Sombor.info

XV međunarodni džudo kamp juče je otvoren u Gradskoj hali „Mostonga“. Reč je o jubilarnom kampu u organizaciji Džudo kluba „Bačka“, koji je ove godine okupio preko 300 učesnika iz 13 zemalja.

Perspektivni džudisti iz Srbije, Mađarske, Austrije, Francuske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Engleske, Azerbejdžana, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Slovenije i Rumunije tokom trajanja kampa imaće priliku da steknu nove veštine i usavrše tehnike učeći od više od 30 majstora ovog sporta, a više o samim treninzima govorio je direktor džudo kampa Nemanja Malbaški.

„Uzrasne kategorije su starijih pionira, kadeta, juniora i seniora. Za svakog je prilagođen ovaj kamp i takmičari će sigurno imati od Slavka Tekića šta da nauče. Slavko sa njima radi trening koji se svodi na taktiku i trening koji će njima olakšati rad u džudou“ rekao je Malbaški.

Кamp je zvanično otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković poželevši učesnicima nova saznanja i prijatan boravak u Somboru. 

„Pripala mi je velika čast da i ove godine otvorim XV međunarodni džudo kamp, jedan od najvećih i najlepših kampova u našem gradu. Ne i jedini, i izuzetno me raduje da tokom letnjeg perioda mnogi sportisti upravo u Somboru održavaju svoje kampove što je velika čast za Grad Sombor. Posebno mi je drago što je ove godine, kao i prethodnih, pod rukovodstvom Slavka Tekića, proslavljenog džudiste i trenera. Ono što me izuzetno raduje je da ovaj kamp iz godine u godinu raste i da naši mladi iz svakog tog kampa nauče nešto novo, ali i sklope prijateljstva među sobom i to je nešto što nema cenu, što će pamtiti ceo život. Preko 30 trenera je ovde u Somboru i smatram da se čovek uči dok je živ, te da ovi mladi mogu svašta nešto novo da nauče od njih, a meni kao gradonačelniku je zadovoljstvo što će to upravo biti ovde u Somboru. Mi kao Grad ćemo svakako nastaviti i u narednim godinama da podržavamo ovaj kamp, kako finansijski, tako i u ostalim vidovima pomoći koju smo pružili. Zahvaljujem se svim ljudima iz organizacije, jer sigurno nije lako organizovati jedan ovakav kamp“, poručio je gradonačelnik Ratković.

XV međunarodni džudo kamp u Somboru održava se u periodu od 27. do 31. jula 2025. godine, uz podršku Grada Sombora, Džudo saveza Srbije i Džudo saveza Vojvodine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. jul

Jožef Kiš iz Subotice zbog ljubavi prema patuljastom "drveću u posudi" ne samo da uzgaja bonsaije već je osnovao i Vojvođanski bonsai klub koji broji 15 članova, a pojedini od njih se umetnošću oblikovanja drveća bave i više od tri decenije. video icon
Bonsai. Tako se na japanskom kaže "drvo u posudi" . Umetnost oblikovanja patuljastog drveća nastala je u Kini pre nekoliko hiljada godina, a zatim se usavršila i priširila u Japan. Ova vrsta patuljastog drveća dospela je i do Vojvodine tako da možemo da kažemo da postoji i "vojvođanski bonsai" - piše RTV.

Jožef Kiš iz Subotice već devet godina uzgaja patuljasto drveće u svom dvorištu. Kaže da u njihovo orezivanje i oblikovanje ulaže mnogo strpljenja i ljubavi te da mu svaki pogled na njih pričinjava veliko zadovoljstvo.

"Bonsai nije vrsta patuljastog drveta već vrsta hortikulture. Njenog primenom, od svake vrste drveta može da se oblikuje i uzgaji bonsai", objašnjava Jožef Kiš, uzgajivač bonsaija iz Subotice.

Za početnike preporučuje da odaberu kineski brest jer je najizdržljiviji i najlakši za oblikovanje i održavanje. Zbog toga je i najčešći kod nas te ga Jožef Kiš naziva i "Vojvođanski bonsai". On je osnovao i klub ljubitelja ovog patuljastog drveća koje raste u saksiji.

"Vojvođanski bonsai klub postoji već pet godina. Sada ima već 15 članova iz raznih gradova u Vojvodini, od kojih se neki uzgojem bonsaija bave po 20 ili 30 godina", objašnjava Jožef Kiš.

Zanimljivo je da postoje muški i ženski bonsaiji te da od njihovog pola zavisi izgled drveta, pa i saksije.

Tako su muški,maskulin bonsai, veći i masivniji, a sade se u mat saksije boje terakote. Ženski, feminin bonsaiji, sitniji su i tananiji, a uzgajaju se u posudama svetlih boja i staklaste glazure.

I jedni i drugi lep su ukras koji ulepšava svaku prostoriju ili dvorište, donoseći u njih duh bajkovitog, patuljastog drveća.

Astronomske cene zakupa u gradskim centrima širom Evrope i dalje rastu, a samo pet evropskih gradova ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra za trosoban stan, prema novom izveštaju Dojče banke, piše Euronews.

Dok cene zakupa stana u EU nastavljaju da rastu, najveći skokovi troškova u poslednjih pet godina zabeleženi su u jugozapadnoj i istočnoj Evropi. To pokazuje nedavno istraživanje Dojče banke, koje je analiziralo 67 gradova širom sveta, uključujući 28 evropskih.

Prema podacima Eurostata, cene nekretnina porasle su za 27,3% između prvog kvartala 2020. i 2025. godine, dok su kirije porasle za 12,5% u periodu od juna 2020. do juna 2025. Ipak, ovaj izveštaj navodi da su povećanja zakupnina u gradskim centrima bila znatno iznad tog proseka.

Atina najjeftinija, London najskuplji

U 2025. godini, mesečna zakupnina za trosoban stan u centru 28 evropskih gradova kreće se od 1.080 evra u Atini do 5.088 evra (ili 4.278 funti) u Londonu, prenosi Index.

Evropski gradovi mogu se grupisati u tri kategorije prema visini zakupnine:

Nakon Londona, najskuplji gradovi za zakup su Cirih, Ženeva i Amsterdam, svi sa iznosima iznad 3.800 evra. Švajcarski gradovi prednjače po cenama, sa zakupninama preko 4.250 evra. Dablin, Luksemburg, Pariz, Kopenhagen i Minhen takođe imaju visoke zakupnine, iznad 3.000 evra. Ovi gradovi su velika finansijska, politička ili međunarodna središta, što stvara veliku potražnju za stanovima.

Nekoliko razvijenih gradova spada u srednji raspon od 2.000 do 3.000 evra. Milano, Edinburg i Lisabon nalaze se pri vrhu tog opsega. Madrid, Stokholm, Berlin, Frankfurt i Barselona su nešto pristupačniji, sa prosečnim kirijama od oko 2.500 evra. Birmingem, Brisel, Beč i Prag su bliži nivou od 2.100 evra, nudeći niže troškove života u poređenju sa najskupljim gradovima.

Samo pet gradova ispod 2.000 evra

Samo pet evropskih gradova iz ovog istraživanja ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra: Atina (1.080 evra), Budimpešta (1.225 evra), Istanbul (1.614 evra), Varšava (1.881 evra) i Helsinki (1.928 evra).

Podaci pokazuju da zapadna i severna Evropa imaju najviše kirije. Snažne ekonomije, visok životni standard i manjak stanova glavni su uzroci. Južna i centralna Evropa imaju različite nivoe cena, dok su istočna i jugoistočna Evropa i dalje najpristupačniji delovi kontinenta.

Globalni kontekst

Kada se u izveštaj uključe neevropski gradovi, Njujork se izdvaja sa prosečnom kirijom od 7.676 evra (8.388 dolara), dok je Kairo najjeftiniji sa samo 377 evra. Zakupnine u centru Dubaija i Sidneja prelaze 4.000 evra, što ih čini skupljima od većine evropskih gradova. Toronto, Seul, Tokio, Moskva i Šangaj spadaju u srednji opseg od oko 2.500 evra.

Zakupnine za jednosobne stanove

Cene zakupa jednosobnih stanova u centru prate sličan obrazac kao i trosobni. Ipak, neki gradovi menjaju poziciju na lestvici. London (2.732 evra ili 2.297 funti) ostaje najskuplji, dok su Atina (595 evra) najjeftinije.

U proseku, jednosobni stanovi koštaju oko 50% cene trosobnih. Taj procenat raste na 64% u Oslu i 62% u San Francisku, dok u Seulu pada na 37%. Zbog toga San Francisko premašuje London u cenama zakupa jednosobnih stanova globalno.

Gde je najviše porasla cena zakupa?

Izveštaj koristi podatke u američkim dolarima, ali su za potrebe fer poređenja preračunati u evre. Promene mogu da variraju kada se gledaju u lokalnoj valuti.

Između 2020. i 2025. godine mesečna zakupnina za trosobni stan u centrima evropskih gradova porasla je od 3% u Helsinkiju do čak 206% u Istanbulu. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Evropi. Lisabon (81%), Prag (73%) i Edinburg (71%) slede Istanbul, svi sa povećanjima većim od 70%. Barselona (65%) i Madrid (59%) takođe beleže značajan rast. Atina i Varšava su takođe zabeležile više od 50% rasta.

Veliki gradovi, veći troškovi

Za jednosoban stan u centru, najveći i najmanji rast zakupa u Evropi između 2020. i 2025. godine ostvaren je u Istanbulu (191%) i Helsinkiju (18%). U Helsinkiju je rast za jednosobne bio veći nego za trosobne (18% naspram 3%).

U nekim gradovima, rast je bio izraženiji za trosobne stanove – poput Istanbula (za 15 procentnih poena više), Praga (23 pp) i Amsterdama (10 pp). U drugim gradovima veći rast zabeležen je za jednosobne stanove, kao što su Milano (20 pp) i Varšava (10 pp).

„Veliki gradovi, veći troškovi stanovanja“ pokazuje kako se cene mogu značajno razlikovati čak i unutar jedne zemlje. Na primer, stanovanje u Londonu je 50% skuplje od britanskog proseka.

Šokovi u cenama hrane uzrokovani klimatskim promenama sve su učestaliji i mogli bi dovesti do porasta pothranjenosti, političke nestabilnosti i društvenih nemira jer će najsiromašniji slojevi stanovništva biti pogođeni nestašicama osnovnih prehrambenih namirnica.

Novo istraživanje povezuje prošlogodišnje skokove cena krompira u Velikoj Britaniji, kupusa u Južnoj Koreji, luka u Indiji i kakaa u Gani s vremenskim ekstremima koji su „nadmašili sve istorijske presedane pre 2020.“

Takvi skokovi cena ne utiču samo na lokalno snabdevanje hranom i zdravlje – posebno kod najsiromašnijih – nego imaju i šire posledice na globalnom nivou, piše Guardian.

Visoke temperature u februaru 2024, nakon suše krajem 2023. i početkom 2024. u Gani i Obali Slonovače – gde se uzgaja 60% svetskog kakaa – dovele su do globalnog rasta cene ove sirovine od čak 300 %.

Prema izveštaju koji su zajednički uradili Odeljenje za energetsku i klimatsku inteligenciju Velike Britanije (ECIU), Evropska centralna banka (ECB), Food Foundation, Barcelona Supercomputing Center i potsdamski Institut za istraživanje uticaja klime, visoke cene osnovnih prehrambenih namirnica mogu uticati i na zdravlje stanovništva jer domaćinstva s niskim prihodima odustaju od skupog voća i povrća.

Studija je obuhvatila primere iz 18 zemalja u razdoblju od 2022. do 2024. u kojima su skokovi cena povezani s vrućinom, sušom i obilnim padavinama.

Otkriveno je i da skokovi cena hrane mogu imati širi efekat na ekonomiju, otežavajući državama obuzdavanje ukupne inflacije i, na primer, spuštanje kamatnih stopa.

Ovogodišnja sušna i topla prolećna sezona u Velikoj Britaniji delimično je doprinela neočekivano visokoj inflaciji, čime su smanjena očekivanja o novom snižavanju kamatnih stopa ovog leta, prenosi N1info.hr.

Izveštaj takođe sugeriše da „visoke stope inflacije mogu direktno uticati na ishod izbora u modernim demokratijama“.

„Jasno je da su troškovi života odigrali svoju ulogu na prošlogodišnjim izborima u SAD“, kaže Maksimilian Kotz, postdoktorski istraživač u sklopu programa Marie Curie programa u Barcelona Supercomputing Centeru i glavni autor izveštaja. „Ti će učinci u budućnosti samo jačati. Dokle god ne postignemo neto nultu emisiju, ekstremni vremenski uslovi će se pogoršavati, ali već sad oštećuju useve i podižu cene hrane širom sveta“, dodaje.

„Ljudi to primećuju. Porast cena hrane drugi je najčešće prepoznat uticaj klimatskih promena na njihove živote, odmah nakon ekstremne vrućine.“

Ivan J. (36) zatekao je dvojicu provalnika u porodičnoj kući u Vrčinu, jednog od njih izudarao je drvenom palicom, ali i ubo kuhinjskim nožem. Provalnik je umro, a Ivan J. je uhapšen i optužen za ubistvo. U javnosti se ponovo pokreće pitanje kada i kako treba neko da reaguje kada u kući zatekne lopove i gde je granica nužne odbrane, a prema rečima advokata Nebojše Perovića, upravo zbog ovakvih situacija i dilema neophodne su promene u zakonu kada je reč o nužnoj odbrani.

Krvava drama odigrala se 23. jula oko 22 časa u beogradskom prigradskom naselju Vrčin, kada je Ivan J. u porodičnoj kući, koja je u suvlasništvu njegove tašte, zatekao dvojicu provalnika, H.B. i B.R. Počela je jurnjava po kući, Ivan J. je udario provalnike drvenom palicom, a u jednom trenutku je dohvatio kuhinjski nož i ubo H.B. koji je preminuo. Ivan J. je uhapšen a Više javno tužilaštvo u Beogradu ga sumnjiči za ubistvo.

On se na sudu izjasnio da nije kriv za ubistvo, ali je iskoristio svoje pravo da ne odgovara na pitanje tužilaštva.

Upravo je pravo na samoodbranu jedna od tema na kojoj se lome mnoga koplja, a advokat Nebojša Perović kaže da naše krivično zakonodavstvo u okviru svojih osnovnih postulata predviđa i nužnu odbranu, ali se zalaže i za promene. Po njegovim rečima, u konkretnom slučaju izuzetno je teško bez uvida u sve činjenice izvesti zaključak o čemu se radi i da li je isključivo prisutna nužna odbrana.

„Nužna odbrana predstavlja radnje kojima odbijamo od sebe ili od drugoga istovremeni protivpravni napad. Da bi čitaoci razumeli, mi po našem zakonu imamo pravo da se branimo i da štitimo svoju imovinu samo do granice kada to ne prelazi u napad, odnosno, već smo se odbranili i ne možemo dalje preduzimati bilo koju radnju u smislu: „Sada ćeš ti videti“. Međutim, izuzetno je često prisutna dilema da li je došlo do prekoračenja nužne odbrane i da li je odbrana prešla u napad iz razloga što ne mogu svi ljudi na jedan savršeni način kontrolisati um i telo kada se nađu u težim životnim situacijama, kao što je napad ili na njih same ili na člana njihove porodice, na imovinu ili na prijatelja sa kojim su u društvu, pa možda i situacije da odbrane od napada i onoga koga ne poznaju a odluče da siledžija napada nejakog“, kaže advokat Nebojša Perović.

Po njegovom mišljenju, u naše zakonodavstvo bi trebalo uvesti nov princip, po ugledu na SAD.

„Lično sam zagovornik da se u našem krivičnom pravu mora uvesti institut nužne zaštite, a to bi podrazumevalo da svi mi imamo pravo da branimo i svoj život i živote članova naše porodice, kao i našu imovinu ukoliko neko nepoznat uđe na naš posed, bez obzira koja to sila nama preti, jer nužna odbrana u sebi sadrži da moramo da se branimo srazmernom silom a što mislim da je prevaziđen oblik naročito u današnje vreme kada smo svedoci inflacije krivičnih dela protiv imovine i protiv života i tela. Kao građanima mora nam se omogućiti da, ukoliko neko upadne u našu kuću, imanje, dvorište ili stan, a naročito još ako ta lica zateknemo u krađi ili se pak radi o razbojništvu, da se brane na način na koji mogu u tom trenutku. Podsetio bih na slučaj penzionisanog policajca u Medveđi kada su razbojnici upali u njegovu kuću i kada je vremešni gospodin bio sa svojom suprugom a radi se o licima u osmoj deceniji života, i kada se branio od razbojnika upotrebom vatrenog oružja a onda je bio pokrenut krivični postupak protiv njega, samo zato što se branio od razbojnika i tom prilikom upucao jednog od njih u nogu“, ističe advokat Perović i dodaje:

„U odnosu na predloženi institut nužne zaštite, moram da napomenem da se ne radi o nečemu što je novo, već je to uveliko prisutno u mnogim zemljama u svetu, a svima je poznato da to odvajkada postoji u Sjedinjenim Američkim Državama. Nejasno se zbog čega se nama uskraćuje pravo da se branimo kada smo napadnuti u našem malenom carstvu, a naše carstvo jeste naš dom, naša kuća“.

Kako je IT stručnjak prošao kroz pakao

Slučaj Saška Bogeskog je jedan od najpoznatijih primera kako pravo i pravda nisu uvek usklađeni. Iako je na kraju pravosnažno oslobođen optužbe za ubistvo, njemu je život skoro pa uništen, samo zato što se branio od provalnika, koji je na njega prvi nasrnuo.

Protok vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja nije. Umesto postepene tranzicije, vaš život klizi kroz brzi rast detinjstva, dostiže vrhunac u ranom odraslom dobu, pa sve do ubrzanja starenja kako decenije odmiču. Sada je nova studija identifikovala prekretnicu u kojoj se to ubrzanje obično dešava: oko 50. godine.

Nakon ovog vremena, putanja kojom vaša tkiva i organi stare je strmija nego u prethodnim decenijama, prema studiji proteina u ljudskim telima u širokom rasponu odraslih uzrasta – a vaše vene su među onima koje najbrže propadaju, prenosi RTS.

„Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo tkivno specifične proteinske satove starenja i okarakterisali putanje starenja na nivou organa. Vremenska analiza otkrila je infleksiju starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno tom procesu“, piše tim koji predvode naučnici iz Kineske akademije nauka.

Ljudi imaju izuzetno dug životni vek u poređenju sa većinom drugih sisara, ali to dolazi sa određenom cenom. Jedna je slabljenje funkcije organa, što dovodi do povećanja rizika od hroničnih bolesti kako godine prolaze.

Nemamo baš dobro razumevanje obrazaca starenja u pojedinačnim organima, pa su stručnjaci istraživali kako se proteini u različitim tkivima menjaju tokom vremena. Prikupili su uzorke tkiva od ukupno 76 donora organa starosti između 14 i 68 godina koji su umrli od slučajne traumatske povrede mozga.

Ovi uzorci obuhvatili su sedam telesnih sistema: kardiovaskularni (srce i aorta), digestivni (jetra, pankreas i creva), imuni (slezina i limfni čvor), endokrini (nadbubrežna žlezda i bela masna ćelija), respiratorni (pluća), kožni i mišićno-skeletni (mišići). Takođe su uzeli uzorke krvi.

Tim je napravio katalog proteina pronađenih u ovim sistemima, pažljivo beležeći kako su se njihovi nivoi menjali sa povećanjem starosti donora. Istraživači su uporedili nalaze sa bazom podataka o bolestima i njihovim povezanim genima i otkrili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima povećava sa godinama.

To je uključivalo kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu bolest jetre i tumore povezane sa jetrom.

Najizraženije promene dogodile su se između 45. i 55. godine, otkrili su istraživači. Upravo u ovom trenutku mnoga tkiva prolaze kroz značajno proteomsko menjanje, a najizraženije promene se javljaju u aorti – što pokazuje jaku podložnost starenju. Pankreas i slezina su takođe pokazali trajne promene.

Da bi testirali svoje nalaze, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem u aortama miševa i ubrizgali ga mladim miševima kako bi posmatrali rezultate. Životinje tretirane proteinom imale su smanjene fizičke performanse, smanjenu snagu stiska, manju izdržljivost i slabiju ravnotežu i koordinaciju u poređenju sa netretiranim miševima. Takođe su imali izražene markere vaskularnog starenja.

Prethodni rad drugih istraživača pokazao je još dva vrhunca u starenju, oko 44. godine, i ponovo oko 60. godine. Novi rezultat sugeriše da je ljudsko starenje komplikovan, korak po korak proces koji uključuje različite sisteme. Utvrđivanje kako će starenje uticati na određene delove tela u određenim vremenima moglo bi pomoći u razvoju medicinskih intervencija koje bi olakšale taj proces.

„Naša studija je spremna da izgradi sveobuhvatni višetkivni proteomski atlas koji obuhvata 50 godina celog procesa starenja kod ljudi, razjašnjavajući mehanizme koji stoje iza neravnoteže proteostaze u ostarelim organima i otkrivajući i univerzalne i specifične obrasce starenja za tkivo“, pišu istraživači.

„Ovi uvidi mogu olakšati razvoj ciljanih intervencija za starenje i bolesti povezane sa starenjem, otvarajući put poboljšanju zdravlja starijih osoba“, dodaju kineski naučnici.

U organizaciji Mesne zajednice „Svetozar Miletić“, a uz podršku Grada Sombora, održana je tradicionalna manifestacija „Lemeški kotlić“, koja je okupila veliki broj meštana i gostiju koji su svojim prisustvom uveličali celokupni događaj.

U okviru programa održano je takmičenje u kuvanju junećeg paprikaša, u kom je učešće uzelo više od 60 ekipa. Po završetku takmičenja, ljubitelji dobre muzike uživali su u koncertu popularne grupe „Garavi sokak“.

Ispred lokalne samouprave, manifestaciji su prisustvovali član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.

Planirana isključenja struje u Somboru za 29. jul

09:00 - 12:00
Ulice:  Banatska 25-53, 20-52, Svetog Save 1-7, 2-6, Filipa Кljajića 17-41, Vujadina Sekulića 37-49, 32-38, Josifa Pančića 14-16

09:00 - 14:00
Ulice:  Filipa Кljajića 6-38, Josifa Pančića 13-25, 8-12, 18-22, Sivački put 6-22, Boračka