Sombor.info

Izložba, realizovana u saradnji Gradskog muzeja i Istorijskog arhiva Sombor, posvećena Ernestu Bošnjaku, jednom od pionira filmskog stvaralaštva na našem prostoru, otvorena je 31. marta je u Beogradu.

31. marta je u Jugoslovenskoj kinoteci otvorena izložba Tamo gde mastilo postaje svetlost.

Izložba, realizovana u saradnji Gradskog muzeja Sombor i Istorijskog arhiva Sombor, posvećena je Ernestu Bošnjaku, jednom od pionira filmskog stvaralaštva na našem prostoru, povodom 150 godina od njegovog rođenja.

Кroz dokumenta, fotografije i odabrane eksponate, izložba prati trenutak u kojem se tehnička inovacija susrela sa umetničkom vizijom, kada je iz štamparskog zanata nastala potreba da se slika pokrene, a svakodnevica zabeleži.

Bošnjakov rad podseća da film kod nas nije nastao kao industrija, već kao čin radoznalosti, eksperimenta i lokalne inicijative — iz duha jednog vremena koje je tek otkrivalo moć pokretnih slika.

Hvala gospodinu Aleksandru Erdeljanoviću, direktoru Jugoslovenske kinoteke i njegovim saradnicima na gostoprimstvu, podršci i lepoj saradnji prilikom pripreme i realizacije ovog gostovanja, kao i svima koji su svojim prisustvom uveličali otvaranje.

Rođen 1. januara 1876. u Somboru, Bošnjak od štampara i inovatora postaje filmski pionir. Prvu kameru kupuje 1909. i snima film „U carstvu Terpsihore”. U gradskom parku igralo je 40 učenica, somborskih maturantkinja. Pokreće bioskop „Arena” (koji će kasnije postati „Zvezda”), a potom i „Boer film”, jedan od prvih pokušaja organizovane filmske produkcije kod nas.

Osim direktora Jugoslovenske kinoteke Aleksandra Erdeljanovića, direktorke Istorijskog arhiva Sombor Nataše Stojanović i direktora Gradskog muzeja Sombor, Davida Firanja, prisutnima se obratila i kustoskinja istoričarka Martina Malbaški, koautorka izložbe.

Pozivamo vas da pogledate našu izložbu, koja će gostovati do 14. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci kao i da nabavite 110. broj časopisa „Кinoteka” gde možete pročitati tekst Božidara Marjanovića posvećen upravo somborskom filmskom vizionaru — Ernestu Bošnjaku.

Na putevima u Republici Srbiji očekuje se značajno povećanje intenziteta saobraćaja, kao i pojačane migracije međunarodnih posetilaca i turista u periodu od 3. do 7. aprila, uoči i za vreme proslave katoličkog Uskrsa. Tim povodom, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, sprovodiće sveobuhvatnu akciju kontrole saobraćaja, usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje svih vrsta saobraćajnih prekršaja, sa ciljem očuvanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Od početka godine, u saobraćajnim nezgodama stradalo je 9 pešaka, pri čemu je najveći broj ovih tragedija posledica grešaka vozača putničkih vozila. Posebno zabrinjava činjenica da je deo pešaka stradao na pešačkim prelazima, odnosno na mestima gde bi trebalo da budu najbezbedniji. Takođe, iako moto-sezona još nije u punom jeku, od početka godine život je izgubilo 11 motociklista, što predstavlja povećanje u odnosu na isti period prošle godine.

Pripadnici saobraćajne policije biće angažovani na svim kritičnim putnim pravcima i lokacijama u Republici Srbiji gde je procenjeno da bi moglo da dođe do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i prilagode brzinu uslovima na putu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. april

Google je omogućio promenu korisničkog imena za Gmail naloge, za korisnike u SAD-u. Stara imejl adresa će i dalje biti dostupna kao alternativna.

Gmail postoji već pune 22 godine. S obzirom na tako dug period, veliki broj korisnika ima loše odabrane imejl adrese koje su za mnoge izvor kajanja. Srećom, nisu zaglavljeni sa njima.

Google korisnicima sada daje priliku da nastave dalje sa svojim aktivnostima uz mogućnost promene svoje Gmail adrese u nešto prikladnije.

Funkcija je dostupna samo određenoj grupi korisnika, pa tako oni u SAD-u sada mogu da promene korisničko ime svog Google naloga. To se odnosi na deo pre znaka @ u Gmail adresi. Google je u decembru objavio da postepeno uvodi ovu opciju za sve korisnike.

Da bi promenio korisničko ime svog Google naloga, potrebno je da korisnik ode na stranicu sa podešavanjima imejla. Tu kliknite ili dodirnite Personal info > Email > Google Account email. Ako je opcija za izmenu korisničkog imena omogućena na vašem nalogu, videćete opciju Change Google Account email. Kliknite na nju da biste započeli promenu korisničkog imena - piše B92.

Korisničko ime ćete moći da promenite samo jednom u 12 meseci. Ako promenite adresu, Gmail će zadržati sve vaše prethodne poruke. Veoma je praktično i to što će vaše bivše Gmail ime ostati kao alternativna imejl adresa. Na taj način, ljudi će moći da vas kontaktiraju putem obe adrese. Takođe, možete se prijaviti na Google usluge koristeći obe imejl adrese.

Trenutno nema fzvaničnog datuma kada će ova opcija postati dostupna u ostalim regijama, ali se očekuje da će funkcija biti postepeno uvođena za sve korisnike tokom 2026.

Palantir je postao jedna od najuticajnijih, ali i najmanje razumljivih tehnoloških kompanija na svetu. Kako se njen uticaj širi, tako raste i broj pitanja o tome kako njeni alati funkcionišu i kome zapravo služe.

Njena tehnologija koristi se u ratovima, ali i u bolnicama. Pomaže u operacijama koje spašavaju živote, ali i u onima koje ih oduzimaju. Njeni lideri su, zavisno od toga koga pitate, ili ljudi koji razgrađuju zapadnu demokratiju ili oni koji je spasavaju.

Dobrodošli u paradoksalni svet kompanije Palantir Technologies – američke firme za analizu podataka čiji klijenti uključuju neke od najzatvorenijih, ali i najuglednijih organizacija na svetu - piše Nova.rs.

Ako se pitate šta je zapravo Palantir i čime se bavi, upravo je to način na koji kompanija voli da funkcioniše. U medijima se često opisuje kao misteriozna i tajanstvena. Takav imidž, kako navodi novinar Majkl Stajnberger u biografiji kompanije i njenog direktora Aleksa Karpa, nije slučajan, već pažljivo građen.

Ipak, to se polako menja. Karp sve otvorenije govori o radu kompanije i tvrdi da Palantir zaslužuje više priznanja. Istovremeno, i kritike su sve glasnije.

U Sjedinjenim Državama kompanija se suočava sa kritikama zbog saradnje sa imigracionom službom ICE tokom administracije Donalda Trampa. U Velikoj Britaniji zabrinutost izaziva ugovor vredan 330 miliona funti sa Nacionalnom zdravstvenom službom, dok u vezi sa Bliskim istokom deo zaposlenih i investitora izražava nezadovoljstvo zbog korišćenja njihovih alata od strane izraelske vojske.

Šta zapravo radi Palantir i zašto je postao toliko važan?

Kompanija razvija softver sposoban da obradi ogromne količine podataka i pronađe obrasce i veze koje bi ljudima bile potrebne nedelje ili meseci da uoče. Takva tehnologija može da pomogne ukrajinskoj vojsci da locira neprijateljsku artiljeriju uz pomoć satelitskih snimaka i objava na društvenim mrežama, ali i Svetskom programu za hranu UN da optimizuje distribuciju pomoći širom sveta.

Palantir ima dve glavne grupe klijenata. Prvu čine velike kompanije i državne institucije, poput British Petroleuma, Airbusa, Coca-Cole, britanskog NHS-a ili američke poreske službe. Drugu, znatno kontroverzniju grupu, čine vojska, obaveštajne i bezbednosne službe.

Kompaniju je 2003. osnovao suosnivač PayPala Piter Til, sa idejom da bi bolja razmena i analiza podataka između obaveštajnih agencija mogla da spreči napade poput onih 11. septembra. Njena misija od početka bila je „odbrana Zapada“, a već 2005. dobila je početna sredstva od investicionog fonda CIA.

Danas su među njenim klijentima sve grane američke vojske, britansko ministarstvo odbrane, ukrajinska armija, izraelske odbrambene snage, ali i organizacije poput CIA, FBI i Europola.

Nije uvek jasno u kojim tačno operacijama učestvuje, ali se zna da njen softver ponekad ima i smrtonosne posledice. „Naš proizvod se ponekad koristi za ubijanje ljudi“, izjavio je Karp još 2020. godine.

Glavna platforma kompanije zove se Foundry i koristi se u civilnom i poslovnom sektoru, dok je Gotham namenjen obaveštajnim službama i policiji. Ovaj sistem povezuje podatke o ljudima, mestima i događajima i može objediniti informacije poput policijskih evidencija, registarskih oznaka, finansijskih podataka ili fizičkih karakteristika.

Kako objašnjava Nikolas Pretedžon, direktor za veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, svaki klijent dobija potpuno odvojenu verziju sistema, slično kao kada koristite Excel, a ne društvenu mrežu. Podaci se ne mešaju između korisnika, niti kompanija ima kontrolu nad njima.

Jedna od ključnih prednosti Palantira jeste sposobnost da obradi podatke bez obzira na format od video zapisa i satelitskih snimaka do starih baza podataka. Nakon obrade, informacije se mogu prikazati kroz grafikone, mape ili tekst, a moguće je i simulirati različite scenarije.

Tokom pandemije kovida, ova tehnologija pomogla je britanskom zdravstvenom sistemu da predvidi gde će doći do nestašice zaštitne opreme i da reaguje na vreme.

Ipak, zaštita privatnosti zavisi od načina na koji klijenti koriste sistem. Iako softver omogućava kontrolu pristupa i evidenciju pretraga, te opcije nisu automatske i moraju se aktivno primenjivati.

Zbog toga Palantir već godinama prati kontroverza. Bivši zaposleni optuživali su kompaniju da doprinosi jačanju autoritarnih praksi, posebno kroz saradnju sa imigracionim službama u SAD. Organizacije za ljudska prava tvrde da njeni sistemi omogućavaju brze odluke koje dovode do masovnih deportacija.

Kompanija odbacuje takve optužbe i tvrdi da ne prikuplja niti prodaje podatke, već samo pomaže u njihovoj organizaciji.

Slične polemike postoje i u Velikoj Britaniji, gde lekari i aktivisti upozoravaju na rizike centralizacije zdravstvenih podataka. Palantir, međutim, tvrdi da su sve optužbe o netransparentnosti netačne.

Podrška Izraelu i saradnja sa vojskom dodatno su produbili podele među zaposlenima i investitorima. Neki fondovi su čak povukli ulaganja zbog zabrinutosti oko ljudskih prava, što kompanija odlučno negira.

Uprkos svemu, investitori veruju da Palantir tek ulazi u fazu velikog rasta. Kompanija je 2025. potpisala desetogodišnji ugovor sa američkom vojskom vredan do 10 milijardi dolara, a njen tržišni kapital danas iznosi više od 400 milijardi dolara.

Uz razvoj sopstvene platforme za veštačku inteligenciju, Palantir je dodatno učvrstio poziciju na tržištu. Njegovi alati postali su jednostavniji za korišćenje, što je privuklo veliki broj novih klijenata.

Aleks Karp veruje da je ovo tek početak. Kako kaže, Palantir bi u budućnosti mogao da postane deset puta veća kompanija nego što je danas, u revoluciji koja će trajati decenijama.

Kako putnici sve više svojih ličnih i poslovnih podataka nose na telefonima i laptopovima, kontrole elektronskih uređaja na granicama postaju sve veći razlog za zabrinutost širom sveta. Nedavna upozorenja američkih zvaničnika o novim pravilima u Hongkongu dodatno su skrenula pažnju na to gde granične službe imaju pravo da pretražuju uređaje i šta se dešava ako putnici odbiju saradnju.

Zakoni se značajno razlikuju od zemlje do zemlje. U nekim državama odbijanje da otključate uređaj može dovesti do novčanih kazni, zadržavanja pa čak i krivičnih prijava. U drugima vlasti mogu da pregledaju uređaje, ali ne mogu da gone putnike samo zato što nisu dali lozinku - piše Nova.

Evo kako izgledaju pravila u pojedinim zemljama, prema zvaničnim smernicama:

U Hongkongu su uvedena neka od najstrožih pravila kada je reč o digitalnim pretresima. Policija može da zahteva od putnika da otključaju telefone ili pruže pristup podacima, a odbijanje se smatra krivičnim delom. Ova pravila važe i za turiste i za one koji su samo u tranzitu, a vlasti imaju pravo i da zaplene uređaje ako procene da su povezani sa pitanjima nacionalne bezbednosti.

Na Novom Zelandu carinski službenici mogu da pregledaju elektronske uređaje ako postoji osnovana sumnja na krivično delo. Putnici mogu biti obavezni da daju lozinke, a odbijanje može rezultirati kaznom i do 5.000 novozelandskih dolara.

U Sjedinjenim Državama granične službe imaju široka ovlašćenja da pregledaju telefone, laptopove i druge uređaje bez naloga. Ipak, odbijanje da se otkrije lozinka samo po sebi nije krivično delo, iako uređaji mogu biti zadržani, a strani državljani mogu imati dodatne probleme prilikom ulaska u zemlju.

Putnici u kontinentalnoj Kini treba da računaju na vrlo ograničenu digitalnu privatnost. Vlasti imaju široka ovlašćenja da pristupe podacima sa uređaja, a kontrole mogu biti nepredvidive, naročito u slučajevima koji se tiču bezbednosti države.

Slična upozorenja važe i za Rusiju, gde vlasti mogu pregledati ili zapleniti elektronske uređaje i nadzirati komunikaciju. Strani državljani mogu biti ispitivani ili zadržani na osnovu sadržaja pronađenog na uređajima.

U Kanadi pravila su jasno definisana. Granične službe imaju pravo da pregledaju uređaje, a putnici su dužni da pruže pristup, uključujući lozinke. U slučaju odbijanja, uređaj može biti zadržan ili zaplenjen, a tokom pregleda se obično isključuje internet kako bi se analizirali samo lokalno sačuvani podaci.

U Australiji putnici mogu odbiti da otključaju uređaj, ali vlasti i dalje imaju pravo da ga zaplene i pregledaju. Takvo odbijanje može dovesti do zadržavanja ili uključivanja policije, naročito ako postoji sumnja na nezakonite aktivnosti.

Pravila o digitalnim pretresima na granicama značajno se razlikuju širom sveta. U nekim zemljama odbijanje saradnje može imati ozbiljne pravne posledice, dok u drugima može dovesti do zadržavanja uređaja ili kašnjenja na putovanju. Zbog toga se putnicima savetuje da se pre polaska informišu o pravilima zemlje u koju putuju i imaju na umu da nivo zaštite privatnosti u inostranstvu često nije isti kao kod kuće.

Artemis II je poletela sa Kennedy Svemirskog centra u Floridi u 22:24 CEST. Vrata Orion kapsule sa posadom su zatvorena, a NASA je ranije rešila problem sa sistemom za prekid leta (FTS) rakete SLS i sa baterijom.

Astronauti su ušli u Orion kapsulu, provereni su sistemi i odrađene su finalne provere. NASA je zatim izvršila kontrolu opreme i temperature, a lansirni tim je dao konačnu potvrdu „GO“.

Unutar kapsule Orion, astronauti su podigli vizire i odmah počeli sa zadacima kako bi procenili kako je svemirski brod podneo ubrzanje do orbite brzinom od 28.160 km/h.

Sledeća faza je otvaranje solarnih panela, koji će obezbeđivati neprekidnu električnu energiju kapsuli Orion tokom celog putovanja ka Mesecu.

Četvoro astronauta krenulo je na put oko Meseca.

Poletanje je počelo kada su motori ogromne rakete Space Launch System (SLS) zasvetleli, stvarajući potisak od gotovo 9 miliona funti i podižući raketu sa platforme. Prvih nekoliko sekundi izgledalo je kao da je raketa zaglavljena — toliko je ogromna da je trebalo oko 10 sekundi da se oslobodi lansirne kule.

Već u prvoj minuti, raketa je dostigla nadzvučnu brzinu od više od 767 milja na sat (1.235 km/h). Nedugo zatim, SLS je prošao i kroz ključni trenutak Max-Q — tačku maksimalnog pritiska na raketu dok se probija kroz gustu atmosferu. Taj trenutak je uvek razlog za slavlje, a tim NASA-e i okupljeni novinari su uzvikivali od oduševljenja.

Sve je bilo u savršenom skladu: kapsula Orion je sigurna, astronauti spremni, a raketa kreće ka Mesecu, noseći ljudsku posadu dalje od Zemlje nego što je iko išao više od pola veka.

Posada i njena važnost

Posadu čine Rid Vizmən, komandant misije; Viktor Glouver, pilot; Kristina Koč, stručnjak za misiju iz NASA-e; i kanadski astronaut Džeremi Hensen iz Kanadske svemirske agencije.

Fluorescentno narandžaste svemirske odela su dizajnirane tako da astronauti budu lako uočljivi u slučaju nužnog napuštanja kapsule u okeanu.

Ova istorijska i rizična misija biće prvi put posle više od 50 godina da astronauti ponovo lete u blizinu Meseca. Misija može oboriti rekord po udaljenosti od Zemlje, putujući dalje nego što je ikada čovek bio.

Priča iz NASA-e: Koleginica Džesika Mir

Džesika Mir, NASA astronautkinja i bliska prijateljica posade Artemis II, prisetila se kako je tokom svoje karijere sumnjala da će ikada videti povratak ljudskih misija na Mesec. „Proveli smo toliko vremena brinući o vetru, gromu i oblacima na lansirnom mestu. Ali opasnosti postoje i u svemiru – od radijacije do mikrogravitacije. Sada gledam posadu Artemis II i osećam ogromno uzbuđenje“, rekla je Mir za CNN.

Ona dodaje da posada Artemis II nosi i simboliku: Kristina Koč će biti prva žena u poslednjih 50 godina koja leti oko Meseca, dok Viktor Glouver i Džeremi Hensen donose raznolikost i međunarodnu dimenziju. „Ovo je više od misije – ovo je poruka mladim generacijama da su granice svemira otvorene za sve“, ističe Mir.

Tehnički izazovi i rešenja

Pre lansiranja, Artemis II tim je rešio neočekivano visoke temperature jedne od dve baterije Orion kapsule, što se ispostavilo kao problem sa instrumentacijom i nije ugrožavalo poletanje.

Takođe, NASA je ranije rešila problem sa sistemom za prekid leta (FTS) rakete SLS, čime je potvrđeno da više nema prepreka za lansiranje.

Meteorološki uslovi

Vreme je 90% bilo povoljno za lansiranje, nakon što su jutarnje kiše kratko prošle preko lansirnog kompleksa. NASA je napomenula da uslovi ostaju stabilni u toku dvosatnog lansirnog prozora.

Putovanje i ciljevi misije

Plaanirano je da putovaanje Artemis II traje 10 dana i obuhvatiće let oko Meseca, bez sletanja. Astronauti će putovati približno 253.000 milja dalje od Zemlje, dalje nego što je ikada čovek išao.

Ciljevi misije uključuju:

Testiranje ključnih sistema letelice i sistema za životnu podršku.
Praćenje zdravstvenog stanja astronauta tokom dugotrajnog leta, posebno efekata radijacije i mikrogravitacije.
Provera sposobnosti Orion kapsule da izdrži temperature do 1.650°C prilikom povratka u atmosferu.
Naučni eksperimenti

Tokom misije, posada će:

Testirati zaštitu od svemirske radijacije.
Koristiti „AVATAR“ čipove sa tkivom kako bi se pratila reakcija DNK astronauta na putovanje u duboki svemir.
Testirati opremu za vežbanje za buduće misije na Mesec.
Fotografisati i snimati južni pol Meseca, gde je planirano sledeće ljudsko sletanje oko 2028. godine.

Rekordi i zanimljivosti

Na najdaljoj tački, Artemis II će biti oko 402.000 km (250.000 milja) od Zemlje.
Raketa SLS sa Orion kapsulom je visoka 98 metara, veća od Statue Slobode, ali nešto niža od raketa Saturn V iz vremena Apola.
Brzina pri lansiranju će dostići približno 40.000 km/h (25.000 mph).
Posada beleži nekoliko „prvih“: prva žena, prvi crni astronaut i prvi Kanađanin iznad niske Zemljine orbite.

Istorijska perspektiva

Artemis II je prva misija sa posadom ka Mesecu posle više od 50 godina, od Apolo 17 leta u decembru 1972. godine. Misija predstavlja značajan korak ka ljudskim letovima ka Marsu i postavljanju trajne lunarne baze.

Na imanju Hilde Bagi, koјe se nalazi između sela Svetozar Miletić i Aleksa Šantić kod Sombora, proleće se oglasilo naјlepšim boјama - žutim, belim, roze i crvenim lalama.

Hilda Bagi iz Svetozara Miletića tek јe јesenas počela da se bavi proizvodnjom lala. Na površini od tri hiljade kvadratnih metara posadila јe 20.000 lukovica iz Holandiјe od desetak različitih sorti - od nežno belih do upečatljivih narandžastih i ljubičastih - piše RTV.

"Lale su prelepo cveće. Mislim da se svima sviđa. One nisu posebno zahtevne, kada ih posadite, morate ih obavezno zaliti. Ova zima јe zaista bila dobra za lale. Bilo јe dosta padavina i snežnog pokrivača. Kada dođe proleće, treba malo više zalivati. Ovog proleća bilo јe dosta kiše i to im јe priјalo. Izaći u prirodu, među ovoliko lepote, zaista јe divno i umiruјuće", rekla јe Bagi.

Pošto јe ovakva proizvodnja јedinstvena u Lemešu i okolini, predstoјeći vikend donosi poseban događaј - vašar lala. Biće to prilika da posetioci, ne samo uživaјu u prizoru, nego da deo lepote ponesu kući.

"Od petka otvaramo vrata naše parcele za sve posetioce. Svako može da dođe, a cena ulaznice јe sitnica. Tog dana prodavaćemo lale po akciјskoј ceni - 80 dinara po komadu. Vašar otvaramo u 10 sati. Tokom dana posetioci će moći da se slikaјu, popiјu kaficu, sede i pričaјu, šetaјu i beru lale. Obezbedili smo korpe i makaze, a oni koјi ne žele da čekaјu na red za makaze, mogu da ponesu svoјe", kazala јe ona.

Iz јedne neobične ideјe nikla јe priča koјa privlači pažnju mnogih prolaznika. Možda јe u tome taјna - da se usudimo da zasadimo nešto novo i veruјemo da će procvetati.

Dvadesetdvogodišnja V. V. preminula je od posledica teških povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 28. marta oko tri sata ujutru u Sivcu, kod Sombora.

Prema dosadašnjim informacijama, do nesreće je došlo kada je, kako se sumnja, automobil marke "citroen", kojim je upravljao U. M. (21), udario devojku dok je prelazila ulicu na obeleženom pešačkom prelazu. Ona je sa teškim povredama hitno prevezena u Opštu bolnicu u Somboru, gde je, uprkos naporima lekara, podlegla povredama.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su U. M. zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Nakon zadržavanja do 48 sati, osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija za prethodni postupak prihvatio je predlog tužilaštva i odredio mu pritvor u trajanju do 30 dana.

Istraga o svim okolnostima ove nesreće je u toku.

(Telegraf.rs)

O umetniku osobenog dara najpre je govorila glumica Biljana Keskenović, u svoje ime i u ime Narodnog pozorišta Sombor

Komemorativnom skupu povodom smrti Radoja Čupića ( Novi Sad, 3. februar 1958.– Novi Sad, 22. mart 2026.), dugogodišnjeg člana ansambla i prvaka Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, održan je u njegovoj matičnoj teatarskoj kući. Skupu su prisustvovali članovi njegove porodice, prijatelji, kolege i poštovaoci. Otvorio ga je Nebojša Savić, zamenik upravnika SNP-a. O umetniku osobenog dara Radoju Čupiću najpre je govorila glumica Biljana Keskenović, u svoje ime i u ime Narodnog pozorišta Sombor, ističući da je „bio čuvar duha pozorišnog salona, šarm i slatkoća kakva se ne sreće, onaj koji je umeo da udeli savet mlađim kolegama bez zadrške i sa šeretskim osmehom”. Čupićev odlazak, kako je naglasila: nije samo gubitak imena na plakatu, već gubitak dela identiteta Narodnog pozorišta Sombor.

Od dragog Radoja Čupića oprostili su se i Jelica Gligorin ispred Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović, dok je Marko Marković pročitao pismo makedonskog dramskog pisca Dejana Dukovskog, koji je, pored ostalog, zapisao:

–Gledam knjigu u mojoj biblioteci, „Legenda o Svetom pijancu”, to mi je Čupe jednom poklonio. Od svetog glumca, pomislio sam. I sad mislim: ostaće legenda o tebi, Čupe!

Odajući poslednju počast dragom umetniku, na sceni su se obratili i Radojeve kolege sa klase Tihomir Stanić i Miroslav Fabri. Tihomir Stanić sećao se Čupeta kao „radoznalog, neobuzdanog, talentovanog, obrazovanog, divnog dečaka” koji mu je pomogao da zavoli Novi Sad i otkrije velika dela filmske i književne umetnosti. Ivana V. Jovanović, napomenula je da je:

–Čupe bio pozorišna zvezda koja oko sebe širi toplinu, u čijem društvu sve vrca od humora. Ne skrivajući tugu zbog rastanka sa dragim kolegom Milovan Filipović, kazao je da je Čupe „živeo pozorište i život podignute glave”, da je bio „tačka okupljanja” i čovek čije su reči imale težinu, bilo da govori o umetnosti ili životu… Posle govora Nine Rukavine i uz insert iz predstave „Na Drini ćuprija”, komemoracija je završena dugim, poslednjim aplauzom u čast ovog dramskog umetnika.