Sombor.info

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine u sredu, 27. maja, organizuje novu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će biti održana u periodu od 9 do 13 časova, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put 19.

Crveni krst Sombor podseća da krv mogu dati sve osobe od 18 do 65 godina starosti, koje se osećaju zdravim i sposobnim.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. maj

Tijana Kabić, članica Atletsko-rekreativnog kluba „Somaraton“ Sombor, u nedelju 24.05.2026. godine istrčala je svoj dvadeseti maraton, i to na drugom „kraju“ sveta – u Južnoafričkoj Republici. Tijana Kabić je maraton u Kejptaunu istrčala za 3 sata i 24 minuta, a to je, nakon Njujorka, bio njen drugi nastup na prvenstvu sveta u okviru njene starosne kategorije u maratonu, za koje je dobila specijalnu pozivnicu organizacije „Abbott Age Group World Championships“. Tijana nosi veoma pozitivne utiske sa afričkog kontinenta, gde je doživela veliku podršku kako na stazi, tako i pored nje, a prema njenim rečima, Kejptaun je svakako spreman da postane jedan od najvećih svetskih maratona.

Proteklog vikenda održano je peto izdanje „Ivanjica trejla“. Najpre su u subotu sa vrha Golije – Jankov kamen, sa 1.880 metara nadmorske visine, startovale trke ultramaratona (koji se sastojao iz dve etape) i trka na 29 kilometara. Zajedničko za obe trke bio je finiš u Kovilju, na 1.350 metara nadmorske visine.U nedelju je nastavljena druga etapa ultramaratona, u dužini od 37 kilometara, gde su učesnici morali da savladaju i vrhove planina Javor i Mučanj, a finiš ultramaratona, ukupne dužine 66 kilometara, bio je u Katićima na 1.100 metara nadmorske visine.Članovi Somaratona Aleksandar Martinović i Daniel Šokac učestvovali su na trci od 29 kilometara i zauzeli 43. i 44. mesto od ukupno 110 trkača. Miroslav Miki Liščević uspešno je savladao ultramaraton i još jednom pokazao da je jedan od najspremnijih trejl trkača Somaratona.

Dan ranije, u subotu 23.05.2026. godine, održan je polumaraton u Vukovaru, u Republici Hrvatskoj, koji je uspešno istrčao Vedran Berleković, član Somaratona.

Rukometaši Dalmatinca nisu uspeli da overe plasman u Prvu ligu Vojvodine. Oni su večeras, pred prepunim tribinama hale u Riđici u odlučujućem meču sezone poraženi od Budućnosti iz Alibunara sa 28:30 (16:13). Domaćin je odlično otvorio i meč i već posle prvih desetak minuta imao je prednost od četiri gola (7:3). Gosti su u nastavku meča zaigrali bolje i devet minuta pre odlaska na odmor prilaze sa gol zaostatka (10:9). Riđičanci do odmora uspevaju da vrate prednost (16:13). Nastavak meča donosi mnogo neizvesnosti. Gosti sredinom drugog poluvremena serijom 6:1 preokreću rezultat i dolaze do minimalne prednosti (21:22). Do 52. minuta igralo se gol za gol, da bi potom Nenad Delibašić sa dva brza gola doveo Dalmatinac nadomak pobede (27:25). Ipak, sa tim se nisu složili gosti koji su utakmicu zaključili novom serijom (5:1) koja im je omogućila pobedu i plasman u viši rang.

U dresu domaćeg tima istakao se Branko Garajski sa šest pogodaka, dok su Alen Bajrović i Nenad Delibašić utakmicu završili sa po četiri gola. U suprotnom taboru istakli su se Nemanja Bitević (8) i Dušan Miličević (7) koji su postigli polovinu gostujućih pogodaka. Zapisnik sa meča možete pogledati u prilogu.

Radnički iz Novog Sada i Budućnost su obezbedili plasman u viši rang. Dalmatinac je sezonu zaključio na trećem mestu, dok je ekipa dva sela osmi tim lige - piše somborsport.org.

Sveže začinsko bilje oplemenjuje jela, ali i lako može pretvoriti balkon ili kuhinju u mali zeleni kutak. Dobra vest je da za njegov uzgoj nisu potrebni ni iskustvo ni posebna oprema.

Dovoljno je malo sunca, redovno zalivanje i strpljenje, a neke biljke su toliko jednostavne za održavanje da uspevaju gotovo svima.

Bosiljak

Bosiljak je jedan od omiljenih začina u mediteranskoj kuhinji, a ujedno i vrlo zahvalna biljka za gajenje. Najbolje uspeva na toplom i sunčanom mestu, pa mu odgovara prozorska daska ili balkon okrenut ka suncu. Važno ga je redovno zalivati, ali bez preterivanja sa vlagom u zemlji.

Da bi biljka bila bujnija, preporučuje se povremeno pinciranje vrhova. Bosiljak se najčešće koristi u testeninama, salatama, pestu i jelima sa paradajzom, a njegov svež miris odmah podseća na leto.

Peršun

Peršun je klasik bez kojeg mnogi ne mogu da zamisle kuvanje. Osim što je bogat vitaminima i mineralima, vrlo je jednostavan za gajenje. Može da raste u bašti, saksiji ili na povišenoj gredici, a dobro podnosi i delimičnu senku.

Seme peršuna klija sporije, pa je potrebno malo strpljenja, ali kada jednom nikne, dugo daje sveže listove. Koristi se u supama, varivima, sosevima i salatama, kao i kao završni dodatak jelima.

Vlašac

Vlašac je idealan za početnike jer brzo raste i ne zahteva mnogo pažnje. Najviše voli sunčana mesta i umereno zalivanje, a može se gajiti tokom cele godine u saksiji na kuhinjskom prozoru.

Njegovi tanki zeleni listovi imaju blagu aromu luka, pa se često dodaju namazima, salatama, omletima i krem supama. Redovnim sečenjem podstiče se novi rast, pa je stalno dostupan svež začin.

Nana

Nana je gotovo nezaustavljiva biljka, zbog čega je odlična za one koji tek uče osnove baštovanstva. Brzo raste i lako se prilagođava različitim uslovima, ali najbolje uspeva u polusenci uz redovno zalivanje.

Pošto se snažno širi, često se sadi u zasebnim saksijama. Osim za čajeve i limunade, nana je odlična i u desertima, voćnim salatama i koktelima.

Ruzmarin

Ruzmarin je aromatična mediteranska biljka koja voli sunce i ne zahteva mnogo vode, što ga čini idealnim za zaboravne početnike. Dobro uspeva u saksijama i baštama, a posebno voli propusno zemljište.

Osim što lepo izgleda i intenzivno miriše, ruzmarin je odličan dodatak pečenom krompiru, mesu, fokači i marinadama. Jednom kada se primi, može trajati godinama i postati ukras balkona ili bašte.

Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osoguranje (PIO) Relja Ognjenović izjavio je danas da je u planu novo povećanje penzija do kraja godine, kao i da se traži način da se dodatno pomogne onima čija je penzija niža od prosečne.

„Potrudićemo se da do kraja godine izađemo sa novim povećanjem penzija, koliko će to biti, čekamo da vidimo koliko je učešće penzija u BDP“, rekao je Ognjenović za Radio-televiziju Srbije (RTS) - piše danas.rs.

Prema njegovim rečima, posebna pažnja tokom ovog usklađivanja biće usmerena na one koji imaju penzije niže od prosečne.

„Gledamo da pomognemo onima koji imaju do 40.000 i 45.000 dinara, da njima malo više podignemo penziju… Nije isto povećanje za nekoga ko ima 100.000 i za nekoga ko ima 30.000 ili 40.000 dinara. Videćemo da li će to biti klasično povećanje kroz penziju ili neki dodatak“, rekao je Ognjenović.

Kako je najavio, očekuje se da svi potrebni podaci budu dostupni u julu, posle čega će se donositi odluka o visini povećanja.

Ognjenović ističe i da je PIO fond dobio novi sistem, koji zaposlenima olakšava pristup podacima i omogućava bržu izradu rešenja.

„Prebacili smo 380 miliona podataka u novu bazu, posle 30 godina smo zamenili sistem. On sada ne samo da funkcioniše, već je mnogo brži. Sada naš zaposleni može u realnom vremenu da uđe i na osnovu matičnog broja vidi sve podatke, bez ručnog proveravanja“, rekao je Ognjenović.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima više od 1,6 miliona penzionera.

„U Srbiji ima 1.663.000 penzionera. Ohrabruje što raste broj starosnih, a smanjuje se broj invalidskih penzija“, kaže Ognjenović.

To, ističe, pokazuje da se sistem postepeno približava evropskim trendovima.

Naveo je da se privremena rešenja izdaju najčešće za 7 dana, dok se na konačna čeka nešto duže.

„Privremeno rešenje izdajemo ljudima koji čekaju neke podatke – inostrane penzije ili ako neki staž nije uplaćen, a nakon toga donosimo konačna rešenja – uglavnom dva, tri meseca, ali nekad se čeka i godinu dana kada nam inostrani fondovi ne dostavljaju podatke“, rekao je Ognjenović.

Govoreći o novom Pravilniku koji je stupio na snagu, a koji se odnosi na radna mesta na kojima se radni staž računa sa uvećanim trajanjem, Ognjenović je podsetio da se beneficirani radni staž odnosi na zanimanja sa povećanim rizikom.

„To su radna mesta gde je zdravlje ugroženo – vojska, policija, rudari, hemijska industrija. Za 12 meseci rada može se računati 14, 15, pa i do 18 meseci staža“, objašnjava direktor PIO fonda.

Kada je reč o uslovima za penziju, podseća da se starosna granica za žene postepeno pomera.

„U 2026. godini žene idu u penziju sa 64 godine i najmanje 15 godina staža. Cilj je da do 2032. izjednačimo uslove za muškarce i žene“, ističe Ognjenović.

Komentarišući interesovanje javnosti za imovinu PIO fonda, Ognjenović je rekao da je normalno da se ljudi za to interesuju.

„Jer svi ljudi ove zemlje smatraju da su učestvovali u imovini PIO fonda, uplaćivali doprinose. PIO fond je od tog novca gradio, radio čak i gradio neke auto-puteve, učestvovao u izgradnji bolnica, škola ranije“, kaže Ognjenović.

Maksimalne maloprodajne cene dizela i benzina biće u narednih sedam dana više za dva dinara, pa će litar evrodizela iznositi 225 dinara, a litar benzina 193 dinar.

U odnosu na prošlu nedelju, cene evrodizela i benzina više su za dva dinara.

Nove cene goriva objavljuju se svakog petka do 15 časova.

Privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Stellantis planira dizajn i proizvodnju nove generacije malih i pristupačnih automobila, a na jednom mestu imamo i sve informacije o tome.

Ovi planovi se prave u skladu sa očekivanim evropskim propisima koji se odnose na električna vozila, a proizvodnja bi trebalo da se odvija u fabrici u Pomiljanu u Italiji.

Među brendovima koji bi mogli da predstave ovakve modele nalaze se Citroen i Fiat, prenosi RevijaHAK.

Direktor marke Citroen, Ksavier Šardon, već je nagovestio ambiciju da se razvije mali, jednostavan električni automobil čija bi cena bila ispod 15.000 evra, a koji bi mogao da prenese duh originalnog modela 2CV.

Fiat, s druge strane, mogao bi da iskoristi nove regulatorne okvire za razvoj reinterpretacije Pande, ali u manjoj i jednostavnijoj verziji u odnosu na model Grande Panda.

Nova klasa malih električnih vozila nosi internu oznaku M1E, iako propisi za tu kategoriju još nisu finalno potvrđeni. Plan je da ovi automobili budu kraći od 4,2 metra, dok Evropska unija razmatra podsticaje koji bi omogućili da čitav lanac proizvodnje ostane unutar Evrope.

Prema trenutnim signalima, Stellantis ovom strategijom delimično pokušava i da utiče na regulatorna tela EU kako bi se pravila za ovu klasu vozila što pre finalizovala.

Bugarska je ove godine izbila na prvo mesto liste najpovoljnijih destinacija za all inclusive letovanje i sa trona skinula Tunis, koji je prošle godine važio za najjeftiniju opciju za odmor.

Novo istraživanje portala TravelSupermarket pokazalo je da se upravo bugarska obala Crnog mora trenutno smatra najboljim izborom za turiste koji žele pristupačan letnji odmor bez velikih troškova. Posebno se izdvojila regija Burgas, poznata po dugim peščanim plažama, hotelima prilagođenim porodicama i bogatoj turističkoj ponudi.

Prema analizi za sezonu 2026, sedmodnevni all inclusive aranžman u oblasti Burgasa u proseku košta oko 640 evra po osobi. Ovaj region nalazi se na jugoistoku Bugarske uz obalu Crnog mora, a među najpoznatijim letovalištima svakako je Sunny Beach, odnosno Sunčev breg, najveće bugarsko letovalište koje je godinama popularno među turistima iz cele Evrope, piše "Večernji list".

Sunčev breg poznat je po skoro osam kilometara dugoj peščanoj plaži, velikom broju hotela i živom noćnom provodu. Prema podacima TravelSupermarketa, all inclusive paket za termin koji počinje 15. juna može da se pronađe već od oko 290 evra po osobi. Tokom jula, kada počinju školski raspusti i raste potražnja, cene se penju na oko 610 evra po osobi, ali i dalje ostaju među najnižima u Evropi.

Osim Sunčevog brega, turisti sve češće posećuju i istorijske gradove Nesebar i Sozopol. Nesebar posebno privlači pažnju zbog svoje stare arhitekture, kamenih ulica i bogate pomorske istorije. Jedan od njegovih najpoznatijih simbola je stara vetrenjača iz 19. veka koja se nalazi na ulazu u grad i podseća na dugu trgovačku i pomorsku tradiciju ovog dela Bugarske.

Bugarska se dobro kotira i kada su u pitanju svakodnevni troškovi tokom odmora. Podaci sajta Numbeo pokazuju da su cene hrane i pića znatno niže nego u mnogim drugim evropskim letovalištima. Flaša vode u proseku košta oko 1,10 evra, kapućino oko 2,20 evra, kugla sladoleda približno 1,40 evra, dok se domaće točeno pivo može pronaći za oko 2,25 evra. Ručak u povoljnijem restoranu uglavnom iznosi oko 10 evra, dok večera za dve osobe u restoranu srednje kategorije košta oko 41 evro. Naravno, u najpopularnijim turističkim mestima i tokom vrhunca sezone cene mogu biti nešto više.

Zanimljivo je da je Tunis, koji je prošle godine bio apsolutni lider među najjeftinijim destinacijama, sada potpuno ispao iz prvih deset. Istovremeno, neka druga popularna letovališta poput Rodosa, Majorke i turskog Dalamana postala su nešto povoljnija nego prethodne godine, pa turisti tamo mogu da uštede i do 105 evra po osobi.

Na listi najpovoljnijih destinacija četvrto mesto zauzela je Antalija u Turskoj sa prosečnom cenom odmora od oko 700 evra, dok je grčki Rodos peti sa prosekom od 703 evra po osobi.

Kris Veber iz kompanije TravelSupermarket izjavio je da je Bugarska ove godine napravila veliki skok na turističkom tržištu. Kako je naveo, oblast Burgasa već dugo važi za jednu od najpovoljnijih destinacija na Crnom moru, ali činjenica da je prestigla Tunis pokazuje koliko trenutno pruža dobar odnos cene i kvaliteta, posebno za britanske turiste.

Analiza TravelSupermarketa zasnovana je na all inclusive aranžmanima rezervisanim između 1. i 20. aprila 2026. godine za putovanja planirana u periodu od maja do septembra, a u istraživanje su uključeni hoteli svih kategorija, različita trajanja odmora i različite vrste turističkih aranžmana.

Postoji nekoliko dobrih razloga zbog kojih je zlato jedan od najvrednijih metala na Zemlji. Jedan od najvažnijih je njegov blistavi sjaj. Za razliku od mnogih drugih metala, zlato je izuzetno otporno na rđu, tamnjenje i koroziju – sijaće podjednako jarko žutom bojom i hiljadama godina od danas, baš kao što sija i danas.

Zlato je hiljadama godina cenjeno zbog svog trajnog sjaja, ali istraživači sa Univerziteta Tulejn otkrili su da otpornost zlata na tamnjenje zavisi od više faktora, a ne samo od njegove hemijske strukture.

Zlato samo sebe štiti

U novoj studiji objavljenoj u Physical Review Letters, istraživači su otkrili da se atomi na površini zlata prirodno preuređuju u zaštitne obrasce koji drastično smanjuju reakcije sa kiseonikom, prenosi RTS.

Ovo otkriće pomaže da se objasni zašto zlatni nakit i drugi predmeti od zlata mogu ostati netaknuti i bez tamnjenja vekovima, ali i ukazuje na mogućnost razvoja efikasnijih katalizatora na bazi zlata za industrijske i energetske primene.

„Ljudi su uglavnom mislili da zlato ne tamni jednostavno zato što ne reaguje snažno sa kiseonikom“, rekao je Metju Montemor, vanredni profesor hemijskog inženjerstva na Školi nauke i inženjerstva Univerziteta Tulejn.

„Ono što smo pokazali jeste da se kod dve najčešće vrste zlatnih površina atomi na površini zapravo preuređuju na način koji zlato čini mnogo otpornijim na oksidaciju“, dodaje Montemor.

Simulacije otkrivaju odbranu na nivou atoma

Koristeći kompjuterske simulacije koje predviđaju ponašanje atoma i elektrona, Montemor i koautor Santu Bisvas, postdoktorski istraživač na Odeljenju za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo Univerziteta Tulejn, proučavali su kako molekuli kiseonika reaguju sa dve uobičajene strukture zlatnih površina.

Otkrili su da bi, bez ovog atomskog preuređivanja, molekuli kiseonika mogli mnogo lakše da se razdvoje i reaguju sa zlatom.

Umesto toga, preuređene površine smanjuju reakcije kiseonika za faktor od milijardu do bilion puta, stvarajući praktično zaštitnu barijeru na atomskom nivou koja omogućava da zlato ostane sjajno gotovo neograničeno dugo.

Ovi rezultati nude novo objašnjenje jedne od najpoznatijih osobina zlata, ali i otvaraju vrata potencijalnim naprecima u oblasti katalizacije.

Kako stabilan metal postaje katalizator

Katalizatori na bazi zlata – materijali koji ubrzavaju hemijske reakcije – već se koriste u pojedinim industrijskim procesima oksidacije. Međutim, prirodna otpornost zlata na razdvajanje molekula kiseonika, ista osobina koja ga čini privlačnim za nakit i elektroniku, može istovremeno ograničiti njegovu primenu u hemijskoj industriji i energetskim tehnologijama.

Katalizatori od zlata i paladijuma koriste se za proizvodnju vinil-acetata, hemijskog jedinjenja koje predstavlja osnovu za mnoge plastike i druge materijale. Istraživači takođe proučavaju primenu zlatnih katalizatora za uklanjanje ugljen-monoksida iz izduvnih gasova automobila i proizvodnju propilen-oksida, važne industrijske hemikalije.

„Ako uspete da ‘naterate’ zlato da razdvaja molekule kiseonika, ono može postati veoma efikasan katalizator za određene reakcije. Naš rad ukazuje na novu strategiju kako bi to moglo da se postigne, sprečavanjem ili preokretanjem ovih površinskih preuređivanja“, rekao je Montemor.

Istraživači su tradicionalno pokušavali da poboljšaju zlatne katalizatore kombinovanjem zlata sa drugim metalima ili upotrebom sićušnih nanočestica zlata na oksidnim površinama. Nova otkrića sugerišu da bi sama geometrija površine mogla predstavljati još jedan put ka povećanju katalitičke aktivnosti zlata.