Sombor.info

Pasulj je vekovima jedna od najvažnijih namirnica na srpskoj trpezi, ali poslednjih godina postaje i ozbiljna tržišna roba.

Iako Srbija ima odlične uslove za proizvodnju, domaćeg pasulja je sve manje, pa su pijace i marketi preplavljeni uvoznim sortama iz Kirgistana, Egipta, Kine i drugih zemalja.

Međutim, većina kupaca će pre kupit domaći pasulj čak i ako je malo skuplji, pa je potražnja velika, a cena stabilna.

Koliko košta pasulj?

Prema podacima sa pijaca širom Srbije, kilogram pasulja trenutno košta između 350 i 650 dinara, dok kvalitetan domaći pasulj često dostiže i 700 dinara po kilogramu, pa i više. Najtraženiji su gradištanac, tetovac i šareni pasulj, a trgovci ističu da se domaći proizvod proda mnogo brže od uvoznog, piše Kurir.

Srbija danas značajne količine pasulja uvozi upravo zato što domaća proizvodnja ne može da zadovolji tržište. Na pijacama se uglavnom prodaje uvozni pasulj, dok je domaći postao prava retkost. To praktično znači da svaki ozbiljniji proizvođač kvalitetnog domaćeg pasulja unapred ima obezbeđene kupce.

Gde se u Srbiji najbolje gaji pasulj

Pasulj najbolje uspeva u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji. Posebno su poznati krajevi oko Ivanjice, Sjenice, Novog Pazara, Arilja, Valjeva, Kruševca i Leskovca, gde klima pogoduje razvoju kvalitetnog zrna. Najviše mu prijaju umereno topla klima, dosta sunčanih dana, plodno i rastresito zemljište i dobra drenaža.

Setva pasulja u Srbiji uglavnom počinje od sredine aprila do kraja maja, kada temperatura zemljišta pređe 10 stepeni. Rana setva se ne preporučuje zbog prolećnih mrazeva. Pasulj traži dobro pripremljeno zemljište, redovno uništavanje korova, povremeno prihranjivanje iumereno zalivanje.

Najosetljiviji period je cvetanje i formiranje mahuna. Tada nedostatak vode može ozbiljno da smanji prinos. Ipak, previše kiše takođe nije dobro jer povećava rizik od bolesti i truljenja korena.

Stručnjaci upozoravaju da su upravo loša agrotehnika i nedovoljna prihrana među glavnim razlozima slabijih prinosa u Srbiji.

Koliki su prinosi

Prinos pasulja dosta zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. U proseku manji proizvođači ostvaruju od 1 do 1,5 tonu po hektaru, dok vrhunski proizvođači uz navodnjavanje i dobru mehanizaciju mogu imati i više od 3 tone po hektaru.

Računica pokazuje da pasulj može biti veoma isplativa kultura, posebno za manje proizvođače koji imaju svoju zemlju i mogu direktno da prodaju robu.

Najveći troškovi su:

seme
obrada zemljišta
zaštita
radna snaga
navodnjavanje
berba

Berba pasulja uglavnom počinje krajem avgusta i traje tokom septembra, a kod kasnijih sorti i početkom oktobra. Berba je posebno problematična jer pasulj i dalje često zahteva dosta ručnog rada zbog čega mladi izbegavaju ovu proizvodnju, pa domaćeg pasulja ima sve manje. Prilikom berbe je važno da mahune moraju biti potpuno suve, zrno tvrdo, a vlaga niska kako pasulj ne bi pobuđao tokom skladištenja.

Kolika je zarada

Kada se odbiju troškovi proizvodnje čista zarada od pasulja može da bude i 500.000 dinara sa jednog hektara, a u rodnijim godinama i uz adekvatne agrotehničke mere i do 700. 000 dinara

Najveća razlika nije samo u prinosu već u prodaji. Najviše zarađuju oni koji svoj domaći pasulj prodaju direktno na pijaci, imaju stalne kupce, prodaju preko društvenih mreža ili snabdevaju restorane i etno domaćinstva.

Posao ne utiče samo na platu i raspoloženje – već i na san, imunitet, težinu i opšte zdravlje. Kada nezadovoljstvo na radnom mestu postane svakodnevno stanje, telo često počinje da šalje signale koje ne bi trebalo ignorisati.

Većina ljudi je makar jednom u životu rekla: „Ne mogu više da idem na posao.“ Nekada je to prolazan umor, loš period ili nekoliko napornih nedelja. Međutim, kada osećaj nezadovoljstva postane svakodnevan, posledice ne ostaju samo na emocijama.

Stres na poslu ne završava kada zatvorite vrata kancelarije. On se prenosi u telo, kroz nesanicu, napetost, glavobolje, promene apetita i osećaj konstantne iscrpljenosti.

Stručnjaci godinama upozoravaju da dugotrajno nezadovoljstvo poslom može imati ozbiljan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje - piše Direktno.

Evo koje signale telo najčešće šalje.

1. Mentalni umor koji ne prolazi ni posle odmora

Ako se budite umorni, teško se koncentrišete i imate osećaj da vam je mozak stalno „pod opterećenjem“, moguće je da ne osećate samo umor, već mentalnu iscrpljenost.

Takvo stanje često smanjuje produktivnost, otežava donošenje odluka i stvara osećaj da vam ni vikend nije dovoljan da se oporavite.

2. Glavobolje postaju sve češće

Kada ste pod stresom, telo nesvesno ulazi u stanje napetosti. Mišići vrata, ramena i vilice ostaju zgrčeni, što može izazvati tenzione glavobolje, a kod nekih ljudi i migrene.

Ako primetite da vas glava najviše boli pred posao ili tokom radne nedelje, vredi obratiti pažnju.

3. Telo vas boli iako ne radite fizički posao

Stres se često „seli“ u mišiće.

Bolovi u vratu, ramenima, leđima i osećaj ukočenosti mogu biti posledica stalne napetosti i nemogućnosti organizma da se opusti.

Mnogi ljudi ne povezuju ove simptome sa poslom, iako upravo tu često počinju.

4. San postaje lošiji ili potpuno nestaje

Jedan od prvih znakova da telo više ne podnosi opterećenje jeste nesanica.

Misli o poslu, nervoza i stalna napetost mogu otežati uspavljivanje ili dovesti do buđenja tokom noći.

A kada nema kvalitetnog sna, pojačavaju se i svi ostali simptomi.

5. Kilogrami počinju da rastu ili naglo padaju

Stres utiče na hormone koji regulišu glad i sitost.

Kod nekih ljudi to dovodi do emocionalnog prejedanja i potrebe za brzom hranom, dok drugi potpuno izgube apetit.

Ako primetite promene u težini bez jasnog razloga, moguće je da telo reaguje na hronično opterećenje.

6. Imunitet slabi i češće se razboljevate

Ljudi koji dugo žive pod stresom često primećuju da češće imaju prehlade, upale grla ili sporiji oporavak od bolesti.

Kada organizam stalno radi pod pritiskom, manje energije ostaje za odbranu.

7. Hormonalne promene mogu postati izraženije

Kod žena dugotrajan stres može uticati na menstrualni ciklus, menstruacije mogu postati neredovne, obilnije ili bolnije.

Kod žena u menopauzi simptomi poput valunga, nesanice i promena raspoloženja mogu biti intenzivniji.

Kada je vreme da zastanete?

Ne mora svaki loš dan na poslu da znači problem, ali ako vam posao mesecima izaziva fizičke tegobe, osećaj bezvoljnosti ili iscrpljenost koja ne prolazi, možda telo pokušava da vam kaže nešto važno.

Ponekad rešenje nije da odmah date otkaz.

Nekada je dovoljno postaviti granice, uzeti odmor, razgovarati sa nadređenima ili potražiti stručnu podršku, jer nijedan posao ne bi trebalo da vas košta zdravlja.

Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.

Određeni lekovi koji se uzimaju zajedno mogu da interaguju i izazovu štetne neželjene efekte. Pored toga, važno je da lekari znaju da li ste alergični na određene supstance ili patite od nekog specifičnog zdravstvenog problema – pre nego što vam propišu novi lek.

Osobe sa netolerancijom na određenu hranu, kao što je netolerancija na gluten, moraju biti sigurne da lekovi ne sadrže aditive sa ovim supstancama, prenosi RTS.

Iritacija jednjaka

U neke neki problema vezanih za sistem za varenje koji se mogu javiti prilikom uzimanja lekova spada iritacija jednjaka.

Neki ljudi imaju poteškoća sa gutanjem tableta ili kapsula ili ponekad uzimaju lekove bez tečnosti. Tablete ili kapsule koje ostaju u jednjaku mogu osloboditi hemikalije koje mogu iritirati sluzokožu jednjaka. To može izazvati čireve, krvarenje, perforaciju i sužavanje jednjaka.

Rizik od ovih vrsta problema je veći kod osoba sa medicinskim stanjima kao što je skleroderma (otvrdnjavanje kože), ahalazija (nepravilna mišićna aktivnost jednjaka, što odlaže prolazak hrane), moždani udar.

Određeni lekovi takođe mogu izazvati čireve u jednjaku kada se tamo zaglave. To uključuje aspirin, određene antibiotike, kinidin, kalijum hlorid, vitamin C i gvožđe. Da biste izbegli probleme usled nepravilnog gutanja kapsula, važno je da, ako ste u mogućnosti. stojite ili sedite.

Uzmite nekoliko gutljaja tečnosti pre uzimanja leka i progutajte lek sa punom čašom tečnosti. Stručnjaci kažu da ne treba ležati odmah nakon uzimanja leka, kako biste bili sigurni da su pilule prošle kroz jednjak u želudac.

Svakako, obavestite svog lekara ako osetite bol pri gutanju ili osećate da vam se lek konstantno zaglavljuje u grlu.

Ezofagealni refluks

Neki lekovi ometaju delovanje mišića sfinktera, dela koji se nalazi između jednjaka i želuca. Ovaj mišić omogućava prolazak hrane u želudac nakon gutanja. Ovo može povećati šanse za refluks, odnosno vraćanje kiselog sadržaja želuca u jednjak.

Klase lekova koje mogu povećati težinu refluksa uključuju sledeće: nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), nitrati, teofilin, blokatori kalcijumovih kanala, oralni antibiotici, kontraceptivne pilule.

Saveti za izbegavanje refluksa

Izbegavajte kafu, alkohol, čokoladu i masnu ili prženu hranu, što može pogoršati refluks.

Prestanite sa pušenjem ili smanjite pušenje. Ne ležite odmah nakon jela.

Iritacija želuca

Jedan od najčešćih iritansa sluzokože želuca je onaj koji izazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). To uključuje lekove, kao što su ibuprofen i drugi uobičajeni lekovi protiv bolova.

Ovi lekovi slabe sposobnost sluzokože da se odupre kiselini koja se stvara u želucu i ponekad mogu dovesti do upale sluzokože želuca (gastritis), čireva, krvarenja ili perforacije sluzokože.

Starije osobe su u većem riziku od iritacije ovim lekovima jer je veća verovatnoća da će uzimati ove lekove protiv bolova za hronična stanja. Osobe sa istorijom peptičkog ulkusa i gastritisa takođe su u riziku.

Saveti za sprečavanje iritacije želuca

Uzimajte film tablete, koje mogu smanjiti iritaciju. Nemojte piti alkoholna pića dok uzimate ove lekove.

Uzimajte lekove sa hranom ili sa punom čašom mleka ili vode, što može smanjiti iritaciju.

Zatvor

Razni lekovi mogu izazvati zatvor. To se dešava zato što ovi lekovi utiču na nervnu i mišićnu aktivnost u debelom crevu, što dovodi do sporog i otežanog pražnjenja stolice.

Lekovi koji mogu izazvati zatvor uključuju sledeće: antihipertenzivi, antiholinergici, holestiramin, gvožđe, antacidi koji sadrže uglavnom aluminijum, narkotici/lekovi protiv bolova.

Saveti za sprečavanje zatvora – jedite uravnoteženu ishranu, uključujući voće, povrće i integralne žitarice. Pijte puno tečnosti i redovno vežbajte. Takođe, razgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju laksativa ili omekšivača stolice.

Dijareja

Dijareju najčešće izazivaju antibiotici, koji utiču na bakterije koje su normalno prisutne u debelom crevu. Ove promene u crevnim bakterijama omogućavaju prekomerni rast bakterije Clostridium difficile (C. difficile), što uzrokuje ozbiljniju dijareju izazvanu antibioticima.

Prisustvo ove bakterije može izazvati kolitis, što rezultira veoma retkim, vodenastim stolicama. Najčešći antibiotici koji izazivaju ovu vrstu dijareje su penicilin, uključujući ampicilin i amoksicilin, klindamicin, cefalosporini...

Kolitis se obično leči drugim antibiotikom koji deluje na C. difficile. Određeni lekovi takođe mogu promeniti pokrete ili sadržaj tečnosti u debelom crevu, a da pritom ne izazovu kolitis. Kolhicin i antacidi koji sadrže magnezijum mogu izazvati dijareju. Razgovarajte sa svojim lekarom ako dijareja traje nekoliko dana.

Saveti za sprečavanje dijareje

Obično, sprečavanje dijareje podrazumeva izbegavanje hrane za koju se zna da iritira želudac.

Lečenje obično podrazumeva nadoknadu izgubljene tečnosti i može uključivati antibiotike kada su uzrok bakterijske infekcije.

Konzumiranje hrane bogate laktoznim bacilom, kao što su jogurt, acidofilno mleko/tablete ili sveži sir, pomaže u obnavljanju normalnih bakterija prisutnih u debelom crevu.

Jedna jedina poruka, koja na prvi pogled možda i deluje pouzdano, može dovesti do prosečnog gubitka čak 425 evra po žrtvi u Srbiji, dok je prosečni gubitak na globalnom nivou još i veći – reč je o 733 evra po jednoj prevarenoj osobi.

Nova globalna studija kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem aplikacija za razmenu poruka postale brze, ali i koliku materijalnu i emocionalnu štetu mogu da nanesu.

Na osnovu iskustava žrtava prevara širom sveta, istraživanje pokazuje da prevaranti koriste svakodnevnu komunikaciju kako bi u roku od svega nekoliko minuta ukrali novac i lične podatke, ostavljajući za sobom dugoročne finansijske i emocionalne posledice - piše Danas.

Više od polovine ovakvih prevara u Srbiji (51,7 odsto) uspešno je realizovano u roku kraćem od 30 minuta. U mnogim slučajevima žrtve reaguju i još brže, ustupajući novac ili lične podatke pre nego što stignu da posumnjaju u autentičnost poruke.

Iza naizgled bezazlenih poruka stoji globalni prevarantski kartel koji funkcioniše industrijskim obimom i koristi veštačku inteligenciju za lažno predstavljanje kao članovi porodice žrtve, njenih prijatelja i poznatih brendova.

Ova pojava generiše čitavu ekonomiju krađe identiteta, zasnovanu na tuđenom novcu i ukradenim ličnim podacima, dok žrtve ostaju finansijski oštećene, uzdrmane i emocionalno traumatizovane.

Aplikacije za razmenu poruka postale su centralni deo svakodnevnog života, u upotrebi za najrazličitije svrhe, od poslovne elektronske pošte do porodičnih razgovora i obaveštenja o isporuci pošiljaka. Međutim, one istovremeno predstavljaju i jednu od najčešće zloupotrebljavanih platformi za prevare.

Najveći broj prevara započinje upravo na platformama koje se svakodnevno koriste, u Srbiji su kanali preko kojih su korisnici bili prevareni najčešće bili – WhatsApp (38,4 odsto), Facebook (32 odsto) i SMS/iMessage (27,2 odsto), za kojima slede Instagram (27.20 odsto), Telegram (26.4) i Viber (18 odsto).

Kako bi dodatno zbunili žrtve, prevaranti retko ostaju na jednoj platformi što ovi procenti i potvrđuju. Gotovo dve trećine svih prevara (63 odsto) odvija se kroz više komunikacionih kanala, prelazeći, na primer, sa SMS poruka na WhatsApp ili sa WhatsApp-a na Telegram. Na taj način imitiraju uobičajene razgovore i obaveštenja, što otežava njihovo otkrivanje.

Iako odabir kanala nije iznenađujuć, s obzirom na veliki broj poruka koje korisnici svakodnevno primaju, ali posebno zabrinjava brzina kojom se prevare odvijaju. Nešto više od polovine svih žrtava (52 odsto) ustupilo je novac ili lične podatke u roku kraćem od 30 minuta, dok je svaki sedmi ispitanik (14 odsto) to učinio za manje od pet minuta. To je brže nego što je potrebno da se skuva jaje, naruči taksi ili istušira.

Stručnjaci objašnjavaju i zašto su ove prevare toliko učestale.

„Prevaranti koriste poznate kontekste, bliska društvena okruženja i ustaljene jezičke obrasce kako bi žrtvama stvorili utisak da su njihove odluke racionalne i opravdane u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da konstruišu lažnu stvarnost u kojoj te odluke dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati da se nalazite u lažnoj stvarnosti dok ste njen deo. Zato je važno da ostanete povezani sa porodicom i prijateljima i da razgovarate o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane često mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“ – kaže Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu.

Finansijske posledice su jednako ozbiljne.

Više od polovine svih žrtava u Srbiji (54 odsto) izgubilo je novac, dok je 39 odsto ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50 odsto), puno ime (39,8 odsto), adrese elektronske pošte (37,76 odsto), kućne adrese ili pristupne kredencijale za naloge.

Prosečan gubitak prevarene osobe u Srbiji po prevari je iznosio 425 evra — suma koja može značajno uticati na svakodnevni život. U uslovima rastućih troškova života, takav gubitak može predstavljati mesečne troškove za namirnice, prevoz, brigu o deci ili komunalne usluge.

Iako je 44 odsto ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, ukupna šteta na velikom broju žrtava postaje značajna. Za mnoge se posledice tu ne završavaju: čak 13,33 odsto žrtava u Srbiji izgubilo je preko 1.165 eva , što za većinu domaćinstava predstavlja ozbiljan finansijski udar.

Prevare se retko događaju samo jednom. Više od šestine ispitanika (16.40 odsto) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci. To pokazuje da prevaranti često ponovo ciljaju osobe za koje procene da ih mogu iznenaditi ili navesti na pogrešnu odluku.

Ceo izveštaj možete pogledati OVDE.

U Osnovnom sudu u Somboru, na 30. ročištu povodom pogibije maloletnog Luke Jovovića(15) u selu Ratkovo u aprilu 2023. godine, optuženoj Nataši Anđelković, ponovo je izrečena presuda od 3.5 godine zatvora, kao i mera zabrane upravljanja vozilom od 5 godina nakon izdržavanja kazne.

Takođe dužna je da plati i sve dosadašnje sudske troškove - piše Dnevnik.

Porodica maloletnog Luke, ogorčena je, kako kažu ovom sramnom presudom, i pitaju se koliko vredi život njihovog sina i brata.

Da li je tri i po godine dovoljno za ubistvo mog sina?, pita se otac Dragan Jovović Beli, koji dodaje da još nije kraj i da borba tek sledi.

Kraj će biti kada ja budem svirao kraj, rekao je kroz suze ogorčeni otac.

Sestre maloletnog Luke, kažu da nijedna presuda neće vratiti njihovog brata, ali da ponašanje optužene svih ovih godina, ostavlja gorak ukus u ustima.

Optužena Nataša Anđelković, kao ni njen advokat Goran Karadarević, nisu se ni pojavili na izricanju presude.
Podsetimo, presuda je Nataši praktično potvrđena, nakon što je apelacija prethodno poništila prethodnu presudu.

Obe strane najavile su žalbe, pa je sada "pravda" u rukama apelacionog suda koji bi mogao da donese konačnu odluku, a agonija za porodicu Jovović se nastavlja, piše portal 192.rs.

Tog kobnog aprilskog dana, nesrećni Luka kretao se svojim motociklom kroz Ratkovo u smeru sela Parage, kada mu je Nataša koja je skretala ka svojoj kući, oduzela prvenstvo prolaza, nakon čega Luka bočno udara u njeno vozilo.

Nataša je potom napustila lice mesta i peške pobegla u roditeljsku kuću ne pružajući pomoć Luki koji se očajnički borio za život, iako je ona po profesiji medicinski radnik. Luka je uprkos borbi lekara, preminuo Kliničkom centru u Novom Sadu, nekoliko dana kasnije.

Poslednjeg majskog vikenda u Novom Sadu je održano Balkansko prvenstvo u kik boksu. Na istom je nastupilo blizu 300 takmičara uzrasta od 14. do 26. godina iz Srbije, Bugarske, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Ovo takmičenje je okupilo najbolje borce Balkana koji su se takmičili u više disciplina kik – boksa. Među njima našli su se i takmičari Kluba borilačkih sportova Kobra, Vuk Branković i David Dragičević. „Naši takmičari ostvarili sjajan uspeh na Prvenstvu Balkana“ – stoji u saopštenju somborskog kluba.

Naime, Vuk Branković (71 kg) je u juniorskoj kategoriji osvojio zlatno odličje. Sjajnim nastupom u finalu pobedio je reprezentativca Severne Makedonije. Opravdao je poziv u reprezentaciju ovim sjajnim uspehom! David Dragičević je u finalu izgubio od reprezentativca Srbije i tako se okitio srebrnom medaljom. „David je po mišljenju mnogih bio bolji u ovom meču, ali sudije nisu tako mislile. U svakom slučaju ostaje žal za zlatnom medaljom“ – saopštio je somborski klub u svom izveštaju.

Po rečima njihovog trenera Saše Kovača, selektor reprezentacije Srbije Siniša Vladimirović je više nego zadovoljan njihovim borbama, a sa ovim medaljama obojica su overila poziv u državnu selekciju i najverovatnije i odlazak na prvenstvo sveta u kik boksu koje će krajem leta održati u Italiji - piše somborsport.org.

Fudbaleri ŽAK-a doživeli su prvi prvenstveni neuspeh u šampionatu PFL Sombor. Žakovci su u pretposlednjem kolu poraženi na gostovanju u Pivnicama.

Slavija je povela već u 4. minutu preko Borisa Petrovića koji je sigurno realizovao kazneni udarac. Opačić je poravnao dvadeset minuta kasnije, dok će Petrović pet minuta pre odlaska na odmor svojim drugim golom na meču vratio prednost svom timu. Treba napomenuti i da su „Željezničari“ par minuta pre drugom gola ostali sa igračem manje u polju, pošto je iz igre isključen Milan Grgić. Poraz je doživela i ekipa Ravangrada koja je izgubila od BSK-a. Gosti su do tri boda došli golovima Đukića i Vukadinovića u finišu meča.

Radnički je slavio na gostovanju u Selenči nakon preokreta u drugom poluvremenu, dok su Kordun i Dinamo 1923 podelili bodove - piše somborsport.org.

Izveštaji i rezultati sa mečeva pretposlednjeg kola: Polet (S) – Mladost 6:2, Lipar – Borac 46 – 9:5, Kordun – Dinamo 1923 – 3:3  ČSK – Rusin 0:1, Slavija – Žak 2:1, Krila Krajine – Crvenka 1:2, Krivanj – Radnički 1:3, Ravangrad 2018 – BSK 0:2.

Tabela: Žak 72, BSK 62, Crvenka 52, Rusin 50, Lipar 49, Polet (S) 43, Dinamo 1923 – 40, Kordun 40, ČSK 39, Ravangrad 2018 – 39, Slavija 37, Krila Krajine 36, Borac 46 – 32, Radnički 32, Krivanj 25, Mladost 8.

Parovi poslednjeg (30) kola: Mladost – Ravangrad 2018, BSK – Krivanj, Radnički – Krila Krajine, Crvenka – Slavija, Žak – ČSK, Rusin – Kordun, Dinamo 1923 – Lipar, Borac 46 – Polet (S).

Uz podršku Grada Sombora, juče je u svečanoj sali Gradske kuće održan koncert hora Gradskog udruženja penzionera Sombor, pod dirigentskom palicom Danila Stankova.

Program pod nazivom „Horske sanke“, okupio je i Hor Mađarske građanske kasine (dirigent Marija Кeceli Horvat), Crkveni hor „Car Кonstantin i carica Jelena“ i Pevačka grupa „Varošanke“ GКUD „Ravangrad“ (dirigent Milan Radišić), te Plesnu grupu GКUD „Ravangrad“ (koreograf Magdalena Nikačev) i Tamburaški orkestar HКUD „Vladimir Nazor“ (rukovodilac Đuro Parčetić), koji su svojim nastupima oduševili brojne posetioce.

Na početku programa, predsednica Gradskog udruženja penzionera Sombor Zlata Rakić, pozdravila je okupljene i zahvalila se lokalnoj samoupravi na podršci.

– Ovo je drugi put da Gradsko udruženje penzionera organizuje smotru horova i želimo da to postane tradicija. Moram da naglasim da mi ovu smotru organizujemo uz podršku Grada Sombora i hvala im na tome – rekla je Rakić.

Ovom prilikom, Gradu Somboru uručena je zahvalnica za doprinos, a nju su u ime lokalne samouprave primili načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Marija Jerković i Ivan Šimunov iz kabineta gradonačelnika.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. jun