Sombor.info

Uobičajeno je mišljenje da vitamini ne mogu da štete. Uostalom, prirodno se nalaze u zdravoj hrani, pa kako bi onda mogli biti loši u obliku tableta?

Iako možda nisu nužno štetni, sa suplementima može da se pretera, a prepoznavanje znakova prekomernog unosa može vam pomoći da na vreme preispitate šta uzimate, prenosi Index.hr.

Ljudi na dodatke ishrani gledaju kao na voće, smatra dr Robert J. Fontana, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu.

„Misle, ako mi borovnice ili grožđe ne mogu nauditi, onda ću uzimanjem veće količine biti zdraviji“, objašnjava on. Međutim, to nije uvek slučaj jer uzimanje previše vitamina i dodataka ishrani nosi određene rizike, piše "Prevention".

Najbolji način da izbegnete te rizike jeste da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što u svoju rutinu uvedete bilo koji novi dodatak.

„Prvo što treba da uradite jeste da razgovarate sa lekarom“, potvrđuje dr Piter Koen, vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Harvard. To je važno čak i ako ste sami istraživali da li magnezijum može da poboljša san ili kako vitamini C i E utiču na kožu.

Da li su prevelike doze vitamina opasne?

Da bismo odgovorili na to pitanje, važno je razumeti čemu suplementi zapravo služe.

„Suplementi su komercijalni proizvodi koji se prodaju radi poboljšanja zdravlja, ali oni nisu lekovi“, kaže Olivija Tomas, direktorka za inovacije i primenu ishrane u Boston Medical Center.

„Najvažnije je znati zašto uopšte razmišljate o nekom dodatku. Oni bi trebalo da nadoknade konkretan nutritivni manjak, a ne da zamene uravnoteženu ishranu ili služe kao prečica do boljeg zdravlja.“ Drugim rečima, nikada ne bi trebalo da se oslanjate isključivo na dodatke ishrani za unos određenog vitamina ili minerala.

Vitamini mogu biti opasni za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima koje moraju u potpunosti da izbegavaju neke preparate.

„Budite izuzetno oprezni ako uzimate bilo kakve lekove, imate problema sa jetrom, bubrezima ili srcem, lečite se od kancera, uzimate lekove koji utiču na imunitet ili razređivače krvi, ili ako ste trudni, dojite ili pokušavate da zatrudnite“, upozorava Sindi Rojter, medicinska direktorka integrativne medicine u bolnici Dartmouth Health.

Takođe je važno imati na umu da regulatorne agencije ne kontrolišu dodatke ishrani na isti način kao lekove. Kompanije koje ih proizvode same su odgovorne za testiranje bezbednosti svojih proizvoda, što je teško proveriti.

„Ne možete znati kakvog je kvaliteta dodatak koji kupujete“, rekao je dr Koen i dodao da deklaracije često nisu tačne i da bi trebalo Izbegavati dodatke čije etikete obećavaju čuda.

Znakovi koji pokazuju da uzimate previše vitamina

Različiti znakovi mogu ukazivati na to da se vaše telo ne može nositi sa prevelikom dozom vitamina.

„Važno je zapamtiti da se vitamini rastvorljivi u vodi, poput vitamina C i B kompleksa, uglavnom izlučuju urinom, dok se vitamini rastvorljivi u mastima, kao što su A, D, E i K, mogu nakupljati u telu i nose veći rizik od toksičnosti“, objašnjava Tomas i dodaje da minerali i drugi dodaci takođe nose rizike jer i male neravnoteže mogu poremetiti normalno funkcionisanje organizma.

U zavisnosti od dodatka ili kombinacije dodataka, možete iskusiti širok spektar simptoma, a neki od njih mogu biti nejasni i ličiti na svakodnevne tegobe. Ako ste zabrinuti, odmah se posavetujte sa lekarom.

Obratite pažnju na pokazatelje, suplementi vam možda čine više štete nego koristi.

Ubrzan rad srca ili bol u grudima

Potražite lekarsku pomoć ako osetite bilo kakve srčane simptome, naročito dok uzimate dodatke ishrani.

„Ovi proizvodi mogu sadržati puno kofeina i povisiti krvni pritisak“, rekao je dr Fontana.

Bez obzira na to da li imate dijagnostikovanu srčanu bolest ili ne, važno je proveriti takve simptome. Dr Fontana takođe napominje da biljni dodaci mogu stupiti u interakciju sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska, poput blokatora kalcijumskih kanala.

Iritacija kože

„Osipi ili alergijske reakcije mogu ukazivati na to da uzimate previše nekog dodatka“, rekla je Rojter.

Jedno istraživanje pokazalo je da je alergijski kontaktni dermatitis moguća nuspojava uzimanja gotovo svih vitamina, osim vitamina B2 i B9.

Promena boje urina i kože

Tomas navodi da jarka ili promenjena boja urina, kao i promene u tonu kože, mogu biti posledica uzimanja previše vitamina. Ako vam urin postane taman, a koža požuti, odmah se javite lekaru.

„Iako retko, suplementi mogu izazvati oštećenje jetre“, objasnio je dr Fontana.

Vrtoglavica

Ovaj simptom može ukazivati na previše gvožđa. „Prekomeran unos gvožđa može dovesti do toksičnosti jetre“, objasnila je Su Elen Anderson Hejns, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.

„Znaci preopterećenja gvožđem mogu uključivati i nizak krvni pritisak, metalni ukus u ustima i konvulzije.“

Osim vrtoglavice, Tomas napominje da i drugi neurološki simptomi poput glavobolje, trnjenja u rukama ili nogama i problema sa spavanjem mogu ukazivati na prekomeran unos vitamina.

Problemi sa varenjem

Klinika Mejo navodi da dodaci sa vlaknima mogu izazvati nadutost i gasove, dok previše vitamina C može dovesti do proliva, stomačnih tegoba i povraćanja. Zlatno pravilo je da dodaci ishrani ne bi trebalo da izazivaju tegobe.

„Nijedan dodatak ne bi trebalo da učini da se osećate ni dobro ni loše“, rekao je dr Koen i dodao da svaka fizička promena koju primetite znak je da treba da preispitate njegovo uzimanje.

Važne interakcije vitamina i lekova

Brojne kombinacije vitamina i dodataka ishrani treba izbegavati. „Kalcijum i gvožđe se takmiče za apsorpciju pa ih ne bi trebalo uzimati istovremeno“, rekla je Tomas.

On je takođe istakao da gvožđe i kalcijum mogu ometati apsorpciju lekova za štitnu žlezdu poput levotiroksina. Vitamin K može smanjiti efekat razređivača krvi poput varfarina, dok kantarion može ometati dejstvo antidepresiva.

Kombinovanje više preparata istog vitamina takođe može biti opasno. Rojter upozorava na istovremeno uzimanje „više preparata sa vitaminima B, D i A“.

Takođe treba izbegavati kombinacije dodataka koji utiču na zgrušavanje krvi, imaju stimulativno dejstvo, služe za koncentraciju, mršavljenje ili energiju, kao i kombinovanje različitih lekova, dodataka i biljnih preparata.

Studija iz 2025. godine pokazala je da su stariji pacijenti koji su se lečili od raka imali nuspojave dok su uzimali crveni pirinač, ehinaceju, kurkumu i kanabis.

Budite iskreni sa svojim lekarom

Ako već uzimate dodatke ishrani, ponesite sve bočice sa sobom na sledeći pregled.

„Recite svom lekaru šta uzimate“, savetuje dr Fontana i dodaje da pacijenti često oklevaju da kažu koje dodatke koriste jer misle da će lekar smatrati da nemaju poverenja u terapiju koju im je propisao.

Kako kaže: "Budite iskreni i otvoreni. Lekari žele da vam pomognu, nećemo vas osuđivati".

Iskrenost je ključna za bezbednost kada je reč o suplementima.

Dodaci ishrani su proizvodi namenjeni dopuni ishrane. Oni nisu lekovi i nisu namenjeni lečenju, dijagnostikovanju, ublažavanju, prevenciji ili izlečenju bolesti. Budite oprezni pri uzimanju dodataka ako ste trudni ili dojite.

Takođe, budite oprezni pri davanju dodataka deci, osim ako to nije preporučio zdravstveni radnik.

Magnezijum i cink spadaju među često korišćene suplemente koji mogu doprineti boljem snu. Ako imate poteškoća sa uspavljivanjem, magnezijum se obično preporučuje kao bolji izbor, dok cink može pomoći onima koji se bude bez osećaja odmora. Njihov efekat je najizraženiji kada organizmu zaista nedostaju ovi minerali, a u zavisnosti od konkretnih problema sa snom, jedan može imati veći značaj od drugog, navodi Health.com.

Kako magnezijum pomaže spavanju

Magnezijum je mineral koji je neophodan za mnoge telesne procese, uključujući san. Njegov uticaj na poboljšanje sna manifestuje se na nekoliko načina. Prvo, reguliše proizvodnju i oslobađanje hormona i neurotransmitera povezanih sa stresom i spavanjem, kao što su melatonin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Takođe podstiče opuštanje u celom telu smirujući nervni sistem i smanjujući stres i anksioznost. Konačno, opušta mišiće, što dodatno doprinosi fizičkom odmoru, piše Index.hr.

Istraživanja su pokazala da magnezijum može poboljšati san na više načina – pomaže vam da duže spavate, brže zaspite i generalno poboljšava kvalitet sna. Ovo posebno važi za ljude sa niskim nivoom magnezijuma. Međutim, studije sugerišu da magnezijum možda nije koristan za sve, posebno za one sa normalnim nivoom ovog minerala u telu.

Kako cink utiče na san

Cink je još jedan mineral koji igra ulogu u regulaciji sna. Pomaže u stvaranju i regulaciji hormona sna i raspoloženja, serotonina i melatonina. Takođe postoje dokazi da utiče na ciklus spavanja i buđenja u mozgu delujući na GABA.

Studije su pokazale da ljudi koji uzimaju suplemente cinka ili jedu hranu bogatu cinkom brže zaspavaju, osećaju se odmornije nakon dubokog sna i primećuju opšte poboljšanje kvaliteta sna. Ljudi sa normalnim ili visokim nivoom cinka imaju veću verovatnoću da prijave dobar san i spavaju 7 do 9 sati svake noći.

S druge strane, neke studije su pokazale da suplementi cinka ne poboljšavaju kvalitet sna. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razumela idealna doza i uloga cinka u snu.

Magnezijum ili cink – koji mineral uzimati?

Iako i magnezijum i cink utiču na biološke procese povezane sa snom, njihove uloge se razlikuju. Magnezijum prvenstveno pomaže u fizičkom i mentalnom opuštanju. Cink je više povezan sa „dubokim“ snom i poboljšanjem ciklusa spavanja i buđenja, slično melatoninu. Iako su studije pokazale da oba minerala mogu pomoći da brže zaspite, ne postoji istraživanje koje ih direktno upoređuje.

Odluka o tome koji mineral uzimati zavisi od vaših specifičnih problema sa spavanjem. Ako imate poteškoća sa opuštanjem ili ne možete da zaspite, magnezijum može biti bolja opcija. Ako nemate problema sa zaspavanjem, ali se ne osećate odmorno ujutru, cink može biti korisniji.

Nedostatak magnezijuma ili cinka takođe može biti indikacija koji suplement treba uzimati. Normalni nivoi magnezijuma kod odraslih kreću se od 0,75 do 0,95 milimola po litru (mmol/L) krvi, dok su normalni nivoi cinka između 80 i 120 mikrograma po decilitru (mcg/dL). Vaš lekar može proveriti ove nivoe putem rutinskih laboratorijskih testova. Ako se pronađe nedostatak, razmislite o uzimanju suplemenata ili konzumiranju hrane bogate cinkom ili magnezijumom.

Mogući neželjeni efekti

Suplementi magnezijuma se smatraju bezbednim kada se uzimaju u preporučenoj dozi. Većina prijavljenih neželjenih efekata je gastrointestinalnog karaktera, uključujući mučninu, dijareju i grčeve u stomaku. Gornja podnošljiva granica za magnezijum iz dijetetskih suplemenata za odrasle je 350 miligrama dnevno. Veoma visoke doze mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte, kao što su nizak krvni pritisak (hipotenzija) i nepravilan srčani ritam (aritmije).

Cink se takođe smatra bezbednim u preporučenim dozama. Mogući neželjeni efekti uključuju mučninu, povraćanje i bol u stomaku. Veoma visoke doze mogu dovesti do problema sa imunološkom funkcijom i smanjiti nivo gvožđa u organizmu. Gornja podnošljiva granica za cink za odrasle je 40 miligrama dnevno. Doze iznad ove granice povećavaju rizik od ovih neželjenih efekata.

Magnezijum i cink je bezbedno uzimati zajedno. Međutim, oba mogu izazvati gastrointestinalne tegobe. Ako uzimate oba suplementa, pratite neželjene efekte i razmislite o uzimanju samo jednog ako se pojave.

Ostali saveti za bolji san

San igra ključnu ulogu u opštem zdravlju. Drugi suplementi, kao što su melatonin, L-teanin, višnja i koren valerijane, takođe mogu pomoći ljudima koji pate od nesanice i drugih problema sa spavanjem.

Možete poboljšati kvalitet sna bez lekova ili suplemenata. Neki saveti uključuju odlazak u krevet i buđenje u isto vreme svakog dana i redovno vežbanje, ali ne neposredno pre spavanja. Važno je održavati hranljivu i uravnoteženu ishranu i stvoriti opuštajuću rutinu pre spavanja.

Ograničite ili izbegavajte ekrane i elektronske uređaje najmanje 30 minuta pre spavanja. Uverite se da je vaša spavaća soba tiha i hladna. Takođe, ograničite kofein popodne i uveče, kao i teške obroke i alkohol pre spavanja.

U Srbiji je tokom 2025. godine podneto 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za šest odsto više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti, objavio je danas NALED u svom biltenu.

Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenje je izraženije u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto) - piše Dnevnik.

Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku osam i po dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko deset dana. Ipak, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97 odsto u 2024. godini na 94,6 odsto u 2025, pokazuje najnovija analiza NALED-a, zasnovana na podacima Agencije za privredne registre.

Lokacijski uslovi, upotrebne dozvole

Sve lokalne samouprave su, u proseku, za 21 dan izdavale lokacijske uslove, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokom, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana.

Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.

Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u prvih deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje su podneta 20.923 zahteva, što je gotovo osam odsto više nego 2024. godine i rekord u poslednjih pet godina.

Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom ove godine.

Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvedu digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.

Svakodnevica Alene Raič iz Sombora ne odudara mnogo od života drugih žena iz malih sredina. Rad u plasteniku, u bašti, briga o domaćinstvu, pijaca - dani su joj ispunjeni obavezama, ali kada dođe zima, ona uzima četkicu u ruke i ulazi u svet boja, svet u kome pronalazi sebe. Posebno voli Uskrs, tada oslikava uskršnja jaja koja postaju deo jedne šire priče o domu i zajedništvu.

Ljubav prema slikanju desila se slučajno, na jednoj radionici. Učila je strpljivo, zimu po zimu. Danas ona oslikava gotovo sve - keramiku, staklo, drvo, pa čak i kamenčiće koje pronađe u dvorištu. Njena tehnika nije školska, već lična, kombinuje akrilne boje, markere i lakiranje kako bi predmetima dala trajnost - piše RTV.

"Slikam sve moguće životinjice i vrste cveća, salaše. Kako dođe nečija ideja ili inspiracija, ja to oslikam. Ne umem da slikam iz glave, ideje pronalazim na internetu ili u nekoj knjizi", kaže Alena Raič. "Za Uskršnji motiv nacrtam nekog zeku, kada se rodi neka beba, onda nacrtam rodu i bebicu, za sam Uskrs uvek slikam i piliće, oni označavaju rađanje i novi život. Bela boja simboliše uskrsnuće, a crvena je boja života. Stari simboli Sombora bili su paunovi i golubovi, to isto često slikam."

U svakom potezu četkice Alena nalazi balans između obaveza i slobode, a slikanje za nju nije samo hobi, nego, kako i sama kaže, način da u svakodnevicu udahne malo boje.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuje predstavlјanje romana Karota Darka Tuševlјakovića, dobitnika NIN-ove nagrade.

U programu uz autora učestvuje dr Dragan Babić, književni kritičar a domaćin večeri je Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.

Darko Tuševlјaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavlјuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlјi i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolјu novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želјe, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlјi i regionu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča Hangar za snove, u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” dobio Andrićevu nagradu. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.

Program će biti održan 23. aprila, u 18.00 časova, u dvorištu biblioteke u ulici Kralјa Petra I 11 (u slučaju lošeg vremena, program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića).

O knjizi:

„Karota pleni u svim svojim sastojcima, u pripovedačkoj umešnosti, u razvijanju fabule, u zapletu i likovima, u opisima i temi o zlu i dobru u nama i drugima. Romanopisac nas ne štedi, ali upravo u tome jeste trajna vrednost njegovog dela majstorski izatkanog odvažnošću da se upečatlјivo dočara delić drame u krajevima odavde do mora. Roman za pamćenje.“

Jovica Aćin

„Sigurno će još mnogi poželeti da pišu o našim zajedničkim ranama, koje nikako da zacele, ali biće teško dosegnuti Tuševlјakovićevu umetničku ubedlјivost kojom opisuje čovekov beleg nasilјa, borbu čoveka protiv čoveka, njegovu uvežbanu sposobnost da drugima nanosi bol.“

Ljubica Arsić

Protekle nedelje u Bačkoj Palanci održano je Prvenstvo Vojvodine u powerliftingu. Somborski "Sever" predstavljala su četiri takmičara, a svi su se na kraju našli na pobedničkom postolju.

Bojana Vujasinović (76 kg) osvojila je prvo mesto u kategoriji juniorki, dok je Petar Glušac osvojio bronzu u juniorskom uzrastu do 105 kg. Marko Mari je ponovo odradio odličan posao. Osvojio je zlatno odličje u seniorskom uzrastu do 74 kg, a pripao mu je i pehar najjačeg seniora ovog takmičenja. Na najviše postolje popeo se i Darko Glušac u kategoriji mastera do 120 kg, što mu je donelo i pehar za najjačeg mastera takmičenja.

Uprava somborskog kluba uputila je zahvalnost domaćinima na odličnoj organizaciji prvenstva, ali i gostoprimstvu, a svojim takmičarima na postignutim rezultatima i sportskoj borbi - piše somborsport.org.

U Galeriji Udruženja likovnih stvaralaca „Likovna grupa 76“ u Somboru, svečano je otvorena 19. samostalna izložba umetnika Dušana Gladića iz Apatina, pod nazivom „Tamo gde tišina govori“.

Postavka obuhvata ukupno 30 radova, koji su privukli značajnu pažnju ljubitelja umetnosti i publike zainteresovane za savremeni crtački izraz. Autor se predstavio prepoznatljivim stilom, kroz koji na suptilan i snažan način istražuje odnos čoveka i prirode.

Inspiraciju za izložene radove Gladić je pronašao u prirodnim ambijentima Vojvodine, sa posebnim akcentom na motive trava, šuma, bara i reka. Кroz ove elemente, umetnik gradi atmosferu tišine i unutrašnjeg mira, prenoseći emotivnu dubinu i poetičnost svog stvaralaštva.

Izložba „Tamo gde tišina govori“ ostaje otvorena za zainteresovane posetioce do 20. aprila 2026. godine.

U organizaciji Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“, večeras je u Srpskoj čitaonici „Laza Кostić“ održana promocija knjiga „Srpska Vaskršnja čitanka“, „Srpska Božićna čitanka“ i „Vidovdanska čitanka“, autora Dejana Tomića.

Na početku programa prisutne je pozdravila direktorka GB „Кarlo Bijelicki“ Nataša Turkić, a tom prilikom, prigodnom besedom obratio se i protojerej Aleksandar Lazić i blagoslovio početak promocije.

Tri knjige Dejana Tomića koje su prezentovane u Srpskoj čitaonici, predstavljaju izbor tekstova, priča, pesama i narodnih mudrosti posvećenih najvažnijim praznicima i vrednostima srpskog naroda, podsećajući na duhovno nasleđe koje oblikuje naš identitet.

Delove iz knjiga pročitao je Predrag Momčilović, glumac Srpskog narodnog pozorišta i tako publici približio poruke koje ova dela nose, a to su očuvanje tradicije, vere i kulturnog nasleđa.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. april