Sombor.info

Građani Hrvatske mogu da plaćaju kriptovalutama svoje kupovine u najvećem domaćem lancu Konzumu. Za razliku od njih, u Srbiji takav vid plaćanja još nije moguć.

Poreski savetnik Miloš Praštalo kaže za Biznis.rs da prepreka nije tehničke prirode jer je sistem – u kojem bi kupac platio kriptovalutom iz svog novčanika na telefonu, posrednik u pozadini automatski izvršio konverziju, a trgovcu na račun legli dinari za nekoliko sekundi – moguć.

"Problem nije u tome što ne postoji aplikacija, uređaj ili tehnologija koja to može da sprovede. Problem je regulatorne i poresko-pravne prirode jer Zakon o digitalnoj imovini uopšte ne prepoznaje ovakav model plaćanja. Baš naprotiv", objašnjava on.

Prema članu 97 Zakona o digitalnoj imovini, prihvatanje digitalne imovine u zamenu za prodatu robu ili pružene usluge u trgovini na malo može se vršiti, ali isključivo preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za tu konkretnu uslugu.

Dakle, potrošač ne može direktno preneti kriptovalutu trgovcu u maloprodaji, ali može ako između njih postoji licencirani posrednik koji će prihvatiti digitalnu imovinu od kupca, izvršiti konverziju u dinare kao jedino priznato zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, preneti dinare trgovcu, identifikovati korisnika, sprovesti AML/KYC procedure i sve to uraditi uz dozvolu nadležnog organa.

"Tu dolazimo do prvog problema: prema javno dostupnom registru Narodne banke Srbije (NBS), u Srbiji postoje registrovani pružaoci usluga povezanih sa virtuelnim valutama. Međutim, prema dostupnim podacima, nijedan od njih trenutno nema baš ovu dozvolu koja bi omogućila model u kome kupac plaća kriptovalutama u prodavnici, a trgovac dobija dinare. Dakle, pravni okvir postoji, postoje i licencirani pružaoci usluga, ali ne za ovaj konkretan tip usluge", navodi Praštalo.

U Hrvatskoj ovakav model, na primer, postoji. Recimo PayCek, sistem koji je razvio Electrocoin, omogućava trgovcima da kupcima ponude plaćanje kriptovalutama dok se u pozadini obračun vrši u fiat valuti. Jedan od korisnika ovog sistema je Konzum, verovatno najveći trgovački lanac u Hrvatskoj, koji među svojim prihvaćenim načinima plaćanja navodi i kriptovalute.

Na pitanje kako Srbija može da dođe do tog rešenja, Praštalo objašnjava da je potrebno rešiti nekoliko izazova pre uvođenja ovakvog sistema plaćanja - piše B92.

"Prvi među njima je svakako AML/KYC regulativa. Moje mišljenje je da mora da postoji regulativa koja bi obavezala pružaoca usluga (na primer, kripto-menjačnicu) da izvrši verifikaciju korisnika/platioca, što predstavlja manji problem i već postoji potencijalno rešenje tako što bi korisnik/platilac koristio novčanik kripto-menjačnice pri plaćanju. Jednostavno, kasa u prodavnici ne može postati AML punkt, a kasir ne može prilikom svake kripto transakcije da proverava poreklo sredstava, rizičnost novčanika ili identitet korisnika".

Zbog toga bi, prema njegovom mišljenju, najlogičnije rešenje bilo upravo da korisnik plaća preko naloga kod licenciranog pružaoca usluga, odnosno kripto-menjačnice ili "payment processora" kod kog je već prošao verifikaciju.

Drugi, znatno veći, izazov je porez. Kod fizičkih lica, prenos, prodaja ili otuđenje digitalne imovine može predstavljati poreski događaj – iako se može smatrati da plaćanje nije prodaja kriptovalute, to jeste otuđenje imovine.

"Ako ste kriptom platili robu ili uslugu, vi ste se te digitalne imovine rešili. Ona više nije kod vas. Otuđili ste je. I ako je prilikom tog otuđenja između nabavne vrednosti kriptovalute i njene vrednosti u trenutku plaćanja nastala kapitalna dobit – svako takvo plaćanje potencijalno postaje poreski događaj", kaže Praštalo.

To bi u praksi značilo da za svako plaćanje kafe, goriva ili namirnica morate znati kada ste stekli kriptovalutu, po kojoj vrednosti, kada ste je otuđili, koja je bila vrednost u trenutku otuđenja, da li postoji dobitak ili gubitak i kako se to prijavljuje.

Takav sistem ne može masovno da zaživi iz prostog razloga što administrativno nema smisla da svaka kupovina kafe povlači poresku evidenciju, smatra naš sagovornik i ocenjuje da bi jedino moguće rešenje u tom slučaju bilo uvođenje limita ili posebnog režima za male potrošačke transakcije.

Na primer, da se do određenog mesečnog ili godišnjeg iznosa takva plaćanja ne tretiraju isto kao klasično investiranje, trgovanje ili veće otuđenje digitalne imovine. Druga opcija je pojednostavljen način obračuna i izveštavanja, posebno za transakcije koje idu preko licenciranog posrednika. Za sada, međutim, ovakva rešenja nisu formalizovana.

U svakom slučaju, plaćanje kriptovalutama u maloprodaji u Srbiji tehnički je moguće, zakon ga delimično prepoznaje, ali sistem još nije operativan. Nedostaju tri stvari – posrednik sa odgovarajućom dozvolom, jasno rešen AML/KYC model i poreski tretman koji od svake sitne kupovine neće praviti administrativni problem.

"Dok se to ne reši, kripto plaćanja u svakodnevnoj maloprodaji ostaće više tema za stručne diskusije nego realna opcija na kasi", zaključuje Praštalo.

Kako vam zvuči miks sočne kruške, nežnog mošusa i puslice?

Pear Pavlova brenda French Cowboy je uniseks parfem koji je predstavljen 2025. Parfem je nastao kao kolaboracija pomenutog brenda i plesačice Allie Goodbun, a ovog proleća svet je opsednut njegovim aromama - piše Nova.

Na sajtu brenda je rasprodat, a u Hrvatskoj postoje liste čekanja za ovaj parfem čija cena je 90 evra za 100 ml.

Miris se otvara notom ružičastog bibera dobijenom CO2 ekstrakcijom – jednom od najdragocenijih metoda ekstrakcije. Uz nju dolazi ulje gorkog badema, redak prirodni sastojak koji mirisu daje autentičnu voćnu nijansu, dok bi se u većini kompozicija taj efekat postigao sintetičkim akordom.

U srcu kompozicije nalazi se apsolut indijskog jasmina sambaka, koji donosi raskoš, blistavost i prepoznatljivu cvetnu auru.

Ipak, glavnu ulogu u ovoj formuli ima apsolut semena ambrete – veganski prirodni mošus izuzetnog kvaliteta, retko predstavljen ovako smelo. Dobija se iz biljke Hibiscus abelmoschus i važi za jedan od najluksuznijih prirodnih sastojaka u svetu parfema. Budući da kruška prirodno nosi ambretne tonove, ovaj spoj deluje skladno, zavodljivo i gotovo neodoljivo.

Svaki miris sadrži 35% parfemskih ulja i „odleži“ četiri nedelje, kako bi se kompozicija pravilno povezala, sazrela i dobila punu dubinu, ravnotežu i postojanost.

Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 5. juna.

Litar evrodizela danas od 15 sati do petka 5. juna u isto vreme koštaće maksimalno 222 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB biće 196 dinara za litar.

Prošle nedelje cena evrodizela iznosila je 225 dinara po litru, a benzina 193 dinara po litru. Ovo znači da je dizel pojeftinio za tri dinara, dok je benzin poskupeo za tri dinara.

Od početka američko-izraelskog napada na Iran, 28. februara, cena nafte na svetskom tržištu je u porastu zbog zatvaranja Ormuskog moreuza kojim prolazi 20 odsto svetske nafte. Zbog toga su u porastu i cene dizela i benzina u svetu.

Podsetimo, Vlada Srbije produžila je 23. marta Uredbu o ograničenju cena derivata nafte, koja će važiti još 150 dana, odnosno do polovine avgusta.

Takođe, Vlada je izmenila i uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte i podigla cenu dizela za poljoprivrednike za dva dinara, sa 179 na 181 dinar, a potom za još tri dinara, tako da sada iznosi 184 dinara po litru.

Iako spavate dovoljno, često ste umorni i bez energije? Neprestano vam je hladno, a kilogrami se ne pomeraju uprkos zdravoj ishrani? Ovi simptomi mogu ukazivati na to da štitna žlezda ne funkcioniše kako treba i da je vreme da obratite pažnju na njeno zdravlje.

Štitna žlezda, mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi na prednjem delu vrata, igra izuzetno važnu ulogu jer proizvodi hormone koji su ključni za regulisanje gotovo svih procesa u telu – od metabolizma, telesne temperature, otkucaja srca i raspoloženja, do menstrualnog ciklusa i plodnosti. Gotovo da nema organa u telu na koji štitna žlezda ne utiče, piše Miss7.

Hormoni štitne žlezde – tiroksin (T4) i trijodotironin (T3) – deluju kao unutrašnji regulatori energije. Kada njihov nivo padne ili se njihova proizvodnja poveća, javljaju se poremećaji koji mogu značajno uticati na kvalitet života.

Kada funkcija štitne žlezde oslabi – stanje poznato kao hipotireoza – telo počinje da šalje signale. Njihovo blagovremeno prepoznavanje može biti ključno za vaše zdravlje i kvalitet života.

Bolest modernog doba

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, više od 750 miliona ljudi u svetu ima neki oblik poremećaja štitne žlezde, a mnogi toga nisu ni svesni.

U poslednjoj deceniji, poremećaji štitne žlezde nazivaju se i bolestima modernog doba – ne bez razloga. Nepravilna ishrana, nedostatak sna, zagađenje životne sredine, hormonski ometači u kozmetici i plastici i hronični stres sve više remete rad ove osetljive žlezde.

Stres – tihi ubica hormonske ravnoteže

Hronični stres ima razarajući efekat na naš endokrini sistem. Povišeni nivoi kortizola (hormona stresa) mogu ometati proizvodnju i konverziju hormona štitne žlezde, usporavajući metabolizam i izazivajući simptome slične hipotireozi. Ljudi pod produženim stresom često doživljavaju umor, lošu koncentraciju, usporen metabolizam i emocionalnu nestabilnost – simptome koji se mogu preklapati sa disfunkcijom štitne žlezde.

Disbalans hormona štitne žlezde može ostati neprimećen godinama jer se simptomi razvijaju sporo i lako se pripisuju „zauzetom načinu života“, stresu, starosti ili lošim navikama. Redovno praćenje hormona (TSH, T3 i T4) može na vreme otkriti problem i sprečiti komplikacije poput autoimunih bolesti štitne žlezde (Hašimotova, Grejvsova bolest), srčanih problema, neplodnosti ili ozbiljnijih metaboličkih poremećaja.

Zato je ključno znati kako prepoznati rane znake, pa vam u sledećem članku donosimo 7 znakova koji pokazuju da vaša štitna žlezda ne radi pravilno.

Hronični umor i nedostatak energije: Bez obzira koliko dugo i dobro spavate, da li ste stalno umorni?Spora štitna žlezda usporava sve procese u telu, uključujući i nivo energije tokom dana.
Teškoće sa gubitkom težine ili brzo dobijanje na težini: Telo sa sporim metabolizmom teže sagoreva kalorije, pa čak i najmanje odstupanje u ishrani može dovesti do povećanja telesne težine. S druge strane, hipertireoza može dovesti do brzog gubitka težine.
Stalna osetljivost na hladnoću: Osećaj da vam je stalno hladno – čak i kada drugima nije – čest je znak spore štitne žlezde. Ovo je rezultat spore termoregulacije tela.
„Moždana magla“, zaboravnost i loša koncentracija: Neravnoteža hormona štitne žlezde takođe utiče na mozak – posebno na sposobnost fokusiranja, pamćenja i jasnog razmišljanja.
Promene raspoloženja, depresija i anksioznost: Hormonski disbalans često utiče na emocionalna stanja. Depresija je dominantna kod hipotireoze, dok su anksioznost i razdražljivost češći kod hipertireoze.
Suva koža, gubitak kose i lomljivi nokti: Koža postaje suva, kosa tanka i sklona ispadanju, a nokti postaju slabi. Ovi znaci često ukazuju na nedostatak hranljivih materija i usporen rad štitne žlezde.
Neredovne menstruacije i smanjena plodnost: Žene sa oštećenom funkcijom štitne žlezde mogu imati neredovne cikluse, smanjenu ovulaciju i poteškoće sa začećem.

Kada treba da posetite lekara?

Ako primetite nekoliko gore navedenih simptoma koji traju duže od nekoliko nedelja, važno je da se urade laboratorijski testovi hormona štitne žlezde (TSH, T3, T4).

Ultrazvučni pregled i testiranje antitela se takođe preporučuju ako se sumnja na autoimune bolesti štitne žlezde. Pored terapije koju propisuje specijalista endokrinolog, štitna žlezda se može podržati i ciljanim hranljivim materijama, kao što je selen, esencijalni mineral koji doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde i štiti ćelije od oksidativnog stresa.

Tradicionalna “Nedelje pozorišta”, 12. po redu, u organizaciji Centra za kulturu i obrazovanje Sonta, biće održana od 1. do 7. juna.

Podsećamo, od ove godine, Nedelja pozorišta nije događaj koji organizuje jedno malo pozorište, već nešto što se odvija u zajednici — kroz ljude, prostore i ideje koje je zajedno grade. Program će se realizovati na više lokacija, kroz različite sadržaje koje organizuju mladi, građani, udruženja, institucije i mnogi drugi. Tokom festivala, biće održane pozorišne predstave, dramske radionice, međunarodni seminar, književne večeri, stand up komedija, muzički program, kao i sadržaji za najmlađe.

U nastavku vam donosimo kompletan program 12. “Nedelje pozorišta”:

PONEDELJAК, 1. JUN – DAN ZA ZAJEDNICU

18:00 – Plato ispred MZ Sonta – Muzika i okupljanje

20:00 – Dom kulture Sonta

Nastupi folklora, otvaranje festivala i uvodni govor

Кomedija – izvodi Filip Računica

22:00 – Muzika u dvorištu Doma kulture – Akustično veče

UTORAК, 2. JUN

20:00 – Кulturni centar Apatin

The Addams Family Musical – Ruma High School Theatre

(predstava je na engleskom jeziku)

SREDA, 3. JUN – DAN ZA DECU

11:00 – Dom kulture Sonta

„Cirkus Raspad“ – FOXY Novi Sad, predstava za najmlađe

11:45 – OŠ „Ivan Goran Кovačić“

„TOК“ – predstava i radionica za učenike od 5. do 8. razreda o uticaju društvenih mreža

Gostuje TO Teatar iz Zrenjanina

ČETVRTAК, 4. JUN

19:00 – Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“, odeljenje u Sonti

Кnjiževno veče – Gošća: Đurđa Lili, dramska spisateljica za decu

20:00 – ARКA, Liberland – Otvoreno veče za zajednicu

Stand up komedija i muzika

PETAК, 5. JUN

20:00 – Dom kulture Sonta

„Putujuće pozorište Šopalović“ po tekstu Ljubomira Simovića

Izvodi: Amatersko pozorište „Žanka Stokić“, Veliko Gradište

SUBOTA, 6. JUN

Apatin – Interkulturalno veče na otvorenom u organizaciji neformalne grupe „Кoreni Apatina“, uz podršku CEКOS-a

NEDELJA, 7. JUN

20:00 – Dom kulture Sonta

Svečano zatvaranje festivala

Predstava „Muškarčine“ – Reflektor teatar, Beograd

MEĐUNARODNI SEMINAR o primenjenom pozorištu u omladinskom radu

1–7. jun | Sonta & Apatin (ARКA, Liberland)

Seminar okuplja učesnike iz različitih zemalja kroz radionice, razmenu iskustava i praktičan rad na temama primenjenog pozorišta, inkluzije i omladinskog rada.

(Poziv za učesnike je zatvoren.)

Izvor Radio Apatin

Turistička organizacija grada Sombora organizuje tradicionalnu manifestaciju XXIX Somborski kotlić, 20. juna 2026.g. na Trgu Svetog Trojstva.

Cene kotizacija su 7.000 dinara za učesnike koji se ne takmiče u kuvanju paprikaša, odnosno 8.000 dinara za takmičare. Cenom kotizacije obuhvaćeni su: jedan sto i mesta za sedenje za osam osoba, 4 kg (bruto) očišćene i isečene ribe, jedna promo portikla Somborskog kotlića, drva za loženje i ložišno mesto. Učesnici će dobiti kupone za ribu, stolove, ložišna mesta i drva.

Riba će se, uz kupon, preuzimati 20. juna 2026. god. od 10 do 18 časova u ribarnici Zlatna ribica na Pijaci u lancima. Sto i ložišno mesto će biti određeni brojem na kuponu. Drva će se preuzimati kuponom od ovlašćenih redara.

Ekipe učesnika treba sa sobom da ponesu: kotlić, lanac za kotlić, drva za potpalu, luk i začine, testo, hleb, piće, tanjire, escajg, sipaću kašiku, čaše, stolnjak i po želji dodatni aranžman za uređenje stola.

Osim predviđenog takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša i nagrada za tri najbolja po oceni stručnog žirija, organizatori manifestacije će nagraditi i tri najlepše aranžirana stola, i tri najveselija društva.

Dodatne informacije se mogu dobiti u Turističkoj organizaciji grada Sombora na telefon 025/434-350 ili 025/434-330.

Rezervacije i prodaja kotizacija će početi od ponedeljka 01.juna 2026.god u periodu od 9 do 17h u suvenirnici Gundel na adresi Ulici Кralja Petra I 28.

Кonjički klub „Vojvođanin“ u nedelju, 31. maja organizuje drugi trkački dan na Gradskom hipodromu u Somboru. Na programu je devet kasačkih trka, a događaj dana je Prvenstvo Vojvodine za grla od pet godina.

Početak je zakazan za 14.30 časova.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. maj

Ljudi koji ne vole da primaju goste često se pogrešno doživljavaju kao hladni, nedruželjubivi ili čak nepristojni. Međutim, psiholozi tvrde da iza takvog ponašanja vrlo često stoje potpuno drugačiji razlozi potreba za privatnošću, mentalnim mirom i kontrolom nad sopstvenim prostorom.

Jednu od najpoznatijih teorija o tome razvio je američki socijalni psiholog Irvin Altman još sedamdesetih godina. Altman je u svojoj „teoriji regulacije privatnosti“ objasnio da ljudi stalno pokušavaju da pronađu ravnotežu između društvenog kontakta i ličnog prostora. On je privatnost definisao kao „selektivnu kontrolu pristupa sebi“. Drugim rečima, potreba da nekoga ne pustimo u svoj dom ne znači automatski odbacivanje ljudi, već pokušaj očuvanja psihološke sigurnosti - piše Nova.rs.

Psihološkinja Suzan Kejn, autorka svetskog bestselera „Quiet: The Power of Introverts in a World That Can't Stop Talking“, godinama istražuje introvertnost i način na koji različiti ljudi reaguju na socijalne situacije. Ona objašnjava da introvertne osobe ne mrze ljude niti društvo, već jednostavno preferiraju „mirnije i manje stimulativno okruženje“. Upravo zato mnogi introverti svoj dom doživljavaju kao mesto za oporavak od spoljnog sveta, a ne kao prostor za stalna okupljanja.

Sličan zaključak izneo je i profesor psihologije Kolin DeJang sa Univerziteta Minesota. On je u istraživanjima o introvertnosti objasnio da introverti drugačije reaguju na spoljne stimuluse i društvene situacije, zbog čega im je često potrebno više vremena nasamo kako bi „napunili baterije“.

Naučnici su poslednjih godina posebno proučavali odnos između privatnosti i doma. Sistematska analiza objavljena u stručnom časopisu Journal of Housing and the Built Environment pokazala je da ljudi dom veoma često doživljavaju kao „zaštićenu psihološku teritoriju“, a ne samo kao fizički prostor za život. Autori studije Priscila Fereira de Masedo, Sheila Ornstein i Gleice Elali navode da osećaj privatnosti direktno utiče na emocionalnu stabilnost i osećaj sigurnosti u sopstvenom domu.

Psiholozi takođe upozoravaju da kod nekih ljudi postoji i izražen strah od procene drugih. To znači da dolazak gostiju može izazvati stres zbog izgleda stana, nereda, potrebe da sve bude „savršeno“ ili osećaja da će ih drugi osuđivati. Upravo zbog toga pojedini ljudi radije biraju da se sa prijateljima viđaju u kafićima ili restoranima nego u svom domu.

Važno je naglasiti da psiholozi prave jasnu razliku između introvertnosti i socijalne anksioznosti. Introvert može voleti ljude i uživati u druženju, ali mu je nakon toga potrebna samoća i mir. Socijalna anksioznost je ozbiljnije stanje povezano sa intenzivnim strahom od procene, odbacivanja ili neprijatnosti u društvenim situacijama.

Zbog svega toga stručnjaci upozoravaju da ne treba olako donositi zaključke o ljudima koji ne vole goste. U mnogim slučajevima to nije znak neljubaznosti ili otuđenosti, već način da sačuvaju energiju, osećaj kontrole i psihološki mir u prostoru koji smatraju svojim najsigurnijim mestom.

Naučnici su otkrili da redovne vežbe za mozak mogu povećati mentalnu efikasnost i promeniti način na koji mozak obrađuje informacije.

Povezanost između inteligencije i radnog pamćenja već decenijama zaokuplja pažnju naučnika, psihologa i neurologa. Dok se nekada verovalo da je inteligencija uglavnom urođena i trajno određena, novija istraživanja sve češće dovode u pitanje takvo uverenje. Naučnici danas smatraju da određene kognitivne sposobnosti mogu da se razvijaju i poboljšavaju čak i u odraslom dobu, posebno ciljanim treniranjem radnog pamćenja, piše Magazin.hr.

Nova saznanja pokazuju da mentalne vežbe ne utiču samo na kratkoročno pamćenje, već mogu pozitivno da deluju i na sposobnost rešavanja problema, koncentraciju i ukupnu mentalnu efikasnost. Time se sve više menja tradicionalno shvatanje inteligencije kao potpuno nepromenljive osobine, piše Psychology Today.

Radno pamćenje ima ključnu ulogu

Stručnjaci objašnjavaju da radno pamćenje nije samo pasivno skladištenje informacija, već složen kognitivni sistem zadužen za privremeno zadržavanje i aktivnu obradu podataka u realnom vremenu. Upravo ta mentalna funkcija omogućava učenje, planiranje, donošenje odluka i efikasno rešavanje složenih i svakodnevnih zadataka.

Kapacitet radnog pamćenja posebno je povezan sa takozvanom fluidnom inteligencijom, odnosno sposobnošću snalaženja u novim situacijama i rešavanja problema bez oslanjanja na prethodno iskustvo ili naučeno znanje. S druge strane, kristalizovana inteligencija zasniva se na znanju i iskustvu stečenom tokom života. Na primer, lekar će u hitnoj situaciji često koristiti znanje i iskustvo koje je godinama sticao, dok će osoba bez medicinskog obrazovanja morati da improvizuje i osloni se na logičko zaključivanje i snalažljivost.

I jedna i druga vrsta inteligencije važne su za svakodnevni život, ali naučnici sve više istražuju mogućnost da se upravo fluidna inteligencija može dodatno razvijati kroz trening mozga.

Teorija o inteligenciji dovedena u pitanje

Dugi niz godina preovladavalo je mišljenje da je fluidna inteligencija uglavnom nasledna i da se tokom života ne može značajno menjati.

„Fluidna inteligencija često se smatra izrazito naslednom, zbog čega mnogi zaključuju da je nepromenljiva. Naš cilj bio je da pokažemo da to nije nužno tačno”, objasnio je dr Džon Džonides, jedan od autora važnog istraživanja u toj oblasti.

Upravo su istraživanja psihologa Džona Džonidesa, Suzane Jegi i Martina Buškila izazvala veliko interesovanje naučne zajednice. Njihova studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da se sistematskim treniranjem radnog pamćenja mogu poboljšati i sposobnosti povezane sa fluidnom inteligencijom.

Učesnici istraživanja prolazili su intenzivan trening koristeći takozvani „n-back” zadatak. Reč je o mentalnoj vežbi u kojoj osoba mora da prati niz podražaja i prepozna da li se trenutni podražaj poklapa sa onim koji se pojavio nekoliko koraka ranije. Rezultati istraživanja pokazali su da su osobe koje su duže i intenzivnije trenirale ostvarile značajniji napredak na testovima inteligencije.

„Ideja naših treninga bila je da pokažemo kako poboljšanje osnovnih mentalnih veština, poput radnog pamćenja, može dovesti i do boljih rezultata u složenijim kognitivnim zadacima, poput rešavanja problema”, objasnila je dr Suzana Jegi.

Dr Džonides dodatno je istakao da se efekat povećavao proporcionalno količini treninga.

„Što su učesnici više trenirali na zadatku ‘dual n-back’, to su poboljšanja u fluidnoj inteligenciji bila izraženija. Drugim rečima, efekat je bio direktno povezan sa količinom vežbanja”, naglasio je.

Mozak može da se prilagođava i menja

Naučnici objašnjavaju da se efekat ovakvih treninga zasniva na neuroplastičnosti, odnosno sposobnosti mozga da se tokom života prilagođava i stvara nove neuronske veze.

Prema rečima dr Džonidesa, promene su vidljive i na neurološkom nivou:

„Nakon treninga primetili smo da određena područja mozga tokom rešavanja zadataka troše manje energije i zahtevaju manji protok krvi, što ukazuje na veću efikasnost mozga.”

Trening radnog pamćenja pritom ne jača samo sposobnost pamćenja informacija, već poboljšava i kontrolu pažnje, koncentraciju i upravljanje mentalnim resursima. Stručnjaci smatraju da upravo bolja kontrola pažnje igra važnu ulogu i u inteligenciji i u svakodnevnom funkcionisanju.

Vežbe mogu pomoći u jačanju mozga

Iako se mnogi kognitivni treninzi danas sprovode putem posebnih računarskih programa, stručnjaci ističu da postoje i jednostavne vežbe koje mogu da se rade kod kuće. Jedna od njih uključuje običan špil karata. Karte se promešaju i okreću jedna po jedna, a unapred se odrede određene „okidač” karte, na primer dame i desetke. Kada se pojavi jedna od tih karata, osoba treba da pokuša da se seti koja se karta nalazila dve pozicije ranije.

Kako vežba postaje lakša, zadatak može da se oteža prisećanjem karte koja se pojavila tri ili četiri poteza ranije. Takve aktivnosti direktno podstiču radno pamćenje, koncentraciju i kontrolu pažnje.

Nova istraživanja otvaraju brojne mogućnosti u oblasti obrazovanja, mentalnog zdravlja i očuvanja kognitivnih sposobnosti u starijem dobu. Iako stručnjaci upozoravaju da trening mozga nije „čudesno rešenje”, smatraju da redovna mentalna stimulacija može imati važnu ulogu u očuvanju mentalne agilnosti i usporavanju kognitivnog pada.

Baš kao što je fizička aktivnost važna za zdravlje tela, mentalna aktivnost ključna je za zdravlje mozga. Naučnici zato sve više naglašavaju važnost svakodnevnog učenja, rešavanja mentalnih zadataka i održavanja aktivnog uma tokom celog života.