om koje uzimaju stimulativne lekove možda imaju i manji rizik od toplotnih bolesti, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja.

Inzulin se na vrućini brže apsorbuje

Visoke temperature šire krvne sudove kako bi se telo lakše rashladilo. Zbog toga insulin može brže da se apsorbuje u krvotok, što povećava rizik od hipoglikemije, odnosno naglog pada šećera u krvi. To može izazvati vrtoglavicu, drhtavicu, znojenje, razdražljivost, a u težim slučajevima i gubitak svesti ili napade.

Problem je i to što simptomi niskog šećera u krvi često liče na simptome pregrevanja pa ih osobe sa dijabetesom mogu pomešati. Stručnjaci upozoravaju i da toplota može oštetiti insulin i smanjiti njegovu efikasnost. Zato ga je tokom leta posebno važno pravilno čuvati u frižideru.

Kako smanjiti rizik tokom toplotnog talasa

Najugroženiji su stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje istovremeno uzimaju više lekova. Lekari savetuju da se tokom velikih vrućina redovno unosi dovoljno tečnosti, osim ako lekar nije preporučio drugačije. Takođe je važno izbegavati boravak na suncu u najtoplijem delu dana i obratiti pažnju na simptome poput vrtoglavice, mučnine, zbunjenosti i preteranog znojenja.

Posebnu pažnju treba posvetiti i pravilnom čuvanju lekova jer visoke temperature mogu smanjiti njihovu efikasnost. To se ne odnosi samo na insulin, već i na inhalatore i EpiPen uređaje.

Stručnjaci upozoravaju da terapiju nikako ne treba prekidati na svoju ruku. Ako lekovi otežavaju podnošenje vrućine, potrebno je razgovarati sa lekarom ili farmaceutom.

Emocionalna inteligencija pomaže deci da bolje razumeju sebe i druge. Psihohog otkriva kako prepoznati da je deca razvijaju na pravi način.

Emocionalna inteligencija važna je za prepoznavanje, razumevanje i regulisanje sopstvenih emocija, ali i za izgradnju kvalitetnih odnosa sa drugima - piše N1.

Iako mnogi roditelji žele da pomognu deci da razviju te veštine, nije uvek lako prepoznati znakove da se one zaista razvijaju. Prema psihologu Marku Traversu, jedna navika se posebno izdvaja kao pokazatelj emocionalne inteligencije kod dece.

"Glavni znak da je vaše dete emocionalno inteligentno jeste ako naglas imenuje emocije", kaže Travers za "Psychology Today".

Psiholozi ovu praksu nazivaju "imenovanjem emocija" ili "emocionalnim podučavanjem", a ona pomaže deci da razviju bogatiji emocionalni rečnik.

"Sposobnost prepoznavanja i imenovanja osećanja važan je temelj emocionalne inteligencije", ističe Travers.

Velike koristi jednostavne navike

Travers navodi da istraživanja povezuju razvijen emocionalni rečnik sa boljom samoregulacijom i razumevanjem emocija.

"Deca koja mogu da imenuju ono što osećaju lakše se nose sa izazovnim situacijama i bolje prepoznaju osećanja drugih ljudi", objasnio je.

Prema Traversu, imenovanje emocija može pomoći i u trenucima stresa. Poziva se na istraživanje neuronaučnika Metjua Libermana, koje je pokazalo da verbalizovanje osećanja može smanjiti aktivnost amigdale, dela mozga povezanog sa reakcijama na pretnju.

Dobra vest je da se ova navika može razvijati kroz svakodnevne razgovore.

"Jednostavni razgovori o emocijama mogu pomoći deci da razviju emocionalnu inteligenciju od najranijeg uzrasta", navodi psiholog.

Pitanja o tome kako se dete oseća ili podsticanje da rečima opiše svoje emocije mogu pomoći u izgradnji tih veština.

Svi otkupljivači mleka u Srbiji nastavili su da smanjuju otkupne cene mleka, pa prozvodnju treba prekinuti prodajom krava jer će posledice biti manje, rekao je danas vlasnik farme goveda iz sela Metlić u opštini Šabac Milan Isailović.

„Otkupne cene mleka i nakon protesta u februaru 2026. padaju, pa agoniju u proizvodnji mleka treba završiti u što kraćem roku“, rekao je Isailović za Betu.

On je naveo da mu Poljoprivredni kombinatu (PK) „Zlatibor“ plaća litar mleka 50 dinara, a da otkupljivači najavljuju novo spuštanje otkupne cene - piše Nova ekonomija.

Isailović na farmi ima 150 goveda od čega je 80 krava i dnevno prodaje dve tone mleka, ali mu PK „Zlatibor“ duguje oko 12 miliona dinara.

„Kašnjenje u isplati počelo je još od epidemije ‘korona’ virusa, a vlasnik tog kombinata Radoje Cvetić svaki put obeća da će platiti jer nikom, kako kaže, nije ostao dužan. Takve malverzacije mu je omogućio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić koji tvrdi da mu je specijalnost stočarstvo“, rekao je Isailović.

Dodao je da prodaje jedno po jedno goveče kako bi ishranio ostale i da bi bilo najbolje rešenje kada bi mogao da nađe kupce i proda svu stoku u što kraćem roku.

„Može i ministar Glamočić da dođe i kupi goveda, pa neće morati da daje premije za mleko i subvencije iz državne kase“, rekao je Isailović.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Milorad Majstorović naglasio je da je glavni zahtev farmera u višednevnim portestima u bio u februaru, kada je prosuto više tona mleka, da se uvede prelevman i zaštiti tržište od uvoza jeftinih kačkavalja, ali da do danas nije ispunjen.

On je naveo da je pre desetak dana od Ministarstva poljoprivrede dobio informaciju da odgovor Evropske komisije (EK), na zahtev da odobri uvođenje prelevmana kao zaštitene carine na određeno vreme kako bi se smanjio uvoz tvrdih sireva, nije stigao.

Proizvođači mleka su u protestima tražili uvođenje prelevmana i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je na pritisak poljoprivrednika pristao na konsultacije sa EK, ali do danas nije saopštio kakav je rezultat tih razgovora.

Majstorović, koji dnevno prodaje 600 litara mleka, rekao je da njemu otkupljivači sada plaćaju mleko 54 dinara po litru sa porezom na dodatu vrednost.

„To je najviša otkupna cena za proizvođače u okolini Kraljeva, a ima malih proizvođača kojima plaćaju 35 dinara. U kratkom periodu, posle protesta, cena otkupa je smanjivana dva puta po tri dinara“, rekao je Majstorović.

Dodao je da je sa cenom od 54 dinara, premijom za mleko i subvencijom na goveda nekako može da održi proizvodnju, ali da proizvođačima sa nižim cenama ne preostaje ništa nego da prodaju krave.

Podsetio je da je cena mleka 2022. bila 80 dinara po litru, a sve je u međuvremenu poskupelo, pa i mlečni proizvodi.

Poljoprivrednik Milan Pajić iz Badovinaca rekao je da su svi otkupljivači u poslednja tri meseca smanjili cene i da njenu sada plaćaju 46 dinara po litru, a pre dve godine su mu plaćali 69 dinara.

On je rekao da bi ugasio farmu da može da rasproda stoku, ali da nema kupaca, a ako se i pojave traže odloženo plaćanje.

„Sudim se za tri prodata, a nenaplaćena govečeta, plaćam advokata 18.000 po ročištu, kao i izvršitelja, ali ni izvršitelj nije uspeo da to naplati od kupca ni kada je prodavao neka vozila jer je to izveo tajno. Plaćam sve troškove koje bi trebalo kada se završi sudski proces da refundira kupac, ali ne znam kada će to biti“, rekao je Pajić.

Kada su arheolozi započeli rutinsko istraživanje uoči nove gradnje u oblasti kibuca Ramat Rahel u Jerusalimu, očekivali su da će pronaći nekoliko komada keramike ili možda deo drevnog zida. Umesto toga, otkrili su stepenište koje vodi u tamu – ulaz u sistem tunela isklesanih kroz čvrstu stenu, koji se proteže više od 45 metara, sa prolazima visokim do pet metara i širokim oko tri metra. Niko ne zna ko ga je izgradio, kada je nastao niti čemu je služio.

„Iskopavanja smo obavljali na relativno kamenitom i otvorenom terenu kada smo iznenada naišli na prirodnu krašku šupljinu“, naveli su u saopštenju Sivan Mizrahi i Zinovi Matskevič, rukovodioci iskopavanja iz Izraelske uprave za antikvitete. „Na naše veliko iznenađenje, kako su radovi napredovali, ta šupljina se pretvorila u dugačak tunel. Delovi su i dalje urušeni, tako da tunel još nije otkrio sve svoje tajne.“

Razmere ovog poduhvata ostavile su istraživače bez reči - piše Nova.

„Jasno je da su oni koji su isklesali ovaj tunel uložili ogroman trud, pažljivo planirali radove i raspolagali sposobnostima i resursima potrebnim za ostvarenje takvog cilja“, istakli su arheolozi.

Međutim, taj cilj i dalje ostaje nepoznat.

Prvobitna teorija istraživača bila je da je tunel služio kao neka vrsta akvadukta koji je stanovnicima omogućavao pristup izvoru pijaće vode. Međutim, geološka analiza pokazala je da u blizini nema podzemnog izvora vode. Osim toga, zidovi tunela nisu bili obloženi malterom, što je bila uobičajena praksa kod drevnih vodovodnih sistema.

Nakon toga razmatrana je mogućnost da je tunel imao poljoprivrednu ili industrijsku namenu, ali ni za tu pretpostavku nisu pronađeni dokazi u vidu artefakata ili pratećih objekata.

Trenutno najverovatnija teorija, mada i dalje samo pretpostavka, jeste da je tunel iskopan kako bi se došlo do sloja krede pogodnog za vađenje građevinskog kamena ili proizvodnju kreča. U sistem je ugrađen ventilacioni otvor, a na podu tunela pronađeni su ostaci isklesanog materijala, što ukazuje na praktičnu svrhu ovog prostora. Ipak, moguće je i da je projekat ostao nedovršen i nikada nije priveden kraju.

„Starost tunela takođe predstavlja misteriju za nas, jer nije pronađen čak ni najmanji predmet koji bi mogao da ukaže na vreme njegovog nastanka“, naveli su arheolozi. „Istovremeno, tunel se nalazi svega nekoliko stotina metara vazdušnom linijom od dva značajna arheološka lokaliteta – javne građevine iz gvozdenog doba, odnosno perioda Prvog hrama, u naselju Arnona, kao i lokaliteta Tel Ramat Rahel, gde su zabeleženi tragovi naseljavanja od gvozdenog doba pa sve do islamskog perioda.“

Blizina ovih nalazišta navodi istraživače na pretpostavku da bi tunel mogao biti star između 2.500 i 3.000 godina. Međutim, konačan dokaz za sada ostaje zakopan ispod zemlje.

„Ovo otkriće pridružuje se mnogim drugim nalazima koji svakodnevno izlaze na videlo širom grada, iz sata u sat“, rekao je arheolog Izraelske uprave za antikvitete Amit Re'em. „Obično imamo objašnjenje za ono što pronađemo, ali ponekad, kao u ovom slučaju, ostanemo zapanjeni i zadivljeni.“

Tradicionalne namirnice poput svinjske masti, slanine i luka zauzimaju posebno mesto u kulinarskoj tradiciji mnogih regiona, naročito na ovim prostorima. Njihov bogat ukus i miris podsećaju na domaće obroke, ali sve češće se postavlja pitanje kakav uticaj imaju na zdravlje. Stručnjaci ističu da ključ nije u potpunom izbegavanju ovih namirnica, već u pronalaženju ravnoteže i razumevanju njihovih nutritivnih vrednosti i učinaka na organizam.

Svinjska mast i slanina često su pod "lupom" zbog visokog udela zasićenih masti, ali to ih ne čini nužno lošim. Kada se konzumiraju umereno i kao deo uravnoteženih obroka, mogu doprineti zdravlju. Na primer, svinjska mast sadrži vitamin D i omega-3 masne kiseline, posebno kada potiče od životinja uzgajanih prirodnom hranom. Takođe, mast je stabilna na visokim temperaturama, što je čini pogodnom za termičku obradu - piše Kuvar.

Što se tiče slanine, iako se često kritikuje zbog masnoća i holesterola, ona sadrži značajne količine mononezasićenih masti poput oleinske kiseline, koja se nalazi i u maslinovom ulju. Uz to, slanina je bogata vitaminima B grupe, selenom, fosforom i gvožđem. Ali, važno je birati proizvode bez dodatih nitrata i nitrita te ih pravilno pripremati kako bi se smanjila prisutnost potencijalno štetnih spojeva.

Za razliku od masti i slanine, luk uživa nepodeljenu pohvalu stručnjaka. Ova hranjiva namirnica bogata je vlaknima, vitaminima, mineralima i antioksidansima koji smanjuju upale i rizik od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja. Osim vitamina C, koji jača imunitet, luk sadrži vitamine B grupe i kalijum, ključan za zdravlje nervnog sistema i mišića.

Dok su mast i slanina često predmet rasprava, njihova umerena konzumacija i pravilna priprema mogu smanjiti rizike. S druge strane, luk ostaje nenadmašan saveznik u svakodnevnoj ishrani, pružajući brojne zdravstvene benefite.

Sve i da niste pratili kultnu tinejdžersku seriju "Beverli Hils", koja je obeležila celu jednu epohu – poslednju deceniju prošlog veka, sigurni smo da možete da nabrojite imena četvoro glavnih likova. Dilan, Brendon, Brenda, a gde je bila Brenda, tu ste mogli da nađete i njenu najbolju drugaricu Keli. Slatka, bogata i razmažena. A kako danas izgleda Dženi Gart?

Tinejdžerke iz svih krajeva sveta zaljubljeno su gledale u Brendona i Dilana, ali su, pored njihovih, na zidove lepile i postere glavnih junakinja jer su želele da izgledaju kao one. Svaka je imala omiljenu: lepa, plava i "namazana" Keli, dobrodušna brineta Brenda, "pametnica" Andrea, Dona... U međuvremenu smo, nažalost, morali da se oprostimo od Šenon Doerti i Luka Perija, koje je odnela opaka bolest. No, i njihova koleginica Dženi Gart vodila je bitku sa ozbiljnim zdravstvenim problemima - piše Nova.

Dženifer Iv Grant u aprilu je proslavila 54. rođendan i možda je, dve i po decenije nakon poslednje epizode "Beverli Hilsa", ne biste prepoznali. Ali, izgleda – nikad bolje.

Kada je, devedesetih godina, kultna serija usijavala piplmetre, Dženi Gart važila je za globalnu ikonu i redovno je završavala na zavidnim pozicijama u anketama za najseksepilnije žene sveta. Fatalna Keli vinula ju je u zvezde, nakon toga i uloga u "Melrouz Plejsu", ali, za razliku od čitalaca magazina za muškarce, holivudski čelnici nisu imali visoko mišljenje o njoj.

Pojavila se u mnogo serija, čak i u reunion-u one najpopularnije, međutim, nijedna se nije proslavila. Nastupala je u "Plesu sa zvezdama" i nekoliko rijalitija, objavila memoare, a prošle godine otisnula se u modne vode i lansirala kolekciju odeće "Me by Jennie Garth". Reklo bi se da je njen privatni život proteklih decenija bio daleko uzbudljiviji od profesionalnog.

Foto: ThirdLove / Planet / Profimedia

Iza nje su dva braka. Treći još traje. Za muzičara Danijela Klarka udala se u jeku popularnosti, 1994, no, ljubav nije bila dugog veka. Kolegi Petru Fačineliju izgovorila je sudbonosno "da" 2001, a sudbonosno "ne" 12 godina kasnije, kada su se razveli. S njim je dobila tri ćerke. Trećeg muža, takođe glumca Dejva Abramsa, upoznala je 2014, tokom sastanka na slepo. Venčali su se naredne godine, i ispostavilo se da je to bila njena treća sreća.

Prošle godine je šokirala svet iskrenom ispovešću o zdravstvenim problemima, koje je dugo čuvala u tajnosti. Kada je imala 30 godina dijagnostikovano joj je oboljenje srčanog zaliska, koje zahteva praćenje do kraja života.

"Možda će se priča zakomplikovati, možda neće. Spremna sam na sve", rekla je ona.

Otkrila je i da se 2020. podvrgla operaciji zamene levog kuka, i da je pre dve godine morala da zameni i desni. Dok je oporavak od prvog zahvata prošao dobro i brzo, drugi je bio iscrpljujuć i, kako je priznala, prilično obeshrabrujuć.

"Ovo nije nešto što pogađa samo osamdesetogodišnjake. Živela sam s bolovima veoma dugo, uvek se čulo škljocanje kad bih podigla noge. Kao neko ko je išao na jahanje i plesao od ranog detinjstva, shvatila sam da je uzrok bilo habanje", ispričala je Dženi Gart, priznavši da se zbog bolesti osećala posramljeno i zbunjeno, jer su je mnogi smatrali "starom".

"Stvari su se progresivno pogoršavale tokom godina. U jednom trenutku postalo je toliko bolno, da nisam mogla čak ni da prošetam pse. Mislila sam da je artritis. Do svoje 48. više nisam mogla da pratim porodicu tokom normalnih aktivnosti, a želela sam da vodim normalan život."

Doktor joj je saopštio da ima osteoartritis u kolenima, palčevima i kukovima, što je za glumicu bila noćna mora. Odlučila se za operaciju, od koje se oporavila već nakon dva meseca.

"Osećala sam se kao bionička žena. Nije bilo ničega što nisam mogla da uradim. Sve vreme sam zaboravljala da imam veštački kuk, tek mali ožiljak me je podsećao na to. Vratila sam se golfu, planinarenju i skijanju, svim stvarima koje sam volela."

No, početkom 2024. godine ponovo se začulo škljocanje. Ovog puta problem je bila desna strana. Nije gubila vreme, i već u martu zamenjen joj je i drugi kuk.

"Želela sam da pokažem ljudima da mogu da budu u formi i posle 50. godine. Međutim, sada nije išlo tako glatko. Nisam mogla da vežbam odmah posle operacije, što je uticalo na moje mentalno zdravlje. Oporavak je bio sporiji, ali se i to dobro završilo."

"Ove dve situacije pomogle su mi da naučim da mnogo više cenim svoje telo i fizičke sposobnosti. Volim da brinem o ljudima, a sve ovo nateralo me je da smanjim brzinu i počnem da se bolje brinem o sebi, da dozvolim drugima da mi pomognu", rekla je nedavno čuvena Keli.

Neki ljudi lažu bez problema, a neki pocrvene već na prvoj sitnoj izmišljotini.

U astrologiji postoje horoskopski znakovi koji jednostavno nisu rođeni za skrivanje i manipulaciju. Kod njih se sve vidi na licu, u tonu glasa ili kroz nervozno ponašanje, a često ih upravo iskrenost dovodi i u neprijatne situacije, prenosi Index.

Iako svako ponekad slaže, ovi znakovi poznati su po tome da im laganje teško pada i da ih savest brzo sustigne.

Rak

Rak je jedan od emocionalno najiskrenijih znakova Zodijaka. Čak i kada pokušava nešto da sakrije, emocije ga veoma brzo odaju. Rakovi teško glume ravnodušnost jer su izrazito povezani sa svojim osećanjima, a laž im često stvara unutrašnji nemir.

Oni vole sigurnost i poverenje u odnosima, pa im je iskrenost prirodnija od manipulacije. Ako i pokušaju da lažu, velika je verovatnoća da će ubrzo priznati istinu jer ih grize savest.

Devica

Devica previše analizira da bi bila dobar lažov. Dok drugi spontano izmisle priču, Devica već razmišlja da li je sve logično, ima li rupa u priči i da li će neko primetiti detalje.

Upravo zbog te potrebe za kontrolom često deluje ukočeno kada pokušava nešto da sakrije. Osim toga, Device cene poštenje i jasnoću, pa im laganje jednostavno nije prirodan teren.

Strelac

Strelac je poznat po brutalnoj iskrenosti. To je znak koji će često reći istinu čak i kada ga niko nije pitao. Strelčevi ne vole komplikacije, igrice ni skrivanja, pa im laganje deluje kao nepotreban napor.

Čak i kada pokušaju nešto da prećute, često se sami odaju jer ne mogu dugo da drže stvari za sebe. Njihova spontanost i direktnost jednostavno nisu kompatibilne sa ozbiljnim muljanjem.

Vodolija

Vodolija možda deluje misteriozno, ali zapravo nije naročito dobra u laganju. Oni vole autentičnost i individualnost, pa često smatraju da nema smisla pretvarati se.

Kada lažu, znaju da zvuče neprirodno ili emocionalno distancirano, zbog čega drugi brzo posumnjaju da nešto nije u redu. Vodolije više vole da izbegnu razgovor nego da izmišljaju priče.

Ovan

Ovan je impulsivan i nestrpljiv, što ga čini lošim lažovom. Da bi neko uspešno lagao, mora da bude smiren i dosledan, a Ovnovi često reaguju prebrzo.

Ako ih suočite sa pitanjem, velika je verovatnoća da će odmah reći istinu ili se zbuniti pokušavajući da nešto prikriju. Oni vole da budu direktni i često nemaju dovoljno strpljenja za održavanje laži.