Sombor.info

U nedelju, 26. aprila 2026. godine, u organizaciji Mileta Medića i Udruženja ljubitelja i uzgajivača konja ,,Crna dama“, na Hipodromu u Sivcu biće organizovana 4. Štraparijada. Ovo je manifestacija u okviru koje se procenjuju veština, brzina i snaga konja u vuči trupaca, a i ove godine takmičari će se nadmetati u više kategorija: pero laka – do 1020 kg, laka – do 1120 kg, srednja – do 1320 kg i samci – do 550 kg. Za dobru atmosferu pobrinuće se braća Rosić i Marica Divljak, dok će program voditi Jakica.

Vaganje konja predviđeno je u terminu od 8 do 9 časova, nakon čega slede prva nadmetanja na stazi.

Održavanje manifestacije podržali su Opština Kula, Turistička organizacija opštine Kula i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: Q-media.rs

U toku je konkurs PU “Pčelica” u Apatinu za upis dece u školsku 2026/2027. godinu koji traje do 30. aprila 2026. godine

Upis se može izvršiti lično podnošem zahteva za prijem deteta (u objektu ustanove u Apatinu ili selima) ili elektronskim putem preko portala eUprava.

Obaveštenje o rezultatima upisa – preliminarne liste biće istaknute u periodu od 08. juna. –do 12. juna 2026. godine – objekat „Bubamara“ Apatin - piše Radio Dunav.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. april

Kupovina krova nad glavom više nije samo pitanje želje, nego i ozbiljne računice – šta je sigurnije, šta isplativije i kako najmanje pogrešiti. Da li je bolje kupiti stan, zidanu ili montažnu kuću – pitanje je koje sve više ljudi postavlja.

Nenad Đorđević iz Udruženja Klaster nekretnine poručuje i da je prvi korak uvek jasan – precizno odrediti budžet.

Pri rešavanju stambenog pitanja, najvažnije je krenuti od finansijskih mogućnosti, a tek potom uzeti u obzir želje i planove.

"Mora se krenuti od budžeta. Prošle godine oko 14 odsto ukupnih transakcija na tržištu nekretnina realizovano je finansiranjem kroz kredit. To je više nego pre tri godine kada je bilo šest-sedam odsto. U odnosu na neke razvijene zemlje, gde je to preko osamdeset odsto, kod nas je to mali procenat", navodi Đorđević.

Zbog toga, kaže, najpre treba dobro da se iskalkuliše budžet i da se poveže sa tim na kojoj lokaciji želite da kupite nekretninu.

Na pitanje šta je najracionalniji izbor u ovom trenutku – stan, zidana ili montažna kuća, Đorđević poručuje da to najpre zavisi od lokacije.

"Mora se krenuti od budžeta. Prošle godine oko 14 odsto ukupnih transakcija na tržištu nekretnina realizovano je finansiranjem kroz kredit. To je više nego pre tri godine kada je bilo šest-sedam odsto. U odnosu na neke razvijene zemlje, gde je to preko osamdeset odsto, kod nas je to mali procenat", navodi Đorđević.

Zbog toga, kaže, najpre treba dobro da se iskalkuliše budžet i da se poveže sa tim na kojoj lokaciji želite da kupite nekretninu.

Stanovi dominiraju tržištem

Na pitanje šta je najracionalniji izbor u ovom trenutku – stan, zidana ili montažna kuća, Đorđević poručuje da to najpre zavisi od lokacije.

"U centralnim gradskim lokacijama bilo kog grada nemamo veliku površinu neizgrađenog građevinskog zemljišta. Znači, stanovi su najracionalniji kao izbor zbog toga što se oni grade tamo gde se sruše prethodno izgrađeni objekti i na relativno maloj površini zemljišta može da se izgradi veliki objekat, tako da cena zemljišta najmanje ulazi u kalkulaciju o ceni kvadratnog metra stana", objašnjava Đorđević.

Ukazuje i da se zbog toga stanovi najviše i kupuju u Srbiji, kao i da je prošle godine preko 60 odsto prometa na tržištu nekretnina bio promet stanova - piše B92.

Kuća – više prostora, ali i veći troškovi

Iako kuća nudi više prostora i veći kvalitet stanovanja, ona podrazumeva i veće troškove.

"U kući je mnogo veći kvalitet stanovanja, ali je cena veća i troškovi održavanja su mnogo veći", naglašava Đorđević.

Sa druge strane, u relativnom odnosu, kuća može biti isplativija.

"Kuća je bolja investicija u relativnom odnosu zato što za nešto veću cenu na istoj lokaciji dobijete mnogo veću kvadraturu. Međutim, u apsolutnom iznosu stan je jeftiniji i zbog toga se ljudi odlučuju za stan", dodaje Đorđević.

Montažne kuće – jeftinije, ali kraćeg veka

Iako zidani objekti i dalje dominiraju tržištem nekretnina u Srbiji, poslednjih godina sve su popularnije montažne kuće, pre svega zbog niže cene i brže gradnje.

"Brže se grade i sada u poslednjih nekoliko godina od kada je cena izgradnje objekata drastično povećana, njihova cena gradnje je niža od cene gradnje zidanih objekata", kaže Đorđević.

Ipak, imaju i značajan nedostatak.

"Amortizacija je kraća. Kod svih tih montažnih objekata, u zavisnosti od vrste amortizacije, jeste 30 do 40 godina, a kod zidanih objekata je na 100 godina. Tako da mnogo duže traju i samim tim i veća cena u startu koja treba da se plati, na period od sto godina izađe mnogo manja nego kod montažnog objekta", objašnjava Đorđević.

Krediti i zamke pri kupovini

Banke su posebno oprezne kada je reč o kućama, naročito zbog legalnosti objekata.

"Svi objekti na parceli moraju da budu legalni i upisani u katastar da bi se upisala hipoteka", kaže Đorđević.

Čak i manji nelegalni objekti mogu biti prepreka.

"Dešava se da zbog neke šupe ili odstupanja procenitelj ne može da proceni objekat kao kolateral za kredit", dodaje Đorđević.

Ističe da banke gledaju da se obezbede da ono na šta daju kredite bude trajno i da obezbedi da kolateral postoji i da vredi dok se kredit ne otplati, a to je 20 do 30 godina.

Gde građani najčešće greše

Govoreći o tome gde građani pri kupovini nekretnine najčešće greše, Đorđević kaže da greške zavise od konkretne situacije, ali jedno pravilo važi za većinu.

"Najlakše je kupiti stan, jer je cena najniža u relativnom odnosu i najlakše se upisuje hipoteka. Nema tih problema koji su vezani za to da li je nešto legalno ili nije, pošto je to kod stana najčešće tako kako je uknjižen, tako je faktičko stanje na terenu u 95 odsto slučajeva, što kod kuće nije tako", kaže Đorđević.

Ipak, konačna odluka zavisi od potreba i mogućnosti svakog pojedinca.

"To su individualne stvari i ne može se izvući jedno opšte pravilo", zaključuje Đorđević.

Ako na vreme uočite potencijalne probleme i reagujete kako treba, možete omogućiti svom ljubimcu da ovaj period provede sigurno i bez stresa, uprkos izazovima koje nosi i za pse i za njihove vlasnike.

Dolaskom proleća i porastom temperatura priroda se budi, a povećava se i aktivnost pasa. Međutim, ovo doba godine mnogim vlasnicima donosi i određene probleme, među kojima se posebno izdvaja učestalije povraćanje kod pasa, prenosi Danas.

Iako povremena epizoda povraćanja može biti bezazlena, u proleće postoje specifični okidači – od jedenja mlade trave do sezonskih alergija. Važno je razumeti moguće uzroke ovog ponašanja i znati kada je neophodna pomoć veterinara, piše Royal Kennel Club.

Zašto psi jedu travu?

Jedno od najčešćih ponašanja koje vlasnici primećuju jeste pojačana želja pasa da jedu travu. Uobičajeno je verovanje da to rade kako bi izazvali povraćanje i ublažili mučninu, ali naučna istraživanja pokazuju složeniju sliku.

Iako trava može iritirati želudac i dovesti do povraćanja, to često nije glavni razlog. Istraživanja pokazuju da skoro 80 odsto pasa povremeno jede biljke, ali manje od četvrtine njih nakon toga redovno povraća.

Veterinari navode više mogućih razloga.

„Iako mnogi vlasnici veruju da psi jedu travu da bi izazvali povraćanje, za većinu je to instinktivno ponašanje. Razlozi mogu biti dopuna ishrane vlaknima, što poboljšava varenje, ali i uživanje u ukusu i teksturi. Ponekad je u pitanju dosada ili ponašanje nasleđeno od predaka“, objašnjava dr Sara Vilijams, veterinarka sa „Royal Veterinary College“ u Londonu.

Skrivene opasnosti u okruženju

Iako je jedenje netretirane trave uglavnom bezopasno, problem nastaje kada je trava izložena hemikalijama. Travnjaci tretirani pesticidima i herbicidima mogu biti toksični i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Pored toga, u proleće cvetaju i mnoge ukrasne biljke koje su otrovne za pse. Biljke poput narcisa, tulipana i šafrana mogu izazvati ozbiljne probavne smetnje, uključujući povraćanje i proliv.

Jedna naučna studija upozorava i na rizik od nastanka fitobezoara – čvrstih nakupina neprobavljenog biljnog materijala koje mogu blokirati digestivni trakt. Ovi slučajevi češće se javljaju u proleće i jesen, a povraćanje je jedan od glavnih simptoma.

Uticaj sezonskih alergija

Kao i ljudi, i psi mogu patiti od sezonskih alergija – procenjuje se da više od 15 odsto pasa ima ovaj problem. Proleće je period kada je koncentracija polena najviša.

Za razliku od ljudi, kod pasa se alergije najčešće manifestuju na koži.

„Glavni znakovi su intenzivan svrab, crvenilo kože, stalno lizanje šapa i upale ušiju. U težim slučajevima, alergijska reakcija može zahvatiti i probavni sistem i dovesti do povraćanja ili proliva“, objašnjava dr Džeri Klajn iz Američkog kinološkog kluba.

Kada je vreme za veterinara?

Povremeno povraćanje, naročito ako je pas nakon toga aktivan i ponaša se normalno, obično nije razlog za paniku.

Možete mu privremeno uskratiti hranu na 12 do 24 sata, uz obavezan pristup svežoj vodi. Nakon toga, preporučuje se lagana ishrana, poput kuvane piletine i pirinča.

Ipak, u sledećim slučajevima neophodno je odmah potražiti pomoć veterinara:

Pas povraća često, naglo ili u velikim količinama;
Povraćanje traje duže od 24 sata;
U povraćenom sadržaju ima krvi (sveže ili tamne, poput taloga kafe);
Prisutan je umor, slabost, bol, proliv ili gubitak apetita;
Postoji sumnja da je pas progutao otrovnu biljku, hemikaliju ili strano telo.
Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije i pomoći vašem ljubimcu da bezbedno prebrodi prolećni period.

U nedavno objavljenom naučnom radu u uglednom časopisu Acta Entomologica Serbica prvi put je potvrđeno prisustvo vrste Carabus scabrosus u Srbiji, poznate kao „veliki ljubičasti trčuljak“, saopštio je Biološki fakultet u Beogradu.

Ova vrsta pripada porodici trčuljaka (Carabidae) i redu tvrdokrilaca (Coleoptera), piše N1.rs.

Sakupljena je svega jedna odrasla jedinka ove izuzetno atraktivne vrste u jesen 2015. godine na levoj obali reke Nišave, kod sela Gradinje kod Dimitrovgrada, svega 1,5 km od bugarske granice, što ukazuje na to da je vrsta prisutna u Srbiji više od jedne decenije. Tokom rutinskog godišnjeg monitoringa kvaliteta vode Nišave kod Dimitrovgrada, dr Boris Novaković primetio je na svoje veliko iznenađenje jednog mužjaka „velikog ljubičastog trčuljka” u priobalnoj vegetaciji na ivici reke, blizu vode, a potom ga je i sakupio, navodi se u saopštenju.

Uprkos brojnim ciljanim naporima tokom protekle decenije, uključujući ručnu pretragu i postavljanje klopki u dolini Nišave od Dimitrovgrada do Pirota, autori naučnog rada nisu uspeli da sakupe dodatne primerke ove vrste, što govori u prilog tome da se vrsta za sada može smatrati retkom u Srbiji.

„Veliki ljubičasti trčuljak” pripada rodu Carabus, koji predstavlja jedan od vrstama najbogatijih rodova tvrdokrilaca i insekata uopšte, sa skoro 1000 prepoznatih vrsta. Samo na Balkanu su poznate 44 vrste iz ovog roda, od kojih je skoro jedna petina endemična. Podrod Procerus, kome pripada C. scabrosus, predstavlja jasno definisanu grupu krupnih, neletećih i robustnih vrsta, koje karakterišu duge, zakrivljene mandibule, dvorežnjevita gornja usna, grubo naborana leđna površina glave i vratnog štita i kvrgasta pokrilca, što ih čini posebno vizuelno prepoznatljivim među trčuljcima.

Podrod obuhvata 5 vrsta i veći broj podvrsta rasprostranjenih od Italije na zapadu do Irana na istoku, često sa veoma lokalizovanim rasprostranjenjem. U Srbiji je do sada bila zabeležena samo jedna vrsta ovog podroda – Carabus gigas (‘džinovski ili gigantski trčuljak’). Kod nas je široko rasprostranjena, od Fruške gore na severu do šumovitih područja širom ostatka zemlje, a najčešće naseljava listopadne šume na većim nadmorskim visinama.

Sa dužinom tela odraslih jedinki većom od 50 mm, C. scabrosus spada među najkrupnije evropske tvrdokrilce i insekte. Vrstu karakterišu ispupčena, grubo kvrgasta pokrilca i metalnoplav ili ljubičast odsjaj površine tela, za razliku od „džinovskog trčuljka”, koji je potpuno crn. Glava i mandibule su izduženi i služe za uvlačenje u ljušturu kopnenih puževa, jer su i odrasle jedinke i larve malakofagne, odnosno hrane se puževima. U poređenju sa „džinovskim trčuljkom”, „veliki ljubičasti trčuljak” poseduje i nešto manje ispupčena pokrilca, a razlikuje se od njega i po obliku vratnog štita i edeagusa (kopulatornog organa mužjaka).

Osim na Balkanu, C. scabrosus živi i u Maloj Aziji, na Kavkazu i severnoj obali Crnog mora, uključujući Krim. Vrsta se prevashodno javlja u listopadnim šumama (posebno bukovim i hrastovim) sa dubokim slojem stelje, na kamenitim padinama planina, obično od nizija do približno 1500 m nadmorske visine.

Dve podvrste „velikog ljubičastog trčuljka” se javljaju na području Balkana: Carabus scabrosus bureschianus („Burešov veliki ljubičasti trčuljak”) – naseljava južne Rodope severoistočne Grčke i centralne i zapadne Rodope južne Bugarske; i C. scabrosus scabrosus („veliki ljubičasti trčuljak” u užem smislu) – javlja se u južno-centralnoj Bugarskoj oko Stare Zagore, istočnim Rodopima južne Bugarske i na planini Strandža u jugoistočnoj Bugarskoj i evropskom delu Turske. Iako oblik edeagusa „srpskog” primerka nije identičan obliku kod bliskih podvrsta, autori rada su ga ipak svrstali u podvrstu C. scabrosus bureschianus, uz napomenu da su potrebni dodatni primerci, posebno mužjaci, da bi se procenila njegova morfološka varijabilnost i potvrdio njegov definitivni taksonomski status.

Prisustvo C. scabrosus u jugoistočnoj Srbiji ukazuje na postojanje odgovarajućih mikrostaništa i adekvatnih izvora hrane za održavanje populacije ovog krupnog predatorskog tvrdokrilca. U okolini lokaliteta gde je „veliki ljubičasti trčuljak” pronađen zabeležen je i kopneni puž Helix lucorum („šumski ili turski puž”), kojim se trčuljak najverovatnije hrani.

Autori u radu razmatraju i moguće puteve dolaska ove vrste trčuljka u Srbiju. Glavnu dilemu je predstavljalo pitanje kako je vrsta uopšte dospela u Srbiju, s obzirom na to da su najbliži poznati lokaliteti C. scabrosus udaljeni gotovo 200 km istočno od Dimitrovgrada, na teritoriji Bugarske. Posebno je intrigantno kako je prešla tako značajnu udaljenost imajući u vidu da nema sposobnost letenja i da je isključivo vezana za tlo, a postavlja se i pitanje da li je uopšte migrirala. Nakon detaljnih razmatranja, tri potencijalna scenarija mogu da pojasne pojavu ove vrste kod nas: (i) prirodno širenje njenog areala prema zapadu; (ii) slučajni antropogeni transport; i (iii) postojanje autohtone lokalne populacije u pograničnom području sa Bugarskom. Dostupnost plena i pogodna klima verovatno su olakšali uspostavljanje populacije C. scabrosus u Srbiji. Na pitanje koji scenario se desio u slučaju pojave „velikog ljubičastog trčuljka” u Srbiji daće definitivan odgovor nova istraživanja u pograničnom području Srbije i Bugarske i eventualni novi nalazi ove vrste, koji bi popunili praznine u dosadašnjem rasprostranjenju ove vrste.

„Ovo otkriće predstavlja važan doprinos poznavanju faune insekata Srbije i regiona i ukazuje na značajno proširenje poznatog areala vrste ka zapadu, koja je do sada na Balkanu bila beležena jedino u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj. Iako nalaz C. scabrosus iz 2015. godine predstavlja najraniji potvrđeni dokaz o postojanju ove vrste u Srbiji, naknadna zapažanja na platformama za građansku nauku (nalaz iz Dimitrovgrada 2018. godine i nalaz iz Pirota 2020. godine) ukazuju na to da je ova vrsta već šire rasprostranjena u jugoistočnoj Srbiji. S obzirom na geografski položaj navedenih lokaliteta i datume evidentiranja vrste, ovi nalazi podržavaju scenario postepenog širenja areala vrste ka zapadu“, navodi se u saopštenju.

Na kraju, kao zaključak, autori naglašavaju potrebu za daljim terenskim istraživanjima radi procene stanja populacije ove vrste u Srbiji i razmatranja njene zaštite u okviru nacionalne legislative.

Autori rada su dr Nikola Vesović, viši naučni saradnik, dr Srećko Ćurčić, redovni profesor i dr Katarina Stojanović, docent, svi iz Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i dr Boris Novaković iz Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.

Teško bolesni ljudi često se u snovima ponovo susreću sa preminulim voljenim osobama, a javljaju im se i vizije vrata, stepenica i svetlosti, za koje se veruje da pomažu u prihvatanju procesa umiranja.

Ljudi ponekad prijavljuju da vide jarko svetlo tokom iskustava bliskih smrti, ali se ova simbolika prelaska često pojavljuje i u snovima kako se približavamo kraju života.

Pacijenti na palijativnoj nezi, koji su na izmaku života, često imaju veoma živopisne snove u kojima se pojavljuju preminuli članovi porodice, kao i simboli prelaza. Lekari i medicinski radnici koji brinu o njima navode da ti snovi često donose utehu i smanjuju strah od smrti.

Ovi snovi „pružaju psihološko olakšanje i daju smisao ljudima koji se suočavaju sa krajem života“, piše Elisa Rabiti iz Mreže za palijativnu negu u Ređo Emiliji u Italiji.

Rabiti je predvodila tim koji je anketirao 239 lekara, medicinskih sestara, psihologa i drugih zdravstvenih radnika o snovima koje su im prepričavali terminalno bolesni pacijenti. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu "Tandofnline".

Najčešći snovi i vizije, koji su se javljali čak i dok su pacijenti bili budni, uključivali su susrete sa preminulim članovima porodice ili kućnim ljubimcima. Na primer, jedna žena sanjala je svog pokojnog muža, koji joj je rekao: „Čekam te.“ Takvi snovi su donosili osećaj unutrašnjeg mira i pomagali ljudima da prihvate smrt, navode autori istraživanja.

Drugi su sanjali vrata, stepenice ili svetlost. Jedna osoba opisala je san u kojem se bosonoga penje ka otvorenim vratima ispunjenim belom svetlošću. Autori smatraju da ovi snovi mogu biti način da se osoba suoči sa sopstvenim odlaskom i pronađe smisao u prelazu iz života u smrt.

Najčešće su se ljudi u vezi sa ovim snovima osećali „smireno“ i „utešeno“. Samo manji broj snova, oko 10 odsto, bio je uznemirujući, poput jednog u kojem je osoba videla čudovište sa licem svoje majke kako je vuče nadole.

Istraživanja Kristofera Kera iz Hospisa Bafalo u Njujorku takođe pokazuju da su snovi o preminulim voljenim osobama veoma česti kod terminalno bolesnih i da postaju učestaliji kako se smrt približava. „Zanimljivo je da se ne pojavljuju nasumično ljudi uvek su to oni koji su vas voleli i pružali vam sigurnost“, kaže on. Njegova istraživanja pokazuju i da su česti snovi o „pripremi za odlazak“. „Pacijenti često sanjaju da pakuju stvari ili ulaze u autobus“, objašnjava Ker.

Snovi i vizije pred kraj života mogu „ponovo sastaviti čoveka“, kaže Ker. Na primer, opisao je slučaj žene od 70 godina, majke četvoro dece, koja je tokom vizije pomerala ruke kao da drži bebu, zamišljajući svoje prvo dete koje je rođeno mrtvo. Gubitak joj je bio pretežak da o njemu govori, ali mu je simbolični povratak pred kraj života doneo utehu. „Imali smo i mnogo veterana, a njihove rane i tereti često se razrešavaju upravo kroz ove snove“, dodaje Ker.

Učestalost ovih snova raste kako se smrt približava jer je „umiranje progresivno stanje sna“, smatra Ker. „Ljudi su stalno između sna i jave, zbog čega su njihovi snovi življi i intenzivniji često kažu da to nije san, već da deluje potpuno stvarno.“

Često pretpostavljamo da je kraj života tužan i zastrašujući, jer je u našoj prirodi da reagujemo na pretnju. Međutim, poslednje nedelje teške bolesti mogu biti ispunjene ljubavlju i smislom, a pacijenti „gotovo uvek dolaze do određenog prihvatanja“, kaže Ker. „Jedna od najzanimljivijih stvari je odsustvo straha.“

Danas Sunce prelazi u Bika, uvodeći sezonu stabilnosti, prosperiteta i prizemnog obilja. Za tri srećna horoskopska znaka ovo kosmičko kretanje signalizira veliku prekretnicu na finansijskom planu.

Uz Sunce koje osvetljava znak kojim vlada Venera - planeta luksuza i vrednosti - bogatstvo u svim svojim oblicima može početi da slobodnije teče. Zamislite neočekivane dobitke, uzbudljive ponude za posao, velikodušne darove, isplativa ulaganja ili čak pravne odluke koje idu u vašu korist.

Ako ste vizualizirali napredak - kao što je udvostručenje vašeg prihoda ili konačno postizanje te finansijske prekretnice - ovaj tranzit bi mogao biti vaš trenutak, piše Atma.hr.

Svemir je otvoren za poslovanje. A za nekoliko srećnih znakova, obilje je spremno samo da im sleti u krilo. Držite oči otvorene, namere fokusirane, a način razmišljanja usklađen s rastom. Veliki dobici su bliže nego što mislite.

Bik

Za Bikove je ovo glavno razdoblje. Sunce je u vašem znaku od 20. aprila, Merkur ulazi u Bika 3. maja, mlad Mesec 16. maja pada u Biku, a Mars ulazi u vaš znak 18. maja. Uz to, Jupiter tokom cele sezone boravi u Raku i gradi skladan odnos prema Biku, što daje podlogu za rast koji se može zadržati i pretvoriti u nešto stabilno. Ovo je sezona u kojoj napokon možete bolje da naplatite ono što već znate, radite ili gradite mesecima.

Kod Bikova obilje dolazi kroz jasnije postavljanje cene, ozbiljniji odnos prema vlastitom radu, bolju organizaciju i spremnost da se prekine s navikom potcenjivanja samih sebe. Prvi deo sezone služi proceni i sređivanju terena.

Sredina maja otvara novi ciklus, a kraj donosi energiju za akciju. Ako ste čekali trenutak u kojem više ne morate da objašnjavate zašto nešto vredi, ova sezona ide upravo u tom smeru. Ljudi će lakše prepoznati kvalitet, a vi ćete imati više snage da ga branite bez kolebanja.

Ta kombinacija često donosi konkretnu finansijsku korist. Iz same strukture tranzita može se zaključiti da Bik u ovoj sezoni ima najjaču mogućnost za lični i materijalni pomak.

Rak

Rakovi imaju jedan od najzanimljivijih položaja u ovoj sezoni zato što Jupiter i dalje boravi u vašem znaku, a Sunce iz Bika 11. maja gradi sekstil s Jupiterom. Uz to, sama sezona Bika za Rakove aktivira područje kontakata, podrške, mreže ljudi, publike i dugoročnih ciljeva, a 19. maja Venera prelazi u Raka i dodatno pojačava privlačnost, osećaj vrednosti i otvorenost prema pomoći koja dolazi kroz odnose.

Kod Rakova se obilje ovde veže uz ljude, preporuke, saradnje, klijente, prijatelje, zajedničke projekte i sve ono što raste kroz poverenje. To može biti razdoblje u kojem dobar kontakt otvara vrata koja su mesecima stajala zatvorena. Može biti i trenutak kada nešto što je dugo bilo samo ideja dobije ozbiljniju publiku, podršku ili tržište.

Rakovi u sezoni Bika 2026. ne treba da glume tvrdoću. Njihova prednost leži u osećaju za pravi odnos, pravi trenutak i stvarne potrebe drugih ljudi.

Kad se tome pridruže Jupiterova širina i Venerin ulazak u znak, otvara se vrlo realna šansa za rast prihoda i veću sigurnost. To je zaključak koji proizlazi iz sklada između Jupiterovog položaja u Raku i zemljane, praktične energije Bika.

Devica

Devica je treći znak kojem ova sezona ide vrlo ozbiljno u korist. Razlog je jednostavan i astrološki čist: Sunce u Biku, Merkur u Biku, mlad Mesec u Biku i kasnije Mars u Biku svi grade skladan zemljani odnos prema Devici.

Tome se pridružuje i Jupiter u Raku, koji prema Devici gradi sekstil. Kad se spoje zemlja i voda na ovakav način, dobija se podloga za sporiji, ali vrlo pouzdan napredak. Za Devicu to često znači urednije poslovanje, bolju naplatu, kvalitetnije klijente i osećaj da stvari napokon dolaze na svoje mesto.

Ovde se novac ne pojavljuje kroz dramatičan obrat, već kroz dobru procenu, disciplinu i sposobnost da se ono što je bilo rasuto dovede u red. Device mogu jako dobro da prođu ako u ovom razdoblju srede cene, ugovore, raspored, način komunikacije s klijentima ili model rada koji im već dugo traži doradu.

Pun Mesec u Škorpiji 1. maja dodatno može doneti važan razgovor, odluku ili informaciju koja menja plan. Mlad Mesec 16. maja otvara novu finansijsku i poslovnu etapu, a Mars u Biku pred kraj sezone daje volju da se sve to sprovede bez odugovlačenja. Iz ove kombinacije lako je videti zašto Devica spada među znakove kojima vladavina Bika 2026. može doneti ozbiljan osećaj rasta i sigurnosti.

Mnogi ljudi koji u bolnicu dolaze sa teškim zdravstvenim stanjima, godinama su zanemarivali upozoravajuće znake koji su prethodili hitnom stanju.

Lekar hitne medicine dr Aleks Viberli, koji je tokom karijere pregledao više od 50.000 pacijenata, upozorava na zabrinjavajući obrazac koji godinama primećuje u svom radu.

Mnogi ljudi koji u bolnicu dolaze sa teškim zdravstvenim stanjima, poput srčanog ili moždanog udara, imaju nešto zajedničko - godinama su zanemarivali upozoravajuće znake koji su prethodili hitnom stanju, prenosi Index.

Zbog toga dr Viberli poziva ljude da redovno prate šest ključnih pokazatelja zdravlja.

Problem ne počinje u hitnoj, nego mnogo ranije

U videu objavljenom na svom YouTube kanalu dr Viberli rekao je da se s godinama iskustva počinju uočavati obrasci o kojima se ne uči iz udžbenika.

"Nakon nekog vremena počnete da primećujete stvari za koje vas udžbenici zapravo ne mogu pripremiti. Obrasce koji se stalno ponavljaju", rekao je i dodao da obrazac koji stalno viđa ne odnosi se toliko na samo hitno stanje, koliko na ono što mu je prethodilo".

Znaci upozorenja godinama su prolazili nezapaženo

Dr Viberli navodi da su pacijenti koji u bolnicu dolaze sa teškim stanjima poput srčanog udara, moždanog udara ili otkazivanja organa najčešće stariji od 50 godina.

"To samo po sebi nije iznenađujuće jer, kako starimo, telo se troši i problemi postaju češći", rekao je.

Ono što ga, kako kaže, zaista zabrinjava jeste obrazac koji iznova primećuje tokom decenija rada.

"Uradimo pretrage, pogledamo nalaze i shvatimo da se ono što je dovelo pacijenta u takvo stanje razvijalo godinama, ponekad i deceniju ili duže", rekao je i dodao "da niko to nije primetio". Ili, ako jeste, niko nije reagovao.

Dodao je da je moderna medicina izuzetno uspešna kada treba da leči posledice, ali mnogo slabija kada je reč o prevenciji.

"Moderna medicina je neverovatna, danas možemo da radimo čudesne stvari, ali veoma smo loši u tome da sprečimo da do problema uopšte dođe", rekao je.

Simptomi s vremenom postanu "novo normalno"

Lekar objašnjava da većini tih pacijenata nije naglo pozlilo bez ikakvog upozorenja.

"Većini pacijenata o kojima govorim nije odjednom pozlilo. Imali su simptome. Nisu se osećali dobro", rekao je i dodao "dugo su osećali umor koji nije bio uobičajen, ali su to gotovo uvek pripisivali starenju."

Prema njegovim rečima, to je razumljivo jer se mozak s vremenom prilagodi simptomima koji se razvijaju postepeno, mesecima ili godinama.

"Oni vam postanu novo normalno", objasnio je.i dodao da "ceo život živimo samo u sopstvenom telu. Nemamo neku drugu verziju sebe sa kojom biste to mogli da uporedite."

Šest ključnih pokazatelja zdravlja

Zbog toga dr Vibberli savetuje ljudima da redovno prate šest zdravstvenih pokazatelja za koje smatra da bi svako trebalo da kontroliše barem jednom godišnje.

"To su isti pokazatelji koje proveravamo u hitnoj službi kada neko dođe u kritičnom stanju, a upravo su oni mogli da upozore na problem godinama ranije", rekao je.

Reč je o krvnom pritisku, trigliceridima i holesterolu, pulsu u mirovanju, funkciji bubrega, nivou šećera u krvi odnosno glukoze, kao i funkciji jetre.

Kako objašnjava, ne radi se ni o čemu skupom ni komplikovanom. To su pokazatelji koji mogu da se provere jednostavnim testovima, a neki i kod kuće.

"Istina je da je moderna zdravstvena zaštita vrlo dobra u lečenju bolesti, ali mnogo manje uspešna u tome da ih spreči. Ako ove brojke pratite na vreme, dajete sebi veliku prednost", dodao je.

Ne sme da bude zaposlen - čak ni po nepunom radnom vremenu. Ne sme da bude ni preduzetnik, niti da obavlja neku profesionalnu delatnost. Ne sme da bude ni penzioner, niti stariji od 65 godina. Sve ovo su uslovi da bi roditelj deteta - maloletnog ili punoletnog, kome je zbog zdravstvenog stanja potrebna stalna pomoć i nega kako bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe - dobio status roditelja negovatelja, a time i mesečnu naknadu od 65.000 dinara, zdravstveno i penzijsko osiguranje. Nacrt novog zakona u javnoj raspravi je do 7. maja, do kada zakonopisac prima primedbe, što bi omogućilo evetualnu izmenu propisa.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o roditelju negovatelju počela je u petak 17. aprila i traje do 7. maja - piše N1.

Zakonopisac - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tokom javne rasprave organizuje dva okrugla stola: prvi će se održati u Beogradu, 21. aprila u zgradi Kancelarije za e-upravu u 10.00 časova, a drugi u Subotici nedelju dana kasnije, 28. aprila , u Gradskoj kući u podne (detalji dostupni OVDE).

Šta donosi novi zakon?

Novim propisom predviđeno je da status roditelja negovatelja može da dobije roditelj maloletnog deteta "kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju potrebna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe".

Ovo dete ima utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa propisima koji uređuju oblast socijalne zaštite.

I roditelj odrasle osobe, koja je "zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju potpuno zavisna od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba" može da dobije status roditelja negovatelja.

Punoletna osoba je, u ovom slučaju, ona kojoj je utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, "u skladu sa propisima koji uređuju oblast socijalne zaštite i koje je potpuno zavisno od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba".

Pravo na status roditelja negovatelja pod ovim uslovima može da ostvari i staratelj.

Sredstva

Sredstva za realizaciju prava propisanih zakonom kojim se uređuje status roditelja negovatelja nisu obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, konstatuje se u obrazloženju nacrta zakona.

"Potrebno je obezbediti dodatna sredstva za tri meseca 2026. godine (septembar, oktobar i novembar) u iznosu od 887.250.000 dinara", naveo je zakonopisac.

Prostom računicom dobija se mesečni iznos neophodnih sredstava od 295.750.000 dinara.

Pošto za platu od neto 65.000 dinara poslodavac - u ovom slučaju država - mora da izdvoji ukupno 101.151 dinar sa porezima i doprinosima, to znači da je pomenuta suma dovoljna za mesečnu isplatu naknade za blizu 3.000 roditelja negovatelja.

Članovi porodice kao negovatelji

Ako su roditelji (maloletne ili punoletne) dece preminuli, ili su nepoznati, ili žive sa detetom, ali nisu zbog svog psiho-fizičkog stanja u mogućnost da mu pružaju potrenu pomoć i negu, pravo na status negovatelja može da ostvari i jedan od članova porodice pod istim uslovima kao i roditelj, predviđa ovaj zakon precizno propisujući ko se smatr članom porodice.

Ko može da postane roditelj negovatelj
Da bi dobio status roditelja negovatelja, roditelj mora da ispuni sledeće uslove:

Da je državljanin Republike Srbije;
Da je punoletan;
Da ima poslovnu sposobnost;
Da nije lišen roditeljskog prava;
Da ima prijavljeno prebivalište na istoj adresi sa detetom na teritoriji Srbije;
Da živi u zajedničkom domaćinstvu sa detetom na teritoriji Srbije;
Da je sposoban za pružanje potrebne pomoći i nege;
Da nije zaposlen, odnosno radno angažovan po bilo kom osnovu u smislu Zakona o radu, niti je preduzetnik; niti obavlja neku drugu profesionalnu delatnost;
Da nije korisnik penzije.

Pravo na status roditelja negovatelja priznaje se do navršene 65. godine života.

Zakon, takođe, propisuje i koji roditelji ne mogu da dobiju ovaj status.

Ko ne može da postane roditelj negovatelj
"Pravo na status roditelja negovatelja odnosno negovatelja ne može ostvariti lice:

koje je lišeno roditeljskog prava;
koje je lišeno poslovne sposobnosti;
čije je dete (maloletno ili punoletno), smešteno u ustanovu socijalne zaštite;
čije je dete u hraniteljskoj porodici, uključujući srodničku hraniteljsku porodicu;

koje je pravosnažno osuđivano ili se protiv njega vodi krivični postupak za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv braka i porodice", stoji u nacrtu zakona.

Kolika je mesečna novčana naknada

Roditelj negovatelj ostvaruje pravo na novčanu naknadu za vreme trajanja statusa roditelja negovatelja.

Ona iznosi 65.000 dinara mesečno, neto.

Država osim te naknade roditelju negovatelju uplaćuje i staž, tj. pripadajući porez i doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje.

Detetu i dalje naknada za tuđu negu

"Pravo roditelja negovatelja na novčanu naknadu ne isključuje pravo deteta odnosno da u svojstvu korisnika prava ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i pravo na druga socijalna davanja i pružanja usluga u zajednici, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje pitanja socijalne zaštite", precizira se zakonom.

Kome se podnosi zahtev

Postupak za ostvarivanje prava na status roditelja negovatelja i prava koja iz njega proizilaze pokreće se na zahtev roditelja ili staratelja, a zahtev se podnosi centru za socijalni rad koji je nadležan prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

"Pravo na status roditelja negovatelja i pravo na novčanu naknadu priznaje se od dana podnošenja zahteva ako su u trenutku podnošenja zahteva ispunjeni uslovi za priznavanje prava", precizira se u nacrtu zakona.

Kad prestaje status roditelja negovatelja

Pravo na status roditelja negovatelja i pravo na novčanu naknadu prestaju:

na zahtev roditelja negovatelja;
kada prestanu razlozi zbog kojih je roditelj negovatelj stekao taj status;
kada roditelj negovatelj nije u mogućnosti da pruži potrebnu negu;
kada roditelj negovatelj ne pruža negu;
kada se roditelj negovatelj nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora;
smrću roditelja negovatelja;
u slučaju smrti deteta, pravo roditelja negovatelja na novčanu naknadu sa uplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prestaje protekom roka od šest meseci od dana kada je smrt nastupila;
kada roditelj negovatelj zasnuje radni odnos, odnosno radno se angažuje po bilo kom osnovu u smislu Zakona o radu ili obavlja preduzetničku delatnost, samostalnu delatnost ili neku drugu profesionalnu delatnost;
kada roditelj negovatelj ostvari pravo na penziju;
kada roditelj negovatelj navrši 65. godina života.

Kontrola

Nacrtom zakona predviđa se da je roditelj negovatelj dužan da nadležnom centru za socijalni rad "prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala".

"Sve promene koje su od uticaja na korišćenje prava uzimaju se u obzir od prvog dana narednog meseca po njihovom nastupanju, odnosno od 15. u mesecu ako je promena nastupila do 15. u mesecu", navodi se u nacrtu.

Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti proverava da li roditelj negovatelj i dalje ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ovog zakona jednom u 24 meseca tokom oktobra i novembra meseca u godini.

Ceo Nacrt Zakona o roditeljima negovateljima pročitajte OVDE.