Sombor.info

Ako pokušavate da smršate, ali imate problem da održite rezultate, ključ možda nije u strogim ograničenjima već u doslednosti. Nutricionisti često naglašavaju da su održive navike mnogo delotvornije od rigoroznih dijeta, naročito kada je reč o dugoročnom gubitku masnoće. U tom smislu, sve više pažnje privlači jednostavan pristup poznat kao „pravilo 2-2-2“, koji se širi internetom i podseća na metode koje promoviše fitnes instruktorka Džena Rico.

Šta je pravilo 2-2-2?

Ideja je jednostavna: umesto da komplikujete proces mršavljenja, fokusirajte se na tri dnevna cilja koja podržavaju vaš metabolizam, nivo energije i oporavak. To uključuje pijenje dovoljno vode, redovno konzumiranje voća i povrća i redovno vežbanje (dve velike flaše vode, dve porcije voća i povrća, dve šetnje dnevno).

Hidratacija igra važnu ulogu u varenju i kontroli apetita, dok voće i povrće obezbeđuju vlakna i hranljive materije koje povećavaju sitost i pomažu u regulisanju šećera u krvi. Pored toga, dve lagane šetnje dnevno mogu poboljšati cirkulaciju, raspoloženje i sagorevanje kalorija bez potrebe za intenzivnim treninzima, piše SheFinds.

Zašto je ova metoda efikasna?

Privlačnost ovog pristupa leži u njegovoj fleksibilnosti, jer ne zahteva stroga pravila ili žrtve. Pravilo 2-2-2 ne zamenjuje obroke ili strukturirano vežbanje, već postavlja temelje za zdravije svakodnevne navike koje je lakše održavati. Upravo ta doslednost postaje ključna za održivi gubitak težine i stabilnu telesnu težinu tokom vremena, prenosi Index.hr.

Kakve rezultate možete očekivati?

Rico ističe da ljudi koji se redovno pridržavaju ovih navika često primećuju poboljšanja u nivou energije, kvalitetu sna, varenju, pa čak i zdravlju kože nakon samo nekoliko nedelja. Pravilo 2-2-2 nije brzo rešenje, već jednostavan okvir za izgradnju dugoročnih rutina koje podržavaju i gubitak i održavanje težine, bez oslanjanja na restriktivne dijete.

Кoncert istaknutih mladih gitarista će se održati u Gradskom muzeju u petak, 24. aprila, sa početkom u 18 časova.

Pozivamo vas na koncert istaknutih mladih gitarista koji će se održati u Gradskom muzeju Sombor, u petak, 24. aprila 2026. godine, sa početkom u 18 časova.

O izvođačima

Vuk Dragičević — Rođen u Novom Sadu, školovao se u Beogradu na FMU u klasi prof. Srđana Tošića. Dobitnik je brojnih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima i aktivan učesnik festivala širom zemlje i inostranstva.

Miloš Arsenijević — Rođen u Negotinu, master i specijalističke studije završio je na FMU u Beogradu (klase prof. Vere Ogrizović i prof. Srđana Tošića). Usavršavao se kod svetski poznatih pedagoga poput Dušana Bogdanovića i Aniela Dezideria.

Odigrano je poslednje kolo odbojkaške Druge lige Sever. Somborski timovi sezonu su zaključili porazima. "CVS Elbraco Tehnolend" ugostio je petoplasirani Vršac. Gošće su slavili 1:3 (16:25, 20:25, 25:15, 15:25).

Somborski sastav sezonu je završio na devetom mestu sa 20 osvojenih bodova. Ekipa "Goks In" poražena je maksimalnim rezultatom (18:25, 23:25, 20:25) od drugog tima Jedinstva iz Stare Pazove. Filijala Volejstarsa je pretrpela svih 20 prvenstvenih poraza, te će se od naredne sezone ponovo takmičiti u Vojvođanskom rangu.

Ekipa Apatina osvojila je naslov i od naredne sezone nastupaće u BPŠ Prvoj ligi Srbije - piše somborsport.org.

Prolećni festival cveća u Kuli biće održan u petak i subotu, 17. i 18. aprila, u Ulici Josipa Kramera, koja će postati prava oaza cveća, zelenila i dobre atmosfere.

Posetioce očekuje bogat program koji će oba dana trajati od 8 do 19 časova, a na festivalu će moći da kupe raznovrsno cveće, sadnice, ukrasno bilje, kao i rukotvorine i domaće proizvode za svoje dvorište, terasu ili dom.

Pored izložbeno – prodajnog dela, posetioci će moći da uživaju i u muzičkom programu koji će dodatno upotpuniti prolećnu atmosferu u centru grada.

Izvor: Q-media.rs

Neki zdravstveni problemi često se doživljavaju kao uobičajen deo starenja, ali ako se jave ranije nego što je očekivano, mogu ukazivati na to da je potrebno posvetiti više pažnje sopstvenom zdravlju. Pravovremeno prepoznavanje ovih znakova omogućava da reagujete na vreme i prilagodite životne navike. Tako možete smanjiti rizik od ozbiljnijih tegoba i dugoročno očuvati svoje zdravlje.

Znaci da vaše telo ubrzano stari

Sa 35 ili 40 godina, možda više nećemo moći da radimo iste stvari koje smo mogli u ranim dvadesetim, ali to ne znači da moramo da prihvatimo bolove u zglobovima ili probleme sa suvom kožom. Sve su to stanja koja se javljaju kasnije u životu, a ako ih doživljavate u mnogo mlađim godinama, možda je vreme da promenite svoje navike kako biste smanjili starenje svog tela. WebMD otkriva znake da vaše telo stari brže nego što bi trebalo i kako ih ispraviti, prenosi Miss7 .

Sporiji hod

Ako se brzina vašeg hodanja značajno uspori u četrdesetim godinama, to bi mogao biti znak da je vaše telo starije nego što bi obično trebalo da bude. Hodanje je jedna od najjednostavnijih i najboljih vežbi koje možete da radite, a lako je ubrzati i olakšati korak redovnim šetnjama. Da biste to uradili, počnite sa petominutnim šetnjama svakog dana i postepeno povećavajte na 30 minuta. Ciljajte na 100 koraka u minuti. Da biste ovo pratili bez pametnog sata ili narukvice, brojite korake 10 sekundi i pomnožite sa šest. Da biste olakšali, nosite kvalitetne patike za hodanje i šetajte sa prijateljima.

Sunčeve pege

Smeđe sunčeve pege se najčešće javljaju na licu, rukama i šakama i posebno su česte kod ljudi starijih od 50 godina. Većina je bezopasna i uzrokovana je godinama izlaganja suncu, ali ljudi mlađi od 50 godina ne bi trebalo da ih imaju mnogo. Obratite se lekaru ako su vam pege tamne, menjaju oblik, krvare ili imaju neravne ivice. Da biste ih sprečili, koristite kremu za sunčanje i pokrivajte se lakom odećom i šeširom na suncu. Izbegavajte boravak napolju između 10 i 14 časova kada je sunce najjače.

Problemi sa pamćenjem

Blage promene pamćenja prate proces starenja i mogu početi već u četrdesetim godinama. Možda će vam trebati više vremena da zapamtite imena i činjenice ili zašto ste ušli u određenu prostoriju, ali to ne bi trebalo da bude previše rano u životu. Takođe, većina slučajeva Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencije ne javlja se pre 65. godine, i važno je zapamtiti da demencija nije normalan deo starenja. Da biste održali oštar um, jedite zdravo, ostanite društveno aktivni i redovno vežbajte.

Bol u zglobovima

Ne počinju svi da osećaju bol i ukočenost u zglobovima kako stare. Međutim, šansa za razvoj osteoartritisa se povećava sa godinama. Muškarci obično doživljavaju prve simptome nakon 45. godine, a žene nakon 55. godine. Iako ne postoji lek za osteoartritis, možete usporiti njegov napredak. Samo jedan sat vežbanja nedeljno može pomoći. Vežbajte fleksibilnost, jačanje mišića i aerobne vežbe, a ako ste novi u vežbanju, prvo se konsultujte sa svojim lekarom.

 Suva koža

Vaša koža proizvodi manje ulja kako starite, pa može postati suva i beživotna, posebno ako imate više od 40 godina, ali suvoću mogu izazvati i stvari koje radite (ili ne radite), pa se može pojaviti mnogo ranije. Da biste to sprečili, tuširajte se toplom, a ne vrućom vodom, nežno očistite kožu i dobro je hidrirajte, pijte puno tečnosti i izbegavajte da provodite mnogo vremena na suvom vazduhu. Ako vam je koža i dalje veoma suva i svrbi, posetite dermatologa kako biste isključili potencijalne medicinske probleme.

Lako stvaranje modrica

Lako stvaranje modrica postaje češće nakon što napunite 60 godina jer vam koža postaje tanja i gubi masnoću kako starite. Vaši krvni sudovi takođe postaju krhkiji, pa čak i neki lekovi mogu učiniti da lakše dobijete modrice. Većina modrica je bezopasna i nestaje sama od sebe. Obratite se lekaru ako često imate mnogo velikih modrica, posebno na grudima, leđima ili licu, ili ako su počele nakon početka uzimanja novog leka.

Širok struk

Vaše telo ima tendenciju da premešta masnoću na stomak kako starite, što je posebno često kod žena nakon menopauze. Bez obzira na vaše godine, širok struk može dovesti do zdravstvenih problema poput srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Rizici se povećavaju kada je obim vašeg struka veći od 89 cm za žene ili veći od 102 cm za muškarce kod prosečne osobe. Redovno vežbanje i zdrava ishrana su najbolji načini za održavanje vitkog struka.

 Slab hvat

Možda ćete otkriti da morate jače da se naprežete da biste otvorili teglu ili malo lakše držali pametni telefon. Snaga stiska ruke obično počinje da opada u pedesetim godinama, ali ne bi trebalo da bude pogođena ranije ako ste zdravi. Možete održati snagu ruku igrajući se sa glinom, stiskajući loptice za otpor na stres ili cedeći vodu iz krpe. Ako rano ili iznenada izgubite snagu stiska, to može biti znak artritisa, oštećenja nerava ili nekog drugog zdravstvenog problema.

Problemi sa vidom

Nakon što napunite 40 godina, verovatno ćete imati problem da vidite predmete izbliza, kao što je čitanje menija ili kucanje na telefonu – stanje koje se naziva presbiopija. Ponekad starenje donosi ozbiljnije probleme poput glaukoma, katarakte i makularne degeneracije, a da biste smanjili rizik, nosite naočare za sunce koje štite od UVA i UVB svetlosti, prestanite da pušite, hranite se zdravo, vežbajte i redovno posećujte oftalmologa.

Neredovne menstruacije

Menstruacije obično postaju manje redovne u kasnim 30-im ili početkom 40-ih godina kada uđete u perimenopauzu, period koji prethodi menopauzi. Vaše telo proizvodi manje estrogena, što znači da vaše menstruacije mogu biti slabije, kraće ili ređe. Razgovarajte sa svojim lekarom ako vam se menstruacije iznenada promene ili postanu veoma bolne, posebno u 30-im godinama, jer to može biti znak rane menopauze.

Ovih deset zanimanja su prema pisanju „wmn.de“ najlošije plaćena u Nemačkoj.

U Nemačkoj postoji niz zanimanja koja, uprkos svojoj društvenoj važnosti, moraju da opstanu s niskim primanjima. Mada bi se kod nas ona smatrala dobrim platama, za nemačke standarde je oko 2.500 evra ispod granice "pristojne zarade". .

Klasičan primer su poslovi čišćenja. S prosečnom bruto platom od 2.493 evra za puno radno vreme, nalaze se na samom vrhu najlošije plaćenih zanimanja. Ovi poslovi ključni su za čistoću i higijenu, ali finansijsko priznanje izostaje, prenosi Fenix-magazin.de.

Prema saopštenju Savezne statističke kancelarije, slede poljoprivredna zanimanja s prosečnom bruto platom od 2.531 evro mesečno. Ni u turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu situacija nije mnogo bolja: tu je prosek 2.634 evra, a lista slabo plaćenih zanimanja uključuje i hortikulturu, proizvodnju hrane pa i tekstilnu industriju.

Najlošije plaćeni poslovi u Nemačkoj:

Čistač/ica - 2.493 evra
Poljoprivredna zanimanja - 2.531 evro
Turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo - 2.634 evra
Hortikultura i cvećarstvo - 2.672 evra
Proizvodnja hrane - 2.724 evra
Tekstilna i kožarska zanimanja - 2.724 evra
Prodajna zanimanja - 2.845 evra
Završni građevinski radovi/enterijeri - 2.845 evra
Obrada plastike i drveta - 2.943 evra
Vozači/vozačice - 2.999 evra

Oko četvrtine starijih osoba širom sveta je socijalno izolovano, kao i između 5-15 procenata adolescenata, prema istraživanjima koja verovatno potcenjuju stvarno stanje.

Dr Merti, koji će kopredsedavati 11-članom panelu SZO, izjavio je da socijalna izolacija ima „duboke zdravstvene i društvene posledice“, uključujući 30% veći rizik od oboljevanja od srčanih bolesti - piše Nova.

„Imamo obavezu da uložimo iste napore u obnavljanje društvenog tkiva kao što smo to činili u rešavanju drugih globalnih zdravstvenih problema, poput upotrebe duvana, gojaznosti i krize zavisnosti,“ rekao je.

U savetodavnom obraćanju u maju, dr Vivek Merti je savetovao da ljudi više vremena provode s prijateljima, porodicom i kolegama, a manje na internetu, pred ekranima pametnih telefona i društvenih mreža.

Socijalna izolacija ima podjednako negativan uticaj na zdravlje kao i pušenje 15 cigareta dnevno, navodi se u savetodavnom izveštaju. Takođe je gora od gojaznosti ili nedostatka fizičke aktivnosti.

Usamljenost povećava rizik od prevremene smrti za skoro 30%, a osobe sa lošim socijalnim odnosima imaju veći rizik od moždanog udara i srčanih bolesti. Izolacija takođe povećava verovatnoću pojave depresije, anksioznosti i demencije.

Danas više od polovine Evropljana oseća usamljenost, posebno mlađi odrasli. Vreme koje provode s prijateljima smanjeno je za 20 sati mesečno između 2003. i 2020. godine.

Istovremeno, vreme provedeno u samoći povećano je za 24 sata mesečno, što je dodatno pogoršano pandemijskim zatvaranjima. Tokom pandemije, škole i radna mesta su zatvorena, a milioni ljudi bili su izolovani kod kuće, daleko od svojih voljenih. Tehnologija je dodatno pogoršala problem.

Jedna studija je pokazala da su ljudi koji su koristili društvene mreže dva ili više sati dnevno više nego dvostruko češće prijavljivali osećaj socijalne izolacije u poređenju sa onima koji su na tim aplikacijama provodili manje od 30 minuta dnevno.

Istraživanja pokazuju da osobe, koji su tokom poslednjih decenija sve manje povezani s verskim zajednicama, društvenim grupama, pa čak i sopstvenim porodicama, sve više prijavljuju osećaj usamljenosti.

Broj samačkih domaćinstava udvostručio se u poslednjih 60 godina.

Kako bi se suzbila usamljenost, decu treba učiti kako da grade i održavaju zdrave odnose, razgovaraju s prijateljima, učlanjuju se u društvene klubove, volontiraju ili ručavaju s ljudima, savetuje se u izveštaju.

Društveno povezani ljudi žive duže, jer usamljenost može izazvati hronični stres koji dovodi do upala i oštećenja tkiva i krvnih sudova.

Komisija SZO okuplja dr Mertija i druge globalne stručnjake za ovaj problem od japanske ministarke za usamljenost i izolaciju Ajuko Kato do glavne zdravstvene službenice Google-a, Karen DeSalvo.

Novo istraživanje ukazuje na to da su inteligentniji muškarci manje konzervativni u svojim političkim stavovima od onih s prosečnim kognitivnim sposobnostima.

Studija sprovedena u Nemačkoj pokazala je da su muškarci s višim koeficijentom inteligencije manje skloni tradicionalnim vrednostima, no njen glavni autor, psiholog i istraživač Maksimilijan Krolo sa Univerziteta Sarland tvrdi da istraživači nisu otkrili takve razlike među ženama - piše N1.

Studija se temeljila na Projektu darovitosti Marburg, u okviru kojeg je više od 7.000 osnovaca bilo podvrgnuto testiranju koeficijenta inteligencije u školskoj godini 1987/1988. Pritom se pokazalo da je oko 150 dece ili njih dva odsto bilo izrazito nadareno.

Većina testiranih (107) praćena je u okviru longitudinalne studije u narednim godinama zajedno s uporednom grupom ljudi prosečne inteligencije i u više navrata su im postavljana pitanja o različitim temama, rekao je autor.

"Danas, nakon više od 35 godina, ovoj smo grupi postavili brojna pitanja o njihovim političkim stavovima", rekao je istraživač obrazovanja Jern Šparfeldt, profesor na nemačkom Univerzitetu Sarland. Na pitanja je odgovorilo 87 visoko darovitih odraslih osoba i 71 osoba prosečnih sposobnosti, što je nešto manja stopa odziva od 75 odsto.

Naučnici su rekli da su se učesnici studije politički pozicionirali na skali sleva nadesno i ispunili detaljan upitnik o političkoj orijentaciji. Obuhvaćena su četiri tematska područja, uključujući socijalizam i liberalizam.

"Pokazalo se da je grupa muškaraca prosečnih sposobnosti imala tendenciju da podrži vrednosti povezane s tradicijom i strogim društvenim poretkom. Istovremeno su muškarci s visokim koefiocijentom inteligencije ređe zastupali takve tradicionalne konzervativne stavove", rekao je Krolo.

"S obzirom na to da visoko daroviti ljudi često zauzimaju uticajne pozicije, bilo je zanimljivo pokušati razumeti kako gledaju na politiku, ekonomiju i društvo uopšte", rekao je Šparfeldt, koji je Projekt darovitosti Marburg vodio tri godine kao njegov naučni direktor.

Sprovedena studija pokazala je da visoka inteligencija, kako bi se moglo pretpostaviti, ne vodi ka radikalnim političkim stavovima. Umesto toga, pokazalo se da su visoko daroviti odrasli u proseku jednako politički raznoliki i umereni kao i ostatak stanovništva.

"No i dalje postoji potreba za dodatnim istraživanjima, na primer o tome da li se konzervativniji stavovi odražavaju i u političkom delovanju", rekao je Šparfeldt.

Studija, u kojoj je učestvovao i Detlef Rost sa Univerziteta Filips Marburg u Nemačkoj, objavljena je u januaru u akademskom časopisu Intelligence.

Kada dođe vreme za penziju jedno od prvih pitanja koje se postavlja je: „Gde živeti? Ostati u gradu ili ga zameniti mirnijom lokacijom i povoljnijom cenom stambenog prostora i računa?". U regionu, penzioneri vole da starost provedu u Ohridu i Trebinju, a oni koji mogu da biraju u Srbiji, odlučuju se za Vrnjačku banju, Soko banju ili Koviljaču, kao i za Novi Sad, Niš, Sremske Karlovce, a u poslednje vreme i Sombor.

„Teško je dati jedan uniforman odgovor i reći penzioneri idu ili ostaju“, naglašava Nadežda Satarić, predsednica Udruženja AMITI dodajući da odluka zavisi od više faktora – porodične situacije, zdravlja, finansija, ali i ličnih afiniteta.

Izbor se uglavnom kreće između sigurnosti i mira. Mnogi penzioneri koji su tokom radnog veka bili vezani i za grad i za selo, po odlasku u penziju vraćaju se u svoja rodna mesta. Tamo na primer obrađuju zemlju i žive mirnijim tempom, dok stanove u gradovima često ustupaju deci - piše RTS.

S druge strane, značajan broj starijih ipak ostaje u urbanim sredinama. Razlozi su praktični: blizina zdravstvenih ustanova, apoteka, pijaca i javnih službi. „Posebno posle sedamdesete godine, logistika postaje ključna – lekar, apoteka, pijaca“, ističe Satarićeva.

Postoje i oni koji kombinuju – leto provode u vikendicama ili banjama, a zimu u gradu. Neki, pak, ostaju tamo gde su proveli najveći deo života, zbog snažne povezanosti sa okruženjem, porodicom i društvenom mrežom koju su izgradili za života.

Manji broj penzionera, uglavnom boljeg materijalnog stanja, odlučuje se za aktivan život i putovanja. „Imamo i osamdesetogodišnjake koji pišu kako su sa 75 godina osvajali planinske vrhove“, navodi Satarićeva.

Zajednice (penzionerske komune) kao novi model života
Pored tradicionalnih izbora, u Srbiji se pojavljuju i novi modeli života u starosti. Jedan od njih je projekat ekološke zajednice u Barajevu, koji razvija Fondacija Međugeneracijski volonterski centar.

Kako objašnjava Zagorka Anđelković, predsednica Fondacije „Međugeneracijski volonterski centar” ideja je nastala iz potrebe da se odgovori na probleme usamljenosti, siromaštva i nedovoljne brige o starijima.

„Još 2008. smo razmišljali šta raditi u starosti, a 2023. i 2024. smo započeli konkretnu realizaciju“, kaže ona.

Projekat podrazumeva izgradnju zajedničkih i individualnih stambenih jedinica, uključujući ekološke mobilne kućice, kao i zajedničke prostore – kuću, baštu i prateće sadržaje. Poseban akcenat stavljen je na održivost, kroz regenerativnu poljoprivredu i zajedničke aktivnosti.

Ono što ovaj model čini specifičnim jeste njegova međugeneracijska priroda. „To nije zajednica samo starijih – tu žive i mlađi. Najmlađi ima manje od 30 godina, a najstarija osoba 81 godinu“, ističe Anđelković.

Iskustva iz inostranstva pokazuju da ovakvi oblici stanovanja mogu biti veoma uspešni, posebno u zemljama gde se penzioneri organizovano sele u klimatski povoljnije krajeve i žive u zajednicama koje podstiču aktivan i društveno ispunjen život.

Iako je ovaj koncept još u razvoju u Srbiji, on ukazuje na mogućnost da se starost proživi drugačije – u zajednici, aktivnije i uz veću međusobnu podršku.

Beogradska premijera predstave "Glembajevi" održaće se 23. aprila u 20.00 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na sceni „Ljuba Tadić“.

Predstava je adaptacija drame Miroslava Krleže „Gospoda Glembajevi“, u režiji Gorčina Stojanovića.

Beogradska premijera predstave "Glembajevi", po drami Miroslava Krleže „Gospoda Glembajevi“, u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor, biće održana u četvrtak, 23. aprila u 20.00 časova, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na sceni „Ljuba Tadić“ - piše Blic.

U predstavi igraju Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Ana Rudakijević, Bogomir Đorđević, Miloš Lazić, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Pavle Pišpek, Nikola Knežević, Vladimir Broćilović.

Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Lana Cvijanović, dizajn zvuka Gorčin Stojanović i Aleksandar Vaci, scenski pokret Andreja Kulešević, scenski govor Vlasta Ramljak.

Podsetimo premijera je održana 8. februara 2025. godine u Narodnom pozorištu Sombor.