Naučnici su otkrili da redovne vežbe za mozak mogu povećati mentalnu efikasnost i promeniti način na koji mozak obrađuje informacije.
Povezanost između inteligencije i radnog pamćenja već decenijama zaokuplja pažnju naučnika, psihologa i neurologa. Dok se nekada verovalo da je inteligencija uglavnom urođena i trajno određena, novija istraživanja sve češće dovode u pitanje takvo uverenje. Naučnici danas smatraju da određene kognitivne sposobnosti mogu da se razvijaju i poboljšavaju čak i u odraslom dobu, posebno ciljanim treniranjem radnog pamćenja, piše Magazin.hr.
Nova saznanja pokazuju da mentalne vežbe ne utiču samo na kratkoročno pamćenje, već mogu pozitivno da deluju i na sposobnost rešavanja problema, koncentraciju i ukupnu mentalnu efikasnost. Time se sve više menja tradicionalno shvatanje inteligencije kao potpuno nepromenljive osobine, piše Psychology Today.
Radno pamćenje ima ključnu ulogu
Stručnjaci objašnjavaju da radno pamćenje nije samo pasivno skladištenje informacija, već složen kognitivni sistem zadužen za privremeno zadržavanje i aktivnu obradu podataka u realnom vremenu. Upravo ta mentalna funkcija omogućava učenje, planiranje, donošenje odluka i efikasno rešavanje složenih i svakodnevnih zadataka.
Kapacitet radnog pamćenja posebno je povezan sa takozvanom fluidnom inteligencijom, odnosno sposobnošću snalaženja u novim situacijama i rešavanja problema bez oslanjanja na prethodno iskustvo ili naučeno znanje. S druge strane, kristalizovana inteligencija zasniva se na znanju i iskustvu stečenom tokom života. Na primer, lekar će u hitnoj situaciji često koristiti znanje i iskustvo koje je godinama sticao, dok će osoba bez medicinskog obrazovanja morati da improvizuje i osloni se na logičko zaključivanje i snalažljivost.
I jedna i druga vrsta inteligencije važne su za svakodnevni život, ali naučnici sve više istražuju mogućnost da se upravo fluidna inteligencija može dodatno razvijati kroz trening mozga.
Teorija o inteligenciji dovedena u pitanje
Dugi niz godina preovladavalo je mišljenje da je fluidna inteligencija uglavnom nasledna i da se tokom života ne može značajno menjati.
„Fluidna inteligencija često se smatra izrazito naslednom, zbog čega mnogi zaključuju da je nepromenljiva. Naš cilj bio je da pokažemo da to nije nužno tačno”, objasnio je dr Džon Džonides, jedan od autora važnog istraživanja u toj oblasti.
Upravo su istraživanja psihologa Džona Džonidesa, Suzane Jegi i Martina Buškila izazvala veliko interesovanje naučne zajednice. Njihova studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da se sistematskim treniranjem radnog pamćenja mogu poboljšati i sposobnosti povezane sa fluidnom inteligencijom.
Učesnici istraživanja prolazili su intenzivan trening koristeći takozvani „n-back” zadatak. Reč je o mentalnoj vežbi u kojoj osoba mora da prati niz podražaja i prepozna da li se trenutni podražaj poklapa sa onim koji se pojavio nekoliko koraka ranije. Rezultati istraživanja pokazali su da su osobe koje su duže i intenzivnije trenirale ostvarile značajniji napredak na testovima inteligencije.
„Ideja naših treninga bila je da pokažemo kako poboljšanje osnovnih mentalnih veština, poput radnog pamćenja, može dovesti i do boljih rezultata u složenijim kognitivnim zadacima, poput rešavanja problema”, objasnila je dr Suzana Jegi.
Dr Džonides dodatno je istakao da se efekat povećavao proporcionalno količini treninga.
„Što su učesnici više trenirali na zadatku ‘dual n-back’, to su poboljšanja u fluidnoj inteligenciji bila izraženija. Drugim rečima, efekat je bio direktno povezan sa količinom vežbanja”, naglasio je.
Mozak može da se prilagođava i menja
Naučnici objašnjavaju da se efekat ovakvih treninga zasniva na neuroplastičnosti, odnosno sposobnosti mozga da se tokom života prilagođava i stvara nove neuronske veze.
Prema rečima dr Džonidesa, promene su vidljive i na neurološkom nivou:
„Nakon treninga primetili smo da određena područja mozga tokom rešavanja zadataka troše manje energije i zahtevaju manji protok krvi, što ukazuje na veću efikasnost mozga.”
Trening radnog pamćenja pritom ne jača samo sposobnost pamćenja informacija, već poboljšava i kontrolu pažnje, koncentraciju i upravljanje mentalnim resursima. Stručnjaci smatraju da upravo bolja kontrola pažnje igra važnu ulogu i u inteligenciji i u svakodnevnom funkcionisanju.
Vežbe mogu pomoći u jačanju mozga
Iako se mnogi kognitivni treninzi danas sprovode putem posebnih računarskih programa, stručnjaci ističu da postoje i jednostavne vežbe koje mogu da se rade kod kuće. Jedna od njih uključuje običan špil karata. Karte se promešaju i okreću jedna po jedna, a unapred se odrede određene „okidač” karte, na primer dame i desetke. Kada se pojavi jedna od tih karata, osoba treba da pokuša da se seti koja se karta nalazila dve pozicije ranije.
Kako vežba postaje lakša, zadatak može da se oteža prisećanjem karte koja se pojavila tri ili četiri poteza ranije. Takve aktivnosti direktno podstiču radno pamćenje, koncentraciju i kontrolu pažnje.
Nova istraživanja otvaraju brojne mogućnosti u oblasti obrazovanja, mentalnog zdravlja i očuvanja kognitivnih sposobnosti u starijem dobu. Iako stručnjaci upozoravaju da trening mozga nije „čudesno rešenje”, smatraju da redovna mentalna stimulacija može imati važnu ulogu u očuvanju mentalne agilnosti i usporavanju kognitivnog pada.
Baš kao što je fizička aktivnost važna za zdravlje tela, mentalna aktivnost ključna je za zdravlje mozga. Naučnici zato sve više naglašavaju važnost svakodnevnog učenja, rešavanja mentalnih zadataka i održavanja aktivnog uma tokom celog života.
