Sombor.info

Brak više nije životni cilj kao nekada. Sve više ljudi bira da ostane samo, odlaže ozbiljne veze ili svesno odlučuje da nikada ne stane pred matičara. Da li je razlog sve češće razočaranje u ljubav, strah od povređivanja ili se jednostavno menja način na koji gledamo život, slobodu i sreću?

Nekada je život imao gotovo unapred ispisan scenario. Završiti školu, pronaći posao, zaljubiti se, venčati se, dobiti decu. To je bio put kojim je išla većina ljudi i retko ko ga je dovodio u pitanje.

Danas je slika potpuno drugačija.

Sve više ljudi ulazi u četrdesete bez braka. Mnogi žive sami, ne žele zajednički život sa partnerom ili smatraju da papir ne može da garantuje ljubav. Istovremeno, broj razvoda raste, a sve je više onih koji otvoreno govore da više ne veruju u koncept „ljubavi za ceo život“.

Postavlja se pitanje: da li smo zaista izgubili veru u ljubav ili smo samo počeli drugačije da je doživljavamo?

Generacija koja je gledala kako brakovi pucaju

Današnji tridesetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci odrasli su u vremenu kada su razvodi postali svakodnevica. Mnogi su odrastali uz roditelje koji su se svađali, rastajali ili ostajali zajedno samo zbog dece. Takva iskustva ostavljaju trag - piše Direktno.

Kada dete godinama posmatra nesrećan brak, sasvim je prirodno da kasnije bude opreznije prema ideji zajedničkog života. Mnogi danas ne žele da ponove greške svojih roditelja. Radije biraju samoću nego odnos u kojem će izgubiti mir.

Sloboda je postala važnija od društvenih očekivanja
Pre nekoliko decenija neoženjen muškarac ili neudata žena nakon određene životne dobi često su bili predmet komentara okoline.

Danas se stvari menjaju.

Žena koja nema decu sa četrdeset godina više nije društveni izuzetak. Muškarac koji živi sam ne smatra se neuspešnim. Ljudi sve češće grade identitet kroz karijeru, hobije, putovanja i lična iskustva, a ne samo kroz porodicu.

Sloboda je postala jedna od najvažnijih vrednosti savremenog čoveka. Mnogi otvoreno priznaju da ne žele da prave kompromise koje ozbiljna veza ili brak podrazumevaju.

Tehnologija nas je povezala, ali i udaljila

Paradoks današnjeg vremena je što nikada nije bilo lakše upoznati nekoga, a nikada teže izgraditi trajan odnos.

Društvene mreže i aplikacije za upoznavanje stvorile su osećaj da uvek postoji neko bolji, zanimljiviji ili privlačniji. Zbog toga mnogi ostaju zarobljeni u beskrajnoj potrazi za idealnim partnerom.

Kada se pojavi prvi problem, umesto razgovora i rešavanja konflikta, lakše je preći na sledeći odnos. Stručnjaci već godinama upozoravaju da kultura brzog zadovoljstva polako menja i način na koji doživljavamo ljubav.

Ljudi su emotivno umorniji nego ranije

Savremeni život nosi mnogo pritisaka.

Posao, računi, nesigurna budućnost, stres i ubrzan tempo ostavljaju malo prostora za negovanje odnosa. Mnogi priznaju da su jednostavno umorni.

Posle nekoliko teških veza, prevara, razočaranja ili neuspelih brakova, neki ljudi odlučuju da više ne žele da prolaze kroz isti emotivni proces. Ne zato što ne žele ljubav, već zato što više ne žele bol.

Brak više nije jedini dokaz ljubavi

Jedna od najvećih promena dogodila se upravo u načinu na koji ljudi posmatraju brak.

Nekada je on bio gotovo obavezna stanica u životu. Danas mnogi smatraju da je kvalitet odnosa važniji od formalnog papira.

Postoje parovi koji decenijama žive zajedno bez venčanja i smatraju da su potpuno ostvareni. Za njih ljubav nije matični broj u knjizi venčanih, već svakodnevna podrška, poštovanje i zajednički život.

Možda nismo odustali od ljubavi

Kada se pogleda površno, može se učiniti da ljudi sve manje veruju u ljubav, ali možda je istina drugačija.

Možda više ne pristajemo na odnose po svaku cenu. Možda više ne ostajemo tamo gde nema poštovanja. Možda više ne želimo da budemo zajedno samo zato što to društvo očekuje.

Savremeni čovek nije nužno odustao od ljubavi. Odustao je od ideje da mora da živi po pravilima koja su važila za generacije pre njega.

I upravo zato današnje veze, kada uspeju, često nastaju iz slobodnog izbora, a ne iz društvene obaveze, a možda je upravo u tome njihova najveća vrednost.

Više od 60.000 najsiromašnijih građanki i građana ostalo je bez novčane socijalne pomoći u prve četiri godine primene spornog Zakona o socijalnoj karti, koji se oslanja na javnosti nepoznat algoritam za odlučivanje o pravima iz oblasti socijalne zaštite. Pored toga, samo u poslednjih godinu dana je 2,7 hiljada ljudi ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć, pokazuju podaci do kojih je došla organizacija Inicijativa A11.

Naime, kao i svake godine, sa ciljem praćenja efekata Socijalne karte, Inicijativa A 11 tražila je od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja novi presek podataka iz registra Socijalna karta - piše Nova ekonomija.

Podaci pokazuju da je u periodu od samo godinu dana – od 1. marta 2025. do 1. marta 2025. godine, dana tačno 2.756 ljudi ostalo bez prava na novčanu socijalnu pomoć.

„Može se zaključiti da, u proseku, svakoga dana sedmoro ljudi ostane bez prava na socijalnu pomoć. Dok je protekle godine pravo na novčanu socijalnu pomoć ostvarivalo 152.982 ranjivih građanki i građana, ove godine je na evidenciji 150.226 pojedinaca“, navela je Inicijativa u saopštenju.

Kako su naveli, resorno ministarstvo kao i prethodnih godina ne može da dokaže da je Socijalna karta doprinela uključivanju siromašnih u sistem podrške. Osim isključivanja postojećih korisnika iz socijalne zaštite, ona postaje sve nedostupnija novim korisnicima, „čineći nizak obuhvat ovog prava još nižim“.

Inicijativa A 11 naglašava da je ova informacija naročito zabrinjavajuća budući da je jedan od (ranije najavljenih) ciljeva uvođenja izuzetno skupog, netransparentnog registra Socijalna karta – pravična raspodela novca iz budžeta za socijalnu zaštitu.

Prema mišljenju Ministarstva za rad, „podnošenje zahteva (za novčanu socijalnu pomoć) je pravo i individualna stvar građana“, iako iz Inicijative tvrde da situacija na terenu pokazuje da materijalno ugroženi nemaju jasan pristup informacijama o svojim pravima, naročito u uslovima u kojima je njihov kontakt sa socijalnim radnicima i radnicama dodatno smanjen.

„Naime, uključivanje Socijalne karte kao zvaničnog informacionog sistema na koji se oslanjaju centri za socijalni rad onemogućilo je mnoge socijalne radnice i radnike da se direktno posvete ranjivim porodicama, pojedincima i njihovim potrebama – umesto njih, to radi algoritam“, podsećaju iz organizacije.

Kako objašnjavaju socijalni radnici i radnice, sistem im ne omogućava da pravovremeno i direktno ispitaju činjenice iz slučaja korisnika sistema, već im nameće odluke koje su neretko protivne interesu najsiromašnijih.

„Dodatno zabrinjava činjenica da su odluke o prestanku novčane socijalne pomoći kod više od 60.000 korisnika pravno izazvane samo 1.818 puta kroz žalbeni postupak od kada je registar implementiran u sistem socijalne zaštite. Ovaj podatak jasno govori koliko korisnici ne znaju svoja prava i nisu im lako dostupni svi pravni mehanizmi zaštite. Ukidanje prava se uz nedostatak pravne pomoći automatizuje kroz registar, a posledice snose oni kojima je podrška najneophodnija“, napominju iz Inicijative A11.

Zbog mnogobrojnih mana Socijalne karte, Inicijativa A 11 se godinama zalaže da se Zakon o socijalnoj karti povuče i sistem socijalne zaštite osnaži direktnom podrškom, jačanjem kapaciteta i boljim uslovima za rad socijalnih radnica i radnika.

Podsećaju da su još aprila 2022. godine Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, ali se sud do današnjeg dana nije oglasio.

Istovremeno, Inciijativa A11 se zalaže i za reformu zakonodavstva koja bi omogućila pravedniji iznos novčane socijalne pomoći, koja u Srbiji iznosi oko 100 evra – preniska i apsolutno nedovoljna da ispuni svoju svrhu.

Šta su socijalne karte?

Zakon o socijalnim kartama primenjuje se od marta 2022. godine.

Socijalne karte obećane su u ekspozeu Vlade Srbije još 2017. godine, ali istine radi o ovom sistemu priča se skoro dve decenije.

Uprkos što je socijalna karta najavljivana kao put ka „pravednijem ostvarivanju socijalnih prava građana“, stručnjaci su i pre stupanja na snagu ovog zakona upozoravali na moguće nedostatke sistema – od toga da će se obrađivati velika količina podataka korisnika socijalne pomoći do toga da bi broj onih koji koriste pomoć zapravo mogao da opadne, što se zapravo i dogodilo za ove četiri godine.

Socijalna karta podrazumeva jedinstvenu i centralizovanu evidenciju, u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica. Na osnovu tih podataka, nadležni odlučuju o utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, kaže Zakon koji je usvojen početkom 2021. godine.

Ponekad je previše slučajnosti da bi bilo slučajno. Spomenete određenu marku kafe u razgovoru, a već nekoliko sati kasnije naiđete na reklamu za nju; neko vam kaže za super letnju destinaciju, u sledećem momentu su vam mreže pune ponuda turističkih agencija baš za to mesto - nije ni čudo što mnogi veruju da ih telefon tajno prisluškuje.

Međutim, kada su stručnjaci za sajber bezbednost analizirali više od 17.000 Android aplikacija kako bi utvrdili da li neovlašćeno aktiviraju mikrofon, nisu pronašli dokaze o tajnom snimanju razgovora. Problem je i praktične prirode: neprekidno slanje audio-zapisa zahtevalo bi oko 130 megabajta podataka dnevno po korisniku. Na globalnom nivou, takva potrošnja podataka i baterije bila bi lako uočljiva.

Apple, Google i Meta navode da ne koriste podatke sa mikrofona za ciljano oglašavanje. Čak i u slučaju sudskog spora vezanog za nenamerno aktiviranje Siri sistema, dokumentacija je pokazala da audio-zapisi nisu korišćeni za kreiranje marketinških profila niti prodavani trećim stranama.

Prediktivni podaci i iluzija učestalosti

Istina je, na neki način, još više uznemirujuća: algoritmi su postali toliko dobri u predviđanju ljudskog ponašanja da prisluškivanje često nije ni potrebno, piše N1info.ba

Savremeni sistemi za oglašavanje oslanjaju se na ogromne količine podataka - lokaciju, istoriju pretrage, kupovine, korišćenje aplikacija i društvene veze. Na primer, ako provedete deo dana sa osobom koja je nedavno istraživala određenu turističku destinaciju, sistemi mogu registrovati da su se vaši uređaji nalazili na istom mestu. Na osnovu toga zaključuju da postoji veza između vas i počinju da vam prikazuju slične sadržaje i oglase.

Zbog toga se često stiče utisak da je telefon "slušao" razgovor, iako je reč o zaključcima izvedenim iz postojećih podataka.

Psiholozi ovaj efekat povezuju sa fenomenom poznatim kao iluzija frekvencije ili Baader–Meinhof fenomen. Svakog dana prolazimo pored stotina oglasa koje ne primećujemo. Međutim, kada o nekom proizvodu razgovaramo ili razmišljamo, on ulazi u fokus naše pažnje. Kada se ubrzo potom pojavi reklama za isti proizvod, deluje kao neverovatna podudarnost, iako je možda bila prisutna i ranije.

Stvarni izuzeci povezani sa zvukom

Iako nema dokaza da telefoni beleže privatne razgovore, marketinška industrija je testirala alternativne metode praćenja zvuka.

Neke mobilne igre traže dozvolu za pristup mikrofonu kako bi prepoznale specifične audio-signale ugrađene u televizijske reklame. Na taj način oglašivači mogu da usklade reklame koje korisnik vidi na telefonu sa sadržajem koji gleda na televiziji.

Takođe su se pojavili promotivni materijali kompanije Cox Media Group u kojima se opisuje softver za aktivno osluškivanje ambijentalnih zvukova putem pametnih uređaja. Nakon medijskih izveštaja o tome, burne reakcije su navele tehnološke platforme poput Googlea i Mete da se javno distanciraju i negiraju bilo kakvu integraciju sa softverom.

Ne moraju da vas prisluškuju, dovoljno je ono što radite na telefonima

Usredsređenost na mikrofon često skreće pažnju sa stvarnog izvora rizika po privatnost. Kompanije koje trguju podacima raspolažu ogromnim količinama informacija prikupljenih kroz korišćenje aplikacija, dozvole koje korisnici daju, praćenje aktivnosti na internetu i različite analitičke alate.

Istraživači bezbednosti su čak otkrili aplikacije koje u pozadini prave skrivene snimke ekrana korisnika, što predstavlja direktno narušavanje privatnosti i ne zahteva nikakvo snimanje zvuka.

Suština je da tehnološke kompanije često ne moraju da slušaju šta govorite - dovoljno im je ono što radite na svojim uređajima.

Iako postoji mnogo načina za snižavanje krvnog pritiska, jedno piće se posebno izdvaja svojim pozitivnim efektom - sok od cvekle.

Dijagnoza povišenog krvnog pritiska upozorenje je da ozbiljnije počnete da vodite računa o svom zdravlju. Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, povezan je sa povećanim rizikom od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara, zbog čega je važno preduzeti korake kako bi se stanje držalo pod kontrolom, piše Nova.rs.

„Pošto je reč o složenom stanju, njegovo lečenje često zahteva kombinaciju promena životnih navika i lekova kada je to potrebno“, kaže Alison Meklaflin, klinička dijetetičarka iz Centra za ishranu Franses Stern pri Medicinskom centru Tafts.

Iako postoji mnogo načina za snižavanje krvnog pritiska, jedno piće može imati posebno snažan efekat, smatraju nutricionisti koji su govorili za Parade. Reč je o soku od cvekle.

Nutricionisti preporučuju sok od cvekle

„Cvekla je izvor nitrata koje telo pretvara u azot-monoksid“, kaže Džulija Zumpano, nutricionistkinja sa Klivlendske klinike. „To može da opusti i proširi krvne sudove, poboljša protok krvi i smanji pritisak u krvnim sudovima.“

Nikol Rouč, glavna dijetetičarka bolnice Lenoks Hil, takođe preporučuje sok od cvekle.

„Cvekla sadrži i kalijum, još jedan elektrolit koji doprinosi snižavanju krvnog pritiska“, kaže ona.

Iako i konzumiranje same cvekle može imati određeni efekat na krvni pritisak, „sok od cvekle predstavlja koncentrovaniji izvor nitrata“, objašnjava Zumpano.

Cvekla je takođe bogata antioksidansima i vlaknima, što dodatno doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, dodaje nutricionistkinja Meri Moskera Kokran iz Medicinskog centra Univerziteta Ohajo.

Ne postoji veliki broj istraživanja koja potvrđuju efekat soka od cvekle na krvni pritisak, ali nekoliko manjih kliničkih studija pokazalo je obećavajuće rezultate.

Jedno istraživanje iz 2019. godine pratilo je zdrave ispitanike koji su pili ili sok od cvekle ili placebo napitak od cvekle iz kojeg su nitrati bili uklonjeni. Istraživači su utvrdili da je kod ispitanika koji su pili pravi sok od cvekle sistolni krvni pritisak opao u proseku za 5,2 mmHg već nakon 30 minuta.

Napomena: Ako imate visok krvni pritisak, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.

Nekad se desi usred radnog dana. Sedite, gledate u ekran, i odjednom levo oko počne samo da treperi, kao da mu je dosadilo da miruje.

Niko drugi to ne primećuje, ali vama deluje izrazito i uznemirujuće. I odmah se javi staro pitanje koje se provlači kroz sve generacije: šta znači kad igra levo oko?

To je jedna od onih pojava koje medicina objašnjava jednim terminom, dok narodna verovanja širom sveta o njoj imaju desetine priča. I dok nauka kaže "mišićni spazam", bake i deke imaju potpuno drugačije objašnjenje - piše N1.

Medicina ima svoj odgovor

Blefarospazam - to je medicinski termin za nekontrolisano trzanje mišića kapka. Miokimija je naziv za nevoljno pomeranje mišića oka. Zvuči ozbiljno, ali u većini slučajeva nije.

Medicinska struka identifikuje nekoliko najčešćih uzroka ovog fenomena:

Prekomeran umor;
Visoki nivoi stresa;
Preterano konzumiranje kofeina;
Suvoća oka i iritacija izazvana dugim gledanjem u ekran.

Zanimljivo je i to da nedostatak određenih mikronutrijenata - konkretno vitamina A, vitamina B kompleksa i magnezijuma može direktno uzrokovati spazme mišića, pa tako i igranje oka ili kapka.

Šta to znači u praksi? Ako vam učestalo igra oko, telo šalje jasan signal. Možda niste dovoljno spavali, možda predugo gledate u monitor ili ste popili više kafe nego inače. Topla obloga na oku, kratak odmor i smanjenje vremena provedenog pred ekranom u većini slučajeva brzo reše problem.

Kada treba ići kod lekara?

Ako igranje oka ne prestaje danima ili nedeljama, i ako se pojavi otok, crvenilo ili pečenje, više nije reč o bezazlenom spazmu, već o iritaciji ili infekciji koja zahteva pregled. U veoma retkim slučajevima, uporno igranje oka može biti simptom neuroloških stanja kao što su multipla skleroza ili Meigov sindrom

Kad medicina zaćuti, narod govori

Sujeverje nije naivnost. To je, u suštini, način na koji su zajednice kroz vekove pokušavale da osmisle pojave za koje nisu imale laboratorijsko objašnjenje. Upravo u tom svetlu treba razumeti narodna tumačenja igranja oka, pre kao kulturno nasleđe, a ne kao alternativnu medicinu.

U srpskom narodu, razlika između levog i desnog oka nije slučajna. Gotovo svuda u Evropi i na Balkanu, desno oko nosi pozitivne konotacije, a levo negativne. Ako zaigra desno oko, kaže se da će vam se ispuniti želja. Levo oko, međutim, donosi nešto teže,predskazanje da će vama ili nekome bliskom da se desi nešto loše.

Narodno verovanje ide i korak dalje, jer tumačenje zavisi i od toga koji kapak treperi:

Gornji kapak na desnom oku: Nešto lepo se sprema u porodici.
Donji kapak na desnom oku: Steći ćete novog prijatelja.
Gornji kapak na levom oku: Rodiće se muško dete.
Donji kapak na levom oku: Dočekaće vas loše vesti.

Zanimljivo je i starije verovanje, koje se vezivalo za ratna vremena: ako ženi igra levo oko, to je pozitivan znak, jer se njen suprug vraća sa puta ili iz rata, živ i zdrav. Isti simbol, ali potpuno suprotno tumačenje od opšteg pravila. To pokazuje koliko su sujeverja fleksibilna i koliko odražavaju kontekst svog nastanka.

Šta kažu drugi narodi

Tumačenja igranja levog oka razlikuju se od kulture do kulture, ali sama pojava zaokuplja pažnju u različitim delovima sveta. Svaka tradicija je donela sopstvene odgovore.

Havaji: Igranje levog oka znači da uskoro dolazi stranac, posetilac kojeg niste zvali. Ako traje duže, to je već loš znak: preti svađa ili razdor u porodici. Igranje desnog oka, s druge strane, najavljuje rođenje deteta.
Nigerija: Postoji drugačija podela: ako igra gornji kapak, dolazi neočekivani gost. Ako igra donji, suze su blizu. I tu levo oko uvek nosi negativnu konotaciju.
Kina: U Kini je tumačenje potpuno obrnuto. Tamo je levo oko dobro predskazanje jer se reč "levo" na kineskom izgovara slično kao reč "novac". Desno oko je ono koje donosi loše vesti, jer "desno" zvuči kao "katastrofa". Tumačenje zavisi i od doba dana: ako vam igra levo oko između sedam i devet ujutru, posetiće vas prijatelj iz daljine.
Trinidad: Kao i na Balkanu, levo je negativno, a desno pozitivno. Levo oko najavljuje loše vesti, ogovaranje ili nešto neprijatno po nekoga u vašem okruženju.

Zašto se svi pitaju isto

Postoji nešto duboko ljudsko u tome da tražimo smisao u slučajnim telesnim senzacijama. Tik u levom oku ne boli, ne ometa vid, traje sekunde, a ipak nas odmah navede na pitanje: šta ovo znači? Isti instinkt koji je naveo ljude širom sveta da razviju sopstvene odgovore.

Nauka i folklor ovde ne moraju biti u sukobu. Medicina kaže da je to mišić i da treba odmoriti se. . Tradicija kaže da je to znak i savetuje da se pripazite. Oboje, na svoj način, govore o pažnji, o tome da se zaustavi trenutak i obrati pažnja na telo, okolinu i ljude oko sebe.

Prava vrednost sujeverja možda upravo i jeste u tome što nas na trenutak zaustavi i navede da obratimo pažnju. Šta znači kad igra levo oko? Možda ništa posebno. A možda je pravo vreme da se naspavaš.

Kada igranje oka zahteva više od odmora

Bez obzira na to u šta verujete, sujeverje ili nauku, postoje situacije u kojima igranje oka ne treba zanemariti. Ako se spazam ponavlja svakodnevno duže od nedelju dana, ako primećujete da vam titra i obrva ili deo lica, ili ako se uz igranje oka pojavi crvenilo i osećaj stranog tela u oku, vreme je za posetu oftalmologu.

U slučajevima dugotrajnog blefarospazma koji ne reaguje na odmor i kvalitetan san, lekari ponekad preporučuju injekcije botoksa u mišić kapka. Zvuči drastično, ali je efikasna i bezbedna metoda kada su blagi pristupi pokazali kao nedovoljni.

Najvažniji korak je uvek isti: ne ignorisati signale koje telo šalje. Bilo da je uzrok nedostatak magnezijuma, previše kafe ili previše sati pred ekranom, igranje oka u suštini predstavlja poziv na pauzu, poruku oko koje bi se i nauka i narodna mudrost složile.

Na Zlatiboru je održana završnica republičkog finala za prvaka Srbije SOS Lige budućih šampiona. Grad Sombor imao je predstavnika u svih uzrasnim kategorijama. Najveći uspeh ostvarila je ekipa Spektra sa generacijom 2013.godišta koja je osvojila srebrno. „Spektrovci“ pod vođstvom trenera Dejana Žakića su takmičenje u grupi B završili na prvom mestu nakon dve grupne pobede nad ekipama Smedereva (2:1) i mladenovačkog Seltersa (4:2). Nakon toga na putu do finala bili su bolji Despota (Velika Plana) 3:1, te od Radničkog iz Sremske Mitrovice (2:1). U finalu su poraženi od Slovena iz Rume sa 3:4. Zlatna medalja izmakla im je u samom finišu susreta nakon dosuđenim penala za rivala. Somborci su imali minimalnu prednost, potom su propustili tri zicera, a kako to biva na kraju su kažnjeni za promašaje.

U ovoj kategoriji je nastupala i generacija Ravangrada koja je takmičenje završila u četvrtfinalu nakon poraza (4:1) od Radničkog iz Sremske Mitrovice. Što se ostalih rezultata naših ekipa tiče, Oranž (2014) je zaustavljen (4:3) u četvrtfinalu od Jedinsta iz Bogatića, baš kao i generacija 2015. godišta koja je izgubila (4:0) od ekipe Petlića iz Zrenjanina. Internacional (2016) je svoje takmičenje završio u razigravanju, baš kao i godinu dana mlađe selekcije Oranža i Internacionala. U generaciji 2018. godišta imali smo dva predstavnika. Staparski Hajduk je pao (1:0, Sparta Kragujevac) na prvoj prepreci nakon grupne faze takmičenja, dok je Oranž poražen od osmini finala od šabačkog Sunrise.

Nova sezona SOS Lige budućih šampiona startovaće u oktobru.

Agencija za bezbednost saobraćaja, u saradnji sa Gradom Somborom i Savetom za bezbednost saobraćaja Grada Sombora, u okviru kampanje „Da li me vidiš? Bezbedno na dva točka“, simbolično na Svetski dan bicikla (3. jun), organizovala je događaj posvećen unapređenju bezbednosti biciklista i razvijanju bezbednih navika kod dece i mladih u saobraćaju.

Svečanom otvaranju programa u Sokolskom domu, prisustvovali su zamenik gradonačelnika Milan Stakić i pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Кoković, koji je tom prilikom, lokalnoj samoupravi uručio dva stabla koja simbolizuju zalaganje za očuvanje životne sredine i podsticanje ekološke sveti.

Prema rečima zamenika Stakića, lokalna samouprava nastavlja sa unapređenjem biciklističke infrastrukture u gradu.

– Bezbednost saobraćaja je naša zajednička misija. U prilog tome govore brojne aktivnosti koje se sprovode na teritoriji Grada Sombora. Jedna od tih aktivnosti je ova današnja akcija koja se sprovodi u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije. Ponosni smo na činjenicu da je u prethodnih nekoliko godina značajno unapređena bici biciklistička infrastruktura na teritoriji Grada. Podsetimo da su izgrađene biciklističke staze na Staparskom putu, u ulici 12. vojvođanske brigade i u Кarađorđevoj ulici, a da su trenutno u toku radovi na izgradnji najduže biciklističke staze, na Bezdanskom putu – rekao je Stakić.

Pomoćnik direktora ABS Mirko Кoković, istakao je značaj ove kampanje.

– Drago što smo u gradu gde građani bicikl koriste ne samo u rekreativne svrhe, već za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ono što nam je jako bitno jeste da ove mlade ljude i decu uzrasta do petog razreda edukujemo da mogu da učestvuju u saobraćaju na javnim saobraćajnim površinama, da steknu znanje i veštine kako bi sutra bili bezbedni u saobraćaju – kazao je.

Ovom prilikom, organizovana je animacija dece sa koreografijom i plesom, nakon čega su usledile aktivnosti na poligonima spretnosti namenjenim učenicima osnovnih škola. Učenicima su po završetku programa uručeni sertifikati.

Gradsko veće Grada Sombora održalo je 92. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo devet tačaka.

Između ostalog, prihvaćen je Predlog za usvajanje devete verzije Plana javnih nabavki grada Sombora za 2026. godinu, te se tako u Plan javnih nabavki dodaje kupovina kontrastnog mamografa.

Reč je o softverskoj nadogradnji na postojeći mamograf, a nabavka ovog softverskog rešenja ubrzaće i unaprediti dijagnostiku.

Кontrastni mamograf značajan je za rano otkrivanje karcinoma dojke, jer može da prikaže tumore i druge sumnjive promene koje se teže uočavaju na klasičnim snimcima, naročito kod žena sa gustim žlezdanim tkivom.

Njagova primena povećava tačnost dijagnostike i doprinosi ranijem započinjanju lečenja, a nakon Instituta u Кamenici i Grada Novog Sada, Sombor će biti prvi grad u Vojvodini, koji će svojim građanima omogućiti ovu savremenu dijagnostičku metodu.

Tokom 92. sednice usvojen je i Predlog odluke odonošenju plana generalne regulacije na prostoruMZ „Nova Selenča“ -deo do Staparskog puta u Somboru, te Predlog odluke o usvajanju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za poveravanje obavljanja gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji grada.

Većnici su tokom zasedanja prihvatili i Predlog za usvajanje Finansijskog plana razmene đaka koji podrazumeva bratsku saradnju sa Mađarskom i Republikom Srpskom.

U Ugandi je potvrđeno šest novih slučajeva ebole, čime je ukupan broj potvrđenih slučajeva u zemlji do sada porastao na 15, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja Ugande.

U saopštenju na platformi X, Ministarstvo zdravlja Ugande je navelo da su svi novi slučajevi zaraženih ebolom imali prethodno kontakte sa drugim potvrđenim slučajevima te bolesti, prenosi Rojters.

Navodi se da su od izbijanja epidemije dva pacijenta otpuštena iz bolnice, kao i da je jedan pacijent preminuo.

Međunarodna organizacija UN za migracije (IOM) je u međuvremenu upozorila da zatvaranje granica između Ugande i Demokratske Republike Kongo može navesti ljude da koriste manje nadgledane neformalne prelaze, što povećava rizik od daljeg širenja virusa ebole Bundibugjo.

IOM je saopštio da podaci praćenja pokazuju da ljudi i dalje prelaze granice, iako je Uganda sa svoje strane zatvorila granicu sa Kongom.

"Potvrda prekograničnog prenosa virusa u DR Kongu i Ugandi je oštar podsetnik da je nadzor bolesti jak samo koliko i najslabija tačka duž zajedničke granice", rekla je portparolka IOM-a Zoi Brenan novinarima u Ženevi.

Svetska zdravstvena organizacija danas je saopštila da je u Kongu potvrđen 321 slučaj ebole, i da se sumnja na još 116 slučajeva.