Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. april

Inteligencija je kompleksna osobina koja se može manifestovati na različite načine, često suptilnije nego što se obično misli. Prema najnovijim istraživanjima, postoje određeni neočekivani pokazatelji koji mogu ukazivati na natprosečne mentalne sposobnosti. Ovo su ključne osobine koje stručnjaci ističu.

Sposobnost priznavanja neznanja

Jedan od jasnih znakova visoke inteligencije jeste spremnost da se prizna nedostatak znanja. Ova osobina, poznata kao intelektualna poniznost, omogućava ljudima da neprestano napreduju. Umesto da se pretvaraju da sve znaju, inteligentni pojedinci rado prihvataju mogućnost da nauče nešto novo.

Oni često postavljaju pitanja, bez bojazni da će ih neko smatrati neukima, i ne ustručavaju se da priznaju greške. Takođe, otvoreni su za drugačija mišljenja i spremni su da preispitaju svoje stavove kada se suoče s novim dokazima. Ova fleksibilnost u razmišljanju odražava istinsku intelektualnu zrelost.

Nezasita radoznalost

Ljudi sa izraženom inteligencijom imaju neprestanu potrebu za učenjem i istraživanjem. Njih ne zanima samo oblast kojom se profesionalno bave, već imaju širok spektar interesovanja. Ova mentalna radoznalost ih često vodi ka:

Čitanju raznovrsne literature
Istraživanju tema izvan njihove struke
Postavljanju dubokih i promišljenih pitanja
Sposobnost pojednostavljivanja složenih ideja

Jedna od ključnih osobina visoko inteligentnih osoba jeste sposobnost da komplikovane koncepte objasne jednostavno i razumljivo. Oni ne samo da razumeju složene teorije, već ih mogu predstaviti na način koji je pristupačan i laicima. To je znak dubokog razumevanja teme i odličnih komunikacijskih veština.

Emocionalna inteligencija

Iako se često povezuje samo sa logičkim i analitičkim sposobnostima, prava inteligencija uključuje i emocionalnu dimenziju. Visoko inteligentni ljudi obično imaju razvijenu sposobnost prepoznavanja tuđih emocija, upravljanja sopstvenim osećanjima i snalaženja u društvenim interakcijama.

Smisao za humor

Inteligentne osobe često imaju specifičan smisao za humor, posebno za sarkazam i igru reči. Brzo prepoznaju suptilne nijanse u jeziku i povezuju naizgled nepovezane pojmove, što je odraz visoke kognitivne sposobnosti. Osim što im omogućava da lako zasmeju druge, humor koriste i za rešavanje neprijatnih situacija i građenje boljih odnosa s ljudima.

Potreba za samoćom

Suprotno uvreženom mišljenju, inteligentni ljudi često uživaju u vremenu provedenom nasamo. To nije znak antisocijalnosti, već prilika za introspektivno razmišljanje, kreativno izražavanje i mentalni odmor. Vreme provedeno u samoći im omogućava da se posvete svojim interesovanjima i dublje analiziraju svet oko sebe.

Prilagodljivost promenama

Sposobnost da se brzo prilagode novim okolnostima i usvajaju nova znanja jedna je od ključnih karakteristika inteligentnih pojedinaca. Oni se lako snalaze u nepredvidivim situacijama, brzo pronalaze rešenja za probleme i fleksibilno menjaju pristup u zavisnosti od konteksta.

Kritičko razmišljanje

Visoko inteligentni ljudi ne prihvataju informacije zdravo za gotovo, već ih pažljivo analiziraju i preispituju. Oni se ne oslanjaju na mišljenja većine, već traže dokaze i logičke argumente pre nego što usvoje neko uverenje.

Inteligencija se ne može svesti na jednu osobinu

Važno je napomenuti da inteligencija nije ograničena samo na ove osobine. Ona se može manifestovati na različite načine i razvijati tokom celog života. Iako možda neko ne poseduje sve navedene karakteristike, svaki od ovih znakova može biti pokazatelj natprosečnih mentalnih sposobnosti.

Procenjuje se da čak 362 miliona pasa i mačaka širom sveta, ili svaki treći pas ili mačka, žive na ulicama ili u skloništima, najčešće u veoma lošim uslovima, pokazuju podaci istraživanja „State of Pet Homelessness Project“, koje je sprovela globalna koalicija stručnjaka za dobrobit životinja u saradnji sa kompanijom Mars. To praktično znači da na svaka dva ljubimca koji imaju dom dolazi jedan koji ga nema.

Zato, povodom Svetskog dana napuštenih životinja, koji se obeležava 4. aprila, pažnju usmeravamo ne samo na posledice, već i na ono što im prethodi – naše odluke. Jer briga o dobrobiti životinja ne počinje kada ljubimac stigne u dom, već mnogo ranije – u trenutku kada odlučujemo da ga uopšte uzmemo.

Pre nego što odlučimo da kupimo ili udomimo psa ili mačku, važno je da zastanemo i iskreno se zapitamo – da li smo zaista spremni? Ljubimac nije impulsivna odluka ni kratkotrajna faza, već obaveza koja traje godinama. Imamo li vremena za šetnje, igru i pažnju svakog dana, čak i kada smo umorni ili u gužvi? Jesmo li spremni na troškove – od hrane i veterinara do onih neplaniranih situacija? I uklapa li se ljubimac u naš način života – putovanja, radno vreme, promene koje dolaze?

Jednako je važno i koga biramo. Nisu svi psi isti – neki jedva čekaju duge šetnje i stalnu akciju dok su drugi pravi mali ljubitelji kauča. Neki su samostalniji, a neki traže više pažnje i bliskosti. Postoje i oni sa izraženijim zaštitničkim instinktom, koji traže sigurnu ruku i doslednost. Kada biramo ljubimca koji odgovara našem ritmu i energiji, veća je šansa da odnos potraje – i da bude lep i za nas i za njega.

Iako ne postoji jedinstvena zvanična statistika, procene govore da u Srbiji živi više od milion pasa dok broj napuštenih životinja ostaje nepoznat, ali je vidljiv na ulicama gotovo svakog grada. Stručnjaci i organizacije upozoravaju da se ovaj problem godinama ne smanjuje uprkos postojećim propisima i obavezama lokalnih samouprava.

„Svaki pas ili mačka koji završe na ulici ili u azilu nekada su bili nečija odluka – često doneta bez dovoljno razmišljanja o tome šta sve podrazumeva briga o ljubimcu. U našem svakodnevnom radu vidimo koliko je važno da se ta odluka donese odgovorno jer upravo od toga zavisi da li će životinja imati siguran dom ili završiti bez njega. Udomljavanje je prelepa i važna odluka, ali i velika obaveza – zato je ključno da ljudi razumeju da ljubimac nije privremena faza, već dugoročna odgovornost. Kada se odluka donese promišljeno, ona menja život – ne samo za životinje, već i ljude koji ih udomljavaju“, izjavila je Jelena Janković iz Centra za mešance u Beogradu.

Udomljavanje kao druga šansa

Iako problem deluje velik, rešenja često počinju malim, ličnim odlukama. Udomljavanje je jedan od najdirektnijih načina da se pomogne – ne samo da jedna životinja dobije dom, već se oslobađa prostor za sledeću kojoj je pomoć potrebna. U skloništima danas čekaju ljubimci različitih karaktera i potreba, pa je moguće pronaći onog koji odgovara gotovo svakom načinu života.

Postoje i drugi načini da doprinesemo rešavanju ovog problema – mikročipovanje ljubimaca, sterilizacija i kastracija, deljenje oglasa za udomljavanje, volontiranje i pomoć skloništima.

Male odluke, veliki uticaj

Iako je reč o globalnom izazovu, promena je moguća. Svaka odgovorna odluka – da se udomi, edukuje ili pomogne – doprinosi smanjenju broja napuštenih životinja. Jer za jednu životinju, to nije samo statistika – to je razlika između opasnog i tužnog života na ulici i onog koji naši ljubimci imaju u kućama. Kompanija Mars kroz svoje Pet Care inicijative i programe ostaje posvećena zaštiti i dobrobiti kućnih ljubimaca, podsećajući na važnost odgovornog vlasništva i udomljavanja.

Malo je stvari koje su tako privlačne kao hladno parče pice za doručak. Ipak, koliko god to zvučalo kao savršen „brzi zalogaj“, postoji i druga strana priče – rizik od trovanja hranom, naročito ako se ostaci ne čuvaju pravilno.

Trovanje hranom nastaje kada unesemo namirnice kontaminirane bakterijama, virusima ili gljivicama. I dok većina ljudi zna da problem mogu biti nedovoljno termički obrađene namirnice ili loša higijena u kuhinji, mnogo ređe se govori o tome da su upravo ostaci hrane jedan od najčešćih uzroka.

Zato je pravilno čuvanje ostataka ključno – ne samo zbog ukusa, već i zbog zdravlja. Tekst o tome napisala je Primrouz Friston, viša predavačica kliničke mikrobiologije, Univerzitet u Lesteru, prenosi sciencealert.com.

Hladna pica: Bezazleno zadovoljstvo ili skriveni rizik?

Čak i kuvana pica može biti rizična ako nije pravilno skladištena. Problem može nastati ako su neki sastojci bili sirovi ili nedovoljno pečeni, ali i ako je pica bila u kontaktu sa kontaminiranim površinama ili rukama - prenosi Danas.

Zanimljivo je da čak i suvi začini poput bosiljka, origana ili bibera mogu sadržati mikroorganizme. Do kontaminacije dolazi tokom proizvodnje ili zbog lošeg skladištenja.

Među bakterijama koje mogu preživeti u takvim uslovima su i Salmonella, Bacillus cereus i Clostridium perfringens – poznati uzročnici trovanja hranom.

Čak i ako su uništene tokom pečenja, ove bakterije mogu ponovo da se razviju ako pica stoji na sobnoj temperaturi duže vreme.

Pravilo je jednostavno: ostatke pice treba staviti u frižider najkasnije dva sata nakon pripreme ili dostave. U frižideru mora biti pokrivena i treba je pojesti u roku od dva dana. Sve duže od toga povećava rizik – bez obzira na to kako izgleda ili miriše.

Piletina: Najrizičniji „ostatak“ u frižideru

Kuvana piletina spada u najosetljivije namirnice. Zbog visokog sadržaja vode i hranljivih materija, idealna je podloga za razvoj bakterija – naročito ako se ne ohladi i ne skladišti pravilno.

Posebno je važno da piletina bude potpuno termički obrađena. Ako primetite tragove krvi ili ružičaste delove, nemojte je jesti – niti čuvati za kasnije.

Sirova piletina može sadržati bakterije poput Campylobacter, Salmonella i Clostridium perfringens, pa čak i minimalno nedovoljno pečen deo može biti problem.

Saveti:

Piletinu nakon pripreme što pre ohladiti i staviti u frižider
Ne držati je na sobnoj temperaturi duže od dva sata
Pojesti u roku od tri dana

Važno je znati da bakterije ne menjaju nužno miris ili izgled hrane – pa se na čula ne treba oslanjati kao jedini kriterijum.

Pirinač: Najpotcenjeniji uzrok trovanja

Jela sa pirinčem – od rižota do prženog pirinča – nose ozbiljan rizik. Razlog je bakterija Bacillus cereus, čije spore mogu preživeti kuvanje.

Ako kuvani pirinač stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata, spore se aktiviraju i počinju da proizvode toksine koji mogu izazvati povraćanje i dijareju.

Kako da budete bezbedni:

Pirinač brzo ohladiti nakon kuvanja
Čuvati u frižideru najviše 24 sata
Konzumirati što pre, čak i ako se jede hladan

Konzervirana hrana: Praktična, ali ne bez rizika

Ostaci iz konzerve takođe zahtevaju pažnju. Iako je konzerva sterilna, nakon otvaranja hrana postaje podložna kontaminaciji.

Preporuka je da se ostaci prebace u staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem i čuvaju u frižideru.

Kisela hrana (poput paradajza) može trajati 5–7 dana
Namirnice sa niskom kiselošću (meso, povrće, riba) najviše 2–3 dana

Kiselost usporava razvoj bakterija, zbog čega takve namirnice traju duže.

Ključno pravilo: Vreme je najvažniji faktor

Bez obzira o kojoj hrani je reč, jedno pravilo važi za sve – ostatke treba što pre staviti u frižider i pojesti u roku od jednog do dva dana.

Hladna hrana može biti bezbedna, ali samo ako je pravilno čuvana.

Jer kada je reč o ostacima, nije pitanje da li će se bakterije razviti – već koliko brzo.

Depresija se često zamišlja kao stanje koje paralizuje svakodnevni život. Ipak, stvarnost je daleko složenija.

Postoji oblik depresije koji prolazi gotovo neprimećeno – takozvana visokofunkcionalna depresija. Ljudi koji je imaju redovno odlaze na posao, ispunjavaju obaveze, pa čak i postižu izuzetne rezultate. Spolja, sve deluje stabilno. Iznutra, međutim, stvari mogu izgledati potpuno drugačije.

Upravo ta razlika između spoljašnjeg utiska i unutrašnjeg stanja čini ovu vrstu depresije posebno teškom za prepoznavanje – kako za okolinu, tako i za same osobe koje je proživljavaju.

Zašto je visokofunkcionalnu depresiju teško prepoznati

„Obično mislimo da depresija znači nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti“, objašnjavaju stručnjaci. „I to jeste tačno – ali kod visokofunkcionalne depresije slika može biti potpuno suprotna.“

Istraživanja pokazuju da ljudi sa ovim oblikom depresije često ne prepoznaju sopstvene simptome jer se ne uklapaju u „klasičnu“ predstavu bolesti. Mogu se boriti sa negativnim emocijama, gubitkom zadovoljstva ili lošom koncentracijom, ali njihov život spolja deluje stabilno i organizovano, piše healthy.com.

10 znakova koje ne treba ignorisati

1. Odbijate društvene aktivnosti

Jedan od ključnih, ali često skrivenih simptoma jeste anhedonija – gubitak interesovanja i zadovoljstva. Možda i dalje radite i komunicirate sa ljudima, ali izbegavate okupljanja koja bi trebalo da vam pričinjavaju zadovoljstvo.

2. Ili, naprotiv – zatrpavate se obavezama

Dok se neki povlače, drugi rade suprotno: stalno su zauzeti. Pretrpavanje obavezama može biti način da se pobegne od sopstvenih misli. Ovakvo „maskiranje“ često izgleda kao ambicija i uspešnost – pa prolazi neprimećeno.

3. Delujete kao uspešna, ambiciozna osoba

Paradoks visokofunkcionalne depresije jeste u tome što osobe često briljiraju na poslu ili u privatnom životu. Perfekcionizam može postati način nošenja sa unutrašnjim pritiskom – ali i dodatno otežava prepoznavanje problema.

4. Stalno proveravate društvene mreže

Potraga za brzim „dopaminskim nagradama“ može se manifestovati kroz često proveravanje notifikacija i lajkova. Spolja deluje bezazleno, ali može biti znak potrebe za spoljašnjim potvrđivanjem i begom od unutrašnjih osećanja.

5. Sve češće posežete za „malim porocima“

Alkohol, prejedanje ili preterano igranje igrica mogu postati način da se ublaže neprijatne emocije. Problem je što takve navike dugoročno pogoršavaju stanje i otežavaju suočavanje sa depresijom.

6. Više brinete o drugima nego o sebi

Neki ljudi daju drugima ono što im sami nedostaje – pažnju, razumevanje i podršku. Briga o drugima može postati način da se skrene pažnja sa sopstvenih problema.

7. Problemi sa snom

Bilo da je reč o nesanici ili prekomernom spavanju, promene u obrascima sna često su jedan od prvih znakova. A loš san dodatno pogoršava sve ostale simptome.

8. Osećate anksioznost ili emotivnu prazninu

Depresija ne mora uvek izgledati kao tuga. Može se manifestovati kao stalna napetost, razdražljivost ili osećaj „praznine“. Mnogi ljudi ne prepoznaju ove simptome kao deo depresije.

9. Imate i druge zdravstvene probleme

Fizičko zdravlje i mentalno stanje su тесно povezani. Hronične bolesti mogu povećati rizik od depresije, ali i obrnuto – depresija može oslabiti imunitet i učiniti telo podložnijim bolestima.

10. Postoji porodična istorija depresije

Genetika igra značajnu ulogu. Ako u porodici postoje slučajevi depresije, rizik može biti veći, posebno u periodima stresa ili velikih životnih promena.

Kada „funkcionisanje“ postaje problem
Jedan od najvećih izazova visokofunkcionalne depresije jeste to što ljudi često ne traže pomoć – jer „funkcionišu“. Međutim, upravo to odlaganje može dovesti do ozbiljnijih posledica.

Stručnjaci upozoravaju da neliječena depresija može povećati rizik od anksioznih poremećaja, sagorevanja, pa čak i samopovređivanja. Vremenom, osoba može izgubiti sposobnost da se nosi sa svakodnevnim obavezama koje je ranije bez problema obavljala.

Zašto je važno reagovati na vreme

Visokofunkcionalna depresija nije slabost – već stanje koje zahteva razumevanje i podršku. Prepoznavanje simptoma je prvi korak ka oporavku.

Ako se prepoznajete u ovim znakovima, važno je znati da pomoć postoji. Razgovor sa stručnjakom može biti ključan korak ka boljem mentalnom zdravlju – čak i kada spolja deluje da je sve u redu.

Više od milijardu ljudi širom sveta ima problema da nađe olakšanje od nepodnošljivog bola migrene.

Ali istraživanje vodi do novih terapija protiv ovog iscrpljujućeg stanja.

Svako jutro, između pranja zuba i rutine nege kože, Megan Danijels se pogleda u ogledalo i masira vrat malim uređajem koji izgleda kao voki-toki.

Ona ga pokreće oko i ispod vilice, zadržavajući ga tamo sve dok ne počne da izaziva trnce i ugao njene usne se na savije nadole piše BBC na srpskom.

„Prilično je umirujuće, imate osećaj da vam šalje talase kroz mozak“, kaže Danijels, 35-godišnja advokatkinja iz Liverpula, u Velikoj Britaniji.

Svakog dana ona ponavlja masažu tokom pauze za ručak i ponovo uveče dok skida šminku pred odlazak na spavanje.

Koristi je da joj pomogne da odagna migrenu – iscrpljujuće neurološko stanje koje pogađa više od milijardu ljudi širom sveta.

Kod većine pacijenata, stanje se manifestuje u čestim, oštrim glavoboljama, i konstelaciji simptoma kao što su mučnina i priviđenja svetlosti.

Danijels koristi ovaj uređaj za neuromodulaciju električnim pulsevima za stimulaciju nerava koji dolaze u njeno lice i glavu.

„Može pomalo da vas ubaci u trans dok to radite“, kaže Danijels.

Uprkos tome što je toliko široko rasprostranjena, tačni uzroci migrene i razlozi za njen raznoliki skup simptoma su i dalje uglavnom naučna misterija.

Ali dok istraživači počinju da tumače ovo zbunjujuće stanje, istovremeno otkrivaju nove načine za njeno lečenje.

Od ispremetanja sićušnih proteina u mozgu do njihovog napadanja električnim ili magnetnim pulsevima, oni koji pate od migrena nikad do sada nisu imali ovoliko mnogo načina za borbu protiv ovog bolnog, iscrpljujućeg stanja.

A nova istraživanja samo znače da se spremaju nova.

Međutim, koliko smo daleko od izlečenje od migrene za stalno?

„Ovo prilično je neverovatno doba za lečenje migrene u ovom trenutku“, kaže Narajan Kisun, neurolog sa klinike Mejo u Minesoti, u SAD.

„Kad sam započinjala karijeru pre nešto više od decenije, metodi lečenja koje sam imala da im ponudim tada bili su samo delić onoga što imam sada.“

Uprkos tome, lečenje migrene je i dalje teško.

To je drugi najčešći uzrok invaliditeta na svetu, a opet se manifestuje potpuno drugačije za svakoga.

Većina pacijenata oseća neki oblik glavobolje na jednoj strani glave.

To može biti pulsirajući, potmuli, oštar ili tup bol.

Neki ljudi doživljavaju mučninu i povraćanje, preosetljivost na svetlo, zvuk, miris i pokret.

U 25 odsto slučajeva, svetlo koje menja oblik uđe im u vidokrug poznato kao aura.

Tri četvrtine pacijenata migrene su žene.

I dok su većina pacijenata migrene odrasle osobe, deca takođe mogu da je imaju – neka je čak osete kao intenzivnu stomakobolju.

„Ne postoji zapravo nijedno pravo objektivno merilo za migrenu“, kaže Tešmae Montit, šefica odeljenja za glavobolju u Zdravstvenom sistemu Univerziteta u Majamiju, u SAD.

Zašto je toliko teško lečiti migrenu

Budući da se pacijenti sa migrenom nalaze na širokom spektru, lečenje ovog neurološkog stanja takođe često ume da bude ili pun pogodak ili potpuni promašaj.

Dok neki odmah pronađu olakšanje, drugi mogu da isprobaju brojne terapije i da sve one budu uzaludne.

I ja sam pacijentkinja koja pati od migrena.

Mogu da zaustavim napad u mestu običnim lekom protiv bolova koji se kupuje bez recepta kao što je, na primer, paracetamol ili ibuprofen.

Naučnici su takođe napravili lekove koji su usredsređeniji na migrene i zatežu krvne sudove u mozgu, gađajući receptore serotonina i umirujući vlakna nerava za bol.

I iako studije ukazuju na to dve trećine pacijenata prestanu da osećaju bol već posle dva sata uzimanja ovih lekova, oni u mom slučaju uopšte ne rade.

Postoji dodatna komplikacija, uzimanje sredstava protiv bolova prečesto deluje kao da pogoršava migrene, što je fenomen poznat kao „glavobolja od prekomerne upotrebe lekova“.

I budući da napadi migrene obično dovode do još napada migrene, vremenom mogu da se pretvori iz epizodičnih u hronične.

Epizodične migrene su kad pacijent ima manje od petnaest glavobolja mesečno.

Hronične migrene su kad ih ima više o toga.

Ali ne radi se samo o lečenju tih napada u hodu.

Većina pacijenata više voli lečenja koja mogu da spreče da do napada uopšte dođe.

Tokom decenija, doktori su pronalazili niz lekova napravljenih za potpuno druga stanja, srčane lekove, antidepresive i lekove protiv epilepsije – koji takođe sasvim slučajno sprečavaju migrene, kad su im doze smanjene.

Ali oni često dolaze sa jakim neželjenim dejstvima i ne reaguje svako na isti tip lekova.

Možda najznačajniji napredak u lečenju migrene usledio je kad su naučnici osluškivali molekule pronađene u krvnim sudovima blizu mozga.

Pogledajte video: Šta se dešava u vašem mozgu kada imate migrenu

Molekuli na umu

Ranih 1990-ih, naučnici su špricom izvukli krv iz vratne vene 32 pacijenta.

Krv, koja se vraćala ka srcu nakon što je kružila kroz mozak, bila je prepuna mnoštva delića proteina zvanih peptidi srodni kalcitoninu, iliti CGRP.

CGRP su mali proteini koji se ponašaju kao prekidači za prigušivanje svetala radi smanjivanje ili pojačavanje aktivnosti ili osetljivosti neurona.

Tokom napada migrene, oni se javljuju u visokim koncentracijama, kružeći po ćelijama neurona i povećavajući njihovu osetljivost, kaže Debi Hej, profesorka farmakologije i toksikologije sa Univerziteta u Otagu, na Novom Zelandu.

Studije sugerišu da ima više CGRP-a u krvi ljudi sa migrenama, čak i kad nemaju napad.

Naučnici su takođe izazvali napade migrene ubrizgavši pacijentima dodatne doze CGRP-a.

Dok neki pacijenti odmah pronađu olakšanje, drugi mogu da isprobaju brojne terapije i da sve one budu uzaludne

Blokiranje CGRP-a takođe može da pomogne da se zaustavi tekući napad migrene smanjenjem signala i preslaganjem te hipersenzitivnosti, kaže Hej.

Iako ovo ne znači nužno da su ti peptidi glavni uzrok migrene, oni su veoma opipljiv biološki mehanizam za ublažavanje preteranih signala koji izazivaju simptome.

„To je suštinski ono na šta se sve svodi – gde je prekidač za uključenje, a gde je prekidač za isključenje?“, kaže Aminah Pradan, direktor centra za kliničku farmakologiju na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, u SAD.

Zahvaljujući otkriću ovog mehanizma, na tržištu se našlo osam lekova koji ciljaju CGRP: neki koriste antitela da bi pokupili sav CGRP u krvi, a neki sprečavaju peptide da napadnu nervne ćelije.

„Ovi su definitivno bili prava blagodat za pacijente sa migrenom“, kaže Pradan.

„To je proširilo arsenal alatki za pronalaženje rešenja.“

Jedna studija iz 2025. godine pokazala je da je 70 odsto ljudi koji su bili godinu dana na CGRP-u doživelo pad njihove migrene za 75 odsto što se tiče učestalosti, dok su kod 23 odsto njih napadi potpuno prestali.

Druga studija istog tima pokazala je da se procenat ljudi koji su doživeli olakšanje od terapija CGRP-om povećao progresivno tokom godina: posle prve godine, oko 50 odsto pacijenata doživelo je da im se učestalost napada prepolovi, ali je posle tri godine to isto doživelo 70 odsto pacijenata.

Ali oni nisu baš čudotvorni lekovi kao što mogu da izgledaju.

Pregled iz 2020. godine 11 odvojenih studija sprovedenih na više od 4.000 pacijenata pokazao je da pacijenti, u proseku, dožive samo 1,5 dan sa migrenom manje mesečno.

U Danijelsinom slučaju, blokeri CGRP-a su joj pružili olakšanje od njenih migrena na šest meseci, ali su se potom vratile i bile jače.

Danijels pati od vestibularne migrene, što znači da joj napad narušava sposobnost održavanja ravnoteže.

Patila je od tako snažne hronične migrene da je jedva mogla da izađe iz kuće.

Trpela je „neizdržive bolove“, kaže ona.

„Nisam mogla da hodam pravolinijski, nisam mogla da vozim, nisam mogla nikako da napustim kuću“, kaže ona.

„Bilo je istinski užasno.“

To je čest problem za mnoge obolele od migrene.

Iako neki pacijenti imaju toliko mnogo koristi od lečenja CGRP-om da su postali poznati kao „super-responderi“, drugi nemaju nikakve koristi od njih.

Novi lekovi na horizontu

Ipak, otkriće CGRP-ova utire put novoj klasi lekova.

Pokazalo se da drugi neuropeptidi, kao što su Pacap, iliti hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid, igraju određenu ulogu u migreni i nude tantalising mete za lekove.

Uprkos tome što su drugačija klasa peptida koji se vezuju za drugačiji skup receptora na neuronima, ubrizgavanje Pacapa pacijentima sa migrenom obično izazove napad, dok Pacapova antitela donesu olakšanje.

Čini se da bi moglo biti nekoliko molekularnih prekidača za uključenje i isključenje migrene, kaže Pradan.

Drugi kao što su vazoaktivni intestinalni polipeptidi, i peptidi koji učestvuju u mehanizmu sna, takozvani oreksini, meta su novih lekova koji trenutno prolaze kroz klinička ispitivanja.

„Priča o peptidima je prilično uzbudljiva“, kaže Piter Goudsbi, profesor neurologije sa Kraljevskog koledža u Londonu, u Velikoj Britaniji.

Ključno od svega, ovi lekovi zasnovani na peptidima ne samo da rade na zaustavljanju napada koji su u toku, već mogu da se koriste i kao preventivni lekovi za sprečavanje da se oni uopšte jave.

Većina lečenja migrene obično postiže jedno ili drugo.

„Ovi lekovi ne samo da su omogućili terapeutski napredak“, kaže Goudsbi.

„Već su nas zapravo nagnali da počnemo da razmišljamo drugačije i poprilično nam pomogli u razvijanju našeg razmišljanja.“

Netipična lečenja

Još jedan skorašnji razvoj događaja proistekao je iz razumevanja da proizvod koji se češće koristi u kozmetičke svrhe može da donese olakšanje onima koji pate od migrena.

Botoks koristi toksin koji proizvodi bakterija botulizma.

Pacijenti sa migrenom koji dobijaju niz injekcija ovog toksina doživljavaju smanjenje učestalosti migrena.

To jedna od „efikasnijih stvari koje imamo da ponudimo pacijentima“, kaže Kisun.

On svojim pacijentima daje 25 do 33 injekcija u predeo oko glave i vrata dva-tri puta tokom godine.

Isprva, naučnici su mislili da su se pacijentima koji su došli na kozmetički botoks smanjile glavobolje zato što im je toksin opustio mišiće lica i glave.

Ali dodatno istraživanje pokazalo je da injekcije zapravo blokiraju CGRP koji se luči u vlaknima čulnih nerava.

U nekim slučajevima, pacijenti sa hroničnim migrenama doživljavaju smanjenje učestalosti migrena za najmanje 50 odsto.

Da sve bude intrigantnije, lečenje je čak izgledalo kao da dovodi do strukturalnih promena u njihovom mozgu dok pacijenti osećaju olakšanje.

Naravno, botoks za migrenu mora da daje specijalista za migrene kako bi bili sigurni da se to koristi bezbedno.

Talasi olakšanja

Za ljude koji ne reaguju na lekove, ili koji ne mogu da ih uzimaju mnogo, kao trudnice, u porastu je mehanička terapeutika za migrene.

U jednoj od njih, uređaji za neuromodulaciju koriste male električne ili magnetne pulseve da masiraju i stimulišu nerve koji su povezani sa glavoboljama.

„Oni razbijaju te puteve bola koji su se aktivirali i spajali tokom godina i prespajaju ih i rekalibriraraju“, kaže Kisun.

Uređaji dolaze u raznim oblicima, veličinama i metodima.

Danijels koristi uređaj za masažu vrata koji stimuliše vagus nerv.

„To je za mene pomalo sistem socijalne sigurnosti“, kaže Danijels, koja je isprva kupila uređaj za neuromodulaciju, ali sada dobija neke besplatne proizvode od proizvođača da ih koristi u zamenu za objave na društvenim mrežama o njenom iskustvu.

Ona ih koristi da zaustavi napad koji je u toku, masirajući se tri puta dnevno u dvominutnim ciklusima, i kao preventivnu negu svaki dan.

Pošto je koristila uz neke ozbiljne promene životnog stila, Danijels misli da su se učestalost njene glavobolje i bola značajno popravili, baš kao i njeni vestibular simptomi.

Drugi primeri su jastučići sa elektrodada za čelo, trake za ruku i uređaj nalik kruni čiji je cilj da stimuliše nerve koji idu do glave i iz nje.

Iako nisu savršena panaceja za ovo neurološko stanje, mnogi od ovih uređaja pokazuju rezultate koji obećavaju za velike grupe pacijenata, i za lečenje napada i za njihovo sprečavanje.

„Šta oni tačno ciljaju, mislim da je još uvek pomalo nejasno“, kaže Pradan.

„Ali mislim da su fascinantni i mislim da su još jedan primer kako dijapazon alatki može da se proširi.“

Svi ovi uređaji koštaju poprilično i nisu odobreni svuda u svetu.

Pacijenti sa ekstremnim migrenama su čak usadili elektrode kako bi stimulisali okcipitalni nerv koji se prostire preko zatiljka.

Ovaj pristup, međutim, ima sumnjive ishode, mnogi od pacijenata moraju da uklanjaju elektrode ili pate od infekcija ili alergijskih reakcija od njih.

Drugi naučnici rade na uređaju koji ulazi u nozdrvu pacijenta sa kateterom a vibrirajući balon zujanjem otklanja migrenu.

I dok bi mašina trebalo da cilja nervne ćelije skrivene iza nosa i trigeminanil nerv, u ovom slučaju je takođe nejasno kako se tačno bol otklanja.

Jedna teorija je da vibrirajući pokret pomaže da se priguši napad smanjenjem inflamacije unutar meningitiske membrane, debele kese koja štiti mozak.

Čitav mozak

Ali vrlo je verovatno da ne postoji jedan jedini uspešni pristup za lečenje migrene, kaže ekspert.

„Volim da o čitavoj stvari razmišljam kao o polici sa knjigama“, kaže Goudsbi.

„Na polici imate klasične lekove, moderne lekove, neuromodulaciju. Moramo prvo da razlučimo na kojoj polici želite da budete pre nego što uopšte odlučimo koju ćete knjigu čitati.“

Neki naučnici takođe veruju da mora da dođe do dodatne promene u načinu na koji se doživljava migrena – i to ne samo koja će se baviti molekulima, membranama i krvnim sudovima, već koja se bavi čitavim mozgom, čak i kada se napad ne dešava.

„Ako zaista govorimo o pomeranju čitavog polja napred i poboljšanju kvaliteta života, moramo da verujemo da ako imate mozak sa migrenama, onda je to hronično stanje“, kaže Montit.

Bihevioralne promene oko higijene sna, ishrana i režimi fizičke forme, kao i psihološke terapije kao što su kognitivno biheivioralna terapija i terapija relaksacije, takođe se uvrštavaju u pacijentovo putovanje ka zauzdavanju njegove migrene.

Danijels, na primer, koja radi fizičku terapiju za njene vestibularne simptome, aktivno se bavi mentalnim zdravljem, stalno je aktivna i vežba svaki dan, meditira i provodi vreme u prirodi, i stavlja naglasak na zdravu ishranu i mnogo hidriranja.

Nije samo jedna stvar pomogla da se ublaže njeni simptomi migrena, ističe ona.

„To su sve samo delići jedne mnogo veće slagalice.“

Na jučerašnjim mečevima 21. kola PFL Sombor strelci su bili više nego raspoloženi. Na četiri susreta postignuto je 21 golova.

U derbiju kola sastali su se ŽAK i Rusin. „Željezničari“ su nastavili dominaciju u ovogodišnjem prvenstvu. Izabranici trenera Dragana Maksimovića „deklasirali“ su prvog pratioca sa 7:1. Dvostruki strelci bili su Nikola Makar i Vanja Krstić, dok su po jedan pogodak postigli Nemanja Dabić, Lazar Žeželj i Damir Opačić. Utešni pogodak za goste u finišu prvog dela postigao je Dejan Juhik.

U isto vreme na Gradskom stadionu sastali su se Ravangrad 2018 i Lipar. Domaćin je slavio sa 3:1, a sva četiri gola viđena su u drugom delu prvog poluvremena. Somborci su ua svega sedam minuta postigli tri pogotka. Mrežu gostiju načeo je Strahinja Medić u 25. minutu susreta. Šest minuta kasnije isti igrač je duplirao vođstvo svog tima, a već u sledećem napadu Vidan Jerotijević je povisio na 3:0. Sedam minuta pre odlaska na odmor gosti su preko Marka Đorovića ublažili poraz.

Dinamo 1923 iz Bačkog Brega doživeo je treći vezani neuspeh. Ovog vikenda bolji od njih bila je ekipa Crvenke koja je slavila sa 4:0. Prednost domaćinu doneo je Milenko Babić već u 6. minutu. Sedam minuta kasnije na semaforu je bilo 2:0. Mrežu gostiju zatresao je Milan Zoraj. Pred sam odlazak na odmor Milan Subotić je pogodio za 3:0. Konačan rezultat postavio je rezervista Stefan Vujaković golom u 54. minutu.

U poslednjem meču dana sastali su se Krila Krajine i ČSK. Ekipa iz Bačke Palanke upisala je treću pobedu u poslednja četiri meča. Utakmicu je odlučio pogodak Borisa Valtera u 77. minutu meča. Zapisnik… Sutra su na programu preostali mečevi ovog kola: Slavija – Mladost, Krivanj – Kordun, BSK – Polet (S), Radnički – Borac 46 - piše somborposrt.org.

Fudbaleri staparskog "Hajduka" poraženi su u 20. kolu Vojvođanskog Severa od apatinske "Mladosti" sa 2:0. Prvi pogodak „pao“ je pet minuta pre odlaska na odmor. Marko Uzelac je pogodio za početno vođstvo domaćina, dok je pobedu potvrdio iskusni Srđan Grabež golom u 82. minutu susreta. Treba napomenuti i da su gosti od 66. minuta igrali sa igračem manje. Golman Predrag Zorić zaradio je „crveni karton“ zbog pregrubog starta van kaznenog prostora.

Ovom pobedom Apatinci će bar do sutra prenoćiti na prvom mestu. Čekaju ishod duela između Tise i Bečeja 1918.

Kulski Hajduk 1912 i Radnički 1918 iz Ratkova upisali su po treću vezanu pobedu. Oba tima su danas identičnim rezultatima porazili Iskru iz Kucure odnosno Vojvodinu iz Bačkog Gradišta.

U nedelju se sastaju: Budućnost (G) – Bajša, Mladost (BP) – Radnički 1905, Sutjeska – Budućnost (M), Obilić – Proleter, Tisa – Bečej 1918.

Izvor: somborsport.org

Mladi istraživači Srbije (MIS) pokrenuli su prvi ciklus programa podrške „Građani za životnu sredinu“, namenjen udruženjima građana koja se bave zaštitom životne sredine i unapređenjem dobrog upravljanja životnom sredinom u Srbiji.

U Srbiji i dalje nedostaju brojni elementi dobrog upravljanja životnom sredinom - politike i zakoni se često ne sprovode dosledno, pravila se ne poštuju u dovoljnoj meri, a saradnja između različitih aktera u zaštiti životne sredine još uvek nije dovoljno razvijena. Zbog toga je pokrenut program podrške „Građani za životnu sredinu“ koji podržava aktivno učešće organizacija koje rade na očuvanju prirode i unapređenju kvaliteta životne sredine u svojim lokalnim zajednicama.

“Kroz ovaj program biće podržano najmanje 10 projekata širom Srbije, koji će unaprediti znanje udruženja i građana o Poglavlju 27 i veštine za učešće u procesima donošenja odluka, uspostaviti modele saradnje udruženja građana sa drugim akterima u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, kao i povećati učešće građana i volontera u aktivnostima udruženja,” rekla je Dušica Trnavac Bogdanović, menadžerka u Mladim istaraživačima Srbije.

Poseban fokus stavljen je na jačanje uloge organizacija civilnog društva u praćenju sprovođenja politika i propisa, saradnji sa lokalnim institucijama i uključivanju građana u procese donošenja odluka.

Konkurs je otvoren do 24. aprila, a detaljne informacije o uslovima učešća, vrstama aktivnosti koje se podržavaju, kao i o načinu prijave dostupne su na sajtu Mladih istraživača Srbije na sledećem linku: https://mis.org.rs/konkurs-gradjani-za-zivotnu-sredinu/

Program podrške „Građani za životnu sredinu“ se realizuje kao deo projekta “Volonteri za prirodu” koji sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine. Projekat je finansiran od strane Evropske unije.

Stres je postao gotovo neizbežan deo svakodnevice, a njegov uticaj na organizam daleko je dublji nego što često mislimo.

I dok ga najčešće povezujemo sa psihičkim opterećenjem, stres itekako ostavlja trag i na telu – naročito na organima u trbušnoj duplji.

Upravo je probavni sistem među najosetljivijima jer je direktno povezan sa nervnim sistemom, zbog čega burno reaguje na napetost, brige i emocionalni pritisak, prenosi Zadovoljna.hr.

Organi koje stres najviše pogađa i na koji način:

Želudac

Stres može podstaći pojačano lučenje želudačne kiseline, što dovodi do gorušice, gastritisa pa čak i čira. Mnogi primećuju „knedlu u želucu“ ili nelagodnost upravo u stresnim situacijama.

Creva

Veza između mozga i creva izuzetno je snažna, zbog čega stres često uzrokuje dijareju, zatvor ili nadimanje. Sindrom iritabilnog creva (IBS) posebno je povezan sa hroničnim stresom.

Jetra

Pod uticajem stresa jetra oslobađa dodatnu glukozu u krv kako bi telo imalo više energije za „borbu ili beg“. Dugoročno, to može narušiti metaboličku ravnotežu i opteretiti ovaj važan organ.

Gušterača (pankreas)

Stres može uticati na regulaciju šećera u krvi jer remeti lučenje insulina. Dugoročno, to može povećati rizik od metaboličkih poremećaja.

Debelo crevo

Hronični stres može usporiti ili ubrzati rad debelog creva, što rezultira promenama u pražnjenju i osećajem nelagodnosti u donjem delu stomaka.

Kako smanjiti uticaj stresa na organizam?

Briga o mentalnom zdravlju nije luksuz, već nužnost – jer ono što osećamo itekako utiče na to kako naše telo funkcioniše.

Iako stres ne možemo u potpunosti izbeći, možemo naučiti kako da ga držimo pod kontrolom:

Uvedite redovnu fizičku aktivnost – čak i brza šetnja može smanjiti nivo stresa
Pazite na ishranu – izbegavajte tešku, masnu i prezačinjenu hranu u stresnim periodima
Dišite svesno i duboko – tehnike disanja brzo smiruju nervni sistem
Obezbedite kvalitetan san – telo se tada regeneriše i bolje nosi sa stresom
Odvojte vreme za sebe – čitanje, muzika ili boravak u prirodi mogu imati snažan umirujući efekat
Razgovarajte o problemima – deljenje briga smanjuje njihov intenzitet